Biblija (Bakotić) : Prva Knjiga o Kraljevima

←2. Samuilova

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

2. Kraljevima→

Glava 1.

1 Kralj David beše star i zašao u godine. Pokrivahu ga haljinama, ali se on ne mogaše zgrejati.

2 Tad mu sluge njegove rekoše: Neka se potraži kralju gospodaru našemu jedna mlada devica, i ona neka stoji pred kraljem i dvori ga, i neka ti leži na krilu, pa će se zgrejati kralj gospodar naš.

3 I potražiše mladu i lepu devojku po svim krajevima Izrailjskim, i nađoše Avisagu, Sunamku, te je dovedoše kralju.

4 Ta devojka beše vrlo lepa. Ona dvoraše kralja i slušaše ga; ali je kralj ne pozna.

5 Adoniju, sina Agitina, obuze bes, i on reče: Ja ću biti kralj! I nabavi kola i konjanike i pedeset ljudi koji trčahu pred njim.

6 Otac njegov ga nigda ne beše nakarao, niti mu ikad reče: Zašto radiš tako? Uz to beše Adonija vrlo lep i beše se rodio kod Avesaloma.

7 On se dogovori s Joavom sinom Serujinom i s Avijatarom sveštenikom, i oni pristaše uza nj.

8 Ali sveštenik Sadok, Venaja, sin Jodajev, Natan prorok, Semej, Rej i junaci Davidovi ne pristaše za Adonijom.

9 Adonija nakla ovaca, volova i ugojenih telaca kod kamena Zoeleta, koji je kod En-Rogila i pozva svu braću svoju, sinove kraljeve, i sve ljude od Jude, sluge kraljeve.

10 Ali ne pozva Natana proroka ni Venaju, ni ostale junake, ni Solomona brata svoga.

11 Tada Natan reče Vitsaveji, materi Solomonovoj: Jesi li čula da se zakralji Adonija, sin Agitin, a da gospodar naš David i ne zna za to?

12 Dođi sad i ja ću te savetovati da bi izbavila život i sebi i sinu svome Solomonu.

13 Idi, uđi ka kralju Davidu, i reci mu: Nisi li ti kralju, gospodaru moj, zakleo se sluškinji svojoj govoreći: Solomon, sin tvoj, biće kralj posle mene i on će sedeti na prestolu mome? Zašto se dakle zakralji Adonija?

14 I dok ti još budeš onde u razgovoru s kraljem ja ću ući za tobom i dopuniću tvoje reči.

15 Vitsaveja pođe kralju u sobu. On beše mnogo star, i Avisaga Sunamka dvoraše ga.

16 Vitsaveja se sagnu i pokloni se kralju. I kralj reče: Šta ćeš?

17 Ona mu odgovori: Gospodaru moj, ti si se zakleo Gospodom, Bogom svojim sluškinji svojoj: Solomon, sin tvoj, biće kralj posle mene, i on će sedeti na prestolu mome.

18 A sad evo se Adonija zakralji, a ti kralju, gospodaru moj, i ne znaš za to!

19 Naklao je volova i ugojenih telaca i mnogo ovaca, i pozvao je sve sinove kraljeve i sveštenika Avijatara i vojvodu Joava, ali nije pozvao Solomona slugu tvoga.

20 Sad su, kralju, gospodaru moj, oči svega Izrailja uprte u tebe, da kažeš ko će sesti na presto tvoj, kralju, gospodaru, posle tebe.

21 I doći će, kad kralj gospodar moj, počine kod otaca svojih, da ćemo ja i sin moj Solomon izgledati krivi.

22 Dok ona još govoraše kralju, gle, dođe prorok Natan.

23 Prijaviše ga kralju govoreći: Evo Natana proroka. I on stupi pred kralja i pokloni se kralju licem do zemlje.

24 I Natan reče: Kralju, gospodaru moj, jesi li ti kazao: Adonija će biti kralj posle mene i on će sedeti na prestolu mome?

25 Jer on otide danas i nakla volova i ugojenih telaca i mnogo ovaca, i pozva sve sinove kraljeve i vojvode i sveštenika Avijatara, i eno oni jedu i piju s njim i kliču: Živeo kralj Adonija!

26 Ali on ne pozva ni mene, slugu tvoga, ni sveštenika Sadoka, ni Venaju sina Jodajeva, ni Solomona, sluge tvoga.

27 Je li to kralj gospodar moj naredio ne kazavši sluzi svome ko će sedeti na presto kralja, gospodara moga, posle njega?

28 Kralj David odgovori: Zovite mi Vitsaveju. I ona dođe i stade pred kralja.

29 I kralj se zakle i reče: Živ je Gospod koji me je izbavio od svake nevolje!

30 Kao što sam ti se zakleo Gospodom, Bogom Izrailjevim, rekavši: Solomon, sin tvoj, biće kralj posle mene i on će sedeti na prestolu mome mesto mene, tako ću učiniti danas.

31 Vitsaveja sagnu se licem do zemlje i pokloni se kralju, i reče: Živeo gospodar moj kralj David do veka!

32 Kralj David reče: Zovite mi sveštenika Sadoka, Natana proroka, i Venaju sina Jodajeva. I oni dođoše pred kralja.

33 I kralj im reče: Uzmite sa sobom sluge gospodara svoga, posadite sina moga Solomona na moju mazgu i odvedite ga u Gion.

34 Onde će ga sveštenik Sadok i Natan prorok pomazati za kralja nad Izrailjem. Zatrubićete u trube i vikaćete: Živeo kralj Solomon!

35 Ići ćete za njim i on će doći i sešće na presto moj i kraljevaće na mom mestu. On će, po mojoj zapovesti, biti vođ Izrailju i Judi.

36 Venaja, sin Jodajev, odgovori kralju: Amin! Neka tako reče Gospod, Bog kralja, gospodara moga.

37 Nek je Gospod sa Solomonom kao što je bio s kraljem, gospodarem mojim, i nek uzvisi presto njegov još više nego presto gospodara moga, kralja Davida!

38 Tada sveštenik Sadok otide s Natanom prorokom, s Venajom sinom Jodajevim, i s Heretejima i Feletejima, i posadiše Solomona na mazgu kralja Davida i odvedoše ga u Gion.

39 Sveštenik Sadok uze iz šatora rog s uljem i pomaza Solomona. Zatrubiše trube i sav narod povika: Živeo kralj Solomon!

40 Sav narod pođe za njim, i narod sviraše u svirale i veseljaše se. Zemlja se razlegaše od vike njihove.

41 Adonija i sve zvanice koje bejahu s njim čuše tu viku u času kad svršiše da jedu. Kad Joav začu glas trube reče: Kakva je to vika i vreva u gradu?

42 Dokle on još govoraše gle, dođe Jonatan, sin sveštenika Avijatara. I Adonija mu reče: Hodi, jer si junak i nosiš dobre glase.

43 Jest! - odgovori Jonatan Adoniji -, naš kralj David postavi Solomona kraljem.

44 On posla s njim sveštenika Sadoka, Natana proroka i Venaju sina Jodajeva, Hereteje i Feleteje, i oni ga posadiše na kraljevu mazgu.

45 Sveštenik Sadok i Natan prorok pomazaše ga u Gionu za kralja, i otidoše odande veseleći se tako da je grad uzavreo. To je vika koju čuste.

46 Solomon je već seo na kraljevski presto.

47 I došle su sluge kraljeve i blagosloviše gospodara našega kralja Davida govoreći: Da Bog proslavi ime Solomonovo još većma nego tvoje, i da uzvisi presto njegov još više nego tvoj! I kralj se pokloni na postelji svojoj.

48 I još ovo reče kralj: Da je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji dade danas da oči moje vide naslednika na prestolu mome.

49 Sve se zvanice Adonijine prepadoše i ustaše, i otidoše svaki svojim putem.

50 Adonija se poboja Solomona, te i on usta i otide i uhvati se za roglje oltara.

51 Rekoše Solomonu: Gle, Adonija se uplašio od kralja Solomona i eno ga, uhvatio se za roglje od oltara i veli: Neka mi se kralj Solomon zakune da neće učiniti da sluga njegov pogine od mača!

52 Solomon reče: Ako se pokaže kao pošten čovek ni dlaka s glave njegove neće pasti na zemlju; ali ako se nađe zlo na njemu umreće.

53 I kralj Solomon posla ljude koji ga skidoše s oltara. On dođe i pokloni se kralju Solomonu i Solomon mu reče: Idi kući svojoj.

Glava 2.

1 Kad Davidu dođe vreme da umre, on dade zapovesti svoje Solomonu, sinu svome govoreći:

2 Ja idem na put kojim ide sve na zemlji. Budi hrabar i budi čovek!

3 Drži zapovesti Gospoda, Boga svoga, hodeći putevima njegovim i držeći zakone njegove, naredbe njegove, sudove njegove i propise njegove, kako je napisano u zakonu Mojsijevom, da bi imao uspeha u svemu što radiš i za čim se god okreneš,

4 i da bi Gospod ispunio reč svoju koju mi je rekao: Ako paze sinovi tvoji na put svoj, hodeći preda mnom verno, svim srcem svojim i svom dušom svojom, neće ti nikad nestati naslednika na prestolu Izrailjevom.

5 Ti znaš šta mi je učinio Joav, sin Serujin, šta je učinio dvema vojvodama Izrailjevim, Aveniru, sinu Nirovu, i Amasi, sinu Jeterovu, koje ubi prolivši u miru krv ratnu, i okalja krvlju ratnom pojas koji imaše oko sebe i obuću koju imaše na nogama.

6 Vladaj se po mudrosti svojoj i ne daj da se seda glava njegova spusti s mirom u grob.

7 Postupaćeš dobro sa sinovima Varzelaja od Galada, i oni će biti među onima koji jedu za tvojim stolom; jer su i oni prema meni tako radili, pristupajući k meni kad sam bežao od Avesaloma, brata tvoga.

8 Evo kod tebe, je Semej sin Girin od Venijamina, iz Vaurima. On me je teško ružio onog dana kad iđah u Mahanajim. Ali on siđe meni u susret na Jordan, i ja mu se zakleh Gospodom rekavši: Neću te dati da pogineš od mača.

9 Ali ga sad ti nećeš ostaviti bez kazne, jer si ti mudar čovek i znaš kako ćeš postupati prema njemu. Otpravićeš sedu kosu njegovu okrvavljenu u Šeol.

10 David počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u gradu Davidovu.

11 David kraljeva nad Izrailjem četrdeset godina; u Hevronu kraljeva sedam godina, a u Jerusalimu kraljeva trideset i tri godine.

12 Solomon sede na presto Davida, oca svoga, i kraljevstvo se njegovo jako utvrdi.

13 Adonija, sin Agitin, dođe k Vitsaveji, materi Solomonovoj. Ona mu reče: Dolaziš li s mirom? On odogovri: Da.

14 Pa doda: Imam nešto da ti kažem. Ona reče: Govori!

15 I on reče: Ti znaš da je moje bilo kraljevstvo, i da je sav Izrailj bio upro u mene oči da nad njim kraljujem; ali se kraljevstvo okrenu i dopade bratu mome, jer mu ga Gospod dade.

16 A sad te molim za jednu stvar; nemoj mi je odbiti! Ona mu odgovori: Reci!

17 I on reče: Govori kralju Solomonu, - jer ti on to neće odbiti -, nek mi da za ženu Avisagu Sunamku.

18 Vitsaveja reče: Dobro!, govoriću kralju za tebe.

19 Vitsaveja dođe kralju Solomonu da mu govori za Adoniju. Kralj usta, priđe joj u susret, pokloni joj se, pa sede na svoj presto. Namestiše stolicu materi kraljevoj, i ona sede njemu s desne strane.

20 Tad ona reče: Imam jednu malu molbu da ti upravim, nemoj me odbiti. A kralj joj reče: Išti, majko, neću te odbiti.

21 Ona reče: Daj Avisagu, Sunamku, Adoniji, bratu svome, za ženu.

22 Kralj Solomon odgovori materi svojoj: Zašto tražiš Avisagu Sunamku za Adoniju? Traži za nj kraljevstvo - jer je on brat moj stariji - za njega, za sveštenika Avijatara i za Joava, sina Serujina.

23 Tad se kralj Solomon zakle Gospodom govoreći: Neka me Bog najteže kazni ako Adonija nije izrekao tu reč po cenu svog života!

24 Živ je Gospod! On koji me utvdrio i učinio da sednem na presto Davida, oca moga, i koji mi je podigao dom po obećanju svome! Danas će Adonija umreti.

25 I kralj Solomon posla Venaju, sina Jodajeva koji ga udari i Adonija umre.

26 Kralj reče zatim svešteniku Avijataru: Idi u Anatot na njive svoje, jer si zaslužio smrt, ali te neću danas pogubiti, jer si nosio kovčeg Gospodnji pred Davidom, ocem mojim, i podnosio si sve patnje koje je i otac moj podnosio.

27 Tako Solomon svrže Avijatara sa službe sveštenika Gospodnjeg, da ispuni reč koju Gospod izreče u Silomu na dom Ilijev.

28 Glas o tome dođe do Joava koji beše pristao za Adonijom, mada ne beše pristao za Avesalomom. I Joav uteče u šator Gospodnji i uhvati se za roglje od oltara.

29 Javiše kralju Solomonu da Joav uteče u šator Gospodnji i da je kod oltara, i Solomon posla Venaju, sina Jodajeva, govoreći mu: Idi, udri na nj.

30 Venaja uđe u šator Gospodnji i reče Joavu: Iziđi! Kralj je tako naredio. Ali on odgovori: Neću! nego hoću ovde da umrem. Venaja javi to kralju govoreći: Tako reče Joav i tako mi odgovori.

31 Kralj reče Venaji: Učini kao što je on rekao, udari na njega pa ga sahrani; tako ćeš skinuti s mene i s doma oca moga krv pravu koju je prolio Joav.

32 Gospod će učiniti da krv njegova padne na njegovu glavu, što je udario na dva čoveka pravija i bolja od sebe, i ubio ih mačem bez znanja oca moga Davida: Avenira, sina Nirova, vojvodu Izrailjeva i Amasu, sina Jeterova, vojvodu Judina.

33 Njihova će se krv vratiti na glavu Joavovu i na glavu poroda njegova za navek; ali će za navek mir biti od Gospoda Davidu i porodu njegovom i prestolu njegovom.

34 Venaja, sin Jodajev, otide, udari Joava i ubi ga. On bi sahranjen kod kuće svoje u pustinji.

35 Kralj postavi Venaju, sina Jodajeva, na čelo vojske na mesto Joavovo, a sveštenika Sadoka na mesto Avijatarovo.

36 Kralj posla zvati Simeja i reče mu: Sagradi sebi dom u Jerusalimu, i tu sedi i ne izlazi odatle nikuda.

37 Znaj da u koji dan iziđeš i pređeš preko potoka Kedrona da ćeš tad poginuti i krv će tvoja pasti na tvoju glavu.

38 Simej odgovori kralju: Dobro! Kako je rekao kralj, gospodar moj, onako će učiniti sluga tvoj. I Simej osta dugo u Jerusalimu.

39 Posle tri godine dogodi se da dve sluge Simejeve utekoše k Ahisu, sinu Mihinu, kralju Gatskom. I bi javljeno Simeju: Eno ti slugu u Gatu.

40 Simej usta, osedla svog magarca i otide u Gat k Ahisu da traži sluge svoje. Simej dakle otide i vrati sluge svoje iz Gata.

41 Javiše Solomonu da je Simej bio otišao iz Jerusalima u Gat, i da se vratio.

42 Kralj posla zvati Simeja i reče mu: Nisam li te zakleo Gospodom i nisam li ti izrično rekao: Znaj da ćeš poginuti onog dana kad kud mu drago iziđeš? I nisi li mi ti odgovorio: Dobro!, razumeo sam?

43 Zašto dakle nisi držao zakletvu Gospodnju i zapovest koju sam ti dao?

44 I kralj reče Simeju: Ti znaš u srcu svome sve zlo što si učinio Davidu, ocu mome; Gospod vraća zloću tvoju na glavu tvoju.

