Бог, сунце и дјевојка

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Бог, сунце и дјевојка

Дјевојка се сунцем надметала,
Да ј' од сунца и виша и љепша,
Рукатија, рувом богатија!
То сунашцу врло жао било,
Па се сунце крајем горе краде,
Милостивом Богу тужбу даје:
"Мили Боже, што бих од дјевојке?
Како бих јој на жа учинило?
Би л' ја њојзи лице опалило?"
"Немој, моје прежарено сунце,
Доста смо јој на жа учинили:
Узели јој и оца и мајку,
То је њојзи задости жалости!"

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.