Библија (Бакотић) : Постање

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


НЕФОРМАТИРАНИ ТЕКСТ ИЗ ОРИГИНАЛНОГ ИЗДАЊА.
ПРВА ФАЗА: ФОРМАТИРАЊЕ И ПРЕГЛЕДАЊЕ ТЕКСТА ЈЕ У ТОКУ.
ДРУГА ФАЗА: ПРЕПРАВЉАЊЕ ТЕКСТА НА ВИТАЦИСТИЧКУ ВЕРЗИЈУ.

Глава 1.[уреди]

1 У почетку створи Бог небо и земљу. 2 Земља беше пуста и празна; над безданом беше тама, и дух Божји лебдијаше над водама. 3 Бог рече: Нека буде светлост. И би светлост. 4 Бог виде да је светлост добра; и Бог растави светлост од таме. 5 Светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. Тако би вече и би затим јутро. То је био први дан. 6 Бог рече: Нека буде простор између вода, да раставља воде од вода. 7 И Бог створи простор, и растави воде под простором од вода над простором. И би тако. 8 Простор назва Бог небо. И би вече, и би јутро, и то је био други дан. 9 Бог рече: Нека се саберу воде што су под небом на једно место, и нека се покаже сухо. И би тако. 10 Сухо назва Бог земљом, а зборишта водена назва морима. И Бог виде да је то добро. 11 Затим Бог рече: Нека пусти земља из себе траву, биље што носи семе, и дрвеће родно, које даје плод по врстама својим, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. 12 И земља пусти из себе траву, биље што носи семе по врстама својим, и дрвеће које даје плод, у коме је семе његово по врстама његовим. И Бог виде да је то добро. 13 И би вече и би јутро, и то је био трећи дан. 14 Бог рече: Нека буду светлила у простору небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци који ће обележити времена, дане и године; 15 и нека светле на простору небеском, да обасјавају земљу. И би тако. 16 И Бог створи два светлила велика: светлило веће, да управља даном, и светлило мање, да управља ноћу, и створи и звезде. 17 Бог их постави у простор небески, да обасјавају земљу 18 и да управљају даном и ноћу и да деле светлост од таме. И Бог виде да је то добро. 19 И би вече и би јутро, и то је био четврти дан. 20 Бог рече: Нек проврве воде живим животињама и нека лете птице изнад земље к простору небескоме. 21 И Бог створи рибе велике и све живе животиње што се мичу, које проврвеше по водама, по врстама својим, и све птице крилате, по врстама њиховим. И Бог виде да је то добро. 22 И Бог их благослови говорећи: Рађајте се, множите се и напуните воде морске; и птице нек се множе на земљи. 23 И би вече и би јутро, и то је био пети дан. 24 Бог рече: Нека земља пусти из себе живе животиње, по врстама њиховим, стоку, гмизавце и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. 25 И Бог створи животиње земаљске, по врстама њиховим, и стоку по врстама њезиним, и све гмизавце на земљи по врстама њиховим. И Бог виде да је то добро. 26 Затим Бог рече: Да начинимо човека по обличју и по прилици нашој, па нека има он власт над рибама морским и над птицама небеским и над животињама и над ћелом земљом, и над свим гмизавцима који гамижу по земљи. 27 И Бог створи човека по обличју своме; по обличју Божјему створи га; створи човека и жену. 28 И благослови их, и рече им Бог: Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу. 29 Још рече Бог: Ево дајем вам све биље што носи семе по свој земљи и сва дрвета родна која семе носе. То да вам је за храну вашу. 30 А свим животињама земаљским и свим птицама небеским, и свему што се миче на земљи, и у чему има даха живота, дајем сву траву зелену за храну. И би тако. 31 Тада погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше. И би вече и би јутро, и то је био шести дан.

Глава 2.[уреди]

1 Тако се довршише небеса и земља и сва војска њихова. 2 До седмога дана сврши Бог дело своје, које учини; и почину у седми дан од свих дела својих која учини. 3 Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која стварањем учини. 4 То је постање неба и земље, кад беху створени. 5 Кад Господ,1 Бог, створи земљу и небо, никакве биљке пољске још не беше на земљи, и никакве траве пољске још не ницаше; јер Господ, Бог, још не пусти кишу на земљу, нити беше човека да ради земљу. 6 Али се подизаше пара са земље која натапаше сву земљу. 7 Господ, Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота; и човек поста живо биће.2 8 Господ, Бог, насади затим врт у Едену према истоку, и онде намести човека кога створи. 9 Господ, Бог, учини те из земље никоше свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво живота усред врта, и дрво познања добра и зла. 10 Из Едена извираше вода и натапаше врт, а оданде се делијаше у четири реке. 11 Једној је, име Писхон и она тече око целе земље Хавилске, у којој има злата. 12 Злато је те земље чисто. Ту има и бдела и драгога камена ониха. 13 Другој реци је име Гихон. Она тече око целе земље Кушке. 14 Трећој је реци име Хидекел. Она тече источно од Асирије. Четврта је река Еуфрат. 15 Господ, Бог, узе човека и намести га у врту Еденском да га ради и да га чува. 16 Господ, Бог, даде човеку ову заповест: Једи слободно са свакога дрвета у врту; 17 али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш. 18 Господ, Бог, рече: Није добро да је човек сам. Начинићу му помоћника њему слична. 19 Господ, Бог, створи од земље све животиње пољске и све птице небеске, и доведе их к човеку, да види како ће коју назвати, па да свако живо створење носи име које му буде човек дао. 20 И човек даде име свакој животињи и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се за човека не нађе помоћник који би био њему сличан. 21 Господ, Бог, пусти тад тврд сан на човека, који заспа; узе му једно ребро и приљуби месо на месту његовом. 22 Господ, Бог, створи жену од ребра које узе човеку, и доведе је к човеку. 23 И човек рече: Ево оне која је кост од мојих кости и пут од моје пути. Нека јој буде име жена човекова, јер је узета од човека. 24 За то ће човек оставити оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју и биће њих двоје једна пут. 25 Човек и жена његова беху обоје голи, и не беше их срамота.

Глава 3.[уреди]

1 Змија беше најлукавија од свих животиња пољских које створи Господ, Бог. И она рече жени: Је ли баш казао Бог: Нећете јести са свакога дрвета у врту? 2 Жена одговори змији: Ми једемо плод са свих дрвета у врту; 3 само за плод с дрвета усред врта казао је Бог: Не једите га и не дирајте у њ, да не у-мрете. 4 Тада змија рече жени: Нећете ви умре-ти; 5 него Бог зна да вам се у онај дан у који окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови, познајући добро и зло. 6 Жена виде да је плод на дрвету добар за јело и леп на поглед, и да је драгоцен за отварање разума, и она убра плода с њега и окуси, па даде мужу своме, који је код ње био, те и он окуси. 7 Њима се тад отворише очи, и они познаше да су голи, те сплетоше лишћа смокова и начинише себи појасе. 8 Тад чуше глас Господа, Бога, који пред вече идјаше по врту, и човек и жена његова сакрише се од лица Господа, Бога, у дрвеће у врту. 9 Али Господ, ^Бог, зазва човека и рече му: Где си ти? 10 Човек одговори: Чуо сам глас твој у врту, и уплаших се, јер сам го, па се сакрих. 11 А Господ, Бог, рече; Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног _дрвета, с ког сам ти забранио да једеш? 12 Човек одговори: Жена коју си поред мене поставио даде ми с дрвета, те једох. 13 Господ, Бог, рече жени: Зашто си то учинила? — А жена одговори: Змија ме заведе, те поједох. 14 Рече Господ, Бог, змији: Кад си то у-чинила, бићеш проклета пред сваком животињом и пред свим зверима пољским; на трбуху ћеш се вући и прах ћеш свих дана века свога јести. 15 Метнућу непријатељство измедју тебе и жене, и измедју потомства твога и потомства њезина, и оно ће ти главу згазити, и ти ћеш га у пету у-једати. 16 А жени рече: Теби ћу отежати муке трудноћа твојих; у боловима ћеш децу радјати а жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати. 17 И рече човеку: Што си послушао глас жене своје и окусио с дрвета за које сам ти дао ову заповест: Не једи с њега!, земља ће бити проклета с тебе. С муком ћеш се од ње хранити свих дана века свога; 18 трње и коров ће ти радјати, и ти ћеш јести зеље пољско. 19 Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, докле се* не вратиш у земљу од које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити. 20 Адам даде својој жени име Ева,1) зато што је она мати свим живима. ') Ева значи живот КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ 3 21 Господ, Бог, начини Адаму и жени његовој хаљине од коже и обуче их у њих. 22 Господ, Бог, рече: Ето човек поста као један од нас с познања добра и зла; али сад да не пружи руке своје и убере и с дрвета живота и окуси, па да до века живи. 23 -И Господ, Бог, истера га из врта Еденскога да ради земљу од које је узет. 24 Тако он истера Адама, и на источни улаз у врт Еденски постави керу-бине који витлају пламеним мачевима да бране пут ка дрвету живота.

Глава 4.[уреди]

А Адам позна Еву, жену своју, и она затру-"дне и роди Каина, и. рече: Направих човека с помоћу Господњом. 2 Она роди још и брата његова Абела. Абел поста пастир а Каин ратар. 3 После неког времена Каин принесе Господу принос од рода земаљскога. 4 И Абел принесе од првина стада свога и од претилине њихове. Господ милостиво погледа на Абела и на његов принос. 5 а на Каина и на његов принос не погледа милостиво. Каин се много расрди ијице му се намршти. 6 Господ рече Каину: Сто се срдиш и зашто ти је лице намрштено? 7 Ако добро чиниш исправићеш лице своје, али ако зло чиниш , то грех са твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута; али ти требаш да га савладаш, 8 Каин проговори Абелу, брату своме; али кад беху у пољу Каин скочи на Абела, брата свога, и уби га. 9 Господ рече Каину: Где је брат твој Абел? Он одговори: Не знам. Зар сам ја чувар брата свога? 10 А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твога вапије са земље до мене. 11 Сад ћеш бити проклет од земље која је отворила уста своја да из твоје руке прими крв брата твога. 12 Кад земљу обрадиш неће ти она више богатства своја давати. Бићеш бегунац и потукач на земљи. 13 Каин рече Господу: Казна је моја сувише тешка да бих је могао издржати. 14 Гле, тераш ме данас из ове земље; бићу сакривен далеко од лица твога, бићу скитач и потукач по земљи, и који ме год удеси убиће ме. 15 Рече њему Господ: Ако ко у-бије Каина, седам ће пута то окајати. И Господ начини знак на Каину, да га не убије ко га удеси. 16 Каин се удаљи од лица Господњега и насели се у земљи Нодској на истоку од Едена. 17 Каин позна жену своју, и она затрудне и роди Еноха. Он сазида затим град и прозва га Енох, по имену сина свога. 18 Енох роди Ирада; Ирад роди Мехујаела; Мехујаел роди Метушаела, а Метушаел роди Ле-мека.р. 19 Лемек узе две жене: једној бесе име Ада а другој Жила. 20 Ада роди Јабала. Од њега се народише они који живе под шаторима и стоку пасу. 21 Брату његовом бесе имеју-бал. Од њега се народише они који ударају у харфе и свирају у свирале. 22 Жила роди Тубал-Каи-на, ковача свих бакрених и гвоздених справа. Сестра Тубал-Каинова бесе Наама. 23 Лемек рече женама својим: Адо и Жило, глас мој чујте! Послушајте реци моје, жене Лемекове! Јест, убих човека ја за рану своју, и младића за масницу своју. 24 Ако се Каин освети седам пута, Лемек ће седамдесет и седам пута. 25 Адам позна опет жену своју, и она роди сина и нађену му име Сет, „јер ми"—, рече, — „Бог даде другог сина за Абела кога уби Каин". 26 И Сету се роди син, коме он нађену име Енош. Тада се поче призивати име Господње.

Глава 5.[уреди]

К Ово је књига потомства Адамова.

  • Ј Кад Бог створи човека, створи га по обличју

Божјему. 2 Он створи човека и жену, и благослови их, и кад беху створени назва их именом човека. 3 Кад је Адам имао сто и тридесет година, роди сина себи слична и нађену му име Сет. 4 Дани Адамови после Сетова родјења беху осам стотина година; и он роди синове и кћери. 5 Сви дани које Адам преживи беху девет стотина и тридесет година. После тога он умре. 6 Сет у сто и петој години свога живота роди Еноша. 7 После Еношевог родјења позиви Сет осам стотина и седам година, те и он роди синове и кћери. 8 Сви дани Сетови беху девет стотина и дванаест година. Затим он умре. 9 Енош у деведесетој години свог живота роди Кенана. 10 После Кенановог родјења поживе Енош осам стотина и петнаест година, и роди синове и кћери. 11 Сви дани Еношеви беху девет стотина и пет година. Затим он умре. 12 Кенан у седамдесетој години свог живота роди Махалалела. 13 После Махалалеловог родјења, поживе Кенан осам стотина и четрдесет година, те роди синове и кћери. 14 Сви дани Ке-нанови беху девет стотина и десет година. Затим он умре. 15 Махалалел у шездесетпетој години свог живота роди Јереда. 16 После Јередовог родјења поживе Махалалел осам стотина и тридесет година, и роди синове и кћери. 17 Сви дани Махалалел ови беху осам стотина и деведесет и пет година. Затим он умре. 18 Јеред у сто и шездесет и другој години свог живота роди Еноха. 19 После Еноховог 1* 4 КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ родјења поживе Јеред осам стотина година, и роди синове и кћери. 20 Сви дани Јередови беху девет стотина и шездесет и две године. Затим он умре. 21 Енох у шездесет и петој години свога живота роди Метушелаха. 22 После Метушелаховог родјења позиви Енох, увек по вољи Божјој, триста година, и роди синове и кћери. 23 Сви дани Енохови беху триста и шездесет и пет година. 24 Енох ходаше увек по вољи Божјој, па га нестаде, јер га Бог узе. 25 Метушелах у сто и осамдесет и седмој години свог живота роди Лемеха. 26 После Ле-меховог родјења поживе Метушелах седам стотина и осамдесет и две године, и роди синове и кћери. 27 Сви дани МетуШелахови беху девет стотина и шездесет и девет година. Затим он умре. 28 Лемех у сто осамдесет и другој години свог живота роди сина 29 и даде му име Ноје, говорећи: овај ће нас одморити од послова наших и од тешког труда руку наших што нам задаје земља коју прокле Господ. 30 После Нојевог родјења поживе Лемех пет стотина и деведесет и пет година, и роди синове и кћери. 31 Сви дани Лемехови беху седам стотина и седамдесет и седам година. Затим он умре. 32 Кад му би пет стотина година, роди Ноје Сема, Кама и Јафета.

Глава 6.[уреди]

Ц Кад се људи почеше множити на земљи и '-'кћери им се народише, 2 видећи синови Божји кћери човечје како су лепе, узимаху за жене све оне које изабираху. 3 Тада Господ рече: Неће се дух мој до века с људима препирати, јер су они само пут, и зато ће дани њихови бити сто и двадесет година. 4 У то време бејаше дивова на земљи, пошто су се синови Божји састали били са кћерима човечјим, па им оне радјаху синове. То беху они јунаци који су у старо време на гласу били. 5 Господ виде да је неваљалство људи велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само к злу управљене. 6 И Господ се покаја што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7 И Господ рече: Истребићу с лица земље људе што сам створио, и човека и животиње и гмизавце и птице небеске, јер се кајем што сам их створио. 8 Али Ноје надје милост пред очима Господњим. 9 Ово је потомство Нојево. Ноје бесе човек праведан и безазлен целог свог века; свагда ходаше Ноје по вољи Божјој. 10 Ноје роди три сина: Сема, Кама и Јафета. 11 Земља бесе покварена пред Богом, земља бесе пуна насиља. 12 Бог погледа на земљу, и, гле, она бесе покварена; јер је свака пут покварила била пут свој на земљи. 13 Тада Бог рече Ноју: Свакој пиити додје преда ме крај, јер напунише земљу насиља, и ево ћу да их затрем заједно са земљом. 14 А ти начини себи корабљу од дрвета гофера. Начини корабљу на прегратке и премази је смолом изнутра и споља. 15 Овако је начини: у дужину нека има триста лаката, у ширину педесет лаката, а у висину тридесет лаката. 16 Направи на ко-рабљи прозор на један лакат од крова, и направи врата корабљи са стране, и начини је на три боја: доњи, други и трећи. 17 Ја ћу пустити потоп на земљу, да истребим сваку пут у којој има даха живота под небом: што је год на земљи све ће изгинути. 18 Али с тобом углављујем савез свој: Ући ћеш у корабљу ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 19 И од свега што живи, од сваке пиити, узећеш у корабљу по двоје, да.их сачуваш у животу са собом; по једно мушко и по једно женско нека буде. 20 Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њезиним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека удје с тобом, да их сачуваш у животу. 21 А ти узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, за храну себи и њима. 22 И Ноје учини тако. Он изврши све што му заповеди Бог.

Глава 7.[уреди]

7 Господ рече Ноју: Удји у корабљу ти и сав дом твој, јер те надјох праведна пред собом усред овог нараштаја. 2 Узми са собом по седам парова од свих животиња чистих, све мужјака и женку његову, а од нечистих по двоје, мужјака и женку његову. 3 Тако исто и од птица небеских по седам парова, мужјака и женку његову, да им се сачува врста на земљи. 4 Јер ћу до седам дана пустити кишу на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу шлица земље свако биће које сам створио. 5 И Ноје учини све што му заповеди Господ. 6 Кад додје потоп на земљу, Ноју бесе шест стотина година. 7 И удјоше у корабљу Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с-њим, да се спасе од вода од потопа. 8 Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче на земљи 9 удјоше к Ноју у корабљу парови, све мушко и женско, као што бесе заповедио Бог Ноју. 10 У седми дан додјоше воде од потопа на земљу. 11 Кад је Ноју било шест стотина година, другог месеца те године, а у седамнаести дан тог месеца, у тај дан развалише се сви извори великог бездана и отворише се уставе небеске; 12 и удари киша на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. 13 У тај дан удјоше у корабљу КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ С Ноје и Сем, Кам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; 14 они и све животиње по врстама својим, и сва стока по врстама својим, и све што се миче по земљи по врстама својим, и све мале птице и и све што крила има. 15 Удјоше к Ноју у корабљу по двоје од сваке пиитл у којој има даха живота. 16 Удјоше мушко и женско од сваке пути, као што бесе заповедио Бог Ноју. И Господ затвори корабљу за њим. 17 И би потоп на земљи за четрдесет дана, и надодјоше воде и узеше -корабљу и подигоше је од земље. 18 И навалише воде и усташе јако по земљи и корабља стаде пловити по води. 19 И воде набујаше све већма по земљи, те покрише и сва највиша брда под целим небом. 20 Петнаест лаката додјоше воде изнад брда пошто их покрише. 21 Тада изгибе свака пут што се мицаше на земљи: птице, стока, животиње и све што гамиже на земљи, и сви људи. 22 Све што имаше даха живота у ноздрвама, све што бесе на суху, све помре. 23 И истреби се свако живо биће на земљи, и људи и стока и све што гамиже, и птице небеске, све се истреби на земљи. Само оста Ноје и што бесе с њим у корабљи. 24 И осташе дебеле воде сто и педесет дана поврх земље.

Глава 8.[уреди]

О Бог се опомену Ноја и свих животиња и све ^стоке што бесе с њим у корабљи; и Бог посла ветар на земљу и воде се усталише. 2 За-творише се извори бездана и уставе небеске, и престаде киша с неба. 3 И воде стадоше опадати на земљи, и стално опадаху после сто и педесет дана. И седамнаестога дана седмога месеца 4 корабља се устави на планини Арарату. 5 Воде опадаху све више до десетога месеца, и првога дана десетога месеца показаше се врхови од брда. 6 После четрдесет дана отвори Ноје прозор који бесе начинио на корабљи, 7 и испусти гаврана, који једнако одлетијаше и долетијаше док не пресахну вода на земљи. 8 Затим пусти голубицу, да. би видео је ли опала вода на земљи. 9 А голубица, не нашавши место где би стала својом ногом, врати се к њему у корабљу, јер још бесе вода по свој земљи, и Ноје, пруживши руку, ухвати је и узе к себи у корабљу. 10 Он почека још седам дана, па опет пусти голубицу из корабље. 11 И пред вече голубица се врати к њему, и гле, у кљуну је имала маслинов лист који бесе откинула. Тако Ноје позна да је опала вода на земљи. 12 Он почека још седам дана, па опет пусти голубицу, али она му се више не врати. 13 Шестсто прве године века Нојева, првог дана првог месеца пресахну вода на површини земље, и Ноје откри кров на корабљи и угледа земљу суху. 14 А двадесет седмог дана другог месеца сва земља бесе суха. 15 Тада рече Бог Ноју: 16 Изидји из корабље ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 17 све животиње што су с тобом од сваке врсте, птице и стоку и све што гамиже по земљи, изведи собом, нека се разидју по земљи, и нек се плоде и множе на земљи. 18 И изидјоше Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. 19 И све животиње, сви гмизавци, све птице и све што се миче по земљи изидјоше из корабље по врстама својим. 20 Ноје начини олтар Господу. Узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на олтар жртве паљенице. 21 И Господ осети мирис угодни, и рече Господ у срцу своме: Нећу више клети земље, јер су мисли срца човечјега зле од младости његове; нити ћу више ударити све што живи као што учиних. 22 Док земља траје неће нестајати ни сетве ни жетве, ни студени ни врућине, ни лета ни зиме, ни дана ни ноћи.

