Večernji prkos
| Večernji prkos Pisac: Ranko Mladenović |
Ugušilo nam veče dane,
I sada, evo, šetaju grane
Kraj okna moga.
I suton ima obrve sane,
Mrgodne, mukle
Kao dve rane...
A ja osećam tamnog Boga
Kroz opijene beskraje mirne,
Kako sav zgrčen
Od uma svoga
Hoće sam sebe da dodirne.
I prstima se daleko maše
Da nam na satu
Mladosti naše
Skazaljku slomi —
O, al’ to mi
Nećemo nikad, nikada dati!
Ni kad sve stane i ne diše!...
I u zagrljaj ćemo se zvati:
I kad nas nigde nema više!...
Izvor[uredi]
1928. Život i Rad. Godina 1, knj. 1, sveska 4, str. 282.
|