45 Ali će kralj Solomon biti blagosloven, i presto Davidov utvrđen pred Gospodom za navek.

46 I kralj dade svoje zapovesti Venaji, sinu Jodajevu, koji iziđe i udari Simeja; i Simej umre. Kraljevstvo se tako utvrdi u ruci Solomonovoj.

Glava 3.

1 Solomon se ženidbom srodi s Faraonom, kraljem egipatskim. On se oženi kćerju Faraonovom, i dovede je u grad Davidov dokle ne dovrši svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima.

2 Narod prinošaše žrtve na visinama, jer tada ne beše još sazidan dom imenu Gospodnjemu.

3 Solomon ljubljaše Gospoda i hodaše po običajima oca svoga Davida. Samo je on prinosio žrtve i kadio na visinama.

4 Kralj otide u Gavaon da onde prinese žrtvu, jer to beše najglavnija visina. Solomon prinese hiljadu žrtava paljenica na oltaru.

5 Gospod se pojavi Solomonu u Gavaonu u snu, i Bog mu reče: Išti što hoćeš da ti dam.

6 Solomon odgovori: Ti si bio mnogo milostiv prema sluzi svome Davidu, ocu mome, jer je on hodio pred tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema tebi; i sačuvao si mu tu veliku milost i dao mu sina koji sedi na prestolu njegovom, kao što se to vidi danas.

7 I sad, Gospode, Bože moj, ti si postavio slugu svoga kraljem na mesto Davida, oca moga, a ja sam mlad i nemam još iskustva.

8 Tvoj je sluga usred naroda tvoga koji si izabrao, naroda velikoga koji se ne može izbrojiti ni računati od množine.

9 Daj dakle sluzi svome srce razumno, da može suditi narodu tvome i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu tvome, narodu tako velikom?

10 Gospodu bi milo što Solomon to zaiska.

11 I Bog mu reče: Kad to išteš, a ne išteš duga života niti išteš blaga, niti išteš živote neprijatelja svojih, nego išteš razum da umeš suditi;

12 evo učiniću po tvojim rečima; daću ti srce mudro i razumno da takvoga kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati,

13 a svrh toga daću ti i što nisi iskao, daću ti i blaga i slave, da takvoga kakav ćeš ti biti neće biti među kraljevima svega veka tvoga.

14 I ako ideš mojim putevima, držeći zakone moje i zapovesti moje, kao što je činio David, otac tvoj, produljiću dane tvoje.

15 Solomon se probudi. To bi njegov san. Solomon se vrati u Jerusalim i pristupi pred kovčeg saveza Gospodnjega. Prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalnice i priredi gozbu svim slugama svojim.

16 Tada dođoše kralju dve žene bludnice i stadoše preda nj.

17 Jedna od te dve žene reče: Oprosti, gospodaru; ja i ova žena sedimo u istoj kući, i ja se porodih kod nje u toj kući.

18 Tri dana posle porodi se i ova žena. Stanovale smo zajedno i nije niko drugi bio s nama u kući. Samo smo mi dve bile.

19 Sin ove žene umre noćas, jer ona leže na nj.

20 Ona usta usred noći i uze sina moga iskraj mene, kad sluškinja tvoja spavaše, i stavi ga sebi u krilo, a svog mrtvog sina stavi meni pod krilo.

21 Ustah ujutro da podojim sina svoga, i gle, on beše mrtav; ali kad ga razgledah ujutro, gle, to ne beše moj sin koga ja rodih.

22 Druga žena reče: Nije tako, nego je moj sin ovaj živi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali prva reče: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi a moj je sin ovaj živi. Tako one govoriše pred kraljem.

23 Kralj reče: Jedna kaže: Ovaj je živi moj sin, a tvoj je sin onaj mrtvi; a ona druga kaže: Nije tako nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi.

24 Pa reče: Dajte mi mač. Donesoše mač pred kralja.

25 I kralj reče: Rasecite živo dete na dvoje i podajte polovinu jednoj a polovinu drugoj!

26 Tada ona žena čiji sin beše onaj živi oseti da joj utroba ustrepta za sinom, i reče kralju: Ah gospodaru, dajte njoj dete živo, nemojte ga ubiti. Ali ona druga reče: Neka ne bude ni meni ni tebi. Rasecite ga!

27 I kralj progovori i reče: Podajte prvoj živo dete, nemojte ga ubiti. Ona mu je majka.

28 Sav Izrailj sazna za sud koji izreče kralj. I bojaše se kralja, jer videše da je u njemu mudrost Božja koja ga pri suđenju podržava.

Glava 4.

1 Kralj Solomon kraljevaše nad svim Izrailjem.

2 Poglavice koje behu u njegovoj službi behu ovi: Azarija sin^[1] sveštenika Sadoka,

3 Elioref i Ahija, sinovi Sisini bejahu tajnici; Josafat, sin Ahiludov bejaše letopisac;

4 Venaja, sin Jodajev, bejaše glavni zapovednik vojske; Sadok i Avijatar bejahu sveštenici;

5 Azarija, sin Natanov, beše poglavica upravnika; Zavud, sin Natanov beše državni upravitelj, ljubimac kraljev;

6 Ahisar beše upravitelj kraljevskoga doma a Adoniram sin Avdin beše upravitelj poreza.

7 Solomon imaše dvanaest nadzornika u svemu Izrailju. Oni vođahu brigu o izdržavanju kralja i doma njegovoga, svaki po mesec dana u godini.

8 Ovo su im imena: sin Urov u gori Jefremovoj;

9 sin Dekerov u Makasu, u Salvimu, u Vetsemesu, u Elonu i u Vet-ananskom;

10 sin Esadov u Arubotu; pod njim bejaše Sohot i sva zemlja Eferova;

11 sin Avinadavov nad svim krajem Dorskim. Žena mu beše Tafata, kći Solomonova.

12 Vana, sin Ahiludov imaše Tenah i Megidon i sav Vet-San kod Sartane ispod Jezraela, a od Vet-Sana do Avel-Meola, do preko Jok-meama.

13 Sin Gevera u Ramotu Galadskom; on imaše gradove Jaira, sina Manasijina, u Galadu i još i kraj Argovski u Vasanu, šezdeset velikih gradova sa zidovima i prevornicama bakrenim.

14 Ahinadav, sin Idov, u Mahanajimu.

15 Ahimas u Neftalimu. On beše uzeo za ženu Vasematu, kćer Solomonovu.

16 Vana, sin Husajev, u Asiru i u Alotu.

17 Josafat, sin Farujin, u Isaharu.

18 Simej, sin Ilin, u Venijaminu.

19 Gever, sin Urijev, u zemlji Galadskoj; on imaše zemlju Siona, kralja Amorejskoga, i Oga kralja Vasanskoga. U toj zemlji beše samo jedan nadzornik.

20 Juda i Izrailj bejahu vrlo mnogobrojni. Beše ih kao peska na obali morskoj. Oni jeđahu, pijahu i veseljahu se.

21 Solomon vladaše još i svim kraljevima od reke do zemlje Filistejske i do granice egipatske; oni donošahu dare i behu pokorni Solomonu svega veka njegova.

22 Solomon trošaše dnevno za hranu trideset mera beloga brašna i šezdeset mera običnoga brašna.

23 Deset volova ugojenih i dvadeset s paše, i sto ovaca, osim jelena, srna divokoza i ugojene pernate živine.

24 On vladaše nad svom zemljom preko reke od Tapse do Gaze, nad svim kraljevima s druge strane reke. I on imaše mir na svim svojim granicama.

25 Juda i Izrailj bejahu bez straha, od Dana do Virsaveje, svega veka Solomonova, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom.

26 Solomon imaše za jaslima četrdeset hiljada konja za kola svoja i dvadeset hiljada konjanika.

27 Nadzornici kralja Solomona vođahu brigu o izdržavanju kralja Solomona i svih onih koji dolažahu za sto kralja Solomona i to svaki svoga meseca, i ne davahu da bilo što izostane.

28 Oni se takođe starahu i za to da se ječam i slama za konje i za mazge donese na mesto gde beše kralj, svaki po naredbama koje primaše.

29 Bog dade Solomonu mudrost i vrlo jak um i široko znanje, mnogo kao pesak na obali morskoj!

30 Mudrost Solomonova beše veća od mudrosti svih sinova Istoka i od sve mudrosti egipatske.

31 On beše mudriji od svakog čoveka, i od Etana Ezraita, i od Emana, i od Halhola i od Darde, sinova Maolovih, i ime njegovo beše na glasu po svim okolnim narodima.

32 On je izgovorio tri hiljade poslovica i sastavio hiljadu i pet pesama.

33 Govorio je i o drveću, od kedra na Livanu do isopa koji iz zidova niče: govorio je o životinjama, o pticama, o gmizavcima i o ribama.

34 Iz svih naroda dolažahu ljudi da slušaju mudrost Solomonovu, od svih kraljeva na zemlji koji behu čuli govoriti o njegovoj mudrosti.

Glava 5.

1 Hiram, kralj Tirski, posla sluge svoje k Solomonu, čuvši da su ga pomazali za kralja na mesto oca njegovoga, jer je Hiram uvek bio u prijateljstvu s Davidom.

2 Solomon poruči Hiramu:

3 Ti znaš da David, otac moj, nije mogao sagraditi dom imenu Gospoda, Boga svoga, od ratova u koje ga upletoše neprijatelji njegovi dok ih Gospod ne položi pod noge njegove.

4 Meni je sada Gospod, Bog moj, dao mir na sve strane i ja nemam neprijatelja i nemam više nevolja.

5 Zato evo hoću da sagradim dom imenu Gospoda, Boga svoga, kao što je izjavio Gospod Davidu, ocu mome, govoreći: Sin tvoj, koga ću postaviti mesto tebe na presto tvoj, on će sazidati dom imenu mome.

6 Zapovedaj dakle sad neka mi naseku drva kedrovih na Livanu, i sluge će moje biti sa slugama tvojim, a platu slugama tvojim daću kako ti rečeš; jer ti znaš da kod nas nema ljudi koji umeju seći drva kao Sidonci.

7 Kad Hiram ču reči Solomonove obradova se veoma i reče: Da je blagosloven Gospod danas, koji dade Davidu mudrog sina nad onim velikim narodom!

8 I Hiram otporuči Solomonu: Razumeo sam što si mi poručio i učiniću sve što želiš u pogledu drva kedrovih i drva čempresovih.

9 Moje će ih sluge prenositi s Livana na more i ja ću ih dati povezati u splavove i prevesti morem do mesta koje mi naznačiš, i onde ću ih dati razvezati i ti ćeš ih uzeti. Ono što ja želim na uzdarje, to je da daš hranu mojim ljudima.

10 Hiram je davao Solomonu drva kedrova i drva čempresova po volji njegovoj.

11 A Solomon je davao Hiramu dvadeset hiljada mera pšenice za hranu ljudima njegovim i dvadeset mera ceđenoga ulja. Toliko davaše Solomon Hiramu svake godine.

12 Gospod dade mudrost Solomonu, kao što mu beše obećao. I između Hirama i Solomona bi mir, i oni zaključiše savez među sobom.

13 Solomon odredi iz svega Izrilja ljude da kuluče; njih je bilo na trideset hiljada.

14 On ih slaše na Livan po deset hiljada svakog meseca naizmence; jedan mesec bejahu na Livanu a dva meseca kod svojih kuća. S tim poslenicima upravljaše Adoniram.

15 Solomon imaše još sedamdeset hiljada nosača i osamdeset hiljada tesača u planini,

16 osim nastojnika koji behu nad tim poslom, tri hiljade i trista koji upravljahu narodom koji svršavaše taj posao.

17 Kralj naredi da izvade i istešu veliko i lepo kamenje za temelj doma.

18 Poslenici Solomonovi i poslenici Hiramovi i Givleji tesahu i pripremahu drvo i kamenje za zidanje doma.

Glava 6.

1 Četiri sto i osamdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje egipatske, četvrte godine kraljevanja svoga nad Izrailjem, meseca Zifa, - a to je drugi mesec -, Solomon poče zidati dom Gospodu.

2 Dom koji sazida kralj Solomon Gospodu imaše šezdeset lakata dužine, dvadeset lakata širine i trideset lakata visine.

3 Trem pred hramom imaše dvadeset lakata dužine, prema širini doma, i deset lakata širine pred domom.

4 Kralj načini prozore na domu sa jakim rešetkama.

5 Uza zid doma on sazida okružne hodnike, koji iđahu okolo zidova doma, okolo hrama i svetilišta i napravi svuda unaokolo pobočne sobe.

6 Donji hodnik beše pet lakata širok, srednji šest lakata, a treći sedam lakata; jer načini spoljne zaseke okolo doma da hodnici ne bi ulazili u zid od doma.

7 Pri zidanju doma upotrebljavano je već istesano kamenje, tako da se ni čekić ni sekira niti kakav gvozdeni alat ne ču u domu za celo vreme dok se zidaše.

8 Ulazak u sobe donjeg sprata beše na desnoj strani doma; na srednji sprat vođahu stepenice na zavoj, a od srednjeg iđaše se na treći sprat.

9 On dakle sazida dom, i pokri ga kedrovim daskama i gredama.

10 Hodnike okolo celoga doma načini od pet lakata visine svaki, i spoji ih s domom kedrovim gredama.

11 Gospod upravi reč Solomonu i reče mu:

12 Ti gradiš ovaj dom! Ako hodiš po mojim zakonima, ako vršiš naredbe moje, ako držiš i izvršiš sve zapovesti moje, ispuniću na tebi obećanje koje sam dao Davidu, ocu tvome:

13 stanovaću usred sinova Izrailjevih, i neću napustiti narod svoj Izrailja.

14 Pošto sazida dom, Solomon

15 obloži zidove iznutra daskama kedrovim, od patosa do tavana; obloži drvetom unutrašnje zidove, a patos u domu pokri daskama čempresovim.

16 On obloži kedrovim daskama dvadeset lakata na kraju doma, i to od patosa do navrh zidova, i odredi taj prostor za svetilište, za mesto presveto.

17 Četrdeset lakata dužine spreda obrazovahu dom, to jest hram.

18 Unutrašnje daske behu izvajane i predstavljahu slike od divljih krastavaca sa razvijenim cvetovima. Sve je bilo od kedra i nigde se kamen ne viđaše.

19 Solomon uredi svetilište usred doma, da u nj namesti kovčeg saveza Gospodnjeg.

20 Svetilište beše dvadeset lakata dugo, dvadeset lakata, široko i dvadeset lakata visoko. Solomon ga obloži čistim zlatom. Pred svetilištem načini oltar od kedra i obloži ga zlatom.

21 On obloži unutrašnjost doma čistim zlatom, zateže zlatne lance i provuče kroz njih zavesu pred svetilištem koje obloži zlatom.

22 On sav dom obloži zlatom i obloži zlatom i ceo oltar pred svetilištem.

23 U svetilištu načini dva heruvima od drveta maslinova. Svaki od njih beše deset lakata visok.

24 Svako krilo od heruvima imaše pet lakata, tako da je od kraja jednoga krila do kraja drugoga krila bilo deset lakata širine.

25 I drugi heruvim imaše deset lakata. Ooa heruvima bejahu jedne mere i jednakog oblika.

26 Visina svakog heruvima beše od deset lakata.

27 Solomon namesti heruvime u sredinu unutrašnjeg doma. Krila njihova behu raširena tako da krilo jednoga ticaše u jedan zid a krilo drugoga heruvima ticaše u drugi zid, a druga krila dodirahu se jedno o drugo u sredini doma.

28 Solomon obloži heruvime zlatom.

29 On dade izvajati po svoj površini zidova doma iznutra i spolja: heruvime, palme i razvijene cvetove.

30 On obloži zlatom patos doma iznutra i spolja.

31 Na ulasku u svetilište načini dvokrilna vrata od drveta maslinova sa pragovima i dovratnicima koji zapremahu peti deo zida.