Глава 9.[уреди]

Q Бог благослови Ноја и синове његове, и ^рече им: Радјајте се, множите се и напуните земљу. 2 Све животиње земаљске и све птице небеске, и све што гамиже по земљи и све рибе морске бојаће се вас и имаће страх од вас; оне су у ваше руке предане. 3 Све што се миче и живи служиће вам за храну; све ја то вама дајем, као и зелену траву. 4 Али не једите меса са животом његовим, то јест са крвљу његовом. 5 Јер ћу ја и ваше крви и сваког вашег живота рачун тражити; и од свакога ћу га живог створења тражити, и тражићу рачун живота чо-вечјег из руке човека, човека који је брат његов. 6 Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по своме обличју створио човека. 7 Радјајте се, дакле, и множите се на земљи и намножите се на њој. 8 Рече још Бог Ноју и синовима његовим: 9 Ево постављам савез свој с вама и с потомством вашим након вас, 10 и са свим живим створењима што су с вама, од птица, од стоке и од свега зверја земаљскога што је с вама, то јест са свачим што је изишло из корабље, то јест са свим Живим створењима земље. 11 Постављам савез свој с вама, и од сада неће ни једна пут изгинути од вода од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12 И рече Бог: Ево знака савеза који утврдјујем измедју себе и вас и сваког Живог створења које је с вама, и до века за сва покољења. 13 Ме-ћем дугу своју у облаке, да буде знак савеза измедју мене и земље. 14 И кад ја навучем облаке на земљу видеће се дуга у облацима, 15 и опоменућу се савеза свога измедју мене и вас и сваког живог бића сваке врсте, и неће више бити вода од потопа да затру сваку пиит. 16 Дуга ће бити у облацима, па ћу ја, гледајући је, опоменути се вечног савеза измедју Бога и сваког живог бића сва-ке врсте на земљи. 17 И рече Бог Ноју: то је знак савеза који утврдјујем измеду себе и сваке птити на зетнљи., 18 Нојеви синови који изидјоше из корабље беху: Сем, Кам и Јафет. Кам је отац Канаанов. 19 То су три сина Нојева, и њихово потомство насели сву земљу. 20 Ноје поче радити земљу и посади вино-град. 21 И напив се вина, опи се, и откри се усред свог шатора. 22 Кам, отац Канаанов, виде голотињу оца свога и каза то обојици браће своје напољу. 23 Тада Сем и Јафет узеше ман-тију и метнуше је на рамена своја, и идући на-трашке покрише њом голотињу оца свога, и како је лице њихово било натраг окренуто, то они не видеше голотињу оца свога. 24 Кад се Ноје пробуди од свог вина, дозна шта му младји син учини, 25 и рече: Проклет да је Канаан и слугама браће своје слуга да је! 26 И још рече: Благословен да је Господ, Бог Семов, а Канаан да је слуга њихов! 27 Да рашири Бог Јафета, да у шаторима Семовима живи, а Канаан да је слуга њихов! 28 После потопа поживе Ноје триста и педе-сет година. 29 Сви дани Нојеви беху девет стотина и педесет година. Затим он умре.

Глава 10.[уреди]

и(\ Ово је потомство синова Нојевих, Сема, л^Кама и Јафета, којима се родише синови после потопа. 2 Синови Јафетови: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, Тубал, Мешек и Тирас. 3 Синови Гоме-рови: Ашкеназ, Рифат и Тогарма. 4 Синовијава-нови: Елиша, Тарсис, Китим и Доданим. 5 Одњих произидјоше људи који се поразделише по остр-вима света, по својим разним местима, по је-зицима својим, по породицама својим и по на-родима својим. 6 Синови Камови: Куш, Мизраим, Пут и Ка-наан. — 7 Синови Кушови: Саба, Хавила, Сабта, Раема и Сабтека. — Синови Раемини: Шеба и Дедан. 8 Куш роди Нимрода, који поста силан на земљи;9 он беше добар ловац пред Госпо-дом; зато се и каже : Добар лоyац пред Го-сподом као Нимрод. 10 Он краљева најпре над Бабелом, Ереком, Акадом и Калнехом у земљи Шинеару. 11 Из те земље изидје Асур; он сазида Ниниву, Рехобот-Хир и Калах, 12 и, измедју Ни-ниве и Калаха, Ресен, велики град. 13 Мизраим роди Лудиме, Анамиме, Лехабиме, Нафтухиме, 14 Патрусиме, Каслухиме (од којих изидјоше Фи-листеји) и Кафториме. 15 Канаан роди Сидона, пр-венца свога, и Хета, 16 и Гебусеје и Амореје и Гиргасеје, 17 Хевеје, Аркеје и Синеје, 18 Ар-бадеје, Замареје и Хаматеје. После се племена Кананејска расејаше. 19 Границе Кананејске идјаху од Сидона, на страни од Герара до Газе, а на страни од Содома и Гомора, Ад-ме и Зебојима до Леше. 20 То су синови Камови по породицама својим, по језицима својим, по земљама , својим и по народима својим. 21 И Сему, оцу свих синова Хеберових и старијему брату Јафетову, родише се синови. 22 Синови Семови беху: Елам, Асур, Арпакшад, Луд и Арам. 23 Синови Арамови: Уз, Хул, Ге-тер и Маш. 24 Арпакшад роди Шелаха, а Шелах роди Хебера. 25 Хеберу се родише два сина: једном беше име Пелег, јер се у његово вре-ме раздели земља, а брату његовом беше име Јоктан. 26 Јоктан роди.Алмодада, Шелефа, Ха-зармавета, Јераха, 27 Јиадорама, Узала, Диклу, 28 Обала, Абимаела, Шебу, 29 Офира, Хавилу и Јобаба. Ти сви беху синови Јоктанови. 30 Они пребиваху у земљи која иде од Мешекастрани од Сефара, до источнога брда. 31 То су синови Семови по породицама својим, по језицима својим, по земљама својим и по народима својим. 32 То су породице синова Нојевих по пле-менима својим и по народима својим. Из њих произидјоше народи који се ширише по земљи по-сле потопа.

Глава 11.[уреди]

|| На целој земљи бејаше само један језик и **речи су једнаке биле. 2 Како беху кренули ка истоку надјоше рав-ницу у земљи Шинеарској и населише се онде. 3 И рекоше једни другима: Хајде да правимо опеке и да их на ватри испечемо. И опеке им служише уместо камена а паклина уместо креча. 4 После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, чији ће врх до неба стићи, да стечемо себи име и да се не бисмо расејали по земљи. 5 Господ сидје да види град и кулу коју зидаху синови човечји. 6 И Господ рече: Гле, ови су сви један народ и сви истим језиком го-воре, и то они почеше радити! Сад им неће ни-шта сметати да учине све што год науме. 7 Хајде да сидјемо и да им пометемо језик, да не разуме један другога што говори. 8 Та-ко их Господ расу оданде по свој земљи и они престадоше да зидају град. 9 Зато се он прозва Бабел, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи. 10 Ово је потомство Семово. Кад роди Арпакшада, друге године после потопа бејаше Сему сто година. 11 После Арпакшадовог ро-дјења поживе Сем пет стотина година и роди синове и кћери. 12 Арпакшад у тридесет и^петој години свог живота роди Шелаха. 13 После Шелаховог родјења поживе Арпакшад четири стотине и три године и роди синове, и кћери. 14 Селах у тридесетој години свог живота роди Јиебера. 15 После Хеберовог родјења поживе Шелах четири стотине и три године и роди синове и кћери. 16 Хебер у тридесет и четвртој години свог живота роди Пелега. 17 После Пелеговог родјења поживе Хебер четири стотине и тридесет година и роди синове и кћери. 18 Пелег у тридесетој години свог живота роди Рехуа. 19 После Рехуовог родјења поживе Пелег двеста и девет година и роди синове и кћери. 20 Реху у тридесет и другој години свог живота роди Серуга. 21 После Серуговог родјења поживе Реху двеста и седам година и роди синове и кћери. 22 Серуг у тридесетој години свог живота роди Нахора. 23 После Нахоровог родјења поживе Серуг двеста година и роди синове и кћери. 24 Нахор у двадесет и деветој години свог живота роди Тераха. 25 После Тераховог родјења поживе Нахор сто и деветнаест година и роди синове и кћери. 26 Терах у седамдесетој години свог живота роди Абрама, Нахора и Харана.. 27 Ово је потомство Терахово: Терах роди Абрама, Нахора и Харана, а Харан роди Лота. 28 Харан умре пре Тераха, оца свога, на постојбини својој у Уру Калдејскоме. 29 Абрам и Нахор се оженише. Жени Абрамовој бесе име Шарај а жени Нахоровој Милка, која бесе кћи Харана, оца Милке и Иске. 30 Шарај бесе нероткиња; она не имаше порода. 31 Терах узе сина свога Абрама и Лота сина Харанова, унука свога, и Шарају, снаху своју, жену Абрама сина свога, и они подјоше заједно из Ура Калдејскога ка земљи Канаан-ској, те додјоше до Карана и онде се настанише. 32 Терах поживе двеста и пет година и умре у Карану.

Глава 12.[уреди]

10 Господ рече Абраму: Иди из земље »^своје и из рода свога и из дома оца сво- га у земљу коју ћу ти ја показати. 2 Од тебе ћу велики народ учинити и благословићу те ипро-славићу име твоје, и ти ћеш бити извор благослова. 3 Благосиљаћу оне који тебе благосиљају, и про-клећу оне који тебе проклињу, и у теби ће бити благословена сва племене на земљи. 4 Тада Абрам подје, као што му каза Господ, и сњим подје и Лот. Кад подје из Карана Абраму бесе седамдесет и пет година. 5 Абрам узе Шарају, жену своју, и Лота, сина брата свога, са целим благом које беху стекли и с робљем које беху добили у Карану. И подјоше да иду у земљу Канаанску, и додјоше у земљу Канаанску. 6 Абрам продје ту земљу до места Сихе-ма, до Морешких храстова. У тој земљи бејаху тада Кананеји. 7 Господ се појави Абраму и рече: Твоме породу даћу ову земљу. И Абрам начини онде олтар Господу који му се бесе појавио. 8 После отиде оданде на брдо које је на истоку од Бетела, и онде разапе свој шатор, тако да му Бетел бесе са запада а Ај с истока. И онде начини Господу олтар и призва име Господње. 9 Оданде отиде Абрам даље на југ. 10 Али у оној земљи наста глад, и Абрам сидје у Египат, да се онде склони, јер глад бесе велика у земљи. 11 Кад се приближи да већ удје у Египат, рече Сараји, жени својој: Слушај, знам да си ти лепа жена, 12 и ево што ће да се деси: кад те Египћани виде, рећи ће: Ово му је жена, па ће мене убити а тебе о-ставити у животу. 13 Зато кажи да си ми сестра, да за љубав према теби ја будем примљен, и да ми се с тебе живот очува. 14 Кад Абрам додје у Египат, видеше Египћани жену да да је врло лепа. 15 Видеше је и Фараонови великаши и хвалише је пред Фараоном и уведоше жену у двор Фараонов. 16 Ње ради, он добро поступаше према Абраму и Абрам доби оваца и говеда, магараца, слуга и слушкиња, магарица и камила. 17 Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов због Шарај е жене Абрамове. 18 Тада Фараон дозва Абрама и рече му: Шта ми ти то учини? Зашто ми ниси казао да ти је то жена? 19 Зашто си рекао: сестра ми је, те је ја узех за жену? Сад ето ти жене, узми је и иди! 20 И Фараон нареди људима да испрате њега И жену његову са ћелом имовином њиховом.

Глава 13.[уреди]

ј О Тако Абрам отиде из Египта к југу, он и **-*жена његова са свим што је имао, а и Лот с њим. 2 Абрам бесе богат стоком, сребром и КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ и златом. 3 Он крену од југа до Бетела, до места где му пре бејаше шатор, измедју Бете-та и Аја, 4 до места где је био олтар, који бесе пре начинио, и онде Абрам призва име Господње. 5 Лот који идјаше с Абрамом имаше тако-дје оваца и говеда и шатора. 6 Али земља није била доста велика да би они могли остати заједно, јер благо њихово бејаше тако велико да не могаху живети заједно. 7 И настала је била свадја медју пастирима Абрамових стада и пастира Лотових стада. У то време у оној земљи живљаху Кананеји и Ферезеји. 8 Абрам рече Лоту: Немојмо да се свадјамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири, јер смо браћа. 9 Није ли сва земља пред тобом отворена? Одели се дакле од мене. Ако ћеш ти на лево ја ћу на десно, ако ли ћеш ти на десно јацу на лево. 10 Лот подиже очи и сагледа сву Јорданску равницу, коју је сву натапала река. Пре но што Господ затра Содом и Гомор, та је земља све до Зоара била као башта Господња, као земља египатска. 11 Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и Лот отиде на исток. Тако се разделише један од другога. 12 Абрам оста у земљи Канаанској, а Лот живљаше по градовима у равници, премештајући своје шаторе до Содома. 13 Становници Содом-ски беху неваљали и много Господу грешаху. 14 Господ рече Абраму, пошто се Лот о-дели од њега: Подигни сад очи своје, па погледај с места где си на север и на југ, на исток и на запад; 15 јер ћелу земљу коју видиш даћу теби и потомству твоме до века. 16 Учинићу да потомства твога буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће издројити и потомство твоје . 17. Устани и пролази ту земљу у дужину и у ширину, јер ћу је теби дати. 18 Абрам диже шаторе своје и додје и насели се до Мамријских храстова, који су у Хеб-рону, и начини онде олтар Господу.

Глава 14.[уреди]

У време Амрафела, краља Шинеарскога, Ар-јоха, краља Еласарскога, Кедорлаомера, краља Еламскога и Тидеала, краља Гојимскога, 2 догоди се да они завојштише на Беру, краља Содомскога, на Биршу, краља Гоморскога, на Шинеаба краља Адманскога, на Шемебера краља Себојимскога и.на краља од Беле, која је Зоар. 3 Ови последњи скупише се сви у долини Си-димској, која је Слано Море. 4 Дванаест година беху они подложни Кедорлаомера, а тринаесте године одметнуше се. 5 Али четрнаесте године кренуше Кедорла-омер и краљеви који бејаху с њим, и побише Рефајиме у Аштерот-Карнајиму, Зузиме у Хаму, Емиме у Шаве-Киријатхаијму, 6 и Кореје у њиховој планини Сејру, код Ел-Парана покрај пустиње. 7 Отуд, вративши се, додјоше у Ен-Мишпат, који је Кадес, и изјурише Амалекићане из ћеле њихове земље, а тако исто и Амореје који беху настањени у Хазазон-Тамару. 8 Тада наступише краљ Содомски, краљ Гоморски, краљ Адмаски, краљ Себојимски и краљ од Беле, која је Зоар, и изидјоше на њих, у долини Сидимској, 9 на Кедорлаомера краља Еламскога, на Тудеала, краља Гојимскога, на Амрафела, краља Шинеарскога и на Арјоха краља Еласарскога. Четири краља на пет. 10 У долини Сидимској бејаше много јама из којих се је вадила паклина. Краљ Содомски и краљ Гоморски окренуше у бегство и падоше у њих, а што оста побеже у планину. 11 Побе-диоци однесоше све благо Содомско и Гоморско и сву храну њихову и отидоше. 12 Оте расе с благом његовим и Лота, синовца Абрамова, који бесе настањен у Содому, и отидоше. 13 Неки бегунац додје и јави то Абраму, Јеврејину, који бесе настањен код храстова Мамрије, Аморејина, брата Ешколова и брата Анерова, који беху учинили савез с Абрамом. 14 Кад Абрам чу да му је брат заробљен, наоружа триста осамнаест највернијих слугу својих, у његовој кући родјених, и подје у потеру за краљевима до Дана. 15 Онде распореди своје људе, да их ноћу нападне; удари са слугама својим на њих и разби их и отера их до Хобе, лево. од Дамаска. 16 Он поврати све благо, и поврати и Лота, брата свога, с благом његовим, и жене и народ. 17 Кад се Абрам врати као победилац Кедорлаомера и краљева који бејаху с њим, краљ Содомски му изидје на сусрет у долини Саве, која је Краљева Долина. 18 Мелхиседек, краљ Салемски изнесе хлеб и вино. Он бесе свештеник Бога Свевишњега. 19 Он благослови Абрама говорећи: Благосло-вен да је Абрам од Бога Свевишњега, створитеља неба и земље! 20 Благословен да је Бог Свевишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И Абрам му даде десетак од свега, 21 Краљ Содомски рече Абраму: Дај мени људе а благо узми себи. 22 Али Абрам одговори краљу Содомскоме: Дижем руку своју ка Господу Свевишњему, створитељу неба и земље и кунем се 23 да ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не речеш: Ја сам Абрама обогатио. 24 Не, ништа мени!, осим онога што су појели момци, и дела што иде људима који су са мном ишли; Анеру, Ешколу и Мамрију. Они нека узму свој део.

Глава 15.[уреди]

После ових догадјаја додје Абраму реч Господња у једном видјењу говорећи: Не бој се, Абраме, ја сам теби штит, и награда ће твоја бити врло велика. 2 Абрам одговори: Господе, Вечити, шта ћеш ми ти дати? Бездецесам, а наследник је куће моје Елијезер Дамаштанин. 3 Још рече Абрам: Ниси ми порода дао, па ће онај који је у мојој кући родјен бити мој наследник. 4 Тад' му реч Господња овако проговори: Неће он бити твој наследник, него онај који ће изићи од тебе, тај ће ти бити наследник. 5 И пошто га изведе напоље, рече му: Погледај на небо и преброји звезде, ако их можеш пребројити. И рече му: Тако ће бити пород твој. 6 И Абрам верова Богу, који му прими то у правду. 7 Рече му још Господ: Ја сам Господ који те изведох из Ура Калдејскога да ти дам ову земљу, да је ти држиш. 8 Абрам одговори: Господе, Вечити, по чему ћу познати да ћу је ја држати? 9 И Господ му рече: Узми јуницу од три године, козу од три године, грлицу и младо голупче. 10 Абрам узе све то и расече на поле и метну све поле једну према другој; али не расече птица. 11 Птице грабљивице слетаху на стрвине, а Абрам их.одгоњаше. 12 Кад сунце бесе на заходу, ухвати Аб-рама тврд сан, и гле, страх и тама велика обу-зеше га. 13 И Господ рече Абраму: Знај да ће потомци твоји бити странци у тудјој земљи, и биће робови и биће мучени четири стотине година. 14 Али чу ја судити и народу коме ће они служити, и после ће они изићи са великим богатством. 15 А ти ћеш отићи к очима својим у миру, и бићеш сахрањен после срећне старости. 16 Они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер злоћа Аморејаца није још дошла до врхунца. 17 Кад сунце задје, наста дубока тама, и гле, то бејаше као пећ која се димљаше, а пламенови пролажаху измедју расечених животиња. 18 У тај дан учини Господ савез с Абра-мом говорећи: Породу твоме дајем ову земљу од воде египатске до велике реке, реке Еуфрата, 19 земљу Кенеја, Кенизеја, Кадмонеја, 20 Хетеја, Ферезеја, Рефајима, 21 А-мореја, Кананеја," Гиргасеја и Гебусеја.

