Божји дар (Војвода Симо Поповић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Повратком послије тешке болијести,

Њезиног Височанства Књагиње

Милене У Црну Гору.


Није мука само рад мучења,

Но јунаку тврдо искушење;

Бог је не би Црној Гори дава’,

Да не љуби ово ломно ст’јење.


Кад је створи по замисли гордој

И задахну духом од горштака,

Мислио је: - у створења своја

Да ли нема већ штогођ једнака!


И Он пушти на њу муке сваке,

Да јој куша и снагу и миса’;

Он вјекове раствори ка’ књигу,

Мучења јој сва у њих записа.


И свуђ кад је плач и уздах чуо -

Црна Гора и тад орловала!

У мукама славила је Бога,

У највише - божју помоћ звала.


Па тад Црна Гора не јаокну,

Не јаокну - од бола не мога!

Ка’ ст’јење им скамењена ђеца

Само поглед дизаху пут Бога!


Искушење било је претешко,

Ал’ га воља не обдари света:

Здраву Мајку врну ђеци храброј -

Црна Гора Њу весело срета! ….


Није мука рад мучења само -

Више муке - искушења већа!

Ком за муке Бог удјели снагу -

Додјељена стоји том и срећа!

Улцињ, 17. аугуста 1891.

Симо Поповић

Глас Црногорца 24-VIII-1891.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Симо Поповић, умро 1921, пре 99 година.