Госпођици... у спомен

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Госпођици... у спомен
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1855. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Госпођици... у спомен

Многи ме је досад запиткив'о:
Са чега сам срца оболела?
Сад нек знаде моја дружба цела:
Рана ј' љубав, што сам од њих скрив'о.

Тебе љубим, чело поношљиво,
Ти си ране срцу ми нанела.
Па што си се од мене понела?
Што ли громом бијеш срце живо?

Гром је ријеч, којом збориш, хола,
Да ме нећеш никада љубити,
К'о Громовник са свога престола.

Верујем ти као творцу своме;
Веруј и ти — да ћу те љубити,
Капи док је срцу боланоме.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 142 године.

Извори[уреди]

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 6—7.