Глава 16.[уреди]

Шарај, жена Абрамова, не бесе му родила деце. Она имаше робињу египћанку по имену Агар. 2 Шарај рече Абраму: Гле, Господ ме је нероткињу направио; него иди ти к мојој робињи не бих ли од ње деце добила. И Абрам приста на реч Сарајину. 3 Тада Шарај, жена Абрамова, узе Агарии, египћанку, Стари завет робињу своју, и даде је за жену Абраму, мужу своме, десет година пошто се Абрам настани у земљи Канаанској. 4 Он подје к Агари и она затрудне. Кад она виде да затрудне понесе се од господје своје. 5 И Шарај рече Абраму: Увреда која се мени чини на тебе пада. Ја ти метнух на крило робињу своју, и она видевши да је затруднела понесе се од мене. Господ нек суди измедју мене и тебе! 6 Абрам одговори Сараји: Ето робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом шта хоћеш. Тад је Шарај злостави, и Агар побеже од ње. 7 Андјео господњи надје је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур, 8 и рече јој: Агаро, робињо Сарајина откуд идеш, куда ли идеш? А оне одговори: Бежим од Са-раје, господје своје. 9 Рече јој андјео Господњи: Врати се господји својој и покори јој се. 10 Још јој рече андјео Господњи: Умно-жићу пород твој, да се од множине неће моћи пребројати. 11 И. још јој рече андјео Господњи: Ето си трудна и родићеш сина, коме ћеш наде-нути име Исмаел, јер је Господ видео муку твоју. 12 Он ће бити као дивље магаре; рука ће се његова на свакога дизати, и свачија рука на њега, и наставаће на супрот свој браћи својој. 13 Тада Агар зовну: Ата-Ел-роја1) име Господа који јој проговори, јер, рече: Јесам ли ја што видела пошто ме он виде? 14 Зато се онај студенац зове студенац Лахај-рои2). Он је измедју Кадеса и Бареда. 15 Агар роди Абраму сина, и Абрам нађену сину своме, кога му роди Агар, име Исмаел. 16 Кад му Агар роди Исмаела Абраму бесе осамдесет и шест година.

Глава 17.[уреди]

Кад је Абрам имао деведесет и девет година појави се Абраму^ Господ и рече му: Ја сам Бог свемоћни. Живи по мојој вољи и буди поштен. 2 Утврдићу савез измедју себе и тебе и врло ћу те умножити. 3 Абрам паде на лице своје, и Господ му још говори и рече: 4 Ево савеза мога с тобом: Бићеш отац многих народа. 5 Зато се нећеш више звати Абрам, него ће ти име бити Абрахам, јер од тебе чиним оца многих народа. 6 Даћу ти пород врло велик и многе ћу народе од тебе начинити, и од тебе ће и краљеви изићи. 7 Утврдићу савез свој измедју себе и тебе и порода твога након тебе, од колена до колена; и то ће бити савез вечан по коме чу Ј) Ата Ел-рои значи: ти си Бог који ме види. 2) Лахај-рои значи: живи који ме види. 2 1Ч КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊфи ја бити Бог теби и народу твоме после тебе. 8 Теби и породу твоме после тебе даћу земљу у којој си ти странац, сву земљу Канаанску у посед вечни и бићу Бог њихов. 9 Рече Бог Абрахаму: Ти ћеш држати савез мој, ти и пород твој после тебе, од колена до колена. 10 А ово је савез мој који ћете ви држати измедју мене и вас, и порода твога после тебе: Да се обрезује измедју вас свака мушка глава. 11 Обрезаћете се, и то ће бити знак савеза измедју мене и вас. 12 Свако мушко дете, кад му буде осам дана, да се обрезује, од колена на колено, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од порода твога. 13 Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје. Тако ће бити савез мој на пиити вашој савез вечан. 14 А необрезано мушко, које се не обреже у пиити његовој, да се истреби из народа свога, јер поквари савез мој. 15 Још рече Бог Абрахаму: Шарају жену своју не зови више Шарај, него нек јој буде име Сара. 16 Ја ћу њу благословити, и даћу ти сина од ње; благвсловићу је, и она ће бити матер многих народа, и из ње ће изићи и краљеви народа. 17 Абрахам паде на лице, насмеја се и рече у срцу своме: Да ли ће се човеку од сто година родити син?—, а Сара, којој .је деведесет година, да ли ће она родити? 18 И Абрахам рече Богу: Нек је жив Исмаел пред лицем твојим! — 19 Рече Бог: Не, него Сара, жена твоја, родице ти сина, и наденућеш му име Исак. Утврдићу савез свој с њим, да буде савез вечан породу његову после њега. 20 А и за Исмаела услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му пород велики и умножичу га веома. Родице дванаест кнезова и учинићу од њега велик нерод. 21 А савез свој учинићу с Исаком, кога ће ти родити Сара до године у ово доба. 22 И Бог, изговоривши то, узе се од Абра-хама горе. 23 Абрахам узе Исмаела, сина свога и све који се родише у дому његову и које год бесе за новце своје купио, сваку мушку главу од својих домаћих, и обреза их у исти дан, као што му заповеди Бог. 24 Кад би обрезан, Абрахаму бесе деведесет и девет година. 25 А Исмаелу, сину његовом,-бесе тринаест година кад би обрезан. 26 У један дан обреза се Абрахам и син му Исмаел. 27 И сви укућани његови, родјени у кући или купљени за новце од странаца, беху обрезани с њим.

Глава 18.[уреди]

После се појави Господ Абрахаму код '^храстова Мамријских, кад седјаше пред вратима шатора свога у топлоти дана. 2 Подигав- ши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху пред њим. Угледавши их, потрча им на сусрет испред врата шатора свога, поклони се до земље, 3 и рече: Господе, ако сам нашао милост пред очима твојим, немој проћи далеко од слуге свога. 4 Допустите да вам се донесе мало воде да оперете ноге, и одморите се мало под овим дрветом. 5 Изнећу' мало хлеба да поткрепите снагу своју, па онда по-дјите, јер зато ви пролазите мимо слуге свога. А они рекоше: Учини као што си казао. 6 Абрахам отрча у шатор к Сари и рече: Узми брзо три мере белог брашна и испеци колаче. 7 Па отрча ка говедима и ухвати младо и добро теле и даде га момку који га брже зготови. 8 Онда изнесе масла и млека и теле које бесе готово и постави им, а он сам стајаше пред њима под дрветом. И они једоше. 9 Тад му рекоше: Где је Сара, жена твоја? Он одговори: Ено је под шатором. 10 Један од њих рече: До године у ово доба опет ћу доћи к теби, и Сара, жена твоја, имаће сина. Сара слушаше на вратима од шатора иза њега. 11 Абрахам и Сара бејаху стари и зашли у године, и Сара се није више могла надати деци. 12 Зато се она насмеја, говорећи у себи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми та радост доћи?, а и господар је мој стар. 13 Тада рече Господ Абрахаму: Зашто се Сара насмејала говорећи: Истина ли да ћу имати дете, сад кад сам остарела? 14 Има ли нешто што би Господу било недостижљиво? — До године у ово доба опет ћу доћи к теби, и Сара ће имати сина. 15 А Сара слаже, говорећи: Нисам се насмејала. Јер се уплаши. Али он рече: Није истина, смејала си се. 16 Затим људи усташе и подјоше пут Содо-ма, и Абрахам подје с њима да их испрати. 17 Тада Господ рече: Како бих тајио од Абрахама оно што ћу учинити?... 18 Од Абра-хама ће постати велик и силан народ, и у њему ће се сви народи на земљи благословити. 19 Јер сам га изабрао да заповеда синовима својим и дому своме након себе, да се држе путе-ва Господњих и да чине што је праведно и. добро, да би Господ испунио на Абрахаму обећања која му је дао. 20 И Господ рече: велика је вика настала на Содом и Гомор и грех је њихов сувише грдан. 21 Зато ћу да сидјем, да видим раде ли као што глас до мене додје; а ако то није тако знаћу. 22 Људи се удаљише и подјоше пут Содо-ма; али Абрахам још стајаше пред Господом. 23 Абрахам му се приближи и рече: Хоћеш ли ти учинити да погине и праведник с неправедним? 24 Може бити да има педесет праведника у граду. Хоћеш ли учинити да и они погину и нећеш ли опростити месту за оних педесет праведника што су у њему? 25 Учинити да погине праведник с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику! — Немој тако, немој! Неће ли судија ћеле земље право судити? 26 Рече Господ: Ако усред града Содома надјем педесет праведника, опростићу целоме граду ради њих. 27 Абрахам одговори и рече: Гле, усудих се проговорити Господу, и ако сам прати и пе-гео: 28 Може бити праведника педесет мање пет. Хоћеш ли за тих пет затрти сав град? 1 Господ рече: Нећу ако надјем четрдесет и пет. праведних. 29 Абрахам стаде даље говорити и рече: Може бити да ће их се наћи четрдесет. И Господ рече: Ради тих четрдесет нећу ништа учинити. 30 Рече Абрахам: Да се не наљути Господ због онога што ћу сад рећи. Може бити да ће их се наћи тридесет. И Господ рече: Нећу учинити ништа ако надјем тридесет праведних. 31 Рече Абрахам: Гле, усудих се проговорити Господу. Може бити да ће их се наћи двадесет. Рече Господ: Нећу га уништити ради оних двадесет. 32 Најпосле Абрахам рече: Да се не наљути Господ због онога што ћу још само једанпут говорити. Може бити да ће се наћи десет праведних. 33 И Господ рече: Нећу га уништити ради тих десет праведника. 34 Свршивши разговор са Абрахамом Господ отиде, а Абрахам се врати у свој стан.

Глава 19.[уреди]

Пред вече додјоше два андјела у Содом, а Лот седјаше на вратима Содомским. Кад их Лот угледа, уста да их сретне, поклони им се лицем до земље, 2 и рече: Додјите, господо моја у кућу слуге свога, да ту преноћите; оперите ноге своје и сутра ћете уранити да свој пут наставите. Не, одговорише они —, ми ћемо на улици ноћ провести. 3 Али Лот толико навали да се они увратише к њему и удјоше у кућу његову; и он их угости и испече им бес-квасне хлебове. И они једоше. 4 Још не беху ни легли, а људи из града, људи Содомски, слегоше се око куће. Од деце до стараца цео се народ ту слеже. 5 Они изаз-ваше Лота и рекоше му: Где су људи што ноћас к теби додјоше? Изведи их к нама да их познамо. 6 Лот изидје к њима пред улаз у кућу и затвори врата за собом, 7 па ини рече: Молим вас, браћо, не чините зла! 8 Ето имам две кћери које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља, али не дирајте у ове људе, јер су они дошли под сенку мога крова. 9 Они рекоше: Од-макни се!, па додаше: Овај је овде као странац дошао и још хоће да нам суди! Сад ће- мо ми теби учинити горе него њима! И одгур-нувши силом Лота, стадоше истављати врата. 10 Она два човека дигоше руке, увукоше Лота к себи и затворише врата. 11 А људи што бе-јаху пред кућним вратима у једанпут заслепе-ше, од најмањега до највећега, те не могаху наћи врата. 12 Тада она два човека рекоше Лоту: Кога имаш овде свога? Гледај да изидју одавде зетови, синови, кћери и сви твоји који су у овоме граду. 13 Јер ћемо да затремо ово ме-сто, јер је против градјана његових велика вика пред Господом, и Господ нас посла да затремо град. 14 Лот изидје и каза вереницима кћери својих: Устајте, идите из овога места, јер ће сад Господ затрти овај град. Али се вереницима учини да се он шали. 15 Кад зора забели навалише андјели на Лота говорећи: Устани, узми жену своју и две кћери своје које су ту, да не погинеш у казни овога града. 16 Али како он оклеваше, узеше људи за руку њега и жену његову и 8ве кћери његове, јер га Господу бесе жао, и изве-доше га и пустише га иза града. 17 Кад их изведоше напоље рече један: Пази на живот! Не обазри се натраг и у целој овој равници да ниси стао; склони се на оно брдо, да не погинеш! — 18 Рече им Лот: Немој, Господе! 19 Гле, слуга твој надје милост пред очима твојим, и ти показа велику милост своју сачувавши ми живот, али не могу да стигнем да се склоним на брдо а да ме зло не погоди и не погинем. 20 Ено град близу; онамо се може утећи, а мален је: да бежим онамо. Допусти да се тамо склоним... зар није мален?... па да спасим живот. 21 А он му рече: Ето послушаћу те и за то и нећу затрти града за који рече. 22 Брже бежи онамо, јер не могу ништа чинити докле не стигнеш онамо. Зато се онај град прозва Зоар. 23 Сунце се дизаше над земљом кад Лот удје у Зоар.1) 24 Тада пусти Господ на Содом и на Го-мор кишу од сумпора и огња од Господа с неба. 25 И затра оне градове и сву ону равницу и све, људе у градовима и сав род земље. 26 Жена Лотова обазре се натраг, и она поста слан кип. 27 Уставши рано, Абрахам отиде на место где је .стајао пред Господом. 28 Он баци поглед на Содом и на Гомор и на сву околину по оној равници и гле, он виде како се подиже дим од земље, као дим из кречане. 29 Кад затираше градове у оној равници, опомену се Бог Абрахама; и он изведе Лота из пропасти кад затра градове где живљаше Лот. 30 Лот отиде из Зоара и настани се на брду •) Зоар значи: малешан. 2* 12 КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ са две кћери своје, јер се бојаше остати у Зоа-ру. Он живљаше у пећини са две кћери своје. 31 Рече старија младјој.- Наш је отац стар а нема човека у околини да к нама додје, као што је у целој земљи обичај. 32 Хајде да дамо оцу вина да се напије, па да легнемо с њим, да би се очувао род оца нашега. 33 И ону ноћ дадоше оцу вина, и старија подје и леже с оцем својим, и он се не сети ни кад она леже ни кад устаде. 34 Сутрадан рече старија младјој: Гле, ноћас лежах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти лези с њим да би се очувао род оца нашега. 35 И оне и то вече дадоше оцу вина, и младја оде и леже с њим, и он се не сети ни кад она леже-ни кад устаде. 36 Обе кћери Лотове затруднеше од оца свога. 37 Старија роди сина и нађену му име Моаб; од њега су Моабци до данашњега дана. 38 И младја роди сина и нађену му име Бен-Ами; од њега су Амонци до данашњега дана.

Глава 20.[уреди]

Абрахам отиде одандена југ, и настани ^"се измедју Кадеса и Сура, и забави се у Герару. 2 Абрахам говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. Абимеиек, краљ Герарски учини да се Сара отме. 3 Али се Бог појави Абимелеку у сну и рече му: Гле, погинућеш се жене коју си узео, јер она има мужа. 4 Абимеиек, који се ње не бесе дотакао, рече: Господе, хоћеш ли ти учинити да и праведан народ пропада? 5 Није ли ми он рекао: Сестра ми је ?, а и она сама каза: Брат ми је. Ја сам чистог срца и у правди руку својих поступао. 6 Бог му у сну рече: Знам да си поступао у ћистоти срца свога; зато те и сачувах да ми не сагрешиш. Зато и не дадох да је се дотакнеш. 7 Али сада врати човеку жену његову, јер је он пророк, и мо-лиће се за те, те ћеш остати жив. Али ако је не вратиш, знај да ћете умрети ти и сви твоји. 8 Абимеиек уста рано, сазва све слуге своје и каза им све то; и те људе обузе велики страх. 9 Тада Абимеиек дозва Абрахама и рече му: Шта си нам то учинио? Шта сам ја теби згрешио, те навуче на ме и на краљевство моје толико зло? Учинио си ми оно што не ваља чинити. 10 Још рече Абимеиек Абрахаму: Шта си ти мислио кад ми то учини? 11 Абрахам одговори: Вељах да у овоме месту сигурно нема страха од Бога, и да ће ме убити због жене моје. 12 Осим тога она и јесте ми сестра, кћи оца мога; само што није кћи матере моје, и она ми поста жена 13 Кад ме Бог изведе из дома оца мога, ја јој рекох: Учини ми ову љубав: где год додјемо казаћеш за мепе: Брат ми је. 14 Тада Абимеиек узе оваца и говеда, слуга и слушкиња, те их даде Абрахаму, и врати му Сару, жену његову. 15 И рече Абимеиек Абрахаму : Ево земља ти је моја отворена, живи у њој где ти је год воља. 16 А Сари рече: Ево дајем брату твоме хиљаду сребрника. То ће ти бити очима копрена пред свима који су с тобом, и пред свима ћеш бити оправдана. 17 Абрахам се помоли Богу, и Бог исцели Абимелека и жену његову и слушкиње његове, и оне могоше да радјају. 18 Јер Господ бесе учинио неплодним цео дом Абимелеков, ради Саре, жене Абрахамове.

Глава 21.[уреди]

Господ се сети Саре као што бесе рекао, ^М Господ учини Сари као што бесе обећао. 2 И Сара затрудне и роди Абрахаму сина у старости његовој, у време које утврди Господ, 3 Сину који му се роди, кога му роди Сара, нађену Абрахам име Исак. 4 Абрахам обреза сина свога Исака кад му би осам дана, као што му бесе заповедио Господ. 5 Кад му се роди Исак, Абрахаму бесе сто година. 6 1 Сара рече: Бог ме учини предметом смеха; ко год то чује смејаће ми се. 7 И дода: Ко би био рекао Абрахаму да ће Сара децу дојити ? А ипак му родих сина у старости његовој. 8 Дете порасте и одби се од сисе, а у ■дан кад је Исак одбијен од сисе приреди.Абра-хам велику гозбу. 9 Сара примети да се син кога је Агар, Египћанка, била родила Абрахаму, подсмева, 10 и рече Абрахаму: Отерај ову робињу са сином њезиним, јер син ове робиње неће бити наследник заједно са мојим сином, са Исаком. 11 То би Абрахаму врло криво, ради сина његова. 12 Али Бог рече Абрахаму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Што ти је казала Сара послушај, јер ће од Исака изићи потомство које ће твоје име носити, 13 али ћу ја и од сина робиње твоје учинити народ, јер је твој пород. 14 Абрахам уста рано, узе хлеба и мех воде и даде Агари, метнувши јој све то на ледја, а предаде јој и дете, па је отпусти. А она, отишавши, луташе по Бер-Шебској пустињи. 15 Кад неста воде у меху, спусти дете под једно дрво, 16 па се удаљи колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како дете моје издише. И она седе према њему, зајаука и заплака се. 17 Бог ћу јаук детињи и андјео Божји зовну с неба Агару и рече јој: Што ти је, Агаро ? Не бој се, јер Бог чу глас детињи с места његова. 18 Устани, узми дете, дигни га у наручје своје, јер ћу од, њега учинити велики народ. 19 И Бог јој отвори очи, и она угледа студенац, те подје да напуни мех воде и напоји дете. КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ 13 20 И Бог би с дететом, које одрасте у пустињи и поста стрелац. 21 Оно се бављаше у пустињи Паран, и мати му његова даде жену из земље египатске. 22 У то време деси се да Абимелек, праћен од Пикола, војводе војске његове, проговори Абрахаму и рече му: Бог је с тобом у свему што радиш. 23 Закуни ми се сад Богом да нећеш преварити ни мене ни синове моје, ни унуке моје, него да ћеш добро, онако како сам ја теби чинио, и ти чинити мени и земљи у којој си странац. 24 Абрахам рече: Хоћу се заклети. 25 Али Абрахам прекори Абимелека за један студенац, који слуге Абимелекове беху на силу присвојиле. 26 Рече Абимелек: Не знам ко је то учинио; ти ми ниси ништа пре казао, и ја о томе тек данас чујем. 27 Тада Абрахам узе оваца и говеда и даде их Аби-мелеку, и они закључише савез медју собом. 28 Абрахам одлучи седам јегањаца из стада. 29 Абимелек рече Абрахаму: Шта значи оно седам јагањаца што си одлучио? 30 Он одговори: Примичеш ми то седам јагањаца из моје руке, да ми то буде сведочанство да сам ја овај студенац ископао. 31 Зато се оно место прозва Бер-Шеба1), јер се онде обојица заклеше. 32 Тако они закључише савез у Бер-Шеби. Тада се Абимелек диже са Пиколом, војводом својим и врати се у земљу Филистејску. 33 Абрахам посади у Бер- Себи метљике и призва онде име Господа, Бога вечности. 34 Абрахам оста дуго у земљи Филистејској.