32 Na tim dvokrilnim vratima od drveta maslinova dade izvajati heruvime, palme i razvijene cvetove i obloži ih zlatom; i obloži zlatom i heruvime i palme.

33 To isto učini i na vratima hrama i na dovratnicima od drveta maslinova koji zapremahu jednu četvrtinu površine zida,

34 i imahu dvoja krila od drveta čempresova. Svako krilo beše načinjeno od dve daske koje se sklapahu i rasklapahu.

35 Na njima dade izvajati heruvime, palme i razvijene cvetove i obloži ih zlatom.

36 On načini i unutrašnji trem od tri reda tesanoga kamena i jednog reda drveta kedrova.

37 Četvrte godine, meseca Zifa bi postavljen temelj domu Gospodnjemu;

38 a jedanaeste godine, meseca Vula, koji je osmi mesec, dom bi dovršen u svim delovima svojim, onako kao što je on trebao da bude. Solomon ga sazida za sedam godina.

Glava 7.

1 Solomon sazida još i svoj dom i zida ga trinaest godina dok ga dovrši.

2 On sazida najpre dom od šume Livanske, sto lakata dug, pedeset lakata širok i trideset lakata visok, na četiri reda kedrovih stubova, s kedrovim gredama svrh stubova.

3 Obložene su kedrovim daskama i sve sobe koje behu prema stubovima, a kojih je bilo četrdeset i pet, petnaest na svakom spratu.

4 Bilo je tri sprata a na svakome prozori, jedni prema drugima.

5 Sva vrata i dovratnici bejahu od jakog četvrtastog drveta, a na svakom spratu otvori bejahu jedni prema drugima.

6 On načini trem sa stubovima, pedeset lakata dug i trideset lakata širok, i još i drugi trem sa stubovima i stepenicama s lica.

7 I načini trem prestoni, gde suđaše, trem sudski, koji beše obložen kedrovim drvetom od patosa do tavana.

8 Dom u kome on stanovaše bi sazidan isto tako, u drugom dvorištu, iza trema. Na isti način kao i taj trem, načini dom kćeri Faraonovoj sa kojom se beše oženio.

9 U sve te građevine uloženo je vanredno lepo kamenje, istesano po meri, ispilano pilom, iznutra i spolja, od poda do krova, a spolja do velikoga dvorišta.

10 Temelj beše napravljen od velikih komada velelepog kamenja, od kamenja od deset lakata i od kamenja od osam lakata.

11 Ozgo beše još i fino kamenje istesano na meru i daske kedrove.

12 Veliko dvorište imaše sve unaokolo tri reda tesanoga kamena i jedan red kedrovih greda kao i unutrašnji trem doma Gospodnjega i kao i trem doma.

13 Kralj Solomon pozva iz Tira Hirama

14 sina jedne udovice iz plemena Neftalimova, a otac mu beše iz Tira, koji izrađivaše stvari od bakra. Hiram beše vrlo vešt i razuman i znaše izrađivati svaku stvar od bakra. On dođe kralju Solomonu i izradi mu sve radove.

15 On sali dva stuba od bakra. Svaki je stub imao osamnaest lakata visine, a konac od dvanaest lakata merio je obim i prvog i drugog stuba.

16 On sali dva oglavlja od bakra da se postave ozgo na stubove. Prvo oglavlje beše pet lakata visoko, a i drugo beše pet lakata visoko.

17 Za oglavlja navrh stubova izradi mrežice na oblik prevesa i venaca prebačenih preko lančića i sa njima spojenih, i to sedam za prvo a sedam za drugo oglavlje.

18 On izradi dva reda narova oko jedne od tih mrežica, da pokriju oglavlje povrh jednog stuba, a to isto izradi i za drugo oglavlje.

19 Dva oglavlja navrh stubova u tremu predstavljahu krinove i behu četiri lakta visoka.

20 Dva oglavlja navrh dva stuba imahu vence i dvesta narova s gornje strane pored venaca koji ostajahu preko mrežica, a i okolo drugog oglavlja bilo je dvesta narova.

21 On postavi te stubove u trem hramski. Postavi desni stub i nazva ga Jahin^[2]; zatim postavi levi stub i nazva ga Voas^[3].

22 Navrh stubova beše jedan ukras koji predstavljaše krinove. I tako se svrši rad oko stubova.

23 On napravi more liveno. Ono imaše deset lakata od jednog kraja do drugog, i beše učinjeno na krug i imaše obim koji je mogla izmeriti uzica od trideset lakata.

24 Rub njegov beše opkoljen kolokintima^[4], po deset na jedan lakat, i ti kolokinti obuhvatahu celo more i behu raspoređeni u dva reda, a saliven s morem.

25 More beše postavljeno na dvanaest volova od kojih tri gledahu na sever, tri gledahu na zapad, tri gledahu na jug, i tri gledahu na istok. More ležaše na njima ozgo, a zadnja strana svih njih beše unutra.

26 Debljina mu beše jedan dlan, a kraj mu beše kao rub od kupe na oblik krina. Ono sadržavaše dve hiljade bata.

27 On izradi deset podnožja od bakra. Svako je podnožje imalo četiri lakta dužine, četiri lakta širine i tri lakta visine.

28 Evo kako su izrađena podnožja. Ona su imala oblik lica obuhvaćenih oplatama na svojim krajevima.

29 Na licima, između oplata behu lavovi, volovi i heruvimi; a na oplatama iznad i ispod lavova i volova behu ukrasi koji visijahu kao rese.

30 Pod svakim podnožjem behu po četiri točka od bakra s osovinama bakrenim; a na četiri ugla behu poličice livene, ispod umivaonica, a preko resa.

31 Okvir podnožja imao je s unutrašnje strane jedan otvor sa jednim rubom od jednog lakta u visinu; taj otvor beše na krug kao u svim delima te vrste, i imao je lakat i po širine; a i tu je bilo izvajanih figura. Poličice bile su četvorouglaste a ne zaokrugljene.

32 Četiri točka behu postavljena ispod poličica, a osovine točkova behu utvrđene za podnožje; svaka je osovina imala lakat i po visine.

33 Točkovi behu kao točkovi kolski. Osovine, glavčine, naplaci i paoci behu liveni.

34 Na četiri ćoška od svakog podnožja bilo je četiri poličica slivenih sa podnožjem.

35 Gornji deo podnožja završavaše se na jedan krug od pola lakta visine, i on je imao svoje oslonce i svoje poličice, sve zajedno sliveno.

36 Po ravnim delovima oslonca i poličica on izvaja heruvime, lavove i palme a okolo njih vence.

37 Tako on izradi deset podnožja; sva bejahu jednako salivena, jedne mere i jednake izrade.

38 On izradi deset umivaonica od bakra. Svaka umivaonica sadržavaše četrdeset bati, svaka umivaonica imaše četiri lakta, svaka umivaonica beše na jednom od deset podnožja.

30 On namesti pet podnožja na desnu stranu doma, a pet na levu stranu doma; a more namesti na desnu stranu doma prema jugoistoku.

40 Hiram načini pepeonice, lopate i kupe. Tako svrši Hiram sav rad koji izradi kralju Solomonu za dom Gospodnji:

41 dva stuba sa dva oglavlja i sa njihovim vencima navrh stubova; dve mrežice preko venaca od oglavlja navrh stubova;

42 četiri stotine narova za ove mrežice, dva reda narova povrh svake mrežice preko venaca od oglavlja navrh stubova;

43 deset podnožja, deset umivaonica na podnožjima;

44 more i dvanaest volova ispod mora;

45 kotlove, lopate i kupe. Sve ove stvari koje Solomon dade da izradi Hiram za dom Gospodnji behu od uglađenog bakra.

46 To je kralj dao da se salije u Jordanskoj ravnici, u zemlji ilovači između Sohota i Sartana.

47 Solomon ne izmeri bakar od tog posuđa, jer ga beše vrlo mnogo.

48 Solomon načini i sav drugi pribor za dom Gospodnji: zlatni oltar, zlatnu trpezu na kojoj stajahu hlebovi za predstavljanje,

49 pet svećnjaka od čistoga zlata s desne strane a pet s leve strane pred svetilištem, sa cvetovima, žišcima i usekačima od zlata;

50 umivaonice, usekače, kotliće, tase i kadionice od čistoga zlata i šarke zlatne na vratima unutrašnjega doma pri ulazu u presveto mesto, i na vratima hrama.

51 Tako se svrši sav rad koji Solomon uradi za dom Gospodnji. Zatim Solomon unese i srebro, zlato i posuđe što beše posvetio otac njegov David, i prenese u riznicu doma Gospodnjega.

Glava 8.

1 Tada kralj Solomon sabra k sebi u Jerusalimu starešine Izrailjeve i sve poglavice plemenske, poglavice domova sinova Izrailjevih, da pripremi prenos kovčega saveza Gospodnjega iz grada Davidova, a to je Sion.

2 Svi ljudi Izrailjevi skupiše se ka kralju Solomonu meseca Etanima, a to je sedmi mesec, na praznik.

3 Kad dođoše sve starešine Izrailjeve, sveštenici podigoše kovčeg.

4 Oni prenesoše kovčeg Gospodnji i šator od sastanka i sve posuđe sveto koje beše u šatoru; sve to prenesoše sveštenici i Leviti.

5 Kralj Solomon i sav zbor Izrailjev sabraše se pred kovčegom. I oni prinesoše na žrtvu ovaca i goveda toliko da se ne mogaše izbrojiti ni proračunati od mnoštva.

6 Sveštenici unesoše kovčeg saveza Gospodnjega na njegovo mesto, u unutrašnji dom, u svetinju nad svetinjama pod krila heruvima.

7 Jer heruvimi imahu raširena krila nad mestom gde je stajao kovčeg i zaklanjahu kovčeg i poluge njegove ozgo.

8 Poluge behu tako provučene da im se krajevi viđahu od svetinje pred svetilištem ali se spolja ne viđahu. One su ostale tu do današnjega dana.

9 U kovčegu ne beše ništa osim dve ploče kamene koje metnu u nj Mojsije na Horivu, kad Gospod učini savez sa sinovima Izrailjevim pošto iziđoše iz zemlje egipatske.

10 Kad sveštenici iziđoše iz svetinje, oblak napuni dom Gospodnji.

11 Sveštenici ne mogoše stajati da vrše službu od oblaka; jer se dom Gospodnji napuni slave Gospodnje.

12 Tada Solomon reče: Gospod reče da hoće nastavati u mraku!

13 Sazidao sam ti dom za stan, mesto u kome ćeš do veka nastavati.

14 Kralj okrenu lice svoje i blagoslovi sav zbor Izrailjev, i sav zbor Izrailjev stajaše na nogama.

15 I reče: Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, koji je svojim ustima govorio Davidu, ocu mome, i ispunio silom svojom što beše objavio govoreći:

16 Od onog dana kad izvedoh iz Egipta narod svoj Izrailja ne izabrah ni jednog grada među svim plemenima Izrailjevim da se u njemu sazida dom u kome bi bilo ime moje, nego izabrah Davida da kraljuje nad narodom mojim Izrailjem.

17 David, otac moj, naumi da sazida dom imenu Gospoda, Boga Izrailjeva;

18 ali Gospod reče Davidu, ocu mome: Što si naumio sazidati dom imenu mome, dobro si učinio,

19 ali nećeš ti taj dom sazidati, nego tvoj sin koji će izići iz bedara tvojih. On će sazidati dom imenu mome.

20 Gospod ispuni reč koju izreče. Ja se podigoh na mesto oca moga Davida i sedoh na presto Izrailjev, kao što reče Gospod, i ja sazidah ovaj dom imenu Gospoda, Boga Izrailjeva.

21 Ovde odredih mesto za kovčeg u kome je savez Gospodnji, savez koji je učinio s ocima našim kad ih izvede iz zemlje egipatske.

22 Solomon stade pred oltar Gospodnji pred svim zborom Izrailjevim, podiže ruke svoje k nebu,

23 i reče: Gospode, Bože Izrailjev! nema Boga koji bi tebi naličio ni gore na nebu, ni dole na zemlji! Ti čuvaš savez i milost slugama svojim koji hode pred tobom svim srcem svojim.

24 Tako si ti ispunio sluzi svome Davidu ocu mome, što si mu rekao; što si ustima svojim izrekao, to si silom svojom ispunio.

25 A sad Gospode, Bože Izrailjev, ispuni sluzi svome obećanje koje si dao Davidu, ocu mome, govoreći: Neće ti nestati čoveka ispred mene koji bi sedeo na prestolu Izrailjevu, samo ako sinovi tvoji čuvaju put svoj hodeći preda mnom kao što si ti preda mnom hodio.

26 Ah! da se ispuni, Bože Izrailjev, obećanje koje si dao sluzi svome Davidu, ocu mome!

27 Ali što! Hoće li zaista Bog stanovati na zemlji? Gle, nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamo li ovaj dom koji ti ja sazidah?

28 Ali ipak Gospode, Bože moj, saslušaj molitvu sluge svoga i molbu njegovu, čuj vapaj i molitvu kojom ti se danas sluga tvoj moli.

29 Neka su oči tvoje dan i noć otvorene nad ovim domom, nad mestom za koje si rekao: Tu će biti ime moje! Slušaj molitvu kojom se sluga tvoj na ovom mestu moli.

30 Udostoji se slušati molbu sluge svoga, i naroda svoga Izrailja kad se budu na ovom mestu molili! Usliši ih s mesta svog stanovanja, s nebesa, usliši i praštaj.

31 Ako neko zgreši bližnjemu svome, te mu se da zakletva da se njom zakune, i ako on dođe da se zakune pred tvoj oltar u ovom domu,

32 čuj ga s nebesa, delaj i sudi slugama svojim, osuđujući krivca i obraćajući dela njegova na njegovu glavu, a pravdajući pravog i plaćajući mu po pravdi njegovoj.

33 Kad narod tvoj Izrailja bude potučen od neprijatelja svojih zato što ti zgreši; ako se oni obrate k tebi i dadu slavu imenu tvome i uprave ti molitve i molbe u ovom domu,

34 usliši ih s nebesa, oprosti greh narodu ovome Izrailja, i vrati ih u zemlju koju si ocima njihovim dao!

35 Kad se zatvori nebo, te ne bude kiše, zbog greha njihovih protiv tebe; ako ti se oni mole na ovom mestu i dadu slavu imenu tvome te se obrate od greha svoga pošto si ih ti kaznio,

36 usliši ih s nebesa, oprosti greh slugama svojim i narodu svome Izrailju kome ćeš pokazati put dobri kojim će hoditi, i pusti kišu na zemlju svoju, koju si narodu svome u nasleđe dao!

37 Kad u zemlji bude glad, kuga, suša, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritisne neprijatelj u zemlji njegovoj, ili dođe kakvo god zlo i bolest;

38 ako jedan čovek, ako sav narod tvoj Izrailja, izreče molbe i molitve, i svak prizna rane srca svoga i podigne ruku k ovom domu,

39 usliši ih s nebesa, s mesta stanovanja svoga, i opraštaj dela i daj svakome po putevima njegovim, ti koji znaš svačije srce, jer ti sam znaš srca svih sinova čovečjih,

40 i oni će te se bojati dokle god žive u zemlji koju si dao ocima našim!

41 Kad stranac, koji nije od tvog naroda Izrailja, dođe iz daleke zemlje radi imena tvoga,

42 - jer će se znati da je ime tvoje veliko, da je silna ruka tvoja i mišica tvoja podignuta, - kad on dođe i pomoli se u ovom domu,

43 usliši ga s nebesa, s mesta stanovanja svoga, i daj tom strancu ono za što te moli, da bi svi narodi na zemlji poznali ime tvoje, da te se boje kao i narod tvoj Izrailja, i da bi znali da se ime tvoje priziva nad ovim domom koji sam ja sazidao.

44 Kad narod tvoj iziđe u rat na neprijatelja svoga putem kojim ga ti pošalješ; ako uprave Gospodu molitve, okrenuvši pogled na grad koji si ti izabrao i na dom koji sam ja imenu tvome sazidao,

45 usliši s nebesa molitvu njihovu i daj im po pravdi njihovoj!

