Ваше Височанство!

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Године су прошлост одаљиле,

Моја већ се у маглу завија;

У сјећању још тек животаре

Младости ми чеда најбујнија.


Слатке жеље провргле се у сан,

Смјеле тежње прошлу младост кажу:

Оне једна врх друге се пеле -

Сад на срцу ка’ обмане с’ слажу.


Строга зима заледи ријеку

Испод леда она исто тече;

Но човјеку све се замрзава,

Кад старости мркне хладно вече.


Сну се клоне и жеље и тежње

У сутону мог живота трудна,

Ал’ у срцу успомена једна

Још је вазда и жива и будна.


Ка’ свјетиљка у мору са стјене,

У пучини сад живота тија

Драги спомен моје мајке миле

Још ми вазда и пламти и сија.


Док ми бјеше у животу, мила,

Ја сам њојзи вазда био дјете;

Под сједином и сад се помладим

Кад год мисли њојзи ми полете.


Љубав мајке једина је љубав,

Што нам срце гријат не престаје;

Гроб и рани и заборав пружи, -

Љубав мајке мимо гроба траје!


Без радости остао сам многе

- Оне мину да се не поврате!

И без мајке! Али љубав њена, -

Очи њене свуђ ме мило прате!


И Твоја ће љубав с Тобом трајат, -

И Њена ће да над Тобом сјаје -

Загрљаја њеног нема само,

Ал мајчина љубав вазда траје.


Та Те жалост суминут не могла,

Што и пр’јесто најсретнији нађе.

Цијелом свијету сунце свјетлост даје -

Па и њена помрачења снађе.


Благо Сину, који мајку љуби!

Сретна мајка, која Сина роди!

Сина роду, да се Њиме слави,

Он да народ диже у слободи!


Улцињ, 1. фебруара 1895.

Војвода Симо Поповић

Глас Црногорца 18-II-1895
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 98 година.