Газда Јаков/16
| ◄ XV ПОЈАВА | XVI ПОЈАВА | XVII ПОЈАВА ► |
XVI ПОЈАВА
МЛАДЕН, ЈАКОВ
МЛАДЕН (Уљегне полако. Улазећи опази Јакова, да руком знак иза себе да застану): Добро јутро, газда Јакове.
ЈАКОВ (Сједећи): Охо, Бог ти помог’о, синовче... А шта је то од тебе?... Зар и ти мени да дођеш?
МЛАДЕН: Газда Јакове, мени треба пара...
ЈАКОВ: Нека, нека, брате... Младу чојеку и треба пара... Млад чојек хоће и да троши и да живи љевше... А ти си и млад и богат... Треба ли ти много?
МЛАДЕН: Пет стотина круна.
ЈАКОВ: Мало је то, драганчићу, мало... Ти би маг’о трошит и више. Имаш свега, Бог ти је дао, па што не би трошио!... Нећеш живити хиљаду година... Док имаш, троши и живи!...
МЛАДЕН: Паре ми требају одмах...
ЈАКОВ: Хм, а зар не би мог’о причекати четири дана? Ја сад немам...
МЛАДЕН: Одма, одма... Сад ми треба, сад...
ЈАКОВ (Врти главом): Сад немам... А четари дана није пуно чекати...
МЛАДЕН: Газда Јакове, ако ми не даш ти, даће други. А ја би платио лијеп интерез...
ЈАКОВ (Сједећи једнако): Сведно... Данас немам...
МЛАДЕН: Платио би четерес’ и пет посто...
ЈАКОВ (Скочи): Толико?
МЛАДЕН: Требају ми паре и платићу баш толико.
ЈАКОВ (Весео): Драганчићу, биће у мене још која пара!... Могу те подмирити. Само ћеш ти сједнути овђе, на ову столицу, док ја нађем...
МЛАДЕН (Сједи): Хоћу, брате, зашто не би?...
ЈАКОВ: Лијепо сједи... Ако ко дође, - јер ко зна ко може доћ’, - а ти се само накашљи...
МЛАДЕН: Накашљаћу се.
ЈАКОВ (Улази у собу и изнесе хартије и тинтарицу): Ти и овђе можеш написат’ признаницу... Пиши на кољену к’о што је и Краљевић Марко пис’о... (Пође, па застане) А ако кога видиш, одмах се накашљи... (Оде у своју собу и хоће да отвори чекмеџе)
МЛАДЕН (Полако се дигне и руком даје знак у страну)
ЈАКОВ (Смјешећи се): Ово ми је најмаснија тица... Четерес и пет интерез!... Опет сам прескочио зета! (Отвори)
|