46 Kad zgreše protiv tebe, - jer nema čoveka koji ne greši, te se razgneviš na njih i predaš ih neprijateljima njihovim, koji će ih zarobiti i odvoditi u zemlju neprijateljsku, daleko ili blizu;

47 ako se obrate u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i vrate se k tebi, i upravljaju ti molitve iz zemlje onih koji ih zarobiše, i reku: Sagrešismo, zlo učinismo, skrivismo!;

48 ako se obrate k tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji neprijatelja svojih, koji ih zarobiše, i pomole ti se okrenuvši pogled k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, ka gradu koji si izabrao i k domu koji sam ja imenu tvome sazidao,

49 usliši s nebesa, s mesta stanovanja svoga, molbe njihove i molitve njihove i podaj im po pravdi njihovoj.

50 Oprosti narodu svome grehe njegove i sve prestupe njegove prema tebi, i umilostivi im one koji ih zarobiše, da se smiluju na njih

51 jer su oni tvoj narod i tvoje nasleđe, koje si izveo iz Egipta, isred peći gvozdene.

52 Neka su oči tvoje otvorene na molbu sluge tvoga i na molbu naroda tvoga Izrailja; usliši ih kad te prizovu.

53 Jer si ih ti odvojio sebi za nasleđe od svih naroda zemlje, kao što si rekao preko Mojsija, sluge svoga, kad si izveo oce naše iz Egipta, Gospode, Večni!

54 Kad Solomon svrši ovu molbu i molitvu Gospodu, on usta pred oltarom Gospodnjim, gde beše klekao, i ruke svoje k nebu podigao;

55 i stojeći blagoslovi glasno sav zbor Izrailjev, govoreći:

56 Blagosloven da je Gospod koji je smirio narod svoj Izrailja po svim obećanjima svojim! Od svih dobrih reči njegovih, koje je govorio preko Mojsija, sluge svoga, nije ni jedna ostala neispunjena.

57 Da Gospod, Bog naš, bude s nama kao što je bio s ocima našim; da nas ne ostavi i ne napusti;

58 nego neka prigne srce naše k sebi da bismo hodili svim putevima njegovim i držali zapovesti njegove, zakone njegove i naredbe njegove, koje je propisao ocima našim.

59 I neka su ove reči molitve moje pred Gospodom dan i noć blizu Gospoda, Boga našega, da bi dao po pravdi njegovoj sluzi svome i narodu svome Izrailju u svako doba,

60 da bi poznali svi narodi na zemlji da je Gospod sam Bog, i da nema drugog Boga!

61 I neka srce vaše bude celo za Gospoda, Boga našega, kao što je danas, - da bi hodili po zakonima njegovim i da bi držali zapovesti njegove.

62 Kralj i sav Izrailj s njim prinesoše žrtve pred Gospodom.

63 Solomon prinese na žrtvu zahvalnicu koju prinese Gospodu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Tako kralj i svi sinovi Izrailjevi posvetiše dom Gospodnji.

64 Tog dana kralj posveti sredinu trema pred domom Gospodnjim; jer on onde prinese žrtve paljenice i priloge i pretilinu od žrtava zahvalnica; jer bakreni oltar koji beše pred Gospodom beše malen i na njemu ne mogahu stati žrtve paljenice i prilozi i pretilina od žrtava zahvalnica.

65 Solomon praznova u to vreme praznik i sav Izrailj s njim. Veliko mnoštvo naroda koje beše došlo od okolina Emata do potoka egipatskoga, sabra se pred Gospodom, Bogom našim, sedam dana i opet sedam dana, to jest četrnaest dana.

66 U osmi dan on otpusti narod. I oni blagosloviše kralja i otidoše k šatorima svojim radosni i vesela srca, za sve dobro što učini Gospod Davidu, sluzi svome, i Izrailju narodu svome.

Glava 9.

1 Kad Solomon svrši dom Gospodnji i dom kraljevski, i sve što beše želeo da načini,

2 pojavi se Gospod Solomonu po drugi put, kao što mu se beše pojavio u Gavaonu,

3 i Gospod mu reče: Uslišio sam molbu tvoju i molitvu tvoju, koju si mi upravio. Posvetio sam taj dom koji si sazidao da tu nastanim ime svoje do veka; a oči će moje i srce moje vazda onde biti.

4 A ti ako ideš preda mnom kako je išao David, otac tvoj, s celim i pravim srcem, vršeći sve ono što sam ti zapovedio, i držaći zakone moje i naredbe moje,

5 utvrdiću presto kraljevstva tvoga nad Izrailjem za uvek, kao što sam kazao Davidu, ocu tvome, govoreći: Neće ti nestati naslednika na prestolu Izrailjevu.

6 Ali ako se vi i sinovi vaši odvratite od mene i ne držite zapovesti moje i zakone moje koje sam vam dao, i otidete i počnete služiti drugim bogovima i klanjati im se,

7 tada ću istrebiti Izrailja iz zemlje koju sam vam dao i odbaciću od sebe ovaj dom koji sam posvetio imenu svome, i Izrailj će postati predmet priče i podsmeha među svim narodima;

8 a dom ovaj koliko da je slavan, ko god prođe mimo njega začudiće se i zapitaće. I reći će se: Zašto učini Gospod ovo od ove zemlje i od ovog doma?

9 I odgovoriće se: Jer odstupiše od Gospoda, Boga svoga, koji izvede oce njihove iz zemlje Egipatske, i uzeše druge bogove, i klanjaše im se i služiše im. Zato pusti Gospod na njih sve ovo zlo.

10 Posle dvadeset godina Solomon beše već sazidao dva doma, dom Gospodnji i dom kraljevski.

11 Tada, kako Hiram, kralj Tirski, beše dao Solomonu drva kedrovih i drva jelovih, i zlata koliko je hteo, kralj Solomon dade Hiramu dvadeset gradova u zemlji Galilejskoj.

12 Hiram dođe iz Tira da vidi gradove koje mu dade Solomon, ali mu oni ne behu po volji.

13 I on reče: Kakvi su to gradovi što si mi dao, brate? I nazva ih Zemlja Kavul, i to im ime osta do danas.

14 Hiram beše poslao kralju sto i dvadeset talanti zlata.

15 Evo ono što se odnosi na ljude koji kulučiše kralju Solomonu pri zidanju doma Gospodnjega i njegovoga doma, Milona, zidova Jerusalimskih, Asora, Megidona, i Gezera.

16 Faraon, kralj egipatski, beše došao da zauzme Gezer, beše ga zapalio i pobio Hananeje koji stanovahu u gradu. Zatim ga dade u miraz svojoj kćeri, ženi Solomonovoj.

17 I Solomon sazida Gezer, Vet-Oron donji,

18 Valat i Tadmor u pustinji u zemlji,

19 sve gradove koji služahu kao smestišta, gradove za kola, gradove za konjanike, i sve što Solomon htedne zidati u Jerusalimu, na Livanu i na svoj površini svoga kraljevstva.

20 Sav narod koji beše ostao od Amoreja, Heteja, Ferezeja, Jeveja i Jevuseja, koji ne behu od sinova Izrailjevih,

21 sinove njihove koji behu ostali iza njih u zemlji, a koje sinovi Izrailjevi ne mogoše istrebiti, njih Solomon uze da kuluče kao robovi, što oni i dan danas rade.

22 Ali Solomon ne upotrebi za ropske poslove ni jednog od sinova Izrailjevih, jer oni bejahu ratnici, sluge njegove, knezovi, oficiri njegovi i zapovednici nad kolima njegovim i nad konjanicimaljegovim.

23 Glavni nastojnici koje je Solomon bio postavio da nadgledaju radnike behu u broju od pet stotina i pedeset.

24 Kći Faraonova preseli se iz grada Davidova u dom svoj koji joj Solomon sazida. Tada on sazida i Milon.

25 Solomon prinošaše tri puta na godinu žrtve paljenice i žrtve zahvalnice na oltaru koji načini Gospodu, i kađaše na oltaru koji beše pred Gospodom. I on dovrši dom.

26 Kralj Solomon izgradi lađe u Esion-Gaveru, koji je kod Elota, na obali Crvenoga mora u zemlji Edomskoj.

27 Hiram posla na tim lađama sluge svoje, lađare vešte moru, sa slugama Solomonovim.

28 Oni krenuše u Ofir, i uzeše odande četiri stotine i dvadeset talanata zlata, i donesoše kralju Solomonu.

Glava 10.

1 Kraljica Savska ču o glasu koji uživaše Solomon na slavu Gospodnju, i ona dođe da ga iskuša zagonetkama.

2 Ona dođe u Jerusalim sa silnom pratnjom i s kamilama koje nošahu mirisa, vrlo mnogo zlata i dragoga kamenja. Ona dođe k Solomonu i reče mu sve što joj beše u srcu.

3 Solomon joj odgovori na sva pitanja njezina i ne osta ništa što joj kralj nije umeo da objasni.

4 Kraljica Savska vide svu mudrost Solomonovu, i dom koji beše sazidao,

5 i đakonije na stolu njegovom, i stanove sluga njegovih i dvorbu dvorana njegovih, odeću njihovu, i peharnike njegove i žrtve njegove paljenice koje prinošaše u domu Gospodnjemu. Ona dođe izvan sebe

6 i reče kralju: Istina je dakle sve što sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj.

7 Ja u to nisam verovala pre no što dođoh i videh svojim očima, i gle, ni pola mi nije kazano. Tvoja mudrost i tvoja sreća nadvisuju glasove koje sam slušala.

8 Blago ljudima tvojim koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju.

9 Da je blagosloven Gospod, Bog tvoj, kome si omileo, i koji te postavi na presto Izailjev. Zato što Gospod uvek ljubi Izrailja, zato te on postavi kraljem, da sudiš i da deliš pravdu.

10 Ona pokloni kralju sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragoga kamenja. Nikad više ne dođe toliko mirisa, koliko ih pokloni kraljica Savska kralju Solomonu.

11 Lađe Hiramove koje donošahu zlato iz Ofira, donesoše iz Ofira i vrlo mnogo drveta santalova i dragoga kamenja.

12 Od tog drveta santalova kralj načini ograde za dom Gospodnji i za dom kraljevski, i harfe i psaltire za pevače. Nigda se nije više donelo takvoga drveta santalova, niti se videlo do današnjega dana.

13 Kralj Solomon dade kraljici Savskoj što god zažele i zaiska i učini joj još i poklone dostojne kralja Solomona. Zatim ona otide i vrati se u svoju zemlju sa slugama svojim.

14 Težina zlata što dolažaše Solomonu svake godine beše šest stotina i šezdeset i šest talanata,

15 osim onoga što dolažaše od trgovaca i od preprodavaca i od svih kraljeva Arapskih i upravitelja zemaljskih.

16 Kralj Solomon načini dvesta štitova od kovanoga zlata, ulagajući šest stotina sikli zlata u jedan štit,

17 i tri stotine malih štitova od kovanog zlata, ulagajući po tri mine zlata u svaki štig, i kralj ih ostavi u domu od šume Livanske.

18 Kralj načini veliki presto od slonove kosti i obloži ga čistim zlatom.

19 Taj je presto imao šest stepenica, a gornji deo beše ozad zaokrugljen. Na obe strane imao je po jedan naslon, a kod svakog naslona bejahu dva lava.

20 I na šest stepenica beše dvanaest lavova, na jednoj i na drugoj strani. U ni jednoj kraljevini nije nešto slično urađeno.

21 Sve kupe iz kojih pijaše kralj Solomon behu zlatne i sve posuđe u domu od šume Livanske beše od čistoga zlata; od srebra ne beše ništa; srebro beše ništa za vreme Solomonova.

22 Jer kralj imaše lađe Tarsiske na moru s lađama Hiramovim, i svake treće godina vraćahu se lađe Tarsiske donoseći zlato i srebro, slonove kosti, majmune i paune.

23 Tako je kralj Solomon bio bogatstvom i mudrošću najveći od svih kraljeva na zemlji.

24 Ceo je svet tražio da vidi Solomona, da čuje mudrost njegovu, koju mu Gospod u srce dade.

25 I svi mu donošahu darove, stvari srebrne i stvari zlatne, i haljine i oružje i mirisa, i konje i mazge, svake godine.

26 Solomon nakupi kola i konjanika; on imaše hiljadu i četiri stotine kola i dvanaest hiljada konjanika, koje razredi po gradovima u kojima je držao svoja kola, i kod sebe u Jerusalimu.

27 I kralj učini da je u Jerusalimu srebro bilo tako obično kao i kamenje, a kedrovih drva toliko mnogo kao i smokava koje u polju rastu.

28 Solomon dovođaše konje iz Egipta, koje kraljevi trgovci uzimahu po raznim trgovima za određenu cenu;

29 kola dolažahu iz Egipta za šest stotina sikli srebra, a svaki konj za sto i pedeset. Oni dovođahu konje i za sve kraljeve Hetejske i za kraljeve Sirske.

Glava 11.

1 Kralj Solomon voleo je mnoge žene tuđinke osim kćeri Faraonove Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke,

2 koje behu iz onih naroda za koje Gospod beše rekao sinovima Izrailjevim: Ne idite k njima a one da ne dolaze k vama, jer će zaneti srce vaše za svojim bogovima. Za tim narodima prionu Solomon zanesen ljubavlju.

3 On je imao sedam stotina kneginja koje mu bejahu žene i tri stotine inoča; i te žene njegove zanesoše srce njegovo.

4 Kad Solomon ostari, žene njegove zanesoše srce njegovo za tuđim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu, Bogu njegovom, kao što je bilo srce Davida, oca njegovoga.

5 Solomon pođe za Astarotom, boginjom Sidonskom i za Melhomom, gadom Amonskim.

6 I Solomon učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, i ne pođe sa svim za Gospodom kao David otac njegov.

7 Tada Solomon sagradi na gori prema Jerusalimu, visinu Hemosu, gadu Moavskom, i Molohu, gadu Amonskom.

8 Tako on učini za sve svoje žene tuđinke, koje kađahu i prinošahu žrtve svojim bogovima.

9 Gospod se razgnevi na Solomona, što se srce njegovo odvrati od Gospoda, Boga Izrailjeva, koji mu se beše dva puta pojavio.

10 On mu beše zabranio da ide za drugim bogovima, ali Solomon ne održa zapovesti Gospodnje.

11 I Gospod reče Solomonu: Zato što si tako uradio i što nisi držao savez moj ni zakone moje koje sam ti propisao, to ću ja otrgnuti od tebe kraljevstvo i daću ga sluzi tvome;

12 ali za tvog veka neću to učiniti radi Davida, oca tvoga, nego ću ga otrgnuti iz ruku sina tvoga.

13 Ali neću otrgnuti celo kraljevstvo; jedno ću pleme dati sinu tvome, radi Davida, sluge svoga, i radi Jerusalima, koji izabrah.

14 Gospod podiže protivnika Solomonu, Adada Edomejca, od kraljevskog roda u Edomu.

15 Kad David pokori Edom, Joav vojvoda, koji dođe da sahrani pobijene, pobi sve muške koji se nađoše u Edomu.

16 On osta onde šest meseci sa svim Izrailjem dokle ne pobi sve muškarce u Edomu.

17 Tad Adad uteče s nekoliko Edomaca, sluga oca svoga, i otide u Egipat. Adad beše tada dete.

18 Otišavši iz Madijama dođoše u Faran; i uzevši sa sobom ljude iz Farana dođoše u Egipat k Faraonu kralju egipatskom. Faraon dade Adadu jednu kuću, odredi mu hranu i dade mu i zemlje.

19 Adad nađe veliku milost kod Faraona, koji ga oženi sestrom žene svoje, sestrom kraljice Tahpenese.

20 Sestra Tahpenesina rodi mu sina Genuvata, koga Tahpenesa othrani u dvoru Faraonovom, i Genuvat je bio u dvoru Faraonovom među sinovima Faraonovim.