Глава 22.[уреди]

После тога хтедне Бог окушати Абрахама,'и рече му: Абрахаме! А он одговори: Ево ме! 2 Бог рече: Узми сад сина.свога, јединца свога, оног ког ти волиш, Исака, и иди у земљу Морију и при-неси га тамо на жртву на брду које ћу ти казати. 3 Абрахам уста рано, оседла свог магарца, узе са собом два момка и Исака сина свога, нацепа дрва за жртву, и крену пут ме-ста које му каза Бог. 4 Трећег дана, подигавши очи своје угледа Абрахам оно место из далека 5 и рече момцима својим: Останите ви овде с магарцем; ја и дете идемо онамо, а кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. 6 Абрахам узе дрва за жртву, напрти их Исаку сину своме, а сам узе у руке своје огња и нож. И они подјоше обојица заједно. 7 Исак рече тада оцу. своме Абрахаму: Оче! А Абрахам одговори: Што сине? Рече Исак: Ето огња и дрва, али где је јагње за жртву? 8 А Абрахам оговорк Бог ће се сине, постарати за јагње за жртву. И обојица и-' дјаху заједно. 9 Кад стигоше на место које му Бог каза, Абрахам начини онде олтар, метну на њ дрва, и свезавши Исака, сина свога, положи га на олтар на дрва. 10 Затим Абрахам измах-ну руком својом и узе нож да закоље сина свога. 11 Али га андјео Господњи зовну с неба и рече: Абрахаме! Абрахаме! А он рече: Ево ме! — 12 Рече андјео: Не дижи руку своју на дете, и ништа му не чини; јер сад познах, да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свога, јединца свога, мене ради. 13 Абрахам подиже очи своје и погледа, и виде иза себе овна који се бесе заплео роговима у чести; и Абрахам узе овна и положи га на жртву место сина свога. 14 Абрахам назва оно место: Јахвех-Ји-ре1). Зато се сад каже: Провидеће се на брду Господњему. 15 Андјео Господњи опет зовну с неба Абрахама, 16 и рече: Собом се кунем, говори Господ, кад си тако учинио и ниси пожалио сина свога, јединца свога, 17 благословићу те и у-множићу твој пород као звезде на небу, као песак на обали морској, и пород ће твој држати врата непријатеља својих, 18 и у твом ће се породу благословити сви народи земље, јер си глас мој послушао. 19 Тада се Абрахам врати к својим момцима, и„ они се дигоше и подјоше заједно с њим у Бер-Шебу, јер Абрахам становаше у Бер-Шеби. 20 После тога јавише Абрахаму: Гле и Мил-ка роди синове брату твоме Нахору: 21 Уза, првенца, Буза, брата му, Кемуела, оца Ара-мова, 22 Кеседа, Хаза, Пилдаша, Јидлафа и Бе-туела. 23 Бетуел родиРебеку. Осморо их роди Милка Нахору, брату Абрахамову. 24 И иноча његова, по имену Реума, роди Тебаха, Га-хама, Тахаса и Маака.

Глава 23.[уреди]

Сара поживе сто и двадесет и седам година. То су године века Сарина. 2 Сара умре у Киријат-Арби, а то је Хе-брон, у земљи Канаанској; и Абрахам додје да ожали и оплаче Сару. 3 Абрахам уста испред мртваца свога, и рече синовима Хетовим: 4 Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам код вас гроб, да сахраним мртваца свога и-спред очију својих. 5 Синови Хетови одговорише Абрахаму: 6 Чуј нас, господару, ти си кнез Божји медју нама; сахрани свог мртваца у најбољи гроб наш. Нико ти од нас неће свог гроба затворити да не сахраниш свог мртваца. ') Бер-Себа значи; студенац заклетве. ') Јахвех-Јире значи: Ооспод ће провидети. 14 КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ 7 Тада Абрахам уста и поклони се пред народом оне земље, пред синовима Хетовим, 8 и рече им: Ако хоћете да испред очију својих сахраним мртваца свога, слушајте ме и реците за мене Ефрону сину Зохарову, 9 нек ми да пећину у Макпели, која је покрај њиве његове; за новац нека ми је да, колико она вреди, — да имам гроб свој медју вама. 10 Ефрон је седео медју синовима Хетовим, и Ефрон, Хете-јац, рече Абрахаму пред синовима Хетовим који слушаху, пред свима који улажаху на врата грађа његова: 11 Не, господару, него чуј ме: Поклањам ти и њиву и пећину поред ње; поклањам ти је пред синовима народа свога: сахрани свог мртваца. 12 Абрахам се поклони народу оне земље, 13 и рече Ефрону пред народом оне земље: Слушај ме, молим те; ја ћу теби да платим цену њиве, узми је од мене, па ћу онда сахранити ту свог мртваца. 14 Ефрон одговори Абрахаму: 15 Слушај, господару: земља од четири стотине сребрних сикли, шта је то измедју мене и тебе? Сахрани ти само свог мртваца. 16 Абрахам разуме Ефрона, и Абрахам измери Ефрону новац који рече пред синовима Хетовим: четири стотине сребрних сикли доброг трговачког новца. 17 И тако њива Ефронова у Макпели према Мамри, њива с пећином поред ње, и сва дрвета на њиви и по медји њезиној у наоколо 18 поста Абра-хамова пред синовима Хетовим, пред свима који су улазили на врата онога града. 19 И Абрахам сахрани Сару, жену своју, у пећину на њиви Макпели према Мамри, а то је Хеброн у земљи Канаанској. 20 И синови Хетови потврдише Абрахаму њиву и пећину поред ње, као гроб његов.

Глава 24.[уреди]

Абрахам бесе стар и зашао у године, и Господ бесе благословио Абрахама у свему. 2 Абрахам рече слузи своме који је надзи-равао кућу његову и управљао свим имањем његовим: Метни руку своју под стегно моје, 3 да те окунем Господом, Богом небеским и Богом земаљским, да сину моме нећеш изабрати жене измедју кћери ових Кананеја, медју којима ја станујем, 4 него де ћеш ићи у моју земљу и у мој род, и довести оданде жену сину моме Исаку. 5 Слуга му одговори: А ако девојка не хтедне поћи са мном у ову земљу, хоћу ли ја одвести сина твога у земљу из које си се иселио? 6 Абрахам му рече: Пази да не одведеш сина мога онамо. 7 Господ, Бог небески, који ме је узео из дома оца мога и из земље рода мога, и који ми је рекао и заклео ми се, говорећи: Ову ћу земљу дати тво-ме породу, — он ће послати андјела свога пред тобом да доведеш оданде жену сину моме. 8 Ако девојка не хтедне поћи с тобом, онда нек ти је проста заклетва коју мени изречеш; само сина мога немој одвести онамо. 9 И слуга метну руку своју под стегно Абрахаму, господару свому, и закле му се за све ово. 10 Слуга узе десет камила измедју камила господара свога, и крену; јер све имање његовог господара бесе под његовом управом. Он уста и подје у Месопотамију, у Нахоров град. 11 Он пусти камиле да полежу иза града код студенца, пред вече, у време кад излазе женске да захватају воде, 12 и рече: Господе, Боже господара мога Абрахама, дај ми срећу данас и учини милост господару моме Абрахаму. 13 Ево ја ћу остати код овога студенца, а кћери ће овога града доћи да захватају воде. 14 Којој девојци речем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: Пиј, и камиле ћу ти напојити, — дај да то буде она коју си наменио слузи своме Исаку. По томе ћу познати да чиниш милост господару моме. 15 Он то још не изговори, а то Ребека, кћи Бетуела, сина Милке, жене Нахора, брата Абра-хамова, додје с крчагом на рамену. 16 Она бесе врло лепа девојка; она бесе девица; још је ни један човек не бесе познао. Она сидје на извор, наточи крчаг и крену. 17 Слуга притрча к њој и рече јој: Дај ми да се напијем мало воде из твог крчага. 18 А она рече: Ево пиј, господару. И спусти крчаг на руку своју и напоји га. 19 Кад га напоји она рече: И камилама твојим налићу нек се напију. 20 И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим. 21 Човек је удивљен гледаше и ћуташе, да види је ли Господ дао срећу путу његовом или није. 22 Кад се камиле напише, извади човек златну бурму од по сикла и две наруквице од десет сикли злата, 23 и рече: Чија си ти кћи ? Кажи ми. Има ли у кући оца твога места за нас, да преноћимо? 24 А она му рече: Ја сам кћи Бетуела, сина Милкина, кога она роди Нахору. 251 још рече: У нас има много сламе и пиће и места за преноћиште. 26 Тада се човек сагну и поклони се Господу. 27 И рече: Благословен да је Господ, Бог господара мога Абрахама, што не ддби милост своју и верност своју господару моме, и што ме Господ доведе у дом браће господара мога. 28 Девојка отрча да све то каже у дому матере своје. 29 Ребека имаше брата, који се зваше Ла-бан. И Лабан истрча к човеку на студенац. 3о Он бесе видео бурму и наруквице на рукама сестре своје, и чуо Ребекине реци кад говораше: „Тако ми каза онај човек." Он додје дакле к том човеку, који стајаше код камила близу студенца, 31 и рече му: Додји ти који си КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ 15 благословен од Господа! Што би стајао напољу? Спремио сам кућу, а има места и за камиле. 32 И човек додје у кућу, и Лабан расто-вари камиле, и даде сламе и пиће за камиле, и донесе воде за ноге њему и људима што бе-јаху с њим, 33 и поставише му да једе. Али он рече: Нећу јести док не кажем реч своју. Лабан му рече: Говори. 34 Тада он рече: Ја сам слуга Абрахамов. 35 Господ је много благословио господара мога, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда и сребра и злата, слуга~и слушкиња, камила и магараца. 36 Сара, жена господара мога, роди сина господару моме у старости његовој, и он њему даде све што има. 37 А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину моме жене измедју кћери ових Ка-нанеја, медју којима ја живим, 38 него иди у дом оца мога и у род мој, да доведеш жену сину моме. 39 И ја рекох господару своме: Може бити да девојка неће хтети поћи са мном. 40 А он ми одговори: Господ, по чијој сам вољи свагда живео, послаће андјела свога с тобом, и даће срећу путу твоме, да доведеш сину моме жену од рода мога, из дома оца мога. 41 Онда ће ти бити проста заклетва којом сам те оклео, кад отидеш у род мој. Ако ти је и не дају, опет ће ти бити заклетва проста. 42 Ја до-дјох данас на студенац, па рекох: Господе, Боже господара мога Абрахама, ако си дао срећу путу којим идем, 43 ево ја ћу остати код студенца, и која девојка додје да захвати воде и ја јој кажем: Дај ми да се напијем воде из крчага твога, 44 а она ми одговори: и ти пиј, и камилама ћу твојим налити, та нека буде Жена коју је наменио Господ сину господара мога! 45 Ја то још у срцу своме не изговорих, и додје Ребека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати. И ја јој рекох: Дај ми да се напијем, 46 и она брже спусти са себе крчаг и рече: Ево пиј, а и камиле ћу ти напојити. И кад се ја напих она напоји и камиле моје. 47 Запитах је говорећи: Чија си ти кћи? А она одговори: Ја сам кћи Бетуела сина Нахорова, кога му роди Милка. Тада јој метнух бурму на Чело и наруквице на руке, 48 и сагнух се и поклоних се Господу, и захвалили се Господу, Богу господара мога Абрахама, што ме води правим путем да добијем кћер брата господара свога за сина његова. 49 Ако ћете дакле указати љубав и верност господару моме, кажите ми; ако ли нећете опет ми кажите па да идем десно или лево. 50 Лабан и Бетуел одговорише и рекоше: Од Господа је ово дошло. Ми ти не можемо казати ни зло ни добро. 51 Ето, Ребека је у твојој власти; узми је и иди, и нека она буде жена сину господара твога, као што је казао Господ. 52 Кад слуга Абрахамов чу реци њихове, поклони се Господу до земље, 53 и извади ствари сребрне и златне и хаљине и даде их Ребеки, а и брату њезиноме и матери њезиној даде богате дарове. 54 После тога једоше и пише он и људи који бејаху с њим, и преноћише. Сутрадан, кад усташе, рече слуга: Пустите ме да се вратим господару своме. 55 Рекоше брат и мати њезина: Нека остане девојка код нас још који дан, барем десет дана, па онда нека иде. 56 А он им рече: Немојте ме задржавати кад је Господ моме путу срећу дао; пустите ме да идем господару своме. 57 Тад они рекоше: Да зовемо девојку и упитамо је шта она каже. 58 И дозваше Ребеку и рекоше јој: Хоћеш ли да подјеш с овим човеком? А она одговори: Хоћу. 59 И они пустише Ребеку, сестру своју, и дој-кињу њезину, са слугом Абрахамовим и с људима његовим; 60 и благословише Ребеку и рекоше јој: Сестро наша, да се на хиљаде хиљада намножиш, и да пород твој држи врата непријатеља својих. 61 И Ребека уста с девојкама својим, и поседаше све на камиле, и подјоше с човеком. И слуга узе Ребеку и подје. 62 Медјутим се Исак бесе вратио од студенца Лахај-роја и наставаше у јужноме крају. 63 Једно вече, кад бесе изишао у поље да се Богу моли, подигав очи своје, угледа Исак камиле где иду. 64 И Ребека подиже очи и угледа Исака, и скочи с камиле, 65 и рече слузи: Ко је онај човек који испред нас преко поља иде? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе копрену своју и покри се. 66 И слуга каза Иса-ку све што је урадио. 67 Исак одведе Ребеку у шатор Саре, матере своје; и он узе Ребеку, и она му поста жена, и он је заволи. Тако се Исак утеши пошто изгуби матер своју.

Глава 25.[уреди]

Абрахам узе другу жену, којој бесе име Кетура. 2 Она му роди^ Зимрана, Јокшана, Медана, Мадјана, Ишбака и Шуаха. 3 Јокшан роди Шебу и Дедана. Деданови синови беху: Ашу-рим, Летушим и Леумим. 4 Синови Мадјанови беху: Ефа, Ефер, Хенок, Абида и Елдаа. Сви- ти беху деца Кетурина. 5 Абрахам даде све своје имање Исаку; 6 а синовима својих иноча даде Абрахам дарове и још за живота свога опреми их далеко од Исака, сина свога, на исток, у источни крај. 7 Ево дана Абрахамових година: он поживе сто и седамдесет и пет година, 8 Абрахам издахну и умре после срећне старости, стар и сит живота, и би прибран к роду своме. 9 Исак и Исмаел, синови његови, сахранисе га у пећину Макпелску на њиви Ефрона сина Жохара, Хетејца, која је према Мамри, 10 на њиви коју Абрахам купи од синова Хетових. Онде су сахрањени Абрахам и Сара, жена његова. 16 КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ 11 По смрти Абрахамовој благослови Бог Исака, сина његова. Он становаше код студенца Лахај-роја. Потомство Исмаелово Пост. 17. 20; 21. 17—21. И. Лет. И. 28—31. 12 Ово је потомство Исмаела, сина Абра-хамова, кога роди Абрахаму Агар, египћанка, робиња Сарина. . 13 Ево имена синова Исмаелових, како се зваху у племенима својим: првенац Исмаелов: Небајот, па Кедар, Адбеел, Мибсам, 14 Мишма Дума, Маса, 15 Хадад, Тема, Јетур, Нафиш и Кедма. 16 То су синови Исмаелови и то су им имена по насељима и шаторима њиховим. Они бе-ху дванаест поглавица својих народа. 17 А године су ве'ка Исмаелова сто и тридесет и седам година. И он издахну и умре, и би прибран к роду своме. ЈИ8 Синови његови становаху измедју Хавиле и Сура према Египту, поред пута који иде у Асирију. И он се насели поред све браће своје. 19 Ово је пород Исака, сина Абрахамова: 20 Абрахам роди Исака; Исаку бесе четрдесет година кад се ожени Ребеком, кћерју Бе-туела, Арамејца из Падан-Арама, сестром Ла-бана, Арамејца, 21 Исак се мол јаше Господу за жену своју, јер она бесе нероткиња, и измо-ли од Господа да Ребека, жена његова, за-трудни. 22 Деца у утроби њеној удараху једно 0 друго. И она рече: Ако је тако, нашто сам затруднела? И она отиде да пита Господа. 23 И Господ јој рече: До два су племена у утроби твојој, и два ће народа из тебе изићи; и један ће јачи од другога бити, и већи ће мањему служити. 24 Кад додје време да роди, а гле, близанци у утроби њезињој. 25 Први изидје црвен, сав као руно рутав, и наденуше му име Есав. 26 После изидје брат његев, држећи руком Еса-ва за пету. И наденуше му име Јаков. — Кад их Ребекафроди Исаку бесе шездесет година. 27 Децаф одрастоше. Есав поста добар ловац, човек који живљаше у пољу, а Јаков бесе чо-век кротак који се бављаШе у шаторима. 28 Исак миловаше Есава, јер радо једјаше лова његова, а Ребека миловаше Јакова. 29 Једном Јаков скуха јело а Есав додје из поља уморан. 30 Рече Есав Јакову: Дај ми да једем од тог јела црвенога, јер сам уморан. Због тога даде се Есаву надимак Едом'). 31 Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје. 32 Есав одговри: Ево ћу да умрем ') Едом значи црвен. па нашто ми првенаштво. 33 А Јаков рече: Нај-пре ми се закуни. И он се закле и продаде Јакову своје првенаштво 34јаков даде Есаву хлебаи скухана лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Есав презре првенаштво своје.

Глава 26.[уреди]

Али наста глад у земљи осим прве глади која бесе за времена Абрахамова, и Исак отиде к Абимелеку, краљу Филистејском, у Герар. 2 Њему се појави Господ који му рече: Не иди у Египат него седи у земљи коју ћу ти казати. 3 Седи у тој земљи и ја ћу бити с тобом и благословићу те: јер ћу теби и породу твоме дати све ове земље и потврдићу заклетву којом сам се заклео Абрахаму оцу твоме. 4 Умножићу пород твој као звезде на небу и даћу породу твоме све ове земље; и у породу твоме благословиће се сви народи земље, 5 јер је Абрахам слушао глас мој и чувао закон мој и заповести моје, правила моја и наредбе моје. 6 И Исак оста у Герару. 7 Како људи из оног места питаху за његову жену, он говораше: То ми је сестра, јер се бојаше да ако каже: то ми је жена, не убију га ти људи ради Ребеке, која је била лепа. 8 И како се његово бављење у том месту продужи, деси се да Абимелек, краљ Филистејски, гледајући с прозора, примети да се Исак шали са женом својом. 9 Абимелек дозва Исака и рече: Па то ти је сигурно жена. Како си могао рећи: то ми је сестра? Исак му одговори: Казао сам тако да не бих због ње погинуо. 10 А Абимелек рече: Што си нам то учинио? У мало није ко из овог народа легао с твојом женом, и ти би на нас бацио кривицу за то. 111 Абимелек даде свему народу своме ову заповест: Ко се год дотакне овог човека и жене његове биће смрти предан. 12 Исак стаде сејати у оној земљи и доби те године стоструко; јер га Господ благослови. 13 И обогати се човек, и напредова све више и више док не поста врло богат. 14 Он имаше оваца и говеда и много слуга, а Филистеји му завидјаху, 15 и Филистеји заронише и засуше земљом све студенце које беху ископале слуге оца његова, у време оца његова Абрахама. 16 И Абимелек рече Исаку: Иди од нас јер си постао силнији од нас. 17 И Исак отиде оданде и разапе Шаторе у долини Герарској, и настани се онде. 18 Исак ископа опет студенце који беху ископани у време Абрахама, оца његова, а које, по смрти Абрахамовој, беху заронили Филистеји, и даде им она иста имена која им бесе дао отац његов. 19 Слуге Исакове копаше и даље у оном крају и надјоше суденац воде КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ 17 живе. 20 Али се пастири Герарски посвадише с Иса-ковим пастирима, говорећи: Ово је наша вода. И Исак даде оном студенцу име Есек1), јер се бену посвадили с њим. 21 Слуге његове ископаше још један студенац, па се и око њега посвадише, а он га назва Ситна.2) 22 Тада Исак предје на друго место и ископа други студенац, а око њега не би свадје; зато га он назва Рехобот,3) 23 и отиде оданде у Бер-Шебу. 24 Те ноћи појави му се Господ и рече: Ја сам Бог Абрахама, оца твпга. Не бој се, јер сам ја с тобом. Ја ћу те благословити и умно-жићу пород твој, ради Абрахама, слуге свога. 25 Исак начини онде олтар и призва име Господње, и онде разапе шатор свој. И слуге Иса-кове ископаше онде студенац. 26 Из Герара додје к Исаку Абимелек с Аху-затом, пријатељем својим, и с Пиколом, војводом својим. 27 Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад ме мрзите и отерасте ме од себе? 28 Они му одговорише: Ми видимо да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва из-медју нас, измедју нас и тебе, и да учинимо савез с тобом! 29 Закуни нам се да нам нећеш учинити зла, као ни ми што тебе не злостависмо, него само добра теби чинисмо и пустисмо те да у миру идеш. Ти си сад благословен од Господа. 30 Исак им приреди гозбу, и они једоше и пише. 31 Сутрадан усташе рано и заклеше се један другоме. Исак их пусти да иду, и они по-дјоше од њега у миру. 32 Тог истог дана додјоше Исаку неке његове слуге, да говоре с њим о студенцима које копаху, и рекоше му: Надјосмо воду. 33 И Исак је назва Шиба. Зато се онај крај и зове Бер-Себа4) до данашњега дана. 34 Кад је Есав имао четрдесет година узе за жену Јудиту, кћер Беера, и Басемату, кћер Елона, Хетејца. 35 Оне задаше много јада Исаку и Рехеки.

