Бодин/23
| ←Девети призор | Бодин Писац: Јован Суботић ДЕСЕТИ ПРИЗОР |
Први призор→ |
ДЕСЕТИ ПРИЗОР
Краљица дође
КРАЉИЦА (краљу):
Нови гласи од Бодина, краљу!
КРАЉ:
Јесу л' добри?
КРАЉИЦА:
Бољи од првијех-
Брод млетачки са царем бугарским
Код Ластве је у луку улезо.
ЈАКИНТА;
Брже тамо : хајде са мном, сине!
КРАЉ:
Иди кћери; знам да једва чекаш
Да угледаш драгог свог супруга.
(к Руслану)
Иди кнеже и нареди људе
И одведи пред цара царицу;
Али брзо амо похитајте
Јер и стриц је жељан видити га.
(Јакинта са Ђорђем и Руслан пођу.)
ЈАКИНТА (врати се):
Драги стриче, јошт једанпут хвала
(Пољуби га у руку.)
А и тебе морам загрлити...
Јер твом нежном срдцу материнском
И највише имам захвалити.
(Загрли краљицу и пође.)
ЂОРЂЕ (у ходу):
Је ли мајко, сад кад отац дође
Све ће ово опет наше бити
Па ту ћемо ми бит’ господари?
(Оду.)
ТЕОДОРА:
Љубите се, за дуго нећете;
Грлити се, задњи пут вам било.
ЈУЛИЈА:
Неби с горег драга сестро било
Да се и ти са нама измириш.
ТЕОДОРА:
Пре би ове руке одрезала
И бацила устне хртовима
Нег’ да тебе на срдце пригрлим
И пољубим та душманска уста.
Радујте се, на дуго вам било,
Од Петкова јутра до вечера
И то оног који црним зову!
Једни другим на гробу плакали,
Жив последњи с гроба не отиш'о;
А ти која сад ме тако гледиш
К’о Божица на земску утвору
Са престола суноврат скочила,
Кору хлеба у круну просила,
Мртва мужа ко ја мог видила
А синове ко и ја поклане;
И ако ти који престане
Нек уздише пред туђијем прагом
За матером к’о што мој уздише
А ти за њим лица несушила
Већ плакала и дању и ноћу
И с покојним живе нарицала
И душмане своје проклињала.
КРАЉИЦА (краљу):
Хајде краљу већ ме мука хвата.
КРАЉ и КРАЉИЦА (оду.)
ТЕОДОРА:
Што вам рекла, свака вам се стекла
Амин! чуј и реци Боже амин!
(Засеса падне.)
|