Владислав/28

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ПЕТО
◄   ПОЗОРЈЕ ШЕСТО ПОЗОРЈЕ ПРВО ПОЗОРЈЕ ДРУГО   ►

ДЕЈСТВО ПЕТО

ПОЗОРЈЕ ПРВО

(Шатор код Владислава, вече)

Владислав (сам, седи на столици и дрема неспокојно, на једанпут се тргне и устане).



Какве муке, какво неспокојство! Тек што очи сведем, хиљаду појава. Мачеви и стреле око моје главе; ништа друго, него убиства и крв. Ко си ти, који ми ова мечтанија дајеш? Не бојим те се, јер ти силу не видим, ругам се твојој слабој јарости. Имаш ли крепости, ходи порази будног, кад су ми руке одрешене, лако је сном привезаног напасти. Ох, како ми глава бучи! Владимир, ништа друго него Владимир. У сну и на јави ништа друго не чујем, него ово отровно име. Често ми се као незлобно јагње указује, моли ме и привија се. Шта гледаш, Давиде, уби, уби пузеће створење; под његовим обликом демон се сакрио. Шта гледаш, још му главу на рамени видим. Дај је овамо, овамо, ха, тако, тако. (Клоне на столицу). Ох, како су ми малаксале ноге! Неколико само мирних тренутака, па бих се опет укрепио.
(Заспи).


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.