Горачићки епитафи: трговци
Горачићки епитафи: трговци преписи су епитафа са надгробних споменика у драгачевском селу Горачићи. Записи представљају драгоцена микро-историјска сведочанства која сведоче о житељима овог села током 19. и прве половине 20. века, осветљавајући бројне друштвене и животне околности, истовремено и промене духа времена.
Епитафи:[уреди]
- ЂОРЂЕ Чубрић живео 35 год.
- као трговац и настрадао.
- Спомен му сподижу купци
- и уживаоци имовине.
- Дијелови, планина Јелица
- Овде су тико смирени остатци
- блаженоупокоеног раба божиег
- РИСИМА Ружичића
- великорадног житеља горачког
- марвенокупца
- кои од свог рођења часно поживи (...) г.
- а од Христа у 1884 г.
- Умро (...)
- Ружичића гробље
- Овај вечни споменик
- показује дична домаћина
- и вредна кућевника
- МИЛИНКА Царевића Терзића
- бившег житеља и трговц
- овог села Горачића
- кои поживи 45 г.
- а престави се у вечност
- 4 јануара 1890 г.
- Бог да му душу прости.
- Овај споменик подигоше му
- синови Мића и Цветолик
- са трудом стараоца Милорада Царевића
- и Љуба Јоксимовића из Горачића.
- Сјеничића гробље
- О љубезни српски роде
- умољено стани овде
- да разумеш кога
- ова ладна земља скрива
- дична Срба МИЛОША М. Ружичића
- трговца из Обреновца
- а рођеног овде у селу Горачићу
- син Милана и Аноке Ружичића
- који је са својим знањем и поверењем
- зарадио колонијално бакалска
- и мануфактурна трговина
- Вукајловића и Ружичића Обреновац
- који је од свога рођења часно поживио
- 30 год. лепе младости
- у најлепше доба престави се у вечност
- 19 фебруара 1902 год.
- Бог да му душу прости.
- На жалост мајке и браће и остале родбине.
- Па тек ми радња у напредак пође
- а конац смрти и судбине дође
- те и моје тело сложи овде.
- Збогом роде
- ја одог одакле се повратити нећу
- а ви мени запалите свећу.
- Ружичића гробље
- МИЛОМИР
- син Радосава и Катарине Новичић
- из Горачића
- подлеже тешкој болести
- у најлепшем цвету младости [у] 17 год.
- као трговачки помотњик [1936]:
- Споменуга отац Радосав мајка Катарина
- браћа Милисав Наум и Милинко.
- Јаковљевића гробље
- НИКА Ружичић из Горачића
- трговачки помоћник
- поживи 21 год.
- умре 14 новембра 1942 год.
- Тек пођок по свету
- као пчела по цвету
- а од зоре сину зрак
- мене младог покри мрак.
- Покоси ме смртна коса
- не пожали што сам роса.
- Бог да му душу прости.
- Спомен му ударише
- отац Вујица мајка Зорка
- и браћа.
- Ружичића гробље
Напомене[уреди]
Извор[уреди]
- Маринковић Радован М; Зоран Маринковић, Момчило Стевановић, „Камени памћеници Горачића”, Библиотека општине Лучани - Гуча, Гуча, 2017.