Глава 27.[уреди]

Исак је старио. Очи су му биле ослабеле, и он обневиде. Тада он дозва Есава, старијега сина свога,и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме! 2 Рече Исак: Ево остарех, и не знам у који ћу дан умрети. 3 Узми сад, молим те, оружје своје, тул свој и лук свој, и иди у планину и улови ми лова, 4 па ми зготови јело као што ја волим и донеси ми да га'једем, па да те благослови душа моја пре но што умрем. 5 Ребека ') Есек значи свадја. 2) Ситна произилази из реци која значи: непријатељ, противник. 3) Рехобот произлази из реци која значи пространост. 4) Бер-Себа значи студенац заклетве. Стари завет чу што Исак рече сину своме Есаву. И Есав отиде у планину да улови лова и да га донесе. 6 После тога Ребека рече Јакову, сину своме: Гле чух оца твога да овако говори Есаву, брату твоме: 7 Донеси ми лова и спреми ми јело, да га једем, па да те благословим пред Господом пре него умрем. 8 Него сад, сине, слушај што ћу ти казати. 9 Иди сада к стаду и донеси два добра јарета; ја ћу од њих зготовити оцу твоме јело како га он воли. 10 Ти ћеш то унети оцу да једе, и да те благослови пре но што умре. 11 Јаков одговори Ребеки, матери својој: Али је Есав, брат мој, рутав а ја сам гладак. 12 Отац ме може опипати, и онда ће се сетити да сам га хтео преварити, и уместо благослова навући ћу на себе проклетство. 13 Рече му мати његова: Нека проклетство твоје, сине, на мене падне. Само ме ти послушај, те иди и донеси. 14 Тада Јаков отиде и узе два јарета и донесе их матери својој, која зготови јело како га радо једјаше отац његов. 15 Затим Ребека узе најлепше хаљине свог старијег сина, које бејаху у ње, и обуче Јакова, свог младјег сина. 16 Она му јарећим кожама покри руке и врат, где бесе гладак, 17 и даде Јакову, сину своме, у руке јело и хлеб што зготови. 18 Он удје к оцу своме и рече му: Оче мој! Исак рече: Ево ме, који си ти, сине? 19 Јаков одговори оцу своме: Ја сам Есав, твој прве-нац. Учинио сам како си ми рекао. Устани, молим те, и седи да једеш лова мога, па да ме благослови душа твоја. 20 Рече Исак сину своме: Што, ти већ над је, сине! Јаков одговори: Господ, Бог твој, даде те изадје преда ме. 21 Тада рече Исак Јакову: Додји ближе, сине, да те опипам, да се уверим јеси ли ти мој син Есав или не. 22 И Јаков се приближи оцу своме, који га опипа' и рече: Глас је Јаковљев, али руке су Есавове: 23 Он га не препозна, јер му руке беху рутаве као у Есава, брата његова, и он га благослови. 24 И рече: Ти си мој син Есав. И Јаков одговори: Јест, ја сам. 25 Исак рече: Дај ми да једем, сине, лова твога, па да те благослови душа моја. Јаков му даде и он једе. Он му донесе и вина и он попи. 26 Затим Исак, отац његов рече му: Приближи ми се, дакле, и пољуби ме. 27 Јаков му се приближи и пољуби га, и Исак осети мирис хаљина његових и благослови Јакова говорећи: Гле, мирис је сина мога као мирис поља које Господ благослови. 28 Бог ти дао росе с неба и добре земље, пшенице и вина изобила. 29 Народи ти служили, клањала ти се племена. Браћи својој господар ти био, и клањали ти се синови матере твоје. Проклет био који те проклиње, благословен ко те благосиља. 3 18 КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ 30 Кад је Исак већ био благословио Јакова, и Јаков тек што је отишао од Исака, оца свога, у тај час додје Есав, брат његов из лова, 31 те зготови и он јело и унесе оцу своме, и рече му: Устај оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме блогослови душа твоја. 32 Исак, отац његов, рече му: Ко си ти? А он рече: Ја сам син твој, првенац твој, Есав. 33 Тада се Исак устресе јако и рече: Ко је дакле онај који улови лова и донесе ми га? Ја му од свега једох пре него ти додје и благословили га. И он ће бити благословен. 34 Кад Есав чу реци оца свога, завика пун жалости и рече оцу своме: Благослови и мене оче! 35 Исак му одговори: Брат твој на превару додје и однесе твој благослов. 36 А Есав рече: Је ли зато што је назван именом Јаков1), да ми двапут подвали? Првенаш-тво ми узе, а ето сад ми узе и благослов. Па рече: Немаш ли и за мене благосиова? 37 Исак одговори и рече Есаву: Ето сам га поставио теби за господара, и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином га укрепих; па шта бих сада теби учинио сине? 38 Есав рече оцу своме: Је ли само тај благослов у тебе, оче? Благослови и мене оче! И стаде плакати иза гласа. 39 Исак, отац његов, одговори му и рече му: в Ево, стан ће твој далеко бити од родне земље и без росе која с неба пада. 40 Живечеш од мача свога и брату ћеш свом служити, али ћеш ти подвизима својим скршит јарам његов с врата свога. 41 Есав омрзе на Јакова због благослова којим га благослови* отац и он говораше у срцу своме: Приближују се дани жалости оца мога, и ја ћу убити Јакова, брата свога. 42 Казаше Ре-беки реци Есава, сина њезтна старијега, и она позва Јакова, младјег сина свога, и рече му: Гле, Есав, брат твој, хоће да ти се освети и да те убије. 43 Сад, сине, послушај глас мој: Устани и бежи к Лабану, брату моме, у Каран, 44 и остани код њега неко време, док продје срдња брата твога, 45 док се гнев брата твога одврати од тебе, те заборави што си му учинио. Тад ћу ти ја поручити да те оданде доведу. Како бих ја остала без обојице вас у један дан! 46 Ребека рече Исаку: Омрзао ми је живот с ових Хетејских кћери. Ако Јаков изабере жену измедју Хетејских кћери ове земље, жену као што су оне, нашто ми живот?

Глава 28.[уреди]

Исак позва Јакова, благослови га и даде му ову заповест: Немој узети жене измедју кћери Кананенских. 2 Устани, иди у Падан-Арам, у дом Бетуела, оца матере своје, и 0-данде узми жену измедју кћери Лабана, ујака свога. 3 Да те благослови свемогући Бог и да ти да, велик пород и да те умножи, пада од тебе постане мноштво народа, 4 и да ти да благослов Абрахамов, теби и породу твоме с тобом, да држиш земљу у којој си странац, и коју Бог даде Абрахаму. 5 Тако опреми Исак Јакова, који подје у Падан-Арам к Лабану, сину Бетуела, Арамејца, брату Ребеке, матере Јаков-љеве и Есавове. 6 Есав виде да је Исак благословио Јакова и опремио га у Падан-Арам да се оданде ожени и да му, благосиљајући га, даде ову заповест: Немој да узмеш жене измедју кћери Ка-нанејских. 7 Он виде да Јаков послуша оца свога и матер своју и да отиде у Падан-Арам. 8 Есав виде да кћери Кананејске нису по вољи Исаку, оцу његову, 9 и Есав отиде к Исмае-лу и поред жена које већ имаше, узе за жену Махалату, кћер Исмаела, сина Абрахамова, сестру Небајотову. 10 Јаков крену из Бер-Шебе и подје у Каран. 11 Он стиже на једно место и заноћи онде, јер сунце бесе зашло. Узе један камен, метну га себи под главу и заспа на оном месту. 12 И усни сан: Лестве беху наслоњене на земљу а врхом дотицаху небо, и гле по њима се андјели Божји пењаху и спуштаху; 13 и гле, испод њих стајаше Господ, који рече: Ја сам Господ, Бог Абрахама, оца твога, и Бог Иса-ков: земљу на којој спаваш даћу теби и породу твоме, 14 и порода ће твога бити као праха на земљи, и раширићеш се на запад и на исток, на север и на југ, и сви народи на земљи благословите се у теби и у породу творае. 15 Ево ја сам с тобом, чуваћу те свуда куд ти идеш и вра-тићу те у ову земљу; јер те нећу напустити докле год не учиним што ти рекох. 16 Кад..се Јаков пробуди од сна, рече: Заиста је Господ на овоме месту, а ја то не знах! 17 Он се уплаши, и рече: Како је страховито ово место! Овде је дом Божји, овде су врата небеса! 18 И Јаков уста рано, узе камен који бесе метнуо под главу, постави га као споменик и прели га уљем. 19 Он даде оном месту име Бетел') а пре се онај град зваше Луз. 20 Јаков учини завет говорећи: Ако је Бог са мном и чува ме на путу којим идем, ифда ми хлеба да се наједем и хаљине да се обла- л) Бетел значи дом Божји. КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ 19 чим, 21 и вратим се у миру у дом оца свога, Господ ће ми бити Бог, 22 и овај камен који поставих као споменик биће дом Божји, и од свега што ти мени даш даћу ја теби десети део.

Глава 29.[уреди]

Јаков крену на пут и пођје у земљу синова Истока. 2 Он погледа и виде студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се стада појаху на оном студенцу, а камен на отвору студенца бесе врло велик. 3 Онде се скупљаху сва стада. Одваљиваше се камен с отвора студенца, појаху се стада а после се камен опет приваљиваше на отвор од студенца, на његово место. 4 Јаков рече пастирима: Одакле сте ви браћо? Они одговорише: Ми смо из Карана. 5 Он им рече: Познајете ли Лабана, сина Нахорова? Они одговорише: Познајемо. 6 Он им рече: Је ли здрав? Одговорише: Јесте, здрав је, и ево Ра-хеле, кћери његове, која са стадом иде. 7 Он рече: Гле још је дан и није још време да се стада покупе; напојите овце и пустите их у пашу. 8 Они одговорише: Не можемо док се сва стада не скупе; тад се тек одваљује камен са отвора студенца и стока поји. 9 Док он још говораше с њима, додје Рахела са стадом оца свога, јер она бејаше пастирица. 10 Кад Јаков виде Рахелу кћер Лабана, брата матере своје и стадо Лабана, брата матере своје, он приступи, одвали камен с отвора од студенца и напоји стадо Лабана, брата матере своје. 11 И Јаков пољуби Рахелу и подиже глас и заплака се. 12 Јаков казаРахе-ли да је род оцу њезином, да је син ЈРебекин. И она отрча да то јави оцу своме. 13 Чим Ла-бан чу за Јакова, сина сестре своје, истрча му на сусрет, загрли га и пољуби га и уведе га у своју кућу. Јаков приповеди Лабану све ове ствари, 14 и Лабан му рече: Заиста си ти кост моја и пут моја. 15 Јаков оста месец дана код Лабана. Тада рече Лабан Јакову: Зар бадава да ми служиш зато што си ми род? Кажи ми која ће ти бити плата. 16 Лабан имаше две кћери: старија се зваше Леа а младја Рахела. 17 Леа имаше нежне очи, али Рахела бесе лепа стаса и лепа лица. 18 Јаков је волео Рахелу, те рече: Служи-ћу ти седам година за Рахелу, младју кћер твоју. 19 А Лабан рече: Волим да је дам теби него другом човеку. Остани код мене! 20 Тако одслужи Јаков за Рахелу седам година; и оне му се учинише као неколико дана, јер је он њу волео. 21 Затим рече Јаков Лабану: Дај ми жену моју, јер ми се наврши вре- ме, да идем к њој. 22 Лабан позвасве људе из онога места и приреди гозбу. 23 У вече узе Леу, кћер своју и уведе је к Јакову који се саста с њом. 24 Лабан даде Леји, кћери својој, робињу своју Зилпу, да јој буде слушкиња. 25 Кад ујутру, гле, оно бесе Леа, и Јаков рече Лабану: Што си ми то учинио? Не служих ли ти за Рахелу? Зашто си ме преварио? 26 Рече Лабан: Није у нашему месту обичај ђа се уда младја пре старије. 27 Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш ми још других седам година служити. 28 Јаков учини тако и наврши с њом недељу дана па му Лабан даде Рахелу, кћер своју, за же-> ну. 29 Лабан даде 'Рахели кћери својој, робињу своју Билху, да јој буде слушкиња. 30 И Јаков се саста и с Рахелом коју је велео више него Леу, и служи код Лабана још седам година. 31 Господ виде да Леа није вољена и он њу учини плодном, а Рахела оста нероткиња. 32 Леа затрудне и роди сина, и нађену му име Рубен, говорећи: Господ погледа на јаде моје, и сад ће ме мој муж волети. 33 И опет затрудне и роди сина, и рече: Господ чу да нисам вољена, па ми даде и овога. И нађену му име Симеон. 34 И опед затрудне и роди сина, и рече: сад ће се ипак мој муж к мени приљубити, кад му родих три сина. Зато му би дано име Леви. 35 И опет затрудне и роди сина, и рече: Овог пута хвалићу Господа. Зато му нађену име Јуда. И она -преста радјати.

Глава 30.[уреди]

ОА Кад Рахела виде да не радјадеце Јако-^"ву, позавиде сестри својој, и рече Јакову: Дај да имам децу од тебе, или ћу умрети. 2 Гнев Јаковљев плану на Рахелу, и он рече: Јесам ли ја на месту Бога' који ти не да да родиш? 3 А она рече: Ето робиње моје Билхе; састај се с њом, и она нека на мојим коле-нима роди, па да и ја имам деце преко ње. 4 И она му даде робињу своју за жену, и Јаков се саста с њом. 5 Билха затрудне и роди Јакову сина. 6 Рахела рече: Господ ми даде правду, он чу глас мој и даде ми сина. Зато му нађену име Дан. 7 Билха, робиња Рахе-дова, опет затрудне и роди другог сина Јакову. 8 Рахела рече: Божанствено се са сестром својом борих, и победих. И она му нађену име Нефтали. 9 Видевши Леа да преста радјати узе Зилпу, робињу своју, и даде је Јакову за жену. 10 И Зилпа, робиња Лејина, роди Јакову сина. 11 Леа рече: Која срећа! И нађену му име Гад. 12 Зилпа, робиња Лејина, роди и другог сина Јакову. 13 Леа рече: Благо мени! јер ће ме девојке блаженом звати. И нађену му име Асер. 14 Рубен изидје у време пшеничне жетве и надје мандрагоре у пољу. Он их донесе Леји, матери својој. Рахела рече: Леји: Дај ми, мо- 3* 20 КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ лим те од мандрагора сина свога. 15 Она јој одговори: Је ли ти мало што си ми мужа узела, те да ми узмеш и од мандрогора сина мога? А Рахела рече: Добро, нек он ноћас с тобом легне за мандрагоре сина твога. 16 У вече кад се Јаков враћаше из поља, Леа му изидје на сусрет и рече му: Код мене имаш да до-дјеш, јер те добили за мандрагоре сина мога. И ту ноћ леже он код ње. 17 Бог услиши Леу која затруднеи роди петог сина Јакову. 18 Леа рече: Господ ми даде плату моју што -дадох робињу своју мужу своме. И нађену му име Исахар. 19 Леа опет затрудне и роди Јакову шестога сина. 20 Леа рече: Добар ми дар даде Господ; сад ће се већ приљубити муж мој к мени, јер му родих шест синова. Зато му нађену име Забулон. 21 Најпосле роди кћер, и нађену јој име Дина. 22 Господ се опомену Рахеле и услиши је и начини је плодном. 23 И она затрудне и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју. 24 И нађену му име Јосиф, говорећи: Нек ми дода Господ још једног сина! 25 Кад Рахела роди Јосифа, рече Јаков Ла-бану: Пусти ме да идем у своје место, у своју земљу. 26 Дај ми жене моје за које сам ти служио и децу моју, па да идем, јер ти знаш како сам те служио. 27 Лабан му рече: Нашао ја милост пред очима твојим! Добро познајем да ме с тебе благослови Господ. 28 Одреди ти плату твоју и даћу ти је. 29 Јаков му рече: Ти знаш како сам те служио и како ти је стока напредовала код мене; 30 јер је оно мало што си имао пре мене много се умножило, и Господ те поред мојих корака благословио. А сад, кад ћу ја за^своју кућу да радим? 31 Лабан му рече: Шта да ти дам? А Јаков одговори: Ништа ми ти нећеш дати. Ако пристанеш на оно што ћу ти ја рећи, ја ћу теби још стоку пасти и чувати. 32 Ја ћу данас да задјем по свој стоци твојој па тад одлучи измедју оваца свако јагње шарено и с белегом а измедју коза све што је с белегом и шарено. То ће бити плата моја. 33 Исправност моја показаће се сутра кад додјеш да видиш заслугу моју; све што не буде шарено и што не буде имало белега измедју коза и црно измедју јагањаца биће крадја од моје стране. 34 Лабан рече: Добро! нека буде по реци твојој. 35 И тог истог дана одлучи он јарце пругасте и шарене и све козе с белегом и шарене, и све оне на којима је било што бело, и све оно што је било црно измедју оваца. Он све то преда својим синовима. 36 Па пусти измедју себе и Јакова размак од три дана хода; а Јаков пасијаше осталу Лабанову стоку. 37 Јаков узе зелених иополових, бадемових и кестенових прутова, нагули по њима беле пруге, да се је показала белина на прутовима, 38 и метну прутове нагуљене у жлебове и у корита пред стоку која је долазила да пије, да би се упаљивала кад додје да пије. 39 Овце се упаљиваху гледајући у прутове, и оне ојагњише јагњад с белегом, пругасту и шарену. 40 Јаков одлучиваше јагњад и скупљаше заједно све што бесе пругасто и све што бесе црно у стаду Ла-бановом. Тако се поредаше одвојена стада која он не помеша са Лабановим стадом. 41 Сваки пут кад би се крупније овце упаљи-вале, Јаков меташе прутове у корито пред очи оваца, да би се упаљивале гледајући у прутове. 42 А пред слабије овце он их не меташе; тако да су слабије биле за Лабана а крупније за Јакова. 43 Тако се човек све више обогати и он имаше много ситне стоке, слушкиња и слуга, камила и магараца.

Глава 31.[уреди]

Јаков сазна за намере Лабанових синова, који говораху: Јаков узе све што је било оца нашега, и са добрима оца нашега стече он ћело то богатство. 2 Јаков опази да лице Лаба-ново није према њему као пре. 3 Тада Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, а ја ћу бити с тобом. 4 Јаков дозва Рахелу и Леу у поље к стаду своме, 5 и рече им: Видим да лице оца вашега није према мени као пре; али је Бог оца мога био са мном. 6 Ви знате да сам служио оцу вашему по свој својој моћи, 7 а отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ми учини зло. 8 Кад он говораше: што буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: с белегом што буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом. 9 Бог узе стоку оцу вашему и даде је мени. 10 Кад се упаљиваше стока, ја подигох очи своје, и видех у сну како овнови и јарци који су скакали на овце бејаху шарени и с белегама пругастим и коластим. 11 А андјео Господњи рече ми у сну: Јакове! Ја одговорих: Ево ме! 12 Он рече: Подигни сад очи своје и гледај: овнови и јарци што скачу на овце и козе сви су шарени и с белегама пругастим и коластим; јер ја видех све што ти учини Лабан. 13 Ја сам Бог од Бетела, где си ти помазао споменик, где си мени завет учинио. Устани сад и иди из ове земље, и врати се у земљу у којој си родјен. КЊИГА ПРВА 21 14 Тада Рахела и Леа одговорише, и рекоше му: Имамо ли ми још какав део и наследје у дому оца свога? 15 Не сматра ли он нас као тудјинке, кад нас је продао и новце наше појео? 16 Све богатство које Бог оте оцу нашему наше је и наше деце. А сада чини све што ти је Бог казао. 17 Јаков се диже и метну децу своју и жене своје на камиле. 18 Он одведе сву стоку своју и све благо које је имао, стоку која је била његова, коју бесе стекао у Падан-Араму, и крену ка Исаку, оцу своме, у земљу Канаан-ску. 19 Док је Лабан био отишао да стриже овце своје, Рахела украде идоле оца свога. 20 И Јаков превари Лабана, Арамејца, не јавивши му да ће да иде. 21 Он побеже са свим оним што је било његово; подиже се, предје преко реке и упути се ка гори Галааду. 22 Трећег дана јавише Лабану да је Јаков побегао. 23 Он узе са собом браћу своју, подје за њим у потеру и за седам дана стиже га на гори Галааду. 24 Али се Бог појави Лабану, Арамејцу, ноћу у сну, и рече му: Пази да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно! 25 Лабан дакле стиже Јакова. Јаков бесе раза-пео шатор свој на гори, а и Лабан разапе свој шатор на гори Галааду. 26 Тада Лабан рече Јакову: Што си то учинио? Зашто си ме преварио, те одводиш моје кћери као робиње на сабљу отете? 27 Зашто си крадом побегао, и ништа ми ниси казао? Ја бих те с весељем и с песмама испратио, с дахирама и харфама. 28 Ниси ми дао ни да синове своје и кћери своје пољубим! Лудо си радио. 29 Рука је моја довољно јака да вам досадјујем; али ми Бог оца вашега јуче каза: Пази се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно! 30 Али сад, кад си већ отишао, јер си се зажелео куће оца свога, зашто си мени богове моје однео? 31 Јаков одговори и рече Лабану: Бојао сам се, мислећи да ћеш ми силом кћери своје отети. 32 Али нек погине онај код кога богове своје надјеш! Пред браћом нашом претражи што је твога у мене и узми. Јаков није знао да их је Рахела била украла. 33 Лабан удје у шатор Јаковљев, у шатор Лејин и у шатор двеју робиња, и ништа не надје. Он изидје из шатора Лејина и удје у шатор Рахелин. 34 Рахела бесе узела идоле, сакрила их под самар своје камиле и села озго. Лабан претреса цео шатор и не надје ништа. 35 Она рече оцу своме: Да се не срди господар мој што не могу устати пред тобом, јер је при мени оно што у жена бива. Он је тражио, али не надје идола својих. 36 Јаков се расрдии прекори Лабана. И рече: Шта сам ја учинио, шта сам скривио да ме тако жестоко тераш? 37 Претресао си све моје ствари, па шта си свога нашао? Изнеси то овде пред моју и своју браћу, нека расуде они измедју нас двојице. 38 Ето двадесет сам година код тебе био; овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твога нисам јео. 39 Нх кад ти нисам заклане овце доносио, него сам их увек подмиривао, а од мене си тражио и што се дању и што се ноћу од мене крало. 40 Дању ме убијала врућина а ноћу мраз, и сан је бе-жао од очију мојих. 41 Двадесет година сам у твојој кући био; четрнаест годтна служио сам ти за две кћери твоје а шест година за стоку твоју, и десет пута си ми -пМу мењао. 42 Да није Бог оца мога, Бог Абрахамов, кога се Исак боји, био са мном, ти би ме сад празна отпустио. Али је Бог видео муку моју и труд руку мојих, и он је јуче изрекао свој суд. 43 Лабан одговори и рече Јакову: Ове су кћери моје кћери и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и све што видиш моје је. И шта бих ја учинио данас за кћери моје или за децу њихову коју оне родише? 44 Додји да утврдимо савез ја и ти, па да то буде сведо-чанство измедју мене и тебе. 45 Јаков узе камен и утврди га за споменик. 46 Јаков рече браћи својој: Накупите камења. Они накупише камења и сложише га на гомилу, и једоше на гомили. 47 Лабан је назва Јегар-Сахадута1), а Јаков је назва Галед2). 48 Лабан рече: Нека ова гомила служи данас за сведочансиво измедју мене и тебе! Зато јој се даде име Галед. 49 Она се зове и Миспа3) јер Лабан рече: Нека Господ гледа на мене и на тебе кад се један од другога изгубимо из вида. 50 Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, пазт се да неће човек него ће Бог бити сведок измедју мене и тебе. 51 Лабан рече Јакову: Ево ове гомиле и ево овог споменика. 52 Нек буде сведок ова гомила и нека буде сведок овај споменик да ни ја нећу прелазити преко ове гомиле к теби, ни ти к мени да нећеш прелазити преко ове гомиле и овог споменика на зло. 53 Бог Абрахамов и Нахоров, Бог оца њихова нека буде судија медју нама. Јаков се закле оним кога се бо-јаше отац његов Исак. 54 Јаков принесе жртву на гори и позва браћу своју да једу. Они дакле једоше и преноћише на гори. 55 Лабан уста рано, пољуби синове своје и кћери своје и благослови их. Затим крену да се врати у своју постојбину.