21 Adad ču u Egiptu da je David počinio kod otaca svojih i da je umro vojvoda Joav i on reče Faraonu: Pusti me da idem u svoju zemlju.

22 A Faraon mu reče: Šta ti fali kod mene, te hoćeš da ideš u svoju zemlju? Ali on reče: Ništa, ali me pusti da idem.

23 Bog podiže Solomonu još jednog protivnika, Rezona, sina Elijadina, koji beše pobegao od gospodara svoga Adadezera, kralja Sovskoga.

24 On beše skupio oko sebe ljude i beše postao starešina čete kad David iskasapi vojsku njegovog gospodara. Oni pođoše u Damask, ostaše onde i ovladaše Damaskom.

25 On bi neprijatelj Izrailjev svega veka Solomonova, u isto vreme kad mu i Adad činjaše zla i on mržaše Izrailja. On je kraljevao nad Sirijom.

26 I Jerovoam, sluga Solomonov, podiže se na kralja. On beše sin Navatov, Efraćanin iz Saride, čija mati beše jedna udovica po imenu Seruja.

27 I evo zašto se podiže na kralja: Solomon građaše Milon, i zaziđavaše bedem grada Davidova.

28 Jerovoam beše snažan i hrabar. Solomon, videći tog mladića na poslu, postavi ga za nadglednika nad svim kulučarima doma Josifova.

29 U to vreme Jerovoam beše izišao iz Jerusalima i njega srete na putu Ahija prorok iz Siloma, a imao je na sebi novu haljinu. Njih dvojica bejahu sami u polju.

30 Ahija uze novu haljinu koja beše na njemu, razdre je na dvanaest komada,

31 i reče Jerovoamu: Uzmi deset komada, jer ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Evo istrgnuću kraljevstvo iz ruke Solomonove i daću ti deset plemena.

32 Samo će jedno pleme ostati njemu radi sluge moga Davida i radi grada Jerusalima koji izabrah između svih plemena Izrailjevih.

33 I to zato što napustiše mene i pokloniše se Astaroti, boginji Sidonskoj i Hemosu, bogu Moavskom, i Melhomu, bogu sinova Amonovih, i ne hodiše putevima mojim čineći što je pravo pred očima mojim, i vršeći zakone moje i naredbe moje, kao David, otac Solomonov.

34 Neću uzeti celo kraljevstvo iz ruku njegovih, nego ću ga ostaviti neka vlada dokle je živ, radi Davida sluge svoga, koga izabrah, i koji je držao zapovesti moje i zakone moje.

35 Ali ću uzeti kraljevstvo iz ruku sina njegovoga, i daću tebi od njega deset plemena.

36 Sinu njegovom ostaviću jedno pleme da ima David, sluga moj, vazda kandilo preda mnom u gradu Jerusalimu, koji izabrah da u njemu nastanim ime svoje.

37 Tebe ću uzeti i ti ćeš kraljevati nad svim što ti duša želi, i bićeš kralj nad Izrailjem.

38 Ako slušaš sve što ti zapovedam i ideš mojim putevima i činiš što je pravo pred očima mojim, držeći zakone moje i zapovesti moje, kao što je činio David, sluga moj, biću s tobom i sazidaću ti tvrd dom, kao što sam sazidao Davidu, i daću ti Izrailja.

39 Uniziću potomstvo Davidovo, ali ne za svagda.

40 Solomon tražaše da učini da Jerovoam bude ubijen; ali Jerovoam usta i pobeže u Egipat k Sisaku kralju egipatskome, i bi u Egiptu dok ne umre Solomon.

41 Ostala dela Solomonova i sve što je on činio, i mudrost njegova, nije li to zapisano u knjizi dela Solomonovih?

42 Solomon kraljeva u Jerusalimu nad svim Izrailjem četrdeset godina.

43 Solomon počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u gradu Davida oca svoga, a na njegovo mesto zakralji se njegov sin Rovoam.

Glava 12.

1 Rovoam otide u Sihem, jer se onde skupi sav Izrailj da ga zakralji.

2 Kad to ču Jerovoam, sin Navatov, koji još bejaše u Egiptu, kud beše pobegao od kralja Solomona, on još osta u Egiptu.

3 Ali poslaše po njega i pozvaše ga. Tada Jerovoam i sav zbor Izrailjev dođoše k Rovoamu i rekoše mu:

4 Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram. Ti sad olakšaj tešku službu i teški jaram koji je otac tvoj metnuo na nas, pa ćemo ti služiti.

5 On im reče: Idite i do tri dana dođite opet k meni. I narod otide.

6 Kralj Rovoam drža veće sa starcima koji bejahu sa Solomonom, ocem njegovim, za njegovog života i reče: Kako vi savetujete da odgovorim narodu?

7 Oni mu odgovoriše: Ako danas ugodiš narodu i popustiš im i odgovoriš im lepim rečima, oni će ti uvek biti sluge.

8 Ali Rovoam napusti savet što mu dadoše starci i drža veće s mlađima, koji odrastoše s njim i koji bejahu okolo njega.

9 On im reče: Šta vi savetujete da odgovorimo narodu koji mi govori: Olakšaj jaram koji je metnuo na nas otac tvoj?

10 Evo što mu odgovoriše mladi ljudi koji odrastoše s njim: Ovako kaži narodu koji ti reče: Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram, a ti olakšaj; ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedra oca moga.

11 Otac je moj metnuo na vas težak jaram a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljikavim bičevima.

12 U treći dan dođe Jerovoam i sav narod k Rovoamu kao što im beše kazao kralj: dođite opet k meni do tri dana.

13 Kralj odgovori oštro narodu. On napusti savet što dadoše starci,

14 i odgovori kako ga behu svetovali mladi ljudi, ovako: Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima a ja ću vas šibati bodljikavim bičevima.

15 Tako kralj ne sluša narod, jer Gospod beše tako uredio da bi potvrdio reč svoju koju izreče preko Ahije iz Siloma Jerovoamu sinu Navatovu.

16 Kad sav Izrailj vide da ih se kralj ogluši, narod odgovori kralju: Kakav deo mi imamo s Davidom? Nemamo mi nasleđa sa sinom Jesejevim. U šatore svoje Izrailju! A ti Davide, gledaj sad svoju kuću! I Izrailj otide u šatore svoje.

17 I sinovi Izrailjevi koji nastavahu u gradovima Judinim ostadoše sami nad kojima kraljeva Rovoam.

18 Tada kralj Rovoam posla Adorama, koji beše nastojnik poreza; ali ga sav Izrailj zasu kamenjem i on pogibe, a kralj Rovoam pohita na kola i pobeže u Jerusalim.

19 Tako Izrailj otpade od doma Davidova do današnjega dana.

20 Kad sav Izrailj ču da se vratio Jerovoam, pozvaše ga na skupštinu i postaviše ga kraljem nad svim Izrailjem. Za domom Davidovim prista samo pleme Judino.

21 Rovoam, došavši u Jerusalim, sazva sav dom Judin i pleme Venijaminovo, sto i osamdeset hiljada odabranih ratnika da zavojšte na dom Izrailjev, da ga povrate pod kraljevstvo Rovoama, sina Solomonova.

22 Ali reč Božja ovako progovori Semeju, čoveku Božjemu:

23 Kaži Rovoamu, sinu Solomonovom, kralju Judinom, i svemu domu Judinom i Venijaminovom i ostalome narodu:

24 Ovako govori Gospod: Ne idite i ne bijte se s braćom svojom sinovima Izrailjevim; vratite se svaki svojoj kući, jer sam ja naredio da bude tako. Oni poslušaše reč Gospodnju i vratiše se kao što Gospod reče.

25 Jerovoam sazida Sihem na gori Jefremovoj i naseli se u njemu; posle otide odande i sazida Fanuil.

26 Jerovoam reče sinu svome: Kraljevstvo bi moglo sad da se vrati domu Davidovu.

27 Ako ovaj narod bude išao u Jerusalim da prinese žrtve u domu Gospodnjem, srce će se naroda obratiti ka gospodaru njegovom Rovoamu kralju Judinu, i oni će mene ubiti i povratiće se k Rovoamu, kralju Judinu.

28 Pošto se posavetova kralj načini dva teleta od zlata, i reče narodu: Ne treba više da idete u Jerusalim; evo bogova tvojih, Izrailju, koji su te izveli iz zemlje Egipatske.

29 I namesti jedno tele u Vetilju, a drugo namesti u Danu.

30 To bi povod greha. Narod pođe k jednome teletu sve do Dana.

31 Jerovoam načini kuću visina, i postavi sveštenike, koje uze iz naroda a koji ne behu od sinova Levijevih.

32 On uvede praznik osmoga meseca, petnaestog dana tog meseca, kao praznik koji se praznovaše u Judi, i prinese žrtve na oltaru. Tako učini i u Vetilju, prinoseći žrtve teocima koje načini. On postavi u Vetilju sveštenike visina koje beše podigao.

33 I on pristupi k oltaru koji beše načinio u Vetilju petnaestoga dana osmog meseca, koji beše sam na svoju ruku izabrao. On praznova praznik sa sinovima Izrailjevim i pristupi k oltaru da kadi.

Glava 13.

1 I gle, jedan Božji čovek dođe iz Jude s rečju Gospodnjom u Vetilj, kad Jerovoam stajaše kod oltara da kadi.

2 On povika protiv oltara rečju Gospodnjom i reče: Oltare! oltare!, ovako govori Gospod: Evo rodiće se sin domu Davidovu; njemu će biti ime Josija. On će na tebi klati sveštenike visina koji na tebi kade i ljudske će se kosti spaliti na tebi.

3 I tog istog dana on dade jedan znak govoreći: Evo znak da je Gospod progovorio: Gle oltar će se raspasti i prosuće se pepeo koji je na njemu.

4 Kad kralj ču reč koju Božji čovek beše zaviknuo protiv Vetiljskog oltara, on pruži ruku s oltara govoreći: Držite ga! I ruka koju Jerovoam beše pružio na nj usahnu i on je ne može povratiti k sebi.

5 Oltar se raspade i pepeo s oltara se prosu po znaku koji beše dao Božji čovek rečju Gospodnjom.

6 Tada kralj uze reč i reče Božjem čoveku: Zazivaj Gospoda, Boga svoga, i moli se za me da mogu da povratim ruku. Božji se čovek pomoli Gospodu, i kralju se povrati ruka kao što je pre bila.

7 Kralj reče Božjem čoveku: Hodi sa mnom kući mojoj, uzećeš nešto hrane i daću ti dar.

8 Božji čovek reče kralju: Da mi daš polovinu kuće svoje, ne bih išao s tobom. Neću jesti hleba ni piti vode u ovome mestu,

9 jer mi se rečju Gospodnjom dade ova zapovest: Nećeš jesti hleba i nećeš piti vode, i nećeš se vraćati putem kojim si išao.

10 I on otide drugim putem, i ne vrati se onim putem kojim beše došao u Vetilj.

11 U Vetilju življaše jedan stari prorok. Sinovi njegovi dođoše k njemu i pripovediše mu sve što Božji čovek beše učinio u onaj dan u Vetilju, i reči koje beše rekao kralju. Kad oni to rekoše ocu svome

12 on im reče: Kojim je on putem otišao? Sinovi njegovi behu videli kojim putem beše otišao Božji čovek koji beše došao iz Jude.

13 I on reče sinovima svojim: Osedlajte mi magarca. Oni osedlaše magarca i on uzjaha na nj.

14 On pođe za Božjim čovekom i nađe ga da sedi pod hrastom. On mu reče: Jesi li ti Božji čovek koji dođe iz Jude? On odgovori: Jesam.

15 Tad mu on reče: Dođi sa mnom mojoj kući da uzmeš nešto hrane.

16 Ali on odgovori: Ne mogu se vratiti s tobom niti ulaziti kod tebe. Ja neću jesti hleba niti ću piti vode s tobom u ovom mestu,

17 jer mi se rečju Gospodnjom dade ova zapovest: Nećeš jesti hleba i nećeš piti vode, i nećeš se vraćati putem kojim si išao.

18 A on mu reče: I ja sam prorok kao ti i anđeo mi od Gospoda progovori i reče: Vrati ga sobom u svoju kuću da jede hleba i pije vode. On mu govoraše laž.

19 Čovek Božji vrati se s njim i jede hleba i pi vode u kući njegovoj.

20 Kad seđahu za stolom dođe reč Gospodnja proroku koji ga beše vratio.

21 I on povika Božjem čoveku koji beše došao iz Jude, i reče: Ovako govori Gospod: Što nisi poslušao naredbu Gospodnju i nisi izvršio zapovest koju ti dade Goscod, Bog tvoj;

22 što si se vratio i jeo hleba i pio vode u mestu za koje sam ti rekao: Nećeš onde jesti hleba ni vode piti, zato leš tvoj neće ući u grob otaca tvojih.

23 I pošto se prorok koga beše vratio najede hleba i napi vode, on mu osedla magarca.

24 Božji čovek otide; i na putu ga udesi lav i zakla ga. Leš njegov ležaše na putu a magarac stajaše kod njega, a i lav stajaše kod leša.

25 I gle, ljudi koji tuda prolažahu videše leš na putu i lava kod leša; i kad oni stigoše u grad u kome nastavaše stari prorok ispričaše njemu sve to.

26 Kad to ču prorok koji beše vratio s puta Božjega čoveka, on reče: To je Božji čovek koji ne posluša reči Gospodnje, i Gospod ga predade lavu koji ga rastrže i ubi po reči koju mu Gospod reče.

27 Pa reče sinovima svojim: Osedlajte mi magarca. Oni ga osedlaše,

28 i on pođe. On nađe leš na putu i magarca i lava kod leša. Lav ne beše izeo leša ni rastrgao magarca.

29 Prorok podiže leš Božjeg čoveka, metnu ga na magarca i odnese natrag, i stari se prorok vrati u grad da ga ožali i sahrani.

30 On metnu leš njegov u grob i plaka nad njim govoreći: Jaoh, brate!

31 Pošto ga sahrani, on reče sinovima svojim: Kad ja umrem sahranite me u grob u kome je sahranjen Božji čovek; metnite kosti moje pokraj kostiju njegovih.

32 Jer će se ispuniti reč koju on od Gospoda proglasi protiv Vetiljskog oltara i protiv svih kuća visina koje su po gradovima Samarijskim.

33 Posle ovog događaja, opet se Jerovoam ne vrati sa svog zlog puta. On opet postavi sveštenike visina koje uze iz svoga naroda. On posvećivaše za sveštenika visina svakoga koji je to želeo.

34 To bi povod greha za dom Jerovoamov, i zato se on istrebi i nestade ga s lica zemlje.

Glava 14.

1 U to vreme razbole se Avija, sin Jerovoamov.

2 Jerovoam reče ženi svojoj: Ustani i preruši se da te ne poznaju da si žena Jerovoamova, pa idi u Silom. Eto, onde je Ahija prorok koji mi reče da ću biti kralj nad ovim narodom.

3 Ponesi deset hlebova i kolača i sud s medom i otidi k njemu. On će ti kazati šta će biti od deteta.

4 Jerovoamova žena učini tako. Ona usta i otide u Silom i uđe u kuću Ahijinu. Ahija ne mogaše videti, jer mu oči bejahu potamnele od starosti.

5 Gospod beše rekao Ahiji: Eto ide žena Jerovoamova da te pita za sina svog, jer je bolestan. Ti ćeš joj govoriti tako i tako. Kad ona dođe pretvoriće se da je druga.

6 Čim Ahija ču šuštanje nogu njezinih kad uđe na vrata, reče: Uđi, ženo Jerovoamova, što se pretvaraš da si druga? Ja imam nalog da ti kažem teške stvari.

7 Idi, reci Jerovoamu: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Ja sam te podigao iz naroda i postavio te vođom naroda svoga Izrailja.

8 Ja sam otrgao kraljevstvo od doma Davidova i tebi ga dao. I ti ne bi kao sluga moj David, koji je držao zapovesti moje i hodio za mnom svim srcem svojim čineći samo što je pravo pred očima mojim.

