Вечити младожења/XXIV
Шамика се са Соколовићевом кућом сасвим измирио. Опет је у кући свакидашњи. Две су још девојке у кући на удају.
Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година. Лепе девојке. Шамика их лепо занима, разговором и свирањем. Девојке се сасвим на њега научиле; кад један дан изостане, већ им је дуго време. Брат и мати уверени су да би код њега жена добро живела, и штета што се није оженио. Да је запросио био Јуцу кад је још здрава била, дали би му. А човек имућан. Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину. Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења. После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику. Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу.
Седну на диван.
— Господин Кирић изволите сести.
— Знате шта ћу да вас питам?
— Не знам. — Погодите.
— Ваља би вам требала каква мустра из Пеште?
— Не. Питам вас, би л’ ви узели моју Паулину?
— Ви се шалите, — смеје се Шамика.
— Не шалим се; питам, хоћете ли узети моју Паулину?
— Та не видите да сам сав ћелав и прогрушан.
— Колико година вам је?
— Педесет.
— Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина. Па код вас свака ће женска лепо живети. Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу. Лепота, младост пролази.
— Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити. Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда.
— Па усрећите је.
— Примате мој план.
— Дајте ми термин три године.
— Дуг термин.
— После три године, ако не дође боља партија од мене, онда ћу је узети. Будите с тим задовољни. Даље ићи не могу, а задату реч ћу одржати.
Мати се и с тим задовољи. Саопшти то и Паулини, и она је задовољна. Удадба јој је осигурана. Шамика има велика познанства. Многи странци су к њему у госте долазили. Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре. Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко. Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити. Шамика је у својој сали много пута балове давао, особито када какви отменији гости дођу. Шамика ће дати бал, ту су отмени гости. Што је год у вароши „хотволе”, све ће ту бити. Ту ће бити и господар Венцл Свирак, са госпођом Лујзом. Шамика увелико одлази код Свирака, и Свирак Шамики. Госпођа Лујза је том приликом онде као домаћица, тако су фамилијарни. Ту ће бити и млађи Полачек, са госпођом Матилдом.
И на њима се већ године познају. Ту су и Соколовићеви.
Бал је већ започео. Омладина игра. Шамика пази на ред. Шамика не игра, каже да је већ оматорио. Играју котиљон; не зна нико да управља; сплету се. Шамика гледа, па се смеје. Сви моле господина Шамику да се он прими, па на многу молбу послуша их. И ту је у тој молби било неког формалитета. Три од фрајла испод руке воде се, и дођу, као три грације, у депутацију. Томе Шамика више противстати не може. Онда Шамика управља котиљоном. Али онда и иде! Пре него што би почео, узвикнуо би: „Ви сте славни момци!” Макар је педесет година, опет је први играч. Странци весело играју. Један неће од Паулине да се откине. Богат, фини младић. Опет играју „даменвалцер”. Шамику да покидају. Приђе к њему госпођа Лујза.
— Ви сте, Herr von Kirič, meіn alter Taenzer und Chevalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу.
Гости пљескају: „Вгаvо Kirić, bravo Frau von Svіrak!”
И сам Свирак пљеска, допада му се. Једва га Лујза пустила, а ето, опет, госпође Матилде.
— Сад морате са мном, Herr von Kirić. Jetzt muss іch Sіe strafen, weil Sіe damals ung’schіckt waren.
Опет вичу: „Браво, виват Кирић!” После опет заседне Шамика са Свираком, па му приповеда о његовој старој љубави. Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била. Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје.
После бала, сутрадан, млади странац испита Шамику о фрајли Паулини. Каже му да је добра, јака кућа, па се странац моли да га одведе тамо код Соколовићевих у посету. Странац буде добро примљен. Већ се добро упознао на балу са фрајлом Паулином. Дваест осам година стар, и вицесудац. Очина кућа јака. После посете договара се гост са Шамиком. Пита га о свим околностима. Шамика хвали кућу, хвали Паулину.
Странац отпутује, но скоро ће опет доћи, и то са оцем. Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао. Доведе оца и сина у посету. И оцу се Паулина допада. Код Шамике опет се договарају. Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати. Дванаест хиљада. Отац је задовољан. Најпре отиде Шамика матери и брату. Погоде се. Паулина је већ онај дан заручница. После две недеље сватови. Паулина се уда. Није морала чекати три године.
Шамика се опет није оженио. Шамика је „галантом”. Није трајало по године, Шамика похвали Мацу, и Маца се добро уда. Сад већ у Соколовића кући нема више никог за удадбу. Сад је опет Шамика у Свираковој кући свакидашњи. Овамо долази Матилда и њена кћи. И Матилда има кћер од седамнаест година. Сасвим је ту фамилијаран. Госпођа Лујза тапше га по рамену пред Свираком.
— Мој стари каваљер.
— „Гумиласти”, и ви већ нисте „кабинетсштик”.
Смеши се па мери Лујзу; тако је дебела. Он и ту, све око девојака, а девојке око њега. Уда се и Мимика. Удала се за Јуциног брата. Шамика је ту био проводаџија. Не траје по године, уда се и Матилдина кћи.
Све добро удате, на препоруку Шамикину.