Bodin/34
| ←Drugi prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić TREĆI PRIZOR |
Četvrti prizor→ |
TREĆI PRIZOR
ĐORĐE (utrči veselo):
Otče otče! Kaži mi molim te...
TEODORA:
I ovo se svome zlu raduje.
Kakva radost na lncu mu sjaje
A ne vzdi u sjaju požara.
ĐORĐE (pogledi ju pa se okrene otcu):
Je l’ istina da si ti kralj ovde?
BODIN:
Odkud da me sad baš za to pitaš?
ĐORĐE:
Ta naš Ikran kazuje Suholji
Da po gradu ruljom idu ljudi
Pa sve jedan drugom pripoveda
Da si došo i da ćeš kralj biti.
Je l’ istina, o kaži mi, otče!
Kako ću se jako radovati
Ako bude k’o što kažu ljudi.
TEODORA:
Hodi, Đorđe, ja đu ti kazati.
ĐORĐE (ode k njoj.)
TEODORA:
Tvoj se otac na krunu sgadio...
Grci mu je na nos nzteraše...
Pa sad ište od mene preslicu
Da za kralja prede Radoslava.
ĐORĐE (izbeči oči, pogledi na otca neugodno, i uklonn se srdit od njega na stranu.)
JAKINTA (blaži ga):
Nemoj da te to razcveli. Đorđe.
Znaš, majka se često čudno šali
Pak i sada kaže kako nije.
BODIN (ode na prozor):
Zaista se narod izkupio.
Kud poglediš gmižu kao mravi.
Sad će valjat’ kralju polaziti.
(k Teodori)
Nemoj moju suzu prezirati
Na kog padne iz groba ga diže.
(k Đorđu)
Žica koju tvoj otac oprede
Seče gore nego mač zeleni.
|