Gazda Jakov/16
| ◄ XV ПОЈАВА | XVI POJAVA | XVII ПОЈАВА ► |
XVI POJAVA
MLADEN, JAKOV
MLADEN (Uljegne polako. Ulazeći opazi Jakova, da rukom znak iza sebe da zastanu): Dobro jutro, gazda Jakove.
JAKOV (Sjedeći): Oho, Bog ti pomog’o, sinovče... A šta je to od tebe?... Zar i ti meni da dođeš?
MLADEN: Gazda Jakove, meni treba para...
JAKOV: Neka, neka, brate... Mladu čojeku i treba para... Mlad čojek hoće i da troši i da živi ljevše... A ti si i mlad i bogat... Treba li ti mnogo?
MLADEN: Pet stotina kruna.
JAKOV: Malo je to, dragančiću, malo... Ti bi mag’o trošit i više. Imaš svega, Bog ti je dao, pa što ne bi trošio!... Nećeš živiti hiljadu godina... Dok imaš, troši i živi!...
MLADEN: Pare mi trebaju odmah...
JAKOV: Hm, a zar ne bi mog’o pričekati četiri dana? Ja sad nemam...
MLADEN: Odma, odma... Sad mi treba, sad...
JAKOV (Vrti glavom): Sad nemam... A četari dana nije puno čekati...
MLADEN: Gazda Jakove, ako mi ne daš ti, daće drugi. A ja bi platio lijep interez...
JAKOV (Sjedeći jednako): Svedno... Danas nemam...
MLADEN: Platio bi četeres’ i pet posto...
JAKOV (Skoči): Toliko?
MLADEN: Trebaju mi pare i platiću baš toliko.
JAKOV (Veseo): Dragančiću, biće u mene još koja para!... Mogu te podmiriti. Samo ćeš ti sjednuti ovđe, na ovu stolicu, dok ja nađem...
MLADEN (Sjedi): Hoću, brate, zašto ne bi?...
JAKOV: Lijepo sjedi... Ako ko dođe, - jer ko zna ko može doć’, - a ti se samo nakašlji...
MLADEN: Nakašljaću se.
JAKOV (Ulazi u sobu i iznese hartije i tintaricu): Ti i ovđe možeš napisat’ priznanicu... Piši na koljenu k’o što je i Kraljević Marko pis’o... (Pođe, pa zastane) A ako koga vidiš, odmah se nakašlji... (Ode u svoju sobu i hoće da otvori čekmedže)
MLADEN (Polako se digne i rukom daje znak u stranu)
JAKOV (Smješeći se): Ovo mi je najmasnija tica... Četeres i pet interez!... Opet sam preskočio zeta! (Otvori)
|