Божји дар (Војвода Симо Поповић)
| Божји дар (1891) Писац: Симо Поповић |
Повратком послије тешке болијести, |
Није мука само рад мучења,
Но јунаку тврдо искушење;
Бог је не би Црној Гори дава’,
Да не љуби ово ломно ст’јење.
Кад је створи по замисли гордој
И задахну духом од горштака,
Мислио је: - у створења своја
Да ли нема већ штогођ једнака!
И Он пушти на њу муке сваке,
Да јој куша и снагу и миса’;
Он вјекове раствори ка’ књигу,
Мучења јој сва у њих записа.
И свуђ кад је плач и уздах чуо -
Црна Гора и тад орловала!
У мукама славила је Бога,
У највише - божју помоћ звала.
Па тад Црна Гора не јаокну,
Не јаокну - од бола не мога!
Ка’ ст’јење им скамењена ђеца
Само поглед дизаху пут Бога!
Искушење било је претешко,
Ал’ га воља не обдари света:
Здраву Мајку врну ђеци храброј -
Црна Гора Њу весело срета! ….
Није мука рад мучења само -
Више муке - искушења већа!
Ком за муке Бог удјели снагу -
Додјељена стоји том и срећа!
Улцињ, 17. аугуста 1891.
Извор[уреди]
Глас Црногорца 24-VIII-1891.
|