Bodin/23
| ←Deveti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić DESETI PRIZOR |
Prvi prizor→ |
DESETI PRIZOR
Kraljica dođe
KRALjICA (kralju):
Novi glasi od Bodina, kralju!
KRALj:
Jesu l' dobri?
KRALjICA:
Bolji od prvijeh-
Brod mletački sa carem bugarskim
Kod Lastve je u luku ulezo.
JAKINTA;
Brže tamo : hajde sa mnom, sine!
KRALj:
Idi kćeri; znam da jedva čekaš
Da ugledaš dragog svog supruga.
(k Ruslanu)
Idi kneže i naredi ljude
I odvedi pred cara caricu;
Ali brzo amo pohitajte
Jer i stric je željan viditi ga.
(Jakinta sa Đorđem i Ruslan pođu.)
JAKINTA (vrati se):
Dragi striče, jošt jedanput hvala
(Poljubi ga u ruku.)
A i tebe moram zagrliti...
Jer tvom nežnom srdcu materinskom
I najviše imam zahvaliti.
(Zagrli kraljicu i pođe.)
ĐORĐE (u hodu):
Je li majko, sad kad otac dođe
Sve će ovo opet naše biti
Pa tu ćemo mi bit’ gospodari?
(Odu.)
TEODORA:
Ljubite se, za dugo nećete;
Grliti se, zadnji put vam bilo.
JULIJA:
Nebi s goreg draga sestro bilo
Da se i ti sa nama izmiriš.
TEODORA:
Pre bi ove ruke odrezala
I bacila ustne hrtovima
Neg’ da tebe na srdce prigrlim
I poljubim ta dušmanska usta.
Radujte se, na dugo vam bilo,
Od Petkova jutra do večera
I to onog koji crnim zovu!
Jedni drugim na grobu plakali,
Živ poslednji s groba ne otiš'o;
A ti koja sad me tako glediš
K’o Božica na zemsku utvoru
Sa prestola sunovrat skočila,
Koru hleba u krunu prosila,
Mrtva muža ko ja mog vidila
A sinove ko i ja poklane;
I ako ti koji prestane
Nek uzdiše pred tuđijem pragom
Za materom k’o što moj uzdiše
A ti za njim lica nesušila
Već plakala i danju i noću
I s pokojnim žive naricala
I dušmane svoje proklinjala.
KRALjICA (kralju):
Hajde kralju već me muka hvata.
KRALj i KRALjICA (odu.)
TEODORA:
Što vam rekla, svaka vam se stekla
Amin! čuj i reci Bože amin!
(Zasesa padne.)
|