Глава 32.[уреди]

ОО Јаков проследи свој пут и њега сретоше ^^андјели Божји. 2 Гледајући их Јаков рече: Ово је поље Божје! И прозва оно место Маханаим.4) 3 Јаков посла пред собом гласнике к Еса-ву, брату своме, у земљу Сеир, у крајину Едом- ') Јегар-Сахадута значи арамејски: стуб сведочан-ства. 2) Галед значи јеврејски: стуб сведочанства. С) Миспа долази од реци која значи: прегледати, чувати, бдети. 4) Маханаим значи: два поља. 22 . КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ ску. 4 Он им даде ову заповест: Овако кажите господару моме Есаву: Овако говори слуга твој Јаков: Био сам код Лабана и остао сам до сада код њега; 5 имам волова и магараца, оваца, слуга и слушкиња, и шаљем да то јавим господару своме, да бих нашао милост пред очима твојим. 6 Гласници се вратише к Јакову, и рекоше му: Идосмо к брату твоме Есаву, а он ти иде на сусрет са четири стотине момака. 7 Јаков се за-брину и уплаши. Он раздели људе који бејаху са њим, овце, говеда, и камиле, у две чете, 8 па рече: Ако Есав удари на једну чету и разбије је, друга ће моћи да се спасе. 9 Јаков рече: Боже оца мога Абрахама, Боже оца мога Исака, Господе који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој и ја ћу ти добро чинити! 10 Нисам вредаа толике милости и толике верности што си имао према слузи своме; јер сам само са штапом својим прешао преко Јордана, а сад имам две чете. 11 Избави ме, молим те, из руке брата мога, из руке Еса-Ва!, јер се бојим да не додје и убије мене и матере с децом. 15 А ти си казао: Ја ћу теби добро чинити и учинићу пород твој да га буде као пе-ска морскога, који се не може избројити од множине. 13 На том месту Јаков заноћи ону ноћ. Он узе што је имао при руци да посије дар Есаву, брату своме: 14 двеста коза и двадесет јараца, двеста оваца и двадесет овнова, 15 тридесет камила дојилица с камиладима, чртрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица са десеторо пулади; 16 преда их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите преда мном и оставите доста места измедју стада и стада. 17 Првоме од њих даде ову заповест: Кад сретнеш Есава, брата мога, па те он запита: Чији си? куд идеш? чије је то стадо пред тобом?, 18 одговорићеш: Слуге твог Јакова, а ово он шаље господару своме Есаву, а ето и сам иде за нама. 19 Он даде исто таку заповест и другоме и трећему и свима који идјаху за стадом, и. рече: Тако ви кажите Есаву кад га сретнете. 20 Казаћете: Ево Јаков, слуга твој, иде за нама. Јер он говораше у себи: Ублажићу га даром који преда мном иде; па ћу га у лице видети, и ваљда ће ме лепо примити. 21 Дар по-дје напред а он преноћи ону ноћ у шатору. 22 Исте ноћи он уста, узе обе жене и две слушкиње и јнданаесторо деце своје и преброди брод Јабок. 23 Он их узе, преведе преко потока и претури и остало што имаше. 24 Јаков оста сам, Тад се један човек рва с њим до зоре. 25 Кад тај човех виде да га не може савладати, удари га по зглавку у стегну, те се Ја-• кову ишчаши стегно из зглавка док се с њим рваше. 26 Онда он рече: Пусти ме да идем, јер се зора диже. Јаков му одговори: Нећу те пустити док ме не благословиш. 27 Он му рече: Како ти је име? А он одговори: Јаков. 28 Тада му он рече: Од сада се нећеш више звати Јаков, него Израел,1) јер си се и с Богом и с људима борио и победио си. 29 Јаков га запита и рече: Кажи ми како ти је име. А он одговори: Сто да питаш за моје име? И благослови га онде. 30 Јаков даде оном месту име Пениел-); јер, рече, Бога видех лицем к лицу и душа се моја избави. 31 И сунце грану кад он продје Пениел. Јаков храмаше на стегно своје. 32 Зато синови Израелови и до данашњега дана ■ не једу крајева од мишића на зглавку у стегну, јер се Јакову повредише крајеви од мишића на зглавку у стегну.

Глава 33.[уреди]

QО Јаков подиже очи своје, погледа, и гле, ^^Есав идјаше са четири стотине људи. Он по-раздели децу уз Леу и уз Рахелу и уз две робиње. 2 Он намести напред робиње и њихову децу, па Леу и њезину децу, а најпосле Рахелу и Јосифа. 3 Он сам продје напред, и поклони се седам пута до земље док не додје до брата свога. 4 Есав му притрча, загрли га, паде му око врата и пољуби га. И обојица се заплакаше. 5 Есав подигав очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти то? И Јаков одговори: Деца коју Бог дарова слузи твоме. 6 Робиње се приближише с децом својом и поклонише се; 7 приближише се и Леа и деца њезина и поклонише се; а најпосле приближише се Јосиф и Рахела и поклонише се. 8 Есав рече: Што ти је она војска коју сретох? А Јаков одговори: Да надјем милост пред очима господара свога. 9 Есав реће: Имам ја, брате, доста, држи ти оно што је твоје. 10 А Јаков одговори: Не, молим те, ако сам нашао милост пред очима твојим, прими дар из руке моје; јер сам за то ја гледао лице твоје као Божје лице да гледам, и ти си ме лепо дочекао. 11 Прими дакле дар мој који ти је понудјен, јер ме је Бог обилато обдарио и ништа ми не фали. И навали тако да Есав прими. 12. Есав рече: А сад да идемо. Ићи ћу ја пред тобом. 13 Јаков му одговори: Господар мој зна да су ми деца нејака, а имам и оваца и крава дојилица, па ако их терам само један дан, про-пашће ми ћело стадо. 14 Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи у корак са стоком пред собом и у корак с децом, док не стигнем господара свога у Сеиру. 15 Есав рече: Оставићу ти бар један део мојих људи. И Јаков одговори: Нашто? Нек ја само надјем милост пред очима господара свога. 16 Тог истог дана Есав се врати својим путем у Сеир. 17 Јаков крену пут Сукота. Он сагради ') Израел долази од две реци које значе: борити се с Богом. 2) Пениел знаци: Божје лице. КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ 23 кућу за себе и стаје за стада своја. Зато се оно место прозвало Сукот.1) 18 Вративши се из Падан-Арама, додје. Јаков срећно у град Сихем у земљи Канаанској, и настани се према граду. 19 Он купи један део земље, где разапе свој шатор, од синова Ха-мора, оца Сихемова, за сто кесита.2) 20 И начини онде олтар и назва га Ел-Елохе-Израел.

Глава 34.[уреди]

Дина, кћер коју Леа роди Јакову, изидје да гледа девојке тог краја. 2 И њу угледа Сихем, син Хамора, кнеза од .„оне земље. Он је оте, леже с њом и осрамоти је. 3 Срце његово приону за Дину, кћер Јаковљеву, и он заволи девојку и проговори срцу њезином. 4 И Сихем рече Хам ору, оцу своме: Дај ми ову девојку за жену. 5 Јаков сазна да је он осрамотио Дину, кћер његову; али како синови његови бејаху у пољу са стадом његовим, то Јаков оћуте док се они не вратише. 6 Хамор, отац Сихемов, изидје к Јакову да се разговори с њим. 7 А кад додјоше синови Јаковљеви из поља и сазнаше за ствар, они се јако. наљутише и врло се разгневише што Сихем учини срамоту у Израелу, облежав кћер Јаковљеву, што није требало да се чини. 8 Хамор им рече: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; молим вас дајте му је за жену. 9 Учините савез с нама; кћери своје удајте за нас и кћерима нашим жените се. 10 Настаните се код нас и земља ће вам бити отворена; останите и тргујте и стеците себи имања. 11 Сихем рече оцу Динином и браћи њеној: Да надјем милост пред очима вашим, даћу што ми год кажете. 12 Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, и ја ћу дати што год кажете; само ми дајте девојку за жену. 13 Синови Јаковљеви одговорише лукаво Сихему и Хамору, оцу његову, јер Сихем осрамоти Дину, сестру њихову. 14 Они им рекоше: Не можемо то учинити да дамо сестре своје за човека необрезана, јер би то нама била срамота. 15 Него ћемо ми услишити вашу жељу ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушке главе измедју себе. 19 Онда ћемо удавати кћери своје за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ. 17 Али ако не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо. 18 Хамор и Сихем, син Хаморов, присташе уа реци њихове. 19 Младић није оклевао да то учини, јер је он волео Јаковљеву кћер. Он бешц у кући оца свога од свакога поштован. 20 Хамор и син његов Сихем отидоше на врата свога града и овако говорише градјанима свога града: 21 Ови људи хоће у миру да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој, а ево земља је широка и за њих. ') Сукот значи: стаје. 2) кесита: сребрн новац. 3) Ел-Елохе-Израел; Бог је Бог Израелов. Ми ћемо се женити њиховим кћерима а своје ћемо кћери удавати за њих. 22 Али ови људи неће да пристану да живе с нама па да постанемо сви скупа један народ, ако се сви мушки наши не обрежу, као што су они обрезани. 23 Њихова стада, њихова добра и сва стока њихова неће ли бити наша? Примајмо само тај њјхов услов, да би они остали с нама. 24 Сви они који беху дошли на градска врата чуше Хамора и Сихема, сина његова; и сви се мушки обрезаше, сви они који беху дошли на градска врата. 25 Трећег дана, кад они бејаху у боловима, Симеон и Леви, два сина Јаковље-ва, браћа Динина, узеше сваки свој мач, навалише на град који мишљаше да је безбедан, и побише све мушкарце. 26 Они побише мачем и Хамора и Сихема, сина његова, узеше Дину из куће Сихемове и отидоше. 27 Синови Јаковљеви навалише на побијене и опленише град, јер је у њему осрамоћена сестра њихова. 28 Они узеше стада њихова, говеда њихова и магарце њихове и све што бесе у граду и све што бесе у пољу; 29 и однесоше као плен сва добра њихова, децу њихову и жене њихове и све што бесе у кућама. 30 Тада Јаков рече Симеону и Левију: Сметасте ме и омразисте ме народу ове земље, Ка-нанејима и Ферезејима. Ја немам него мало људи, па ако се они против мене скупе, убиће ме, те ћу се истребити ја и мој дом. 31 Они одговорише: Зар са сестром нашом као с блудницом да се ради?

Глава 35.[уреди]

Бог рече Јакову: Устани, попни се на Бетел и ту стани. Онде подигни олтар Богу који ти се јавио кад си бежао од Есава, брата свога. 2 Јаков рече породици својој и свима који бејаху с њим: Баците туд је богове који су код вас, очистите се и преобуците се. 3 Дигну-ћемо се и ићи ћемо у Бетел; онде ћу да подигнем олтар Богу, који ме услиши у дан тес-кобе моје, и би са мном на путу којим сам ишао. 4 Они дадоше Јакову све тудје богове који бејаху у њиховим рукама и обоце које и-маху у ушима, и Јаков их закопа под храстом код Сихема. 5 Затим они кренуше. Страх од Бога обузе градове око њих и нико се не диже у потеру за синовима Израеловим. 6 Јаков и сви они који бејаху с њим стигоше у Луз у земљи Канананској, а то је Бетел, 7 Онде подиже он олтар и назва оно место Ел-Бетел,1) јер му се онде појави Бог, кад је бежао од брата свога. 8 Дебора, дојкиња Ребекина, умре; сахра-нише је испод Бетела, под храстом, који Јаков назва Алон-Бакут.2) 9 Бог се опет појави Јакову, пошто се по- !) Значи: Бог Бетелески. 2) Значи: Храст плача. 24 КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ врати ис Падан-Арама, и благослови га. 10 Рече њему Бог: Име је твоје Јаков, али се од сада нећеш више свати Јаков, него ће твоје име бити Израел. И даде му име Израел. 11 Рече њему Бог: Ја сам Бог свемогући; напредуј и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и краљеви ће изићи из бедара твојих. ^.Даћу ти земљу коју сам дао Абрахаму и Исаку, а после тебе ову ћу земљу дати породу твоме. 13 Бог се подиже од њега с места где му говори. 14 И Јаков постави споменик на месту где му Бог говори, споменик од камена, покропи га наливом и прели уљем, ујаков прозва Бетел место где му говори Бог. 16 Они кренуше из Бетела. Кад им оста још мало пута до Ефрате, Рахела се породи. Она је имала тежак породјај; 17 и, кад је болови по-родјаја спопадоше, рече јој бабица: Не бој се имаћеш још једног сина! 18 И како се она растављаше с душом, јер бејаше на умору, она му даде име Бен-Они,1) али му отац даде име Бенијамин.2) — 19 Рахела умре, и њусахранише поред пута у Ефрату, а то је Бетлехем. 20 Јаков постави споменик на гроб њезин. То је споменик на гробу Рахелину који и данас постоји. 21 Израел крену даље и разапе шатор свој иза Мигдал-Едера. 22 Док се Израел бављаше у тој земљи, Рубен отиде да леже са Билхом, ино-чом оца свога. И Израел сазна за то. Јаков имаше дванаест синова. 23 Синови Лејини: Рубен, првенац Јаковљев, Симеон, Леви, Јуда, Исахар и Забулон. 24 Синови Рахелини: Јосиф и Бенијамин. 25 Синови Билхе робиње Рахелине: Дан и Нефтали. 26 Синови Зилпе робиње Лејине: Гад и Асер. То су синови Јаковљеви. који му се родише у Падан-Араму. 27 Јаков додје ка Исаку, оцу своме, у Мамрију, у Киријат-Арбу, која је Хеброн, где Абрахам и Исак беху боравили. 28 Дани Исакови беху сто и осамдесет година. 29 Он издахну и умре, и би прибран к роду своме стар и сит живота, те га Есав и Јаков, синови његови, сахранише.

Глава 36.[уреди]

Ово је потомство Есава, који је Едом. 2 Есав узе жене своје измедју кћери Кана-нејских: Аду, кћер Елома, Хетејица, Охолибаму, кћер Ане, сина Зибеона, Хетејица 3 и Басемату, кћер Исмаелову, сестру Небајотову. 4 Ада роди Есаву Елифаза, Басемата роди Реуела, 5 а Охолибама роди Јеуша, Јаелама и Кореја. То су синови Есавови, који му се родише уземљи Ка-наанској. 6 Есав узе жене своје, синове своје ') Значи син болова мојих. 2) Значи син деснице моје. и кћери своје, све укућане своје, стада своја, сву стоку своју и све имање што бесе стекао у земљи Канаанској, и отиде у другу земљу, далеко од Јакова, брата свога 7 Јер им имање бејаше сувише велико да би могли заједно жи-вету и земља у којој живљаху не могаше им бити днвољна због множине стоке њихове. 8 Есав се настани у планини .Сеир. Есав је Едом. 9 Ово је потомство Есава, оца Едомаца, у планини Сеиру. 10 Ово су имена синова Еса-вових: Елифаз, син Аде, жене Есавове; Реуел, син Басемате, жене Есавове. 11 Елифазови синови беху: Теман, Омар, Сеф, Гатам и Кеназ. 12 Тимна бесе иноча Елифаза, сина Есавова; она роди Елифазу Амалека. То су синови Аде жене Есавове.^ 13 Ово су синови Реуелови: Нахат, Зерах, Шамах и Миза. Тн беху синови Басемате, жене Есавове. 14 Ово су синови Охо-либаме, кћери Ане, кћери Зибеонове, жене Есавове; она роди Есаву Јеуша, Јалама и Корана. 15 Ово су старешине племена потекле од синова Есавових: Ово су синови Елифаза, првен-ца Есавова: старешина Теман, старешина Омар, старешина Сефо, старешина Кеназ, 16 старешина Корах, старешина Гатам, старешина Амалек. То су старешине потекле од Елифаза, у земљи Едомској. То су синови Адини. — 17 Ово су синови Реуела, сина Есавова: старешина Нахат, старешина Зерах, старешина Шамах, старешина Миза. То су старешине потекле од Реуела, у земљи Едомској. То су синови Басемате, жене Есавове. 18 Ово су синови Охолибаме, жене ЕсавОве: старешина Јеуш, старешина Јаелам, старешина Корах. То су старешине потекле од Охолибаме, кћери Анине, жене Есавове. 19 То су синови Есавови, и то су старешине њихове. Есав је Едом. 20 Ово су синови Сеира, Хорејца, старосе-деоци у тој земљи: Лотан, Собал, Сибеон, Ана, 21 Дишон, Езер и Дишан. То су старешине Хоре-ја, синови Сеира у земљи Едомској. 22 Синови Лотанови беху: Хори и Хемам. Сестра Лотанова бесе Тимна. — 23 Ово, су синови Шобалови: Алван, Манахат, Ебал, Шефо и Онам. — 24 Ово су синови Зибеонови: Ајах и Ана. Тај је Ана онај који пронадје топле изворе у пустињи па-сући магарце Зибеона, оца свога. 25 Ово су деца Анина: Дишон и Охолибама, кћи Анина. 26 Ово су~синови Дишонови: Хемдан, .Ешбан, Итран и Керан. 27 Ово су синови Езерови: Бил-хан, Зааван и Акан. 28 Ово су синови Дишоно--ви: Уз и Аран. 29 Ово су старешине Хорејаца: старешина Лотан, старешина Шобал, старешина Зибеон, старешина Ана, 30 старешина Дишон, старешина Асер, старешина Дишан. То су старешине Хорејаца, старешине које они имаху у земљи Сеиру. 31 Ово су краљеви који су владали у земљи Едомској,пре него наста краљ над синовима Израеловим. 32 У Едомској краљевао је Бела, син КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ 25 Беоров; а име његове престонице бесе Дин-хаба. 33 Бела умре, а за њим је краљевао Јо-баб, син Зерахов, од Бозре. 34 Јобаб умре, а за њим је краљевао Хушам из земље Тема-новске. 35 Хушам умре а за њим је краљевао Хадад, син Бедадов, који погуби Мадиана у пољу Моабском, а престоница његова бесе Авит. — 36 Хадад умре, а за њим краљевао је Самлах из Масреке. 37 Самлах умре а за њим краљевао је Саул из Рехобота на реци. 38 Саул умре, а за њим краљевао је Баал-Ханам, син Ахборов. 39 Баал-Ханам, сјн Ахборов, умре, а за њим је краљевао Хадар. Име његове престо-риице бесе Пау, а име његове жене бесе Ме-хетабел, која бесе кћи Матреде, кћери Мезаха-бове. 40 Ово су имена старешина потеклих од Есава по породицама њиховим, по местима њиховим, по именима њиховим: старешина Тим-на, старешина Алва, старешина Јетет, 41 старешина Охолибама, старешина Елах, старешина Пинон, 42 старешина Кеназ, старешина Теман, старешина Мибсар, 43 старешина Магдиел, старешина Ирам. То су старешине Едомске, према постојбинама њиховим у земљи коју држаху. Овај Есав би отац Едомаца.

