Vladislav/28
| ◄ ПОЗОРЈЕ ШЕСТО | POZORJE PRVO | ПОЗОРЈЕ ДРУГО ► |
DEJSTVO PETO
POZORJE PRVO
(Šator kod Vladislava, veče)
Vladislav (sam, sedi na stolici i drema nespokojno, na jedanput se trgne i ustane).
Kakve muke, kakvo nespokojstvo! Tek što oči svedem, hiljadu pojava. Mačevi i strele oko moje glave; ništa drugo, nego ubistva i krv. Ko si ti, koji mi ova mečtanija daješ? Ne bojim te se, jer ti silu ne vidim, rugam se tvojoj slaboj jarosti. Imaš li kreposti, hodi porazi budnog, kad su mi ruke odrešene, lako je snom privezanog napasti. Oh, kako mi glava buči! Vladimir, ništa drugo nego Vladimir. U snu i na javi ništa drugo ne čujem, nego ovo otrovno ime. Često mi se kao nezlobno jagnje ukazuje, moli me i privija se. Šta gledaš, Davide, ubi, ubi puzeće stvorenje; pod njegovim oblikom demon se sakrio. Šta gledaš, još mu glavu na rameni vidim. Daj je ovamo, ovamo, ha, tako, tako. (Klone na stolicu). Oh, kako su mi malaksale noge! Nekoliko samo mirnih trenutaka, pa bih se opet ukrepio.
(Zaspi).
|