9 Ti si radio gore od svih koji behu pre tebe i otišao si da načiniš sebi druge bogove i likove livene da bi me nadražio, pa si mene bacio za leđa svoja!

10 Zato ću evo ja pustiti zlo na dom Jerovoamov i istrebiću Jerovoamu sve što je njegovo, i onog koji je rob i onog koji je slobodan u Izrailju, i dom ću Jerovoamov omesti kao što se mete blato da ga nestane.

11 Ko od Jerovoamova doma umre u gradu izešće ga psi, a ko umre u polju izešće ga ptice nebeske. Jer Gospod progovori.

12 A ti ustani, idi kući svojoj. Čim stupiš u grad nogama svojim umreće dete.

13 Sav će Izrailj plakati za njim i sahraniće ga; jer je on sam od doma Jerovoamova koji će se položiti u grob, jer se na njemu samome u domu Jerovoamovu nađe nešto dobra pred Gospodom, Bogom Izrailjevim.

14 Gospod će podignuti kralja nad Izrailjem koji će istrebiti dom Jerovoamov u onaj dan. I ne biva li to već sad?

15 Udariće Gospod Izrailja da će se zaljuljati kao trska koju voda zaljulja, i iščupaće Izrailja iz ove dobre zemlje koju je dao ocima njihovim, i rasuće ih daleko preko reke, zato što načiniše sebi idole, dražeći Gospoda.

16 Predaće Izrailja za grehe Jerovoamove, kojim je grešio on i njima naveo na greh Izrailja.

17 Žena Jerovoamova usta i pođe. Ona dođe u Tersu, i čim ona stupi na kućni prag dete umre.

18 Sahraniše ga, i sav Izrailj plaka za njim po reči koju reče Gospod preko sluge svoga Ahije proroka.

19 Ostala dela Jerovoamova, kako je vodio rat i kako je kraljevao zapisana su u letopisima kraljeva Izrailjevih.

20 Jerovoam kraljeva dvadeset i dve godine, i počinu kod otaca svojih. I Nadav sin njegov zakralji se na njegovo mesto.

21 Rovoam, sin Solomonov, kraljeva nad Judom. Rovoam je imao četrdeset i jednu godinu kad poče kraljevati, i kraljeva sedamnaest godina u Jerusalimu, u gradu koji izabra Gospod između svih plemena Izrailjevih da onde namesti ime svoje. Materi njegovoj beše ime Nama; ona beše Amonka.

22 Juda činjaše ono što je zlo pred očima Gospodnjim, i gresima svojim dražaše ga većma nego oci njegovi.

23 Jer i oni načiniše sebi visine i kipove i idole na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom.

24 U zemlji beše i adžuvana. Oni činjaše sve gadosti naroda koje Gospod beše isterao ispred sinova Izrailjevih.

25 Pete godine kraljevanja Rovoamova dođe Sisak, kralj egipatski, na Jerusalim.

26 On uze blago iz doma Gospodnjega i blago iz doma kraljeva. On uze sve. I uze i sve zlatne štitove koje načini Solomon.

27 U mesto njih kralj Rovoam načini štitove od bakra i predade ih starešinama ulaka koji čuvahu vrata kraljevog doma.

28 Kad kralj iđaše u dom Gospodnji nošahu ih ulaci, a posle ih ostavljahu u dvoranu ulaka.

29 Ostala dela Rovoamova, i sve što on učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih?

30 Između Rovoama i Jerovoama bio je uvek rat.

31 Rovoam počinu kod otaca svojih i bi sahranjen kod otaca svojih u gradu Davidovu. Ime matere njegove beše Nama. Ona beše Amonka. Na mesto njegovo zakralji se Avijam sin njegov.

Glava 15.

1 Osamnaeste godine kraljevanja Jerovoama, sina Navatova zakralji se Avijam nad Judom.

2 On kraljeva tri godine u Jerusalimu. Materi mu beše ime Maha. Ona beše kći Avesalomova.

3 On se poda svim gresima kojima se beše podao i otac njegov pre njega; i srce njegovo ne bi celo za Gospoda, Boga njegova, kao srce Davida, oca njegovoga.

4 Ali radi Davida dade mu Gospod, Bog njegov, kandilo u Jerusalimu, podigavši sina njegovoga nakon njega i utvrdivši Jerusalim.

5 Jer je David činio što je pravo pred očima Gospodnjim i nije odstupao ni od jedne zapovesti njegove svega veka svoga, osim u stvari s Urijom Hetejinom.

6 Rat između Rovoama i Jerovoama traja svega veka njegova.

7 Ostala dela Avijamova i sve što on učini nije li to zapisano u letopisima kraljeva Judinih? Između Avijama i Jerovoama bio je rat.

8 Avijam počinu kod otaca svojih, i sahraniše ga u gradu Davidovu, a na njegovo mesto zakralji se Asa sin njegov.

9 Dvadesete godine kraljevanja Jerovoamova nad Izrailjem zakralji se Asa nad Judom.

10 On kraljeva četrdeset i jednu godinu u Jerusalimu. Materi mu beše ime Maha; ona beše kći Avesalomova.

11 Asa učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, kao David otac njegov.

12 On istrebi adžuvane iz zemlje i ukide sve idole koje behu načinili oci njegovi.

13 On svrže s vlasti mater svoju Mahu, jer ona beše načinila idola Astarti. Asa izlomi idola njena i sažeže ga na potoku Kedronu.

14 Ali visine ne nestaše, mada srce Asino beše celo za Gospoda, svega veka svoga.

15 On unese u dom Gospodnji stvari koje beše posvetio otac njegov i koje on posveti: srebro, zlato i vaze.

16 Svega veka njihova bi rat između Ase i Vase.

17 Vasa kralj Izrailjev krenu na Judu, i on sazida Ramu, da ne da nikome da ide k Asi, kralju Judinu, ni da od njega dođe.

18 Asa uze sve srebro i zlato koje beše ostalo u riznicama Gospodnjim i u riznicama doma kraljeva, dade ga slugama svojim, i posla ih Ven-Adadu, sinu Tavrimona, sina Esionova, kralju Sirskomu, koji stanovaše u Damasku. Kralj Asa mu poruči:

19 Neka bude savez između mene i tebe, kao što je bio između oca tvoga i oca moga. Evo šaljem ti poklon od srebra i od zlata. Idi, otkaži savez koji imaš s Vasom, kraljem Izrailjevim, da bi se udaljio od mene.

20 Ven-Adad posluša kralja Asu i posla vojvode svoje na gradove Izrailjeve, i pokori Ijon, Dan, Avel-Vetmahu, sav Hinerot i svu zemlju Neftalimovu.

21 Kad Vasa to ču presta zidati Ramu i osta u Tersu.

22 Kralj Asa sazva sav narod Judin, ne izuzimajući nikoga, i oni odnesoše kamenje i drva koja Vasa upotrebljavaše za zidanje Rame; i kralj Asa ih upotrebi za zidanje Gavaje Venijaminove, i Mispe.

23 Ostala sva dela Asina i podvizi njegovi i sve što je činio i gradovi koje je sagradio nisu li zapisani u letopisima kraljeva Judinih? Ali u starosti svojoj bolova od nogu.

24 Asa počinu kod otaca svojih i bi sahranjen kod otaca svojih u gradu Davida, oca svoga. I na njegovo mesto zakralji se Josafat, sin njegov.

25 Nadav, sin Jerovoamov, poče kraljevati nad Izrailjem druge godine kraljevanja Asina nad Judom, i on kraljeva nad Izrailjem dve godine.

26 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, i on pođe putevima oca svoga, podajući se gresima koje otac njegov navede na Izrailja.

27 Na njega diže bunu Vasa, sin Ahijin, od doma Isaharova, i Vasa ga ubi kod Givetona, koji pripadaše Filistejima dok Nadav i sav Izrailj opsađivahu Giveton.

28 Vasa ga ubi treće godine kraljevanja Asina nad Judom, i zakralji se na njegovo mesto.

29 Kad posta kralj on pobi sav dom Jerovoamov, ne poštede nikoga, i istrebi sve što disaše, po reči koju Gospod reče preko sluge svoga Ahije od Siloma,

30 zbog greha koje beše počinio Jerovoam, i koje on učini da počini Izrailj dražeći time Gospoda, Boga Izrailjeva.

31 Ostala dela Nadavova i sve što je činio, nije li to napisano u letopisima kraljeva Izrailjevih?

32 Svega veka njihova bi rat izemđu Ase i Vase.

33 Treće godine kraljevanja Asina nad Judom, zakralji se Vasa, sin Ahijin, nad svim Izrailjem u Tersi i kraljeva dvadeset i četiri godine.

34 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim i pođe putem Jerovoama podajući se gresima koje Jerovoam navede na Izrailja.

Glava 16.

1 Reč Gospodnja progovori ovako Juju, sinu Ananijevu protiv Vase:

2 Ja te iz praha podigoh i postavih te vođem naroda svoga Izrailja, ali što ti ideš putem Jerovoamovim i navodiš na greh narod moj Izrailja da me draži gresima svojim,

3 eto ja ću zatrti Vasu i dom njegov i učiniću s domom tvojim kao s domom Jerovoama, sina Navatova.

4 Koji od doma Vasina umre u gradu, izešće ga psi, a koji umre u polju izešće ga ptice nebeske.

5 Ostala dela Vasina i sve što je činio i podvizi njegovi nisu li zapisani u letopisima kraljeva Izrailjevih?

6 Vasa počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u Tersi, a na njegovo mesto zakralji se Ila, sin njegov.

7 Reč Gospodnja objavi se preko proroka Juja, sina Ananijeva, protiv Vase i protiv doma njegova, za sve zlo koje učini pred očima Gospodnjim, dražeći ga delima ruku svojih, postajući kao dom Jerovoamov, i zato što pobi dom Jerovoamov.

8 Dvadeset šeste godine kraljevanja Asina nad Judom zakralji se Ila, sin Vasin, nad Izrailjem, i kraljeva dve godine u Tersi.

9 Sluga njegov Zimrije, starešina nad polovinom kola, diže bunu na njega. Ila beše u Tersi te pijaše i opijaše se u kući Arse, upravnika doma kraljeva u Tersi.

10 Zimrije uđe, udari ga i ubi ga dvadeset osme godina kraljevanja Asina nad Judom, i zakralji se na njegovo mesto.

11 Kad se zakralji i sede na presto svoj, on pobi sav dom Vasin, ne poštedivši nikoga njegovoga, ni rodbinu njegovu ni prijatelje njegove.

12 Zimrije zatre sav dom Vasin po reči koju Gospod reče protiv Vase preko proroka Juja,

13 zbog svih grehova koje behu počinili Vasa i Ila sin njegov, i na koje behu naveli Izrailja, dražeći idolima svojim Gospoda, Boga Izrailjeva.

14 Ostala dela Ilina, i sve što učini, nije li to zapisano u letopisima kraljeva Izrailjevih?

15 Godine dvadeset sedme kraljevanja Asina nad Judom zakralji se Zimrije i on kraljeva sedam dana u Tersi. Narod beše ulogoren kod Givetona koji pripadaše Filistejima.

16 I narod koji beše u logoru ču ovu vesp Zimrije je digao bunu i ubio kralja! I tog dana sav Izrailj utvrdi u logoru Amrija, vojvodu, kraljem nad Izrailjem.

17 Amrije i sav Izrailj s njim krenuše se iz Givetona i opsednuše Tersu.

18 Videći Zimrije da je grad osvojen, skloni se u dvor kraljevski i zapali nad sobom dvor kraljevski.

19 Tako on umre za grehe koje počini, čineći ono što je zlo pred očima Gospodnjim, hodeći putem Jerovoamovim i podajući se gresima koje beše počinio Jerovoam da bi naveo na greh Izrailja.

20 Ostala dela Zimrijeva i buna koju podiže, nije li sve to zapisano u letopisima kraljeva Izrailjevih?

21 Tada se narod Izrailjev podeli na dvoje: jedna polovina naroda htela je da učini kraljem Tivniju, sina Ginatova a druga je polovina bila za Amrija.

22 Oni koji behu pristali za Amrijem pobediše nad onim koji behu pristali za Tivnijem, sinom Ginatovim. Tivnija umre i Amrije se zakralji.

23 Trideset prve godine kraljevanja Asina nad Judom, Amrije se zakralji nad Izrailjem. On kraljeva dvanaest godina. Pošto kraljeva šest godina u Tersi,

24 kupi on od Semera goru Samarijsku za dva talanta srebra, i stade zidati na gori, i grad koji sazida nazva Samarija, po imenu Semera gospodara od gore.

25 Amrije učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, i vlada se gore od svih onih koji behu pre njega.

26 On pođe sasvim putem Jerovoama, sina Navatova, i poda se gresima na koje je Jerovoam naveo bio Izrailja, dražeći idolima svojim Gospoda, Boga Izrailjeva.

27 Ostala dela Amrijeva i sve što je on učinio i podvizi njegovi, nisu li zapisani u letopisima kraljeva Izrailjevih?

28 Amrije počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u Samariji. I na njegovo se mesto zakralji Ahav, sin njegov.

29 Ahav, sin Amrijev, poče kraljevati nad Izrailjem trideset osme godine kraljevanja Asina nad Judom. Ahav, sin Amrijev, kraljeva dvadeset i dve godine nad Izrailjem u Samariji.

30 Ahav sin Amrijev, učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, više od svih onih koji behu pre njega.

31 I kao da mu je malo bilo podati se gresima Jerovoama, sina Navatova, on uze za ženu Jezavelju, kćerku Etvala, kralja Sidonskoga, i otide da služi Valu i da mu se pokloni.

32 On načini oltar Valu u domu Valovu, koji sazida u Samariji, i idola Astaroti.

33 Ahav učini više od svih kraljeva Izrailjevih koji behu pre njega da bi nadražio Gospoda, Boga Izrailjeva.

34 Za njegova vremena Hil iz Vetilja sazida Jerihon. On postavi temelj njegov po cenu Avirama, prvenca svoga, i metnu mu vrata po cenu Seguva, mezimčeta svoga, po reči koju Gospod reče preko Isusa, sina Navinova.

Glava 17.

1 Ilija Tesvićanin, jedan od stanovnika Galadskih, reče Ahavu: Živ je Gospod, Bog Izrailjev, čiji sam ja služitelj! Ovih godina neće biti ni rose ni kiše nego po mojoj reči.

2 I reč Gospodnja progovori Iliji ovako:

3 Idi odavde, idi na istok i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu.

4 Pićeš vodu iz potoka, a gavranima sam zapovedio da te onde hrane. On otide i učini po reči Gospodnjoj,

5 i ode da se nastani kod potoka Horata, koji je prema Jordanu.

6 Gavrani mu donošahu hleba i mesa jutrom i hleba i mesa večerom, i on pijaše vodu iz potoka.

7 Ali posle nekog vremena potok presahnu, jer ne beše kiše u zemlji.

8 Tad mu reč Gospodnja ovako progovori:

9 Ustani, idi u Sareptu Sidonsku i ostani onde. Evo zapovedio sam jednoj ženi udovici da te hrani.

10 On usta i otide u Sareptu. Kad dođe na gradska vrata, gle, tu beše jedna žena udovica koja kupljaše drva. On je dozva i reče: Idi, molim te, donesi mi malo vode u sudu da se napijem.

11 I ona pođe da traži. On je opet dozva i reče: Donesi mi, molim te, i malo hleba.

12 A ona odgovori: Živ je Gospod, Bog tvoj! Nemam ničega pečenoga kod sebe, imam samo grst brašna u jednom loncu i malo ulja u jednom krčagu, i evo kupim drva pa idem da zgotovim to za sebe i za sina svoga; ješćemo a posle ćemo umreti.

13 Ilija joj reče: Ne boj se, idi, spremi kako si rekla. Samo umesi prvo meni od toga jedan kolačić i donesi mi ga, pa posle ugotovi sebi i sinu svome.

14 Jer ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Brašna iz lonca neće nestati niti će ulje u krčagu spasti dokle ne pusti Gospod kišu na zsmlju.