Глава 37.[уреди]

Јаков оста у земљи Канаанској, онде где бесе становао отац његов. 2 Ово је потомство Јаковљево. Јосиф, кад бесе момак од седамнаест година, паси јаше стоку с браћом својом; тај де-чак бесе заједно с децом Билхе и Зилпе, жена оца његовог. И Јосиф казиваше оцу своме зле намисли њихове. 3 Израел је волео Јосифа више него остале синове своје, јер му се бесе родио под старост, и он му учини шарену хаљину. 4 Браћа његова приметише да га отац воли више него све њих, и они га замрзише. И не могаху са њим пријатељски да разговарају. 5 Јосиф усни сан и приповеди га браћи својој, који још више омрзнуше на њега. 6 Он им рече: Чујте сан што сам снио! 7 Везасмо ми снопље у пољу, а мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови стадоше њему у наоколо и поклонише му се. 8 Браћа му рекоше: Хоћеш ли ти зар бити краљ над нама? хоћеш ли ти над нама запове-дати? И они почеше још више мрзити на њега, ради снова његових и ради реци његових. 9 Он усни и други сан и приповеди га браћи својој. Он рече: Усних и други сан! И гле, сунце месец и једанаест звезда поклонише се преда мном. 10 Он приповеди тај сан оцу своме и браћи својој. Отац га његов прекори, и рече му: Шта то значи сан који си уснио? Хоћемо ли зар ја и матер твоја и браћа твоја пред тобом да Стари завет се до земље клањамо? 11 Браћа његова за-видјаху му; али отац његов запамти све то. 12 Браћа Јосифова беху отишла да пасу стоку оца свога у Сихем. 13 Израел рече Јосиф у: Не пасу ли браћа твоја стоку у Сихему? Додји, јер хоћу к њима да те пошљем. А он одговори: Ево ме! 14 Израел му рече: Иди, молим те, и види јесу ли ти браћа у доброме здрављу и у ком је стању стока, па додји да ми јавиш. Тако га отправи из долине Хебронске, и Јосиф подје у Сихем. 15 Један човек наидје на њега и видећи га да лута по пољу, запита га говорећи: Шта тражиш? 16 Јосиф одговори: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где они пасу стада своја. 17 А човек рече: Отишли су одавде, јер сам их чуо где рекоше: Хајдемо у Дотан. Јосиф отиде браћи својој, и надје их у Дотану. 18 Они га спазиле из' далека; и док им још не бесе дошао близу договорише се да га убију. 19 Рекоше једни другима: Ево иде онај који снове прави. 20 Хајде сад да га убијемо и бацимо га у који од ових бунара, па ћемо казати: зверка га је изела, па да видимо шта ће бити од његових снова. 21 Рубен чу то и он га избави из руку њихових. Он рече: Немојмо да га убијемо. 22 Рубен им рече: Немојте крв проливати; баците га у овај бунар у пустињи и не мећите руке на њега. Он имаше намеру да га избави из руку њихових и да га врати оцу. 23 Кад Јосиф додје к браћи својој, они сву-коше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи; 24 и ухватише га и бацише га у бунар. Тај бунар бесе празан; не бесе воде у њему. 25 После тога седоше да једу. Подигавши очи, угледаше карван Исмаелаца који идјаше из Галада с камилама натовареним мирисавога корења, тамјана и измирне што ношаху у Египат. 26 Тада Јуда рече браћи својој: Која нам је корист да убијемо брата свога и крв његову затрпамо? 27 Хајде да га продамо овим Исмаелцима, и не мећимо руке своје на њега, јер је брат наш, наша пут. И браћа његова га послушаше. 28 И кад мадијански трговци беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из бунара, и продадоше га Исмаелцима за двадесет сребрних сикли, и ови га одведоше у Египат. 29 Рубен се врати к бунару; и гле, Јосифа не бесе више у бунару. Он раздре хаљине своје, 30 врати се к браћи својој и рече: Нема више детета!, а ја куда ћу? 31 Тада они узеше Јосиф ову хаљину, и заклавши јаре замочише хаљину у крв. 32 Они послаше шарену хаљину оцу своме и поручише му: Надјосмо ову хаљину, види је ли то хаљина сина твога или није. 33 Јаков је препозна и рече: То је хаљина сина мога! Љута зверка га је изела! Јосиф је раскинут! 34 И он раздре хаљине своје и веза ко-стрет око себе, и тугова дуго за сином својим. 35 Сви синови његови и све кћери његове до-дјоше му да га теше, али он не примаше утехе, 4 26 КЊИГА ПРВА - ПОСтАЊЕ него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим! Он плакаше за сином својим. 36 Мадијанци продадоше Јосифа у Египат Потифару, официру Фараонову, заповеднику гарде.

Глава 38.[уреди]

ОО У то време Јуда се удаљи од браће своје 00{ Уврати се код једног човека од Адулама, који се зваше Хирах. 2 Онде Јудавиде кћер некога Кананејца, који се зваше Шуа; он је узе за жену и саста се са њом. 3 Она за-трудне и роди сина коме даде име Ер. 4 Она опет затрудне и роди сина, коме нађену име Онан. 5 Она опет роди сина и даде му име Шелах. Кад она роди тог сина Јуда бејаше у Кезибу. 6 Јуда ожени првенца свога Ера девојком по имену Тамаром. 7 Ер, првенац Јудин, бесе неваљао пред очима Господњим, и Господ учини да он умре. 8 Тада Јуда рече Онану: Иди к жени брата свога, узми је на име брата свога, и подигни пород брату своме. 9 Онан, знајући да то потомство неће бити његово, кад се са-стајаше са женом брата свога, просипаше на земљу, да не да порода брату своме. 10 Али Господ то негодова и учини да и он умре. 11 Тада Јуда рече Тамари, снаси својој: Остани као удовица у кући оца свога док не одрасте син мој Шелах. Он тако говораше из страха да и Шелах не умре као и браћа му. Тамар отиде, и она оста у кући оца свога. 12 Дани пролажаху и Шујина кћер, а жена Јудина, умре. Кад се Јуда утеши он додје у Тимну, к људима који стризијаху овце његове, сам са Хиром, Адуламејеем, пријатељем својим. 13 Јавише то Тамари и рекоше јој: Ето свекар твој иде у Тимну да стриже овце своје. 14 Тад она скиде са себе своје рухо удовичко, покри се и обави копреном и седе пред уласком у Енаим, на путу у Тимну; јер она виде да је Шелах већ одрастао, а њу још не удаваху за њега. 15 Јуда је виде и помисли да је блудница, јер бесе покрила лице своје. 16 Он јој придје и рече јој: Пусти да додјем к теби. Јер он не позна в да то бесе снаха његова. А она му рече: Шта ћеш ми дати да додјеш к мени? 17 Он јој одговори: Послаћу ти јаре из стада. Она рече: Али да ми даш залог док га не пошљеш. 18 Он одговори: Који залог да ти дам? Она рече: Печат свој, појас и штап који ти је у руци. Он јој то даде и подје с њом, и она затрудне од њега. 19 Она уста и отиде; она скиде копрену своју, и стави опет на себе своје удовичко рухо. 20 Јуда посла јаре по пријатељу своме Аду-ламејцу, да би вратио залог од жениних руку. Али је он не пронадје. 21 Он упита људе од оног места, говорећи: Где је она блудница која је стајала у Енаиму, на путу? Они му одговорише: Нема овде блудница. 22 Он се врати к Јуди и рече: Нисам је нашао, а мештани ми рекоше: Није овде било блуднице. 23. Јуда рече: Нек она држи оно што има! Да се не срамотимо. Ето ја сам слао јаре а ти њу не надје. 24 Око три месеца после тога јавише Јуди: Тамар, снаха твоја, разблуди се, и ето затрудне у блуду своме. И Јуда рече: Изведите је нек се спали. 25 Кад је водјаху, поручи она свекру своме: С чове'ком чије је ово затруднела сам; препознај, молим те, чији су овај печат, овај појас и овај штап. 26 Јуда их препозна и рече: Мање је крива него ја; јер је не дадох Ше-лаху, сину своме. И више се не саста с њом. 27 Кад додје време да роди, гле, у утроби њеној надјоше се близанци. 28 Кад се пора-дјаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први. 29 Али оно увуче руку и гле, изидје брат његов. Тада бабица рече: Како продре! 1 наденуше му име Перез ). 30 Затим изидје му брат, који је имао црвен конац око руке, и да-доше му име Зерах).

Глава 39.[уреди]

О Q Јосифа одведоше у Египат; и Потифар, официр ^^Фараонов, заповедник гарде, Египћанин, купи га од Исмаелаца који га одведоше онамо. 2 Господ би с њим, и срећа га прати. Он становаше у дому господара свога, Египћанина. 3 Господар његов виде да је Господ с њим и да је Господ чинио да сваки рад успева из руку његових. 4 Јосиф надје милост пред очима господара свога, који га узе у своју службу, постави га над целим домом својим и повери му све имање своје. 5 Чим га Потифар постави над домом својим и над свим имањем својим, Господ благослови дом Египћанина, ради Јосифа; и благослов Господњи би на свему што он имаше и у кући и у пољу. 6 И он повери Јо-сифовим рукама све што имаше, и о ничему се сам не стараше осим што храну своју сам узимаше. А Јосиф бесе и лепа стаса и лепа лица. 7 После тога догоди се да жена господара његова баци око на Јосифа и рече: Лези са мном! 8 Он то не хте, и рече жени господара свога: Гле, господар мој не разбира ни за што што је у кући, и он ми повери све што је његово. 9 Ни он сам није већи од мене у овом дому, и ништа ми не брани осим тебе, јер си ти жена његова. Како бих ја тако грдно зло почи- •) Значи: обров, отвор. 2) Значи: сјај. КЊИГА ПфтВА - ПОСф АМЈЕ 5? нио и Богу згрешио? 10 И ма да му она сваки дан говораше, Јосиф не хте да легне с њом, ни да остане с њом. 11 Једног дана кад он бесе ушао у кућу, да сврши своје послове, а у кући не бесе никога од укућана, 12 она га ухвати са хаљину говорећи: Лези са мном! Али он јој остави хаљину у рукама и побеже напоље. 13 Кад она виде да јој он остави у рукама хаљину своју и побеже, 14 викну чељад своју и рече им: Видите, довео нам је Јеврејина, да нам се руга. Тај човек дпдје к мени да легне са мном, али сам ја надала вику. 15 А он кад чу да сам ја надала вику, остави хаљину своју код мене и побеже напоље. 16 И она остави хаљину Јосифову код себе, док му се господар не врати. 17 Тад му она овако проговори: Слуга јеврејски кога си нам довео додје к мени да ме осрамоти. 18 Ја надах вику, и он остави хаљину своју код мене и побеже. 19 Пошто чу реци жене своје која му рече: То ми је учинио слуга твој!, Јосифов се господар јако разгневи. 20 Он ухвати Јосифа и баци га у тамницу у којој беху затворени сужњи краљеви: и он би тамо у тамници. 21 Господ би с Јосифом и рашири милост своју над њим, и учини те Јосиф омиле тамничару. 22 И тамничар повери Јосифу све сужње у тамници, и он уредјиваше све што је требало онде да се ради. 23 Тамничар не надгледаше ништа од онога што бесе у Јосифовој руци, и што год он преду-зимаше чињаше Господ да успева.

Глава 40.[уреди]

После тога догоди се да пехарник и хле-бар краља египатскога увредише господара свога, краља египатскога. 2 Фараон се наљути на та два дворјанина, на старешину пехарника и на старешину хлебара. 3 И он учини да се метну у кућу заповедника гарде, у тамницу у којој бесе затворен Јосиф. 4 Заповедник гарде их стави под надзор Јосифа који бесе ту на служби; и они осташе доста дуго у тамници. 5 Пехарник и хлебар краља египатскога, који бејаху затворени у тамници, уснише једне ноћи сан, сваки свој сан, који се могаше сам за себе тумачити. 6 Дошавши ујутро Јосиф к њима, погледа их, и гле они бејаху невесели. 7 Тад он упита дворјане Фараонове, који бејаху с њим у тамници његовог господара, и рече им : Сто сте данас лица невесела? 8 Они му одговорише: Уснили смо сан, и нема нико да би нам га тумачио. Јосиф им рече: Није ли Бог онај који их тумачи? Кажите ми дакле своје снове. 9 Старешина пехара приповеди свој сан Јосифу и рече му: У моме сну појави се лоза преда ме. 10 На тој лози беху три младице, и кад она напупи и процвате, гроздови њезини имашегрождје већ узрело. 11 Купа Фараонова бесе у мојој руци. Ја побрах то зрело грождје, исцедих га у купу Фараонову и додадох купу Фараону у руку. 12 Јосиф му рече: Ево ти тумачења: Три су младице три дана. 13 Још три дана и Фараон ће исправити главу твоју и вратиће те на твој положај, и опет ћеш додавати купу Фараонову у руку његову као и пре кад си му био пехарник. 14 Али се ти опомени мене кад будеш у добру, и покажи, молим те, самилости према мени; говори за ме Фараону и учини да изидјем из ове тамнице. 15 Јер сам одведен из земље Јеврејске, а ни овде нисам ништа скривио да ме у тамницу баце. 16 Видећи старешина хлебара како је Јосиф лепо сан тумачио, рече: У моме сну беху три котарице белог хлеба на глави мојој. .17 Унај-горњој котарици бесе свакојаких колача за Фараона у пећи- испечених, а птице их једјаху из котарице на мојој глави. 18 Јосиф му одговори и рече: Ево ти тумачења: Три су котарице три дана. 19 Још три дана и Фараон ће издићи твоју главу сврх тебе, даће те обесити на дрво, и птице ће твоје месо да једу. 20 Трећег дана, дана Фараоновог родјења, приреди Фараон гозбу свим слугама својим, и он уздигне главу старешине пехарника и старе-шине хлебара медју слугама својим; 21 и он поврати старешину пехарника на положај пехарника да додаје купу Фараону у руку; 22 али даде обесити старешину хлебара, као по тумачењу што бесе Јосиф дао. 23 Старешина пехарника не опомену се Јосифа, него га заборави.

Глава 41.[уреди]

А\ Две године после тога Фараон усни сан. ' **И гле он бесе код једне реке. 2 И гле, из .реке изидје седам крава лепих и дебелих, које су пасле по ливади. 3 За њима изидје из реке седам других крава ружних и мршавих и стадоше поред њих на обали. 4 И ружне и мршаве краве поједоше оних седам' крава лепих и дебелих. И Фараон се пробуди. 5 Он опет заспа и усни други сан. И гле, седам класова једрих и лепих изби из једног стабла, 6 и гле, иза њих исклија седам класова малих, изгорелих од ветра источнога. 7 И ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. И Фараон се пробуди. То он усни. 8 У јутру је Фараон био забринут, и он по-зва све гатаре и све мудраце египатске. Он им приповеди своје снове. Али их нико не може тумачити Фараону. 9 Тада старешина пехарника проговори и рече Фараону: Хоћу данас да спомињем грешке своје: 10 Фараон се бесе наљутио на слуге своје; и он ме даде затворити у тамницу у кући заповедника гарде, мене и старешину хлебара. ИИ Једне исте ноћи уснисмо ја и он сваки свој сан, и сваки од нас примисмо тумачење свога сна. 12 Онде с нама бесе једно момче јев-рејче, слуга заповедника гарде. Ми њему при-поведасмо снове, и он их нама тумачи. 13 И :све. се зби како нам он каза: мене поврати 4* 28 КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ Фараон на мој положај, а старешину хлебара даде да се обеси. 14 Фараон даде позвати Јосифа. Изведоше га брже из тамнице и он се одмах обрија и преобуче, те изидје пред Фараона. 15 Фараон рече Јосифу: Уснио сам сан и нико ми га не може тумачити, а за тебе чујем да умеш тумачити снове. 16 Јосиф одговори Фараону говорећи: Нећу то ја учинити, него ће Бог дати одговор Фараону. 17 Фараон рече тада Јосифу: Усних да стојим крај реке на обали, 18 и гле из реке изидје седам крава лепих и дебелих, које су пасле по ливади. 19 За њима изидје седам других крава мршавих, ружних, скоро без меса; тако ружних као што их никад у земљи египатској видео нисам. 20 И ове мршаве и ружне краве поједоше оних седам дебелих. 21 Оне их прогуташе а и не познаваше им се да су им у трбуху, и беху исто тако бедне као и пре. И ја се пробудих. 22 Затим видех, опет у сну, седам једрих и лепих класова израслих из једног стабла, 23 а иза њих исклија из истог стабла седам класова штурих и танких, изгорелих од ветра источнога. 24 А ови танки класови прождреше оних седам лепих. Ја то казах гатарима, али ни један не уме то да протумачи. 25 Јосиф рече Фараону: Оно што је Фараон уснио једно је. Бог даде на знање Фараону оно што ће да учини. 26 Седам лепих крава јесу седам година и седам лепих класова јесу седам година: исти је то сан. 27 Седам крава мршавих и ружних које изидјоше иза првих јесу седам година; а седам класова штурих, изгорелих од ветра источнога, биће седам година гладних. 28 0-нако као што сад Фараону казах, Бог је дао на знање Фараону оно што ће да учини. 29 Ето биће седам година врло родних у свој земљи египатској. 30 За њима доћи ће седам гладних година; и заборавиће се на све оно обиље у земљи египатској, и глад ће сатрти земљу. 31 Та глад која ће да додје биће толика да се неће познати родност земље. 32 А што је Фараон и по други пут то уснио, значи да је Бог то ресио, и да ће Бог то ускоро учинити. 33 А сад нек Фараон изабере човека паметна и мудра и нека га постави над земљом египатском. 34 Нека гледа Фараон да постави поверенике по земљи, да би се покупила петина летина египатских за седам родних година. 35 Нека они скупљају сав род од седам родних година које ће да настану, и нек они под заповешћу Фараона покупе жита, нека то прихране по градовима и нек они то чувају. 36 Та храна нека се чува у земљи за седам гладних година које ће пасти на земљу египатску, да не пропадне земља од глади. 37 Ове се реци допадоше Фараону и свим слугама- његовим. 38 И Фараон рече слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, који у себи дух Божји има? 39 И Фараон рече Јосифу: Пошто је теби Бог дао да све то познаш, то никог нема који би био тако паметан и мудар као ти што си. 40 Ја -тебе постављам над домом својим, и сав ће народ имати да слуша заповести твоје. Само ће престо мене над тобом уздићи. 41 Фараон рече Јосифу: Ево дајем ти да заповедаш над ћелом земљом египатском. 42 Фараон скиде прстен с руке и метну га Јосифу на руку, обуче га у хаљине од танкога платна и стави му златни ланац око врата. 43 Нареди му да се попне у кола одмах иза његових кола, а пред њим викаше свет: На ко-лена! Тако му Фараон преда власт над свом земљом египатском. 44 Он још рече Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маци ни руке ни ноге у свој земљи египатској. 45 Фараон даде Јосифу име Зафнат-Панеах,1) и даде му за жену Аснату, кћер Поти-Фере, све-штеника Онскога. И Јосиф отиде да прегледа земљу египатску. 46 Кад изидје пред Фараона, краља египатскога, Јосифу бејаше тридесет година. И он отиде од Фараона и обидје сву земљу египатску. 47 За седам родних година роди земља изо-била. 48 Јосиф покупи све плодове од тих седам година у целој земљи египатској; он скупљаше храну по градовима и стављаше у поједине градове плод с околних поља. 49 Јосиф накупи жита као песка морског, толико много дасепреста бројити јер му више није броја ни било. 50 Пре гладних година родлше се Јосифу два сина, које му роди Аснат," кћи Поти-Фере, све-штеника Онскога. 51 Првенцу даде Јосиф име Манасије, јер, рече, Бог ми даде да заборавим све муке своје и сав дом оца свога. 52 Другоме даде име Ефрајим, јер, рече, Бог ми даде да будем плодан у земљи невоље своје. 53 Продјоше седам родних година у земљи египатској, 54 и наста седам гладних година, као што бесе Јосиф казао. У свим земљама бесе глад, али је у целој земљи египатској било хлеба. 55 А кад наста глад и по свој земљи египатској, народ повика к Фараону да би хлеба добио. Фараон рече тада свим египћанима: Идите к Јосифу и чините како вам он рече. 56 Глад бесе у целој земљи. Јосиф отвори све житнице, и продаваше жито египћанима. Али глад поста још већа у свој земљи, 57 и из свих земаља дола-жаху људи у Египат к Јосифу да купују жита, јер је глад у свим земљама била велика.

