Бури и Енглези/III
- Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви најречитије говоре. Дакле, није нужно ни да
кажем да је крај много деце и много бриге имао. Али овде је било још нешто што морам нарочито да кажем и да истакнем. Кад ту гомилу деце поделимо на две неједнаке
гомиле, па у једну гомилу метнемо свих осам, а у другу само једно дете — Марјана, или »мајкиног принца«, како би га газда Радисав обично звао кад би га био — онда
можемо слободно рећи да му је овај један у овој гомили више бриге и већу муку задавао него свих осам девојчица из оне друге гомиле.
- Син му је био ђак. Отац га је одмах на рођењу, чим му је фрау Хелене Цвилингсрозе, општинска дипломирана бабица, јавила да је добио мушко, одредио за »инџилира«. Кад
га је уписао у први разред гимназије, и кад је положио школарину, рекао је газда Радисав господи професорима: »Ево вам га! Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!«
Тиме је хтео рећи да, иако је човек који прати и разбира за новости, ипак је поштовалац старих благих обичаја, клечања, пацке, апсе, виргаза, да је та шибљика »у рају
узабрата«.
- Поштовао је професоре свога сина искрено, и тако је био частан изузетак од оних силних и тако честих и обичних наших очева који обично увек држе страну својој деци,
а нарочито своме сину, и који обично тврдо верују да им је дете врло бистро и врло осетљиво, али да професори терају пизму. Није таки био газда Радисав. Он је
трезвено гледао на ствари, и, у сукобима и парницама између сина и професора, увек је држао страну професору. Знајући свога сина, његово је начело било да је син
његов увек крив, и, према томе, да професор вазда мора имати право.
- А син му је и био несташко и окаченик, тако да се забринути отац често запитао: »На кога се уметло, ако ко бога зна!« Зато се газда Радисав старао и разбирао и за
учење и владање Марјаново; а кажњавао га редовно и немилице за рђаво учење и лоше владање апсом, виргазом и удаљењем од очинског стола за време ручка и вечере.
- Тачно се морао знати час и одласка и доласка његовог. За свако задоцњење у школи бивао је кажњен од професора, а за задоцњење код куће од оца. Не треба ни да кажем
да би Марјан дао три казне професорове за једну очеву.