Večiti mladoženja/XXIV
Šamika se sa Sokolovićevom kućom sasvim izmirio. Opet je u kući svakidašnji. Dve su još devojke u kući na udaju.
Starija, Paulina, od dvadeset godina, a mlađa, Maca, od šesnaest godina. Lepe devojke. Šamika ih lepo zanima, razgovorom i sviranjem. Devojke se sasvim na njega naučile; kad jedan dan izostane, već im je dugo vreme. Brat i mati uvereni su da bi kod njega žena dobro živela, i šteta što se nije oženio. Da je zaprosio bio Jucu kad je još zdrava bila, dali bi mu. A čovek imućan. Mati se dogovara sa sinom, bili Šamiki ponudili Paulinu. Sin je sklon. Pitaju Paulinu bi li za Šamiku pošla. Paulina se smeši, ište promišljenja. Posle nekoliko dana Paulina izjavi da bi pošla za Šamiku. Jednom prilikom, kad je Šamika došao kod njih, mati ga pozove u drugu sobu.
Sednu na divan.
— Gospodin Kirić izvolite sesti.
— Znate šta ću da vas pitam?
— Ne znam. — Pogodite.
— Valja bi vam trebala kakva mustra iz Pešte?
— Ne. Pitam vas, bi l’ vi uzeli moju Paulinu?
— Vi se šalite, — smeje se Šamika.
— Ne šalim se; pitam, hoćete li uzeti moju Paulinu?
— Ta ne vidite da sam sav ćelav i progrušan.
— Koliko godina vam je?
— Pedeset.
— Sokolović je bio pedeset i dve, kada me je uzeo, a bila sam za dve godine mlađa no sad Paulina. Pa kod vas svaka će ženska lepo živeti. Udadba je jedno društvo od jednog para, a dobrota je osnov tome životu. Lepota, mladost prolazi.
— Vidim da ozbiljno govorite, i ja ću vam ozbiljno odgovoriti. Ja sam doista rad da se frajla Paulina srećno uda.
— Pa usrećite je.
— Primate moj plan.
— Dajte mi termin tri godine.
— Dug termin.
— Posle tri godine, ako ne dođe bolja partija od mene, onda ću je uzeti. Budite s tim zadovoljni. Dalje ići ne mogu, a zadatu reč ću održati.
Mati se i s tim zadovolji. Saopšti to i Paulini, i ona je zadovoljna. Udadba joj je osigurana. Šamika ima velika poznanstva. Mnogi stranci su k njemu u goste dolazili. Njegova kuća je bila kao gostionica, samo što već nema ni dućana ni birtije gospodara Sofre. Ukus Šamikin i Šamikin karakter poznati su nadaleko. Koju frajlu Šamika pohvali, ta se mora udati; kog momka pokudi, taj se neće skoro oženiti. Šamika je u svojoj sali mnogo puta balove davao, osobito kada kakvi otmeniji gosti dođu. Šamika će dati bal, tu su otmeni gosti. Što je god u varoši „hotvole”, sve će tu biti. Tu će biti i gospodar Vencl Svirak, sa gospođom Lujzom. Šamika uveliko odlazi kod Sviraka, i Svirak Šamiki. Gospođa Lujza je tom prilikom onde kao domaćica, tako su familijarni. Tu će biti i mlađi Polaček, sa gospođom Matildom.
I na njima se već godine poznaju. Tu su i Sokolovićevi.
Bal je već započeo. Omladina igra. Šamika pazi na red. Šamika ne igra, kaže da je već omatorio. Igraju kotiljon; ne zna niko da upravlja; spletu se. Šamika gleda, pa se smeje. Svi mole gospodina Šamiku da se on primi, pa na mnogu molbu posluša ih. I tu je u toj molbi bilo nekog formaliteta. Tri od frajla ispod ruke vode se, i dođu, kao tri gracije, u deputaciju. Tome Šamika više protivstati ne može. Onda Šamika upravlja kotiljonom. Ali onda i ide! Pre nego što bi počeo, uzviknuo bi: „Vi ste slavni momci!” Makar je pedeset godina, opet je prvi igrač. Stranci veselo igraju. Jedan neće od Pauline da se otkine. Bogat, fini mladić. Opet igraju „damenvalcer”. Šamiku da pokidaju. Priđe k njemu gospođa Lujza.
— Vi ste, Herr von Kirič, meіn alter Taenzer und Chevalіer, müssen Sіe mіt mіr tanzen, — pa ga jakom rukom dočepa, i burno se okreću.
Gosti pljeskaju: „Vgavo Kirić, bravo Frau von Svіrak!”
I sam Svirak pljeska, dopada mu se. Jedva ga Lujza pustila, a eto, opet, gospođe Matilde.
— Sad morate sa mnom, Herr von Kirić. Jetzt muss іch Sіe strafen, weil Sіe damals ung’schіckt waren.
Opet viču: „Bravo, vivat Kirić!” Posle opet zasedne Šamika sa Svirakom, pa mu pripoveda o njegovoj staroj ljubavi. Sad, veli, dolazi mu to kao san, skoro ni sam ne veruje da je to istina bila. Svirak kaže da mu žena sve to i koliko puta pripovedala, pa se slatko smeje.
Posle bala, sutradan, mladi stranac ispita Šamiku o frajli Paulini. Kaže mu da je dobra, jaka kuća, pa se stranac moli da ga odvede tamo kod Sokolovićevih u posetu. Stranac bude dobro primljen. Već se dobro upoznao na balu sa frajlom Paulinom. Dvaest osam godina star, i vicesudac. Očina kuća jaka. Posle posete dogovara se gost sa Šamikom. Pita ga o svim okolnostima. Šamika hvali kuću, hvali Paulinu.
Stranac otputuje, no skoro će opet doći, i to sa ocem. Šamika se dogovara sa Paulininom materom; materi se stranac dopao. Dovede oca i sina u posetu. I ocu se Paulina dopada. Kod Šamike opet se dogovaraju. Pita otac šta će mati pokraj Pauline dati. Dvanaest hiljada. Otac je zadovoljan. Najpre otide Šamika materi i bratu. Pogode se. Paulina je već onaj dan zaručnica. Posle dve nedelje svatovi. Paulina se uda. Nije morala čekati tri godine.
Šamika se opet nije oženio. Šamika je „galantom”. Nije trajalo po godine, Šamika pohvali Macu, i Maca se dobro uda. Sad već u Sokolovića kući nema više nikog za udadbu. Sad je opet Šamika u Svirakovoj kući svakidašnji. Ovamo dolazi Matilda i njena kći. I Matilda ima kćer od sedamnaest godina. Sasvim je tu familijaran. Gospođa Lujza tapše ga po ramenu pred Svirakom.
— Moj stari kavaljer.
— „Gumilasti”, i vi već niste „kabinetsštik”.
Smeši se pa meri Lujzu; tako je debela. On i tu, sve oko devojaka, a devojke oko njega. Uda se i Mimika. Udala se za Jucinog brata. Šamika je tu bio provodadžija. Ne traje po godine, uda se i Matildina kći.
Sve dobro udate, na preporuku Šamikinu.