Војиславу (Јаков Шантић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Војиславу
Писац: Јаков Шантић


Сабрана дела Јаков Шантић.png




        Војиславу

Хајдмо, о, хајдмо, тамо, бесмртни Војиславе,
Из ових тешких дана, у крило чуднога света!
Ах, ја сам уморен страшно сумором наше јаве
И добом очајним нашим, празним и без полета...
 
Хајдмо! Води ме собом! Моје те срце тражи,
У болу борба својих изгубив своју вјеру,
Кô сунце истине благе, у свијету гријеха и лажи,
Гдје жреци Христови Христа наново на крст стеру!...
 
Божанском својом лиром, са које истине звоне,
Баци у душу моју ријечи помирења!
Изгубив богове свијет, бесмртне силе оне
У духу нађоше твоме своја васкрсења
  И ти би израз њих.
 
Но, гдје је народ да њихног жреца штује?
У храмовима њихним, усамљен, још се чује
  Твој бол и твој стих!...
 
Хајдмо, о, хајдмо, тамо, бесмртни Војиславе,
Из ових тешких дана, у крило чуднога свијета –
Несрпске, муљаве ријеке божанске обале плаве,
С којих гигантска твоја Олимпу душа лета.
 
Монтана, 18. X. 1904.



Извор[уреди]

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 46.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 115 година.