Ваше Височанство!

Ваше Височанство!  (1895)  Писац: Симо Поповић

Године су прошлост одаљиле,
Моја већ се у маглу завија;
У сјећању још тек животаре
Младости ми чеда најбујнија.

Слатке жеље провргле се у сан,
Смјеле тежње прошлу младост кажу:
Оне једна врх друге се пеле -
Сад на срцу ка’ обмане с’ слажу.

Строга зима заледи ријеку
Испод леда она исто тече;
Но човјеку све се замрзава,
Кад старости мркне хладно вече.

Сну се клоне и жеље и тежње
У сутону мог живота трудна,
Ал’ у срцу успомена једна
Још је вазда и жива и будна.

Ка’ свјетиљка у мору са стјене,
У пучини сад живота тија
Драги спомен моје мајке миле
Још ми вазда и пламти и сија.

Док ми бјеше у животу, мила,
Ја сам њојзи вазда био дјете;
Под сједином и сад се помладим
Кад год мисли њојзи ми полете.

Љубав мајке једина је љубав,
Што нам срце гријат не престаје;
Гроб и рани и заборав пружи, -
Љубав мајке мимо гроба траје!

Без радости остао сам многе
- Оне мину да се не поврате!
И без мајке! Али љубав њена, -
Очи њене свуђ ме мило прате!

И Твоја ће љубав с Тобом трајат, -
И Њена ће да над Тобом сјаје -
Загрљаја њеног нема само,
Ал мајчина љубав вазда траје.

Та Те жалост суминут не могла,
Што и пр’јесто најсретнији нађе.
Цијелом свијету сунце свјетлост даје -
Па и њена помрачења снађе.

Благо Сину, који мајку љуби!
Сретна мајка, која Сина роди!
Сина роду, да се Њиме слави,
Он да народ диже у слободи!

Улцињ, 1. фебруара 1895.

Извор

Глас Црногорца 18-II-1895

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 103 године.