Вечерњи пркос
| Вечерњи пркос Писац: Ранко Младеновић |
Угушило нам вече дане,
И сада, ево, шетају гране
Крај окна мога.
И сутон има обрве сане,
Мргодне, мукле
Као две ране...
А ја осећам тамног Бога
Кроз опијене бескраје мирне,
Како сав згрчен
Од ума свога
Хоће сам себе да додирне.
И прстима се далеко маше
Да нам на сату
Младости наше
Сказаљку сломи —
О, ал’ то ми
Нећемо никад, никада дати!
Ни кад све стане и не дише!...
И у загрљај ћемо се звати:
И кад нас нигде нема више!...
Извор[уреди]
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 4, стр. 282.
|