Вечерњи пркос

Вечерњи пркос Писац: Ранко Младеновић

Угушило нам вече дане,
И сада, ево, шетају гране
Крај окна мога.
И сутон има обрве сане,
Мргодне, мукле
Као две ране...

А ја осећам тамног Бога
Кроз опијене бескраје мирне,
Како сав згрчен
Од ума свога
Хоће сам себе да додирне.

И прстима се далеко маше
Да нам на сату
Младости наше
Сказаљку сломи —

О, ал’ то ми
Нећемо никад, никада дати!
Ни кад све стане и не дише!...
И у загрљај ћемо се звати:

И кад нас нигде нема више!...

Извор

1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 4, стр. 282.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ранко Младеновић, умро 1943, пре 81 година.