Глава 42.[уреди]

Видећи Јаков да^у Египту има жита, рече својим синовима: Шта гледате један у дру- !) Значи: онај који тумачи ствари скривене. ^^^^^^^^^^^Х КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ 29 гога? 2 И рече: Ето чујем да у Египту има жита; идите онамо, те нам купите отуда, да останемо живи. и не помремо. 3 И десеторица браће Јосифове отидоше у Египат да купе жито. 4 Јаков не пусти с њима Бе-нијамина, бојећи се да га не би задесило какво зло. 5 И синови Израелови додјоше да купе жита с осталима који долажаху, јер у земљи Канаан-ској бесе глад. 6 Јосиф управљаше земљом и он продаваше жито свему народу у земљи. Браћа Јосифова додјоше и поклонише се пред њим лицем до земље. 7 Јосиф виде браћу своју и препозна их; али се учини да их не познаје, проговори им оштро и рече им: Одакле долазите]? Они одговорише: Из земље Канаанске, да купимо хране. 8 Јосиф препозна браћу своју, али они њега не препо-знаше. 9 Јосиф се опомену снова које је уснио за њих, и рече им: Ви сте уходе, ви сте дошли да посматрате слабе положаје земље. 10 Они му одговорише: Не, господару; слуге твоје додјоше да купе жита. 11 Сви смо ми синови једнога човека, поштени људи, нису слуге твоје уходе. 12 Он им рече: Није то истина, него сте дошли да посматрате слабе положаје земље. 13 Они одговорише: Нас, слуга твојих, било је дванаест браће, синова једнога човека у жемљи Кана-анској; и ено најмладји је данас код оца нашега, а једног нема више. 14 Јосиф им рече: Казах вам да сте уходе, 15- али ево како хоћу да се уверим: Као што је жив Фараон, нећете ви изићи одавде док не додје амо ваш најмладји брат. 16 Пошљите једнога измедју себе нек доведе брата вашега, а ви ћете остати овде заробљени. Искушаће се реци ваше, па ћу да знам је ли истина при вама; инаће, као што је жив Фараон, ви сте уходе. 17 И задржа их три дана у тамници. 18 Трећи дан рече им Јосиф: Учините ово и живећете. Ја се бојим Бога! 19 Ако сте поштени људи, један од браће нека остане у тамници, а ви остали идите и однесите жита за храну породицама својим, 20 па ми доведите најмла-дјег брата, да се провере реци ваше и да не изгинете. И они учинише тако. 21 Рекоше тад један другоме: Заиста се огрешисмо о брата свога, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, и не слушасмо га! Зато додје ова мука на нас. 22 Рубен проговори и рече им: Нисам ли јавама говорио: Немојте се огрешити о дете?, али ме ви не послушасте. Зато се ево тражи крв његова. 23 Они не знаху да их Јосиф разуме, јер он с њима говораше преко тумача. 24 Јосиф се удаљи од њих и заплака се. Затим се опет врати к њима, говори с њима, па узе измедју њих Симеона и даде га везати пред очима њиховим. 25 Јосиф заповеди да им наспу вреће жита, да новац што је који дао метну свакоме у врећу његову, и да им даду храну за пут. И тако би учињено. 26 Они натоварише жито на своје магарце и кренуше. 27 Један од њих отвори своју врећу да положи свом магарцу у месту у које беху свратили да преноће, и виде новац озго у врећи. 28 Он рече браћи својој: Врати ми се мој новац, ево га у мојој врећи! Тад задрхта срце у њима и уплашени рекоше један другоме: Што нам то учини Бог? 29 Они се вратише к Јакову, оцу своме, у земљу Канаанску, и казаше му све што им се догоди. Рекоше му: 30 Оштро говори с нама човек који управља оном земљом, и он нас држа за уходе. 31 Ми му рекосмо: Поштени смо људи, нисмо ми уходе. 32 Нас је дванаест браће, синова оца нашега; једног нема више, а најмладји је данас код оца нашега у земљи Канаанској. 33 И човек који заповеда у оној земљи нам рече: Ево како ћу познати јесте ли ви поштени људи. Оставите код мене једнога од браће а ви узмите што вам треба за храну породица ваших и идите, 34 и доведите ми свог нај-младјег брата. Тако ћу да се уверим да нисте уходе него поштени љнди. Ја ћу вам тад вратити брата и ви ћете моћи слободно ићи по овој земљи. 35 Кад они изручише своје вреће, гле, свакоме у врећи беху, у завежљају, новци његови. Видеше и они и отац њихов завежљаје новаца својих и уплашише се. 36 Рече им Јаков, отац њихов: Децу ми потрсте! Јосифа више нема, Симеона нема, и ви хоћете још и Бенијамина да ми узмете! Све се на ме скупило! 37 Рубен реће оцу своме: Два сина моја уби, ако ти га натраг не доведем. Дај га у моје руке и ја ћу ти га опет довести. 38 Рече Јаков: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам; ако би га какво зло на путу вашему задесило свалили бисте с тугом седу косу моју у гроб.

Глава 43.[уреди]

АО Глад бесе притиснула земљу. 2 Кад по-**^једоше жито које бејаху донели из Египта, рече им отац: Идите опет и купите нам мало хране. 3 Јуда му одговори: Тврдо нам се за-рекао онај човек говорећи: Ако не буде брат ваш с вама нећете ви моје лице видети. 4 Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране, али ако га нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је онај човек казао: 5 Ако не буде брат ваш с вама. јиећете ви моје лице видети. 6 Тада Израел рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата? 7 Они му одговорише: Човек је распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам још жив отац? имате ли још браће? — а ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли знати да ће казати: Доведите ми брата свога? 8 Јуда рече Израелу, оцу своме: Пусти дете 30 КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ са мном, па да се дигнемо и идемо, да останемо у животу и не помремо и ми и ти и наша деца. 9 Ја одговарам за њега, из моје га руке исти. Ако ти га натраг не доведем и преда те не ставим, да сам ти до века крив. 10 Да нисмо толико оклевали, до сад бисмо се два пута вратили. 11 Израел, отац њихов, рече им: Кад је тако, учините ово: Узмите што најлепшег има у овој жемљи у своје вреће и понесите о-ном човеку дар: мало тамјана и мало меда, мирисава корена и измирне, урми . и бадема. 12 Понесите . двоструки новац и вратите новце што бејаху озго у врећама вашим. Може бити погрешка је била. 13 Узмите брата свога, па устаните и идите опет к оном човеку. 14 Бог свемогући да вам да да надјете милост у онога човека, да вам пусти вашег другог брата и Бенијамина! А ја ако останем без де-це, нек останем без њих! 15 Тада они узеше даре и узеше двострук новац, и узеше и Бенијамина, усташе и кренуше у Египат и; изидјоше пред Јосифа. 16 Чим Јосиф виде с њима Банијамина рече управнику своме: Одведи ове људе у кућу, закољи и зготови им меса, Јер ће ти људи у подне са мном јести. 17 Човек учини као што Јосиф рече и уведе људе у кућу Јосиф Ову. 18 Они се побојаше кад их човек водјаше у кућу Јо-сифову и рекоше: Због новаца који беху метнути у вреће наше води нас докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце. 19 И они се приближише управнику куће Јо-сифове и проговорише му на вратима кућним, 20 и рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре и купили хране; 21 па кад додјосмо у место где смо имали да преноћимо отворисмо вреће, а то новци свакога од нас бејаху озго у врећи његовој, новци наши на меру, и ево ми смо их натраг доне-ли. 22 А друге смо новце донели да купимо хране. Не знамо, ко нам метну новце наше у вреће. 23 Рече им управник: Нек је мир с вама! Ничега се не бојте. Бог ваш, Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше. Новце сам^ваше ја примио. И изведе им Симеона. 24 Човек их уведе у кућу Јосифову и донесе им воде, те они опраше ноге, а и магарцима њиховим положи. 25 Они приправише дар свој чекајући докле додје Јосиф у подне, јер им би речено да ће код њега обедовати. 26 Кад Јосиф додје кући изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље. 27 Он их упита како су и рече: Је ли у доброме здрављу ваш стари отац за кога ми говористе? Је ли још жив? 28 Они одговорише: У доброме је здрављу слуга твој, отац наш: још је жив. И поклонише му се. 29 Јосиф подиже очи и виде Бенијамина, брата свога, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмладји брат ваш за кога ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив' синко! 30 Срце му уздрхта пред братом својим и сузе му на очи навреше, те брже удје у једну собу и заплака се онде. 31 После се уми и савладајући своје узбудјење рече: Послужите обед! 32 Послужише Јосифу напосе и браћи његовој напосе, а Египћанима који обедоваху код њега такодје напосе, јер Египћани не могаху јести с Јеврејима, јер је то пред очима њиховим нечисто. 33 Браћа Јосифова седоше пред њим: првородјени по првенаштву своме а најмладји по младости својој, и гледаху у чуду једни у друге. 34 Јосиф нареди да им се послуже јела која су пред њим била, а Бенијамин доби пет пута више од осталих. И они пише и веселише се с њим.

Глава 44.[уреди]

44 Јос^ ^аде ову заП°вест управнику своје ^^куће: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове; 2 а моју купу, купу сребрну, метнућеш најмладјему у врећу озго заједно с новцима за његово жито. Управник у-чини како му Јосиф нареди. 3 Сутрадан чим свану отпустише те људе с магарцима њиховтм. 4 Кад беху изишли из града, али још не беху стигли далеко, рече Јосиф своме управнику: Устани, иди за оним људима, а кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро? 5 Није ли код вас купа из које пије мој господар и којом се он служи да мисли по-гадја? Зло сте радили што сте то учинили. 6 Управ-уик их стиже и рече им тако. 7 Они му одговорише: Зашто говориш, господару, такве реци? Сачувај Боже да слуге твоје тако што учине. 8 Ето смо ти донели натраг из земље Канаан-ске новце које надјосмо озго у врећама својим, па како бисмо однели из куће господара твога сребро или злато? 9 У кога се измедју слуга твојих надје купа, онај нек погине и нек сви ми остали постанемо робови господара мога. 10 Он рече: Нека буде по рецима вашим! Онај у кога се купа надје биће мој роб, а ви остали нећете бити криви. 11 Одмах поскидаше сви на земљу вреће своје, и раздрешише сваки своју врећу. 12 Управник их претражи почев од најстаријега па до најмладјега, и купа се надје у врећи Бенијаминовој, 13 Тада они раздреше хаљине своје и нато-варивши сваки своје магаре вратише се у град. 14 Јуда и браћа његова додјоше Јосифу, докон још бесе код куће, и падоше^ пред њим на земљу. 15 Јосиф им рече: Шта то учинисте? Зар не знате да човек као што сам ја Јма моћ погадјачку? 16 Јуда му одговори: Шта да ти речемо? шта да говоримо? како да се правдамо? Бог је открио неваљалост слугу твојих. Ево смо ми сви твоји робови, и ми и овај у кога се купа нашла. 17 "Јосиф рече: Боже сачувај да ■ и ■ КЊИГА ПРВА — ПОСТАЊЕ 31 тако учиним! У кога се нашла купа, он ће да ми постане роб, а ви идите с миром оцу своме. 18 Тад се Јуда приближи к њему и рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару своме, и нека се гнев твој не распали на слугу твога, јер си ти као и сам Фараон. 19 Господар је мој упитао слуге своје, говорећи: Имате ли оца или брата? 20 и ми одговорисмо господару своме: Имамо стара оца и брата најмладјега, који се њему у старости роди; овај је брат имао брата од исте мајке који је умро; он оста сам и отац га~воли. 21 Ти рече слугама својим: Доведите ми га да га својим очима видим. 22 Одговорисмо господару своме: Не може дете оставити оца свога; ако га остави, отац ће наш умрети. 23 А ти рече слугама својим: Ако не додје с вама брат ваш најмладји, нећете ви лице моје видети. 24 Кад се вратисмо к слузи твоме, а оцу моме, казасмо му реци господара мога. 25 Рече нама отац: Идите опет, купите нам мало хране. 26 Одговорисмо: Не можемо ићи, осим ако буде с нама брат наш најмладји, јер не можемо видети лице. оног човека ако наш најмладји брат не буде с нама. 27 А слуга твој, отац мој, рече нам: Ви знате да ми је жена родила два сина. 28 Један. од њих отиде од мене и бојим се да га је зверка раскинула, јер га до сад више не видех. 29 Ако и овога. одведете и задеси га какво зло свали-ћете ми седу косу с тугом у гроб. 30 А сад да отидем к слузи твоме, оцу своме, а ово дете да не буде с нама, како је душа онога везана за душу овога, 31 умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити седу косу слуге твога, а оца свога, с тугом у гроб. 32 Јер се твој слуга подјемчио за дете оцу своме рекав: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу своме до века. 33 Допусти зато, молим те, да слуга твој остане на место детета да буде роб господару моме, а дете нек иде с браћом својом. 34 Јер како бих се вратио оцу своме без детета? Ах само да не гледам жалост оца свога!

Глава 45.[уреди]

Јосиф се не могаше више уздржати пред свима који стајаху око њега. И он повика: Изидјите сви! Тако не оста нико код Јосифа, кад се он очитова браћи својој. 2 И он подиже глас плачући. Чуше га Египћани и чу га и дом Фа-раонов. 3 Рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф. Је ли ми отац још у животу? Али му браћа не мо-гоше одговорити јер се бену збунили пред њим. 4 Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И они приступише. А он рече: Ја сам Јосиф, брат ваш, кога продадосте у Египат. 5 Немојте сад жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла испред вас ради спаса живота вашега. 6 Ево је већ две године глад у земљи а још за пет година неће бити ни ора- ња ни жетве. 7 Бог ме посла пред вама да вас сачува у земљи и да вам спасе живот избављењем великим. 8 Нисте ме ви отправили овамо него сам Бог који ме постави оцем') Фараона и господарем од свега дома његова и намесником над свом земљом египатском. 9 Вратите се брже к оцу моме и кажите му: Овако говори син твој Јосиф: Бог ме постави господарем над свом земљом египатском, додји к мени, не чаши! 10 Седећеш у земљи Госенској и бићеш код мене ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и све твоје. 11 Ја ћу те .хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и све твоје. 12 А ето видите очима својим, а и брат мој Бенијамин својим очима, да вам ја сам говорим; 13 Кажите оцу моме сву славу моју у Египту и све што сте видели; похитатјте и доведите ми овамо оца мога. 14 Он паде око врата Бенијамину, брату своме, и заплака се. И Бенијамин се заплака о врату његову. 15 Он пољуби тад плачући и о-сталу браћу своју. Затим се браћа његова раз-говорише с њим. ■ 16 У кући Фараоновој чу се да су дошла браћа Јосифова. И то би мило Фараону и слугама његовим. 17 Фараон рече Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, те идите натраг у земљу Канаанску, 18 па узмите оца свога и сву чељад своју и додјите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи египатској, и јешћете обиље од ове земље. 19 А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље египатске кола за децу своју и жене своје, и повежите оца свога и додјите овамо. 20 Не жалите за оним што ћете напустити, јер што има најбоље у земљи египатској ваше је. 21 Синови Израелови учинише тако. Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој и даде им и храну за пут. 22 Свакоме даде по двоје хаљине, а Бенијамину даде триста сребрних сикли и петоре хаљине? 23 А оцу своме посла десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Египту, и десет магараца натоварених жита и хлеба и јестива за пут. 24 Тако отправи браћу своју који подјоше. И рече им: Не свадјајте се путем. 25 Они се вратише из Египта и додјоше коцу своме у земљу Канаанску. 26 Рекоше му: Још је'жив Јосиф и он заповеда над свом земљом египатском. Али Јаков оста тврда срца, јер им не вероваше. 27 Али кад му казаше све реци Јосифове, које им је Јосиф рекао, и кад виде кола која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова, оца његова. 28 И Израел рече: Доста је! Још је жив син мој Јосиф! Ићи ћу, и видећу га пренего умрем! с"и) Почасно име које се даваше великим достојанственицима: министрима кнезовима и т. д.

Глава 46.[уреди]

Израел^подје са свим што имаше, и дошав у Бер-Шебу принесе жртву Богу оца свога Исака. 2 Бог рече Израелу ноћу у једном вири јењу: Јакове! Јакове!. А Израел одговори: Ево ме! 3 Бог му рече: Ја сам Бог, Бог оца твога; не бој се отићи у Египат, јер ћу онде учинити од тебе велик народ. 4 Ја ћу сам ићи с тобом у Египат и ја ћу те оданде вратити; и Јосиф ће теби очи заклопити.^ 5 Јаков крену из Бер-Шебе и синови Израело-ви наместише Јакова, оца свога, и децу своју и жене своје на кола која им Фараон посла. 6 У-зеше стоку своју и добра своја што бејаху стекли у земљи Канаанској. И Јаков подје у Египат са свом породицом-својом. 7 Он одведе са собом у Египат и синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју. 8 Ово су имена деце Израелове што додјоше у Египат: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев: Рубен. 9 Синови Рубенови: Хенок, Палу, Хезрон и Карми. 10 Синови Симеонови: Јемуел, Јамин, Охад Јакин, Жохар и Саул, син једне Кананејке. 11 Синови Левијеви: Гершон, Кехат и Мерари. 12 Синови Јудини: Ер, Онан, Села, Перез и Зерах; али Ер и Онан беху умрли у земљи Канаанској. Синови Перезови беху Хезрон и Ха-мул, 13 Синови Исахарови: Тола, Пува, Јоб и Симеон. 14 Синови Забулонови: Серед, Елон и Јахлел. 15 То су синови које Леа роди Јакову у Падан-Араму и јоште Дина, кћер њезина. Свега синова његових и кћери његових бесе тридесет и три. 16 Синови Гадови: Сифјон, Хаги, Шуни, Есбон, Ери, Ароди и Ареели. 17 Синови Асерови: Јимна, Јишва, Јишви и Берја и сестра њихова Серах. А синови Берјини: Хебер и Малкел. 18 То су синови Зилпе, коју даде Лабан кћери својој Леји и она их роди Јакову. Свега шеснаест душа. 19 Синови Рахеле, жене Јаковљеве: Јосиф и Бенијамин. 20Јосифу се родише у Египту од Ас-нате, кћери Поти-Фере, свештеника Онског: Ма-насије и Ефрајим. 21 Синови Бенијаминови: Бела, Бекер, Ажбел, Гера, Нааман, Ехи, Рош, Мупим, Хупим и Ард. 22 То су синови Рахелини који се родише Јакову. Свега четрнаест душа. 23 Син Данов: Хушим. 24 Синови Нефталијеви: Јахзеел, Гуни, Језер и Шилем. 25 То су синови Билхе, коју даде Лабан кћери својој Рахели и она их роди Јакову. Свега седам душа. 26 Укупно додјоше с Јаковом у Египат шездесет и шест душа изишлих из бедара његових, осим жена синова Јаковљевих. 27 И Јосиф имаше два сина који му се родише у Египту. Свега дакле душа дома Јаковљева што додјоше у Египат бесе седамдесет. 28 Јаков посла Јуду напред к Јосифу да му јави да иде у Госен. 29 Јосиф запреже кола своја да изидје на сусрет Израелу, оцу своме, у Госен. И чим га виде паде му око врата и плака дуго о врату његову. 30 Израел рече Јосифу: Сад већ не марим и да умрем кад, сам видео лице твоје и кад си још жив. 31 Јосиф рече браћи својој и дому оца свога: Идем да јавим Фараону, и казаћу му: Браћа моја и дом оца мога додјоше ми из земље Канаанске. 32 Ти су људи пастири, који су се свагда бавили око стоке, и они доведоше и овце своје и говеда своја и све што је њихово. 33 Кад вас Фараон зове и каже вам: Чиме се бавите? 34 а ви одговорите: Слуге су твоје стадом се бавиле од своје младости па до данас, и ми и стари наши. Тако ћете остати у земљи Госенској, јер су египћанима сви пастири нечисти.

Глава 47.[уреди]

Јосиф оти'де да јави Фараону и рече му: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају додјоше из земље Канаанске, и ено их у