15 Ona otide i učini po reči Ilijinoj. I dugo vremena imadne ona i dom njezin hranu, a i Ilija.

16 Brašna iz lonca ne nestade, niti ulje u krčagu spade, po reči koju Gospod reče preko Ilije.

17 Posle toga razboli se sin žene domaćice i bolest njegova beše tako teška da nije mogao više ni da diše.

18 Ta žena reče tada Iliji: Šta ima između mene i tebe Božji čoveče? Jesi li ti k meni došao da dozoveš uspomenu greha moga i da učiniš da mi umre sin?

19 On joj odgovori: Daj mi sina svoga. I on ga uze iz naručja njezina, ponese ga u gornju sobu gde on stanovaše, i položi ga na postelju svoju.

20 Tada zazva Gospoda i reče: Gospode, Bože moj, zar ćeš i ovu udovicu koja me ugosti tako ucveliti da učiniš da joj umre sin?

21 I on se tri puta ispruži nad detetom, zazva Gospoda i reče: Gospode, Bože moj, molim ti se da se povrati u dete duša njegova!

22 Gospod usliši glas Ilijin i duša se detinja povrati u dete i ono se povrati životu.

23 Ilija uze dete snese ga iz gornje sobe u kuću i dade ga materi njegovoj. I Ilija reče Vidi, tvoj je sin živ.

24 A žena reče Iliji: Priznajem sad da si Božji čovek, i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina.

Glava 18.

1 Prođoše mnogi dani, kad treće godine reč Gospodnja ovako progovori Iliji: Idi, stani pred Ahava i pustiću kišu na zemlju.

2 I Ilija otide da stane pred Ahava.

3 Glad beše velika u Samariji. I Ahav pozva Avdiju, upravitelja doma svoga. - A Avdija se mnogo bojaše Gospoda;

4 i kad Jezavelja istrebi proroke Gospodnje, Avdija uze sto proroka i sakri ih po pedeset u jednu pećinu, i hrani ih hlebom i vodom.

5 Ahav reče Avdiji: Pođi po zemlji na izvore i na potoke, da bismo našli trave da sačuvamo u životu konje i mazge, i sprečićemo da ugine stoka.

6 Oni podeliše među se zemlju kuda će ići. Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam.

7 Kad Avdija beše na putu, gle, srete ga Ilija. Avdija ga prepozna, pade na lice i reče: Jesi li ti, gospodaru moj, Ilija?

8 On mu odgovori: Ja sam; idi, kaži gospodaru svome: Evo Ilije!

9 A Avdija reče: Šta sam zgrešio da slugu svoga predaš u ruke Ahavu koji će učiniti da umrem?

10 Živ je Gospod! Nema, naroda ni kraljevstva kuda nije slao gospodar moj da te traže, i kad mu govorih da te nema on okle kraljevstva i narode da ne mogu da te nađu.

11 A ti sad kažeš: Idi, kaži gospodari svome: Evo Ilije!

12 A kad ja otidem od tebe duh će te Gospodnji ne znam kuda odneti, i ja ću da izvestim Ahava koji te neće naći, pa će me ubiti.

13 A sluga se tvoj od mladosti svoje boji Gospoda. Nije li kazano gospodaru mome šta sam učinio kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje? Kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pećinu, i hranih ih hlebom i vodom?

14 A ti sad kažeš: Idi, kaži gospodaru svome: Evo Ilije! Ubiće me.

15 Ali Ilija reče: Živ je Gospod nad vojskama, čiji sam ja služitelj! Danas ću se pokazati Ahavu.

16 Avdija otide pred Ahava i izvesti ga o tome. I Ahav otide pred Iliju.

17 Kad Ahav vide Iliju, reče mu: Jesi li ti onaj koji praviš zabune u Izrailju?

18 Ilija odgovori: Ne pravim ja zabune u Izrailju, nego to činiš ti i dom tvoj, jer vi napustiste zapovesti Gospodnje i pristaste za Valima.

19 Saberi sad k meni ceo Izrailj na goru Karmilsku i tako isto i četiri stotine i pedeset proroka Valovih i četiri stotine proroka Astarotinih koji jedu za stolom Jezaveljinim.

20 Ahav posla glasnike k svim sinovima Izrailjevim i sabra proroke na gori Karmilskoj.

21 Tad Ilija pristupi ka svemu narodu i reče: Dokle ćete hramati na dve strane? Ako je Gospod Bog, idite za njim; ako li je Val, idite za njim. Narod mu ne odgovori ni reči.

22 I Ilija reče narodu: Ja sam sam ostao od proroka Gospodnjih, a proroka Valovih ima četiri stotine i pedeset.

23 Neka nam se dadu dva junca; neka oni izberu za sebe jednoga pa neka ga iseku na komade i metnu na drva, ali ognja da ne zapale; a ja ću prigotoviti drugog junca i metnuću ga na drva, ali ognja neću podmetati.

24 Tada prizovite ime svoga boga, i ja ću prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog. Sav narod odgovori i reče: Dobro je!

25 Ilija reče prorocima Valovim: Izberite sebi jednog junca i prigotovite ga najpre, jer je vas više, i prizovite ime boga svoga, ali ne podmećite oganj.

26 Oni uzeše junca kojega im dadoše i prigotoviše ga; i prizivahu ime Valovo od jutra do podne govoreći: Vale, usliši nas! Ali ne bi ni glasa ni odgovora. I oni skakahu pred oltarom koji behu podigli.

27 U podne Ilija im se naruga govoreći: Vičite na glas, kad je on bog! biće da se nešto zamislio ili je zauzet, ili je na putu; ili može biti spava, pa će se probuditi.

28 I oni zavikaše jakim glasom i počeše se parati mačevima i kopljima po svom običaju, dok ih krv ne obli.

29 Kad prođe podne stadoše prorokovati dokle dođe vreme da se prinese prilog, ali ne bi ni glasa ni odgovora ni znaka pažnje.

30 Tada Ilija reče svemu narodu: Pristupite k meni! I pristupi k njemu sav narod. I Ilija opet podiže oltar Gospodnji koji beše razvaljen.

31 On uze dvanaest kamena, prema broju plemena sinova Jakova kome Gospod beše rekao: Ime tvoje biće Izrailj;

32 i s tim kamenima sazida oltar imenu Gospodnjem. Oko oltara načini jarak koji je mogao primiti dve mere semenja.

33 On namesti drva i metnu na njih junca isečena na komade.

34 Pa reče: Napunite četiri vedra vode i izlijte na žrtvu i na drva. I reče: Učinite to još jedanput. I oni učiniše to još jedanput. I reče: Učinite to i po treći put. I oni učiniše to i po treći put.

35 I voda poteče okolo oltara a i jarak se napuni vode.

36 Kad dođe vreme da se prinese žrtva, Ilija prorok pristupi i reče: Gospode, Bože Avraamov, Isakov i Izrailjev, neka se danas pozna da si ti Bog u Izrailju, i da sam ja sluga tvoj, i da sam sve ovo po tvojoj reči učinio.

37 Usliši me, Gospode, usliši me, da bi ovaj narod poznao da si ti, Gospode, Bog i da si ti koji obraćaš srce njihovo!

38 I oganj Gospodnji pade i spali žrtvu paljenicu i drva i kamenje i zemlju i upi vodu iz jarka.

39 Kad to vide narod, popadoše licem na zemlju i rekoše: Gospod je Bog, Gospod je Bog!

40 Pohvatajte te proroke Valove, - reče Ilija -, da ni jedan ne uteče. I oni ih pohvataše. Ilija ih odvede na potok Kison i pokla ih onde.

41 Ilija reče Ahavu: Idi, jedi i pij, jer se čuje šum koji kišu javlja.

42 Ahav otide da jede i pije. A Ilija se pope na vrh Karmila, saže se k zemlji i metnu lice svoje među kolena svoja,

43 i reče svome momku: Idi, pogledaj put mora. Momak ode, pogleda i reče: Nema ništa. Ilija reče sedam puta: Idi. opet.

44 Kad bi sedmi put, momak reče: Eno mali oblak kao dlan čovečji diže se od mora. Ilija reče: Idi i reci Ahavu: Preži i idi da te ne uhvati kiša.

45 U tome se zamrači nebo od oblaka i vetra i udari silna kiša. Ahav sede na kola i krenu u Jezrael.

46 I ruka Gospodnja bi nad Ilijom, koji opasa bedra svoja i otrča pred Ahavom do ulaza u Jezrael.

Glava 19.

1 Ahav pripovedi Jezavelji sve što beše učinio Ilija i kako je sve proroke mačem pobio.

2 Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruči mu: Nek me bogovi najteže kazne ako sutra ne učinim od tebe ono što si ti svima njima učinio.

3 Videći to, Ilija usta i otide, da spasi svoj život. On dođe u Virsaveju Judinu i onde ostavi svog momka.

4 A on sam otide u pustinju gde posle jednog celog dana hoda, sede pod jednu smreku i zaiska smrt govoreći: Dosta je! A sad Gospode, primi dušu moju jer nisam bolji od otaca svojih.

5 I leže i zaspa pod smrekom. I gle, anđeo ga taknu i reče mu: Ustani, jedi!

6 On pogleda, i gle, kod glave mu se nađe kolač pečen na zažarenom kamenu i krčag vode. On jede i napi se pa opet leže.

7 Anđeo Gospodnji dođe i po drugi put, taknu ga i reče: Ustani, jedi, jer ti je put dalek.

8 On usta, jede i napi se; i snagom koju mu dade ta hrana on hoda četrdeset dana i četrdeset noći dokle dođe na Božju goru Horiv.

9 Onde uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj. I gle reč Gospodnja mu ovako progovori: Šta radiš tu Ilija?

10 On odgovori: Revnovah za Gospoda, Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi napustiše savez tvoj, razvališe oltare tvoje i proroke tvoje mačem pobiše; a ja ostah sam, i oni traže život moj, da mi ga uzmu.

11 Gospod reče: Iziđi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prođe. I pred Gospodom bi jak i silan vetar koji kidaše gore i razlamaše stene. Ali Gospod ne beše u vetru. Iza vetra dođe potres, ali Gospod ne beše u potresu.

12 Iza potresa dođe oganj, ali Gospod ne beše u ognju.

13 A iza ognja dođe glas tih i tanak. Kad ga Ilija ču, zakloni lice svoje plaštem, iziđe i stade na vratima od pećine.

I gle, glas mu reče ove reči: Šta radiš tu Ilija?

14 On odgovori: Revnovah za Gospoda, Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi napustiše savez tvoj, razvališe oltare tvoje i proroke tvoje mačem pobiše; a ja ostah sam, i oni traže život moj, da mi ga uzmu.

15 Gospod mu reče: Idi, vrati se svojim putem u pustinju Damaštansku, i kad budeš tamo došao pomazaćeš Azaila za kralja nad Sirijom.

16 Pomazaćeš i Juja, sina Nimsijina za kralja nad Izrailjem, i pomazaćeš Jeliseja, sina Safatova, iz Avel-Meole, za proroka mesto sebe.

17 I ko uteče od mača Azailova, njega će pogubiti Juj, a ko uteče od mača Jujova, njega će pogubiti Jelisej.

18 Ali ću ostaviti u Izrailju sedam hiljada ljudi koji ne sagnuše kolena pred Valom, niti ga ustima svojim celivaše.

19 Ilija otide odande i nađe Jeliseja, sina Safatova koji je orao. Pred njim bilo je dvanaest jarmova, i on sam beše kod dvanaestoga. Idući mimo njega Ilija baci na nj svoj plašt.

29 Jelisej ostavi volove, otrča za Ilijom i reče: Pusti me da poljubim oca svoga i mater svoju, pa ću ići za tobom. Ilija mu odgovori: Idi i vrati se, i misli na ono što sam ti učinio.

21 Pošto se udalji od Ilije, on se vrati da uzme par volova koje prinese na žrtvu; i s drvima od jarma skuha meso i dade ga narodu da jede. Zatim usta, pođe za Ilijom i bi u službi njegovoj.

Glava 20.

1 Ven-Adad, kralj Sirski, skupi svu svoju vojsku; on imaše sa sobom trideset i dva kralja, konje i kola. On se krenu i opkoli Samariju i juriša na nju.

2 On posla glasnike k Ahavu, kralju Izrailjevu, u grad,

3 i poruči mu: Ovako govori Ven-Adad: Srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvoji lepi sinovi moji su.

4 Kralj Izrailjev odgovori: Kao što si rekao, kralju gospodaru moj, ja sam tvoj sa svim što imam.

5 Glasnici se opet vratiše i rekoše: Ovako govori Ven-Adad: Poslao sam k tebi i poručio: Daćeš mi srebro svoje i zlato svoje i žene svoje i sinove svoje.

6 Ja ću sutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi i oni će pretresati kuću tvoju i kuće sluga tvojih, i sve što imaš dragocenoga oni će uzeti i odneti.

7 Kralj Izrailjev pozva sve starešine zemlje i reče: Gledajte i razumite da ovaj čovek hoće naše zlo, jer on posla po mene i po sinove moje, i po srebro moje i po zlato moje i ja mu ništa ne odbih.

8 Sve starešine i sav narod rekoše Ahavu: Ne slušaj ga i ne pristaj.

9 I on reče glasnicima Ven-Adadovim: Kažite kralju gospodaru mome: Što si prvo poručio sluzi svome sve ću učiniti; ali ovo ne mogu učiniti. Glasnici otidoše i odnesoše taj odgovor.

10 Ven-Adad poruči Ahavu: Nek me bogovi najteže kazne ako dostane prah od Samarije do svemu narodu koji za mnom ide dopadne po jedna grst.

11 A kralj Izrailjev odgovori: Koji se opasuje oružjem nek se ne hvali kao onaj koji se raspasuje.

12 Kad Ven-Adad primi taj odgovor on pijaše s kraljevima pod šatorima, i on reče slugama svojim: Spremite se! I spremiše se da napadnu na grad.

13 Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu, kralju Izrailjevom, i reče: Ovako govori Gospod: Vidiš li sve ovo mnoštvo? Evo ja ću ti ga danas u ruke dati, da poznaš da sam ja Gospod.

14 Ahav reče: Preko koga? A on odgovori: Ovako govori Gospod: Preko momaka pokrajinskih knezova. Ahav reče: Ko će zametnuti boj? A on odgovori: Ti.

15 Tada Ahav prebroji momke pokrajinskih knezova i beše ih dvesta trideset i dva. Posle njih prebroji sav narod, sve sinove Izrailjeve, i beše ih sedam hiljada.

16 Oni iziđoše u podne. Ven-Adad pio je i opijao se u šatorima sa trideset i dva kralja koji mu dođoše u pomoć.

17 Prvi iđoše momci pokrajinskih knezova. Ven-Adad se izvesti i bi mu javljeno: Iziđoše neki ljudi iz Samarije.

18 A on reče: Ako su izišli zbog mira pohvatajte ih žive; ako su izašli na boj pohvatajte ih žive.

19 Kad iziđoše iz grada momci pokrajinskih knezova i vojska za njima,

20 svaki ubi svoga, i Sirci pobegoše. Izrailj ih potera. Ven-Adad, kralj Sirski, pobeže na konju s konjanicima.

11 Kralj Izrailjev iziđe, udari na kola i na konje i Sirci pretrpiše veliki poraz.

22 Tada pristupi prorok kralju Izrailjevu i reče mu: Idi, budi hrabar, gledaj i vidi šta imaš da radiš, jer će do godine opet doći kralj Sirski na te.

23 Kralju Sirskome rekoše sluge njegove: Bog je njihov gorski bog, zato su oni i bili jači od nas; nego da se bijemo u ravnici s njima i videće se nećemo li mi biti jači.

24 Učini još i ovo: Ukloni te kraljeve s mesta njihovih i postavi vojvode mesto njih;

25 pa skupi vojsku kakva je bila ona koju si izgubio sa jednakim brojem kola i konja, pa će se videti nećemo li mi biti jači. On ih posluša i učini tako.

26 Iduće godine Ven-Adad prebroji Sirce i pođe u Afek da ratuje na Izrailja.

27 I sinovi Izrailjevi prebrojiše se, te nakupiše hrane i iziđoše pred njih. Sinovi Izrailjevi ulogoriše se prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci behu prekrili zemlju.

28 Čovek Božji dođe i progovori kralju Izrailjevu: Ovako govori Gospod: Zato što Sirci rekoše: Gospod je gorski bog a nije poljski bog, zato ću ti dati u ruke sve ovo mnoštvo, i znaćete da sam ja Gospod.

29 Oni ostaše u logoru sedam dana jedni prema drugima. Sedmog se dana zametnu boj i sinovi Izrailjevi pobiše Sircima sto hiljada pešaka u jedan dan.

30 Ostatak pobeže u grad Afek, i zid se sruši na dvadeset i sedam hiljada ljudi koji behu ostali. Ven-Adad, koji beše pobegao u grad, išao je iz sobe u sobu.

31 Sluge mu njegove rekoše: Eto čuli smo da su kraljevi doma Izrainjeva milostivi kraljevi; vezaćemo kostret oko sebe, i metnućemo uzice sebi oko vrata, pa ćemo izići pred kralja Izrailjeva; valjda će ti oprostiti život.

32 Oni vezaše kostret oko sebe, metnuše uzice sebi oko vrata i dođoše kralju Izrailjevu i rekoše: Sluga tvoj Ven-Adad veli: Oprosti mi život! Ahav odgovori: Je li još živ? On je brat moj.

33 Ljudi uzeše to za dobar znak i odmah da bi ga uhvatili za reč, rekoše: Ven-Adad je tvoj brat. A on reče: Idite, dovedite ga. Ven-Adad dođe k njemu i Ahav ga pozva u svoja kola.

34 Ven-Adad mu reče: Vratiću ti gradove koje je otac moj uzeo tvome ocu, a ti odredi sebi ulice u Damasku kao što je otac moj to učinio u Samariji. A Ahav odovori: Ja ću te pustiti da ideš i sklopiću savez s tobom. I zaključi s njim savez i pusti ga da ide.

35 Jedan između sinova proročkih reče drugu svome po reči Gospodnjoj: Udari me. Ali ga ovaj ne hte udarati.

36 Tad mu on reče. Zato što nisi poslušao glas Gospodnji, zato će kad otideš od mene lav udariti ne te. I kad on otide, sukobi ga lav i udari na nj.

37 On nađe drugog čoveka i reče mu: Udari me. Taj čovek ga udari i izrani ga.

38 Prorok se stavi na put kud je kralj imao da prođe i preruši se zavojem preko očiju.

39 Kad kralj prolažaše on viknu kralja i reče: Tvoj sluga se nađe usred boja, i gle jedan čovek mi se približi i dovede mi čoveka govoreći: Čuvaj mi ovog čoveka, ako njega nestane, tvoj život jamči za njegov život, ili ćeš platiti talant srebra!

40 I dok je sluga tvoj tamo i amo delao, njega nesta. Kralj Izrailjev mu reče: To je tvoj sud, sam si ga izrekao.

41 Tad prorok skide zavoj s očiju i kralj Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka.

42 On tad reče kralju: Ovako govori Gospod: Što si pustio iz ruku čoveka koga sam ja osudio da se istrebi, život će tvoj odgovarati za njegov život i narod tvoj za njegov narod.

43 Kralj Izrailjev vrati se zlovoljan i ljut, i dođe u Samariju.

Glava 21.

1 Posle ovih stvari evo što se dogodi. Navutej Jezraeljanin imaše vinograd u Jezraelu do dvora Ahava, kralja u Samariji.

2 I Ahav reče Navuteju: Daj mi svoj vinograd, da načinim od njega vrt za zelje, jer je do dvora moga. Ja ću ti dati za nj bolji vinograd, ili ako voliš daću ti cenu njegovu u srebru.

3 Ali Navutej odgovori Ahavu: Sačuvaj Bože da tebi dam nasleđe otaca svojih.

4 Ahav se vrati kući zlovoljan i ljut radi reči koju mu reče Navutej Jezraeljanin: Neću ti dati nasleđa otaca svojih! I on leže na postelju svoju, okrenu lice u stranu i ništa ne jede.

5 Jezavelja, žena njegova, dođe k njemu i reče mu: Zašto je duh tvoj zlovoljan i ništa ne jedeš?

6 On joj odgovori: Govorih s Navutejem Jezraeljaninom i rekoh mu: Daj mi vinograd svoj za srebro, ili ako voliš daću ti drugi vinograd za taj. Ali on reče: Neću ti dati svoga vinograda!

7 Tada mu Jezavelja, žena njegova, reče: Nisi li ti kralj nad Izrailjem? Ustani, jedi i budi veseo. Ja ću tebi dati vinograd Navuteja Jezraeljanina.

8 I ona napisa knjige na ime Ahavovo, zapečati ih pečatom njegovim, i posla ih starešinama i glavarima koji nastavahu s NavuteJem u gradu njegovom.

9 A u knjigama napisa ovo: Oglasite post i postavite Navuteja na čelo naroda,

10 i postavite prema njemu dva nevaljala čoveka koji će ovako posvedočiti na nj: Hulio si na Boga i na kralja! Tada ga izvedite napolje, kamenujte ga i neka umre.

11 Ljudi iz grada Navutejeva, starešine i glavari koji nastavahu u gradu njegovom, učiniše kako im naredi Jezavelja, kao što beše napisano u knjigama koje im ona posla.

12 Oglasiše post, i postaviše Navuteja na čelo naroda.

13 Dva nevaljala čoveka dođoše i sedoše prema njemu; i ti nevaljali ljudi svedočiše pred narodom na Navuteja, govoreći: Navutej je hulio na Boga i na kralja! Zatim ga izvedoše iza grada, kamenovaše ga, i on umre.

14 Pa poručiše Jezavelji: Navutej je kamenovan, i umro je.

15 Kad Jezavelja ču da je Navutej kamenovan i da je umro, ona reče Ahavu: Ustani, uzmi vinograd Navuteja Jezraeljanina, koga ti on ne hte dati za srebro, jer Navutej nije više živ, nego je umro.

16 Kad Ahav ču da je Navutej umro, pođe u vinograd Navuteja Jezraeljanina da ga uzme.

17 Tada reč Gospodnja ovako progovori Iliji Tesvićaninu:

18 Ustani, iziđi na susret Ahavu, kralju Izrailjevu, koji sedi u Samariji; eno ga u vinogradu Navutejevu, kud je otišao da ga uzme u posed.

19 Reći ćeš mu: Ovako govori Gospod: Nisi li ti ubica i otimač? I reći ćeš mu: Ovako govori Gospod: Na mestu na kome su psi lizali krv Navutejevu, na tom istom mestu će psi lizati tvoju krv.

20 Ahav reče Iliji: Nađe li me, neprijatelju moj? I on odgovori: Nađoh, jer si se prodao da činiš ono što je zlo pred očima Gospodnjim.

21 Evo pustiću zlo na te, pomešću te i istrebiću svakoga koji pripada Ahavu, i onoga koji je rob i onoga koji je slobodan u Izrailju,

22 i učiniću s domom tvojim kao s domom Jerovoama sina Navatova i kao s domom Vase, sina Ahijina, što si me gnevio i što si naveo na greh Izrailja.

23 Gospod govori i za Jezavelju i reče: Psi će izesti Jezavelju ispod zidova Jezraelskih.

24 Ko od doma Ahavova umre u gradu izešće ga psi, a ko umre u polju izešće ga ptice nebeske.

25 Niko se nije prodao kao Ahav da čini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, a Jezavelja, žena njegova, podgovaraše ga na to.

26 On postupi na najgadniji način idući za idolima kao što činjahu Amoreji, koje Gospod izagna ispred sinova Izrailjevih.

27 Pošto ču te reči Ahav razdre haljine svoje, priveza kostret oko tela svoga, i posti. On spavaše u toj kostreti i hodaše polagano.

28 I reč Gospodnja ovako progovori Iliji Tesvićaninu:

29 Jesi li video kako se Ahav ponizi preda mnom? Zato što se tako ponizio preda mnom, neću pustiti ono zlo za njegova života; nego za vremena sina njegovoga pustiću ono zlo na dom njegov.

Glava 22.

1 Prođoše tri godine bez rata između Siraca i Izrailjaca.

2 Treće godine Josafat, kralj Judin, dođe ka kralju Izrailjevu.

3 Kralj Izrailjev reče slugama svojim: Ne znate li da je naš Ramot u Galadu? a mi ne radimo da ga uzmemo iz ruku kralja Sirskoga!

4 I reče Josafatu: Hoćeš li doći sa mnom da napadnemo na Ramot Galadski? Josafat odgovori kralju Izrailjevu: Ići ćemo, ja kao i ti, moj narod kao i tvoj narod, konji moji kao i tvoji konji.

5 Zatim Josafat reče kralju Izrailjevu: Upitaj sad, molim te, reč Gospodnju.

6 Kralj Izrailjev sabra proroke, oko četiri stotine, i reče im: Hoću li da napadnem na Ramot Galadski ili ću se okanuti? I oni odgovoriše: Idi, jer će ga Gospod predati u ruke kralju.

7 Josafat reče: Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga upitamo?

8 Kralj Izrailjev odgovori Josafatu: Ima još jedan čovek preko koga bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na njega, jer mi ne proriče dobro nego zlo. To je Mihej, sin Jemlin. Josafat reče: Neka kralj ne govori tako.

9 Tada kralj Izrainjljev dozva jednog evnuha i reče mu: Dovedi mi odmah Miheja, sina Jemlina.

10 Kralj Izrailjev i Josafat, kralj Judin, seđahu svaki na svom prestolu, obučeni u kraljevske haljine na trgu kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.

11 Sedekija sin Hananin beše učinio sebi gvozdene rogove i on reče: Ovako govori Gospod: Ovim ćeš pobosti Sirce dokle ih ne istrebiš.

12 Tako i svi proroci prorokovahu govoreći: Idi na Ramot Galadski, i bićeš srećan, jer će ga Gospod dati kralju u ruke.

13 Glasnik koji otide da zove Miheja reče mu: Evo proroci proriču svi jednim glasom dobro kralju; neka i tvoja reč bude kao reč njihova! Javljaj nešto dobra!

14 Mihej odgovori: Živ je Gospod! Govoriću ono što mi Gospod kaže.

15 Kad on dođe ka kralju, reče mu kralj: Mihej, hoćemo li ići da napadnemo na Ramot Galadski, ili ćemo se okaniti? On mu odgovori: Idi, bićeš srećan, jer će ga Gospod dati kralju u ruke.

16 A kralj mu reče: Koliko ću te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?

17 Mihej odgovori: Vidim sav narod Izrailjev razasut po planinama, kao ovce koje nemaju pastira; i Gospod govori: Ovi ljudi nemaju gospodara; neka se vrati svaki svojoj kući s mirom.

18 Kralj Izrailjev reče Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati dobro nego zlo?

19 A Mihej reče: Čuj dakle reč Gospodnju! Video sam Gospoda na prestolu svome, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane.

20 I Gospod reče: Ko će navesti Ahava da pođe na Ramot Galadski i tu padne? Jedni odgovoriše na jedan a drugi na drugi način.

21 I jedan duh stade pred Gospoda i reče: Ja ću ga navesti. Gospod mu reče: Kako?

22 Izići ću - odgovori on - i biću lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. Gospod reče: Navešćeš ga i uspećeš; idi i učini tako!

23 I sad je eto Gospod metnuo lažljiv duh u usta svim prorocima. I Gospod je na te izrekao zlo.

24 Tada pristupi Sedekija, sin Hananin, i udari Miheja po obrazu govoreći: Kuda je otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?

25 Mihej odgovori: Videćeš onog dana kad budeš išao iz sobe u sobu da se sakriješ.

26 Kralj Izrailjev reče: Uhvati Miheja i odvedi ga k Amonu, zapovedniku gradskom, i k Joasu, sinu kraljevom,

27 i reci im: Ovako govori kralj: Metnite ovog čoveka u tamnicu i hranite ga hlebom i vodom od žalosti dokle se ne vratim u miru.

28 Mihej reče: Ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reče: Čujte, svi narodi!

29 Kralj Izrailjev i Josafat, kralj Judin, krenuše se na Ramot Galadski.

30 Kralj Izrailjev reče Josafatu: Ja ću se prerušiti kad pođem u boj, a ti obuci haljine svoje. I kralj se Izrailjev preruši i pođe u boj.

31 Kralj Sirski dade ovu zapovest trideset i dvojici zapovednika kola njegovih: Ne udarajte ni na male ni na velike, nego na samoga kralja Izrailjeva.

32 Kad zapovednici kola videše Josafata, rekoše: Sigurno je to kralj Izrailjev! I okrenuše da udare na njega. Josafat povika.

33 Zapovednici kola, videvši da to ne beše kralj Izrailjev, odstupiše od njega.

34 Tad jedan vojnik zastreli iz luka nagonom i pogodi kralja Izrailjeva među kopče od oklopa. I kralj reče svom vozaču: Okreni i izvedi me iz boja jer sam ranjen.

35 Boj bi žestok onoga dana. Kralj osta u kolima svojim prema Sircima, i umre u veče. Krv iz rane njegove tecijaše u kola.

36 O zahodu sunčanom nasta vika u celom logoru njegovom: Svaki u svoj grad, svaki u svoju zemlju!

37 Tako umre kralj koga prenesoše u Samariju; i sahraniše kralja u Samariji.

38 Kad prahu kola u lokvi Samarijskoj, lizaše psi krv Ahavovu i u njoj se okupaše bludnice, po reči koju reče Gospod.

39 Ostala dela Ahavova i sve što on učini, i kuća od slonove kosti koju je sagradio i gradovi koje je podigao, nije li to sve opisano u letopisima kraljeva Izrailjevih?

40 Ahav počinu kod otaca svojih, i na njegovo mesto zakralji se Ohozija sin njegov.

41 Josafat, sin Asin, zakralji se nad Judom četvrte godine kraljevanja Ahavova nad Izrailjem.

42 Josafat imaše trideset i pet godina kad poče kraljevati i kraljeva dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Azuva; ona beše kći Silejeva.

43 On hodaše sasvim putem Ase, oca svoga, i ne odstupi od njega, čineći sve što je pravo pred očima Gospodnjim.

44 Ali visine ne nestaše; narod još prinošaše žrtve i kađaše na visinama.

45 Josafat bi u miru s kraljem Izrailjevim.

46 Ostala dela Josafatova, i podvizi i ratovi njegovi, nisu li zapisani u letopisima kraljeva Judinih?

47 On istrebi iz zemlje svoje ostatak adžuvana, koji behu još ostali posle Ase, oca njegovog.

48 U Edomu nije bilo kralja; u njemu vladaše namesnik kraljev.

49 Josafat izgradi lađe tarsiske da ide u Ofir po zlato; ali ne otplovi, jer se lađe razbiše u Esion-Geveru.

50 Tada Ohozija, sin Ahavov, reče Josafatu: Neka moje sluge idu s tvojim slugama na lađe. Ali Josafat ne hte.

51 Josafat počinu kod otaca svojih i sahraniše ga kod otaca njegovih u gradu Davida, oca njegovog, a na njegovo mesto zakralji se Joram sin njegov.

52 Ohozija, sin Ahavov, zakralji se nad Izrailjem u Samariji sedamnaeste godine kraljevanja Josafatova nad Judom; i kraljeva nad Izrailjem dve godine.

53 On činjaše ono što je zlo pred očima Gosdonjim i pođe putem oca svoga i putem matere svoje, i putem Jerovoama, sina Navatova, koji navede na greh Izrailja.

54 On služaše Valu i klanjaše mu se i dražaše Gospoda, Boga Izrailjeva, sasvim kao što beše učinio otac njegov.

1. Unuk
2. Jahin znači: utvrdiće silu.
3. Voas znači: u njemu.
4. Kolokint znači: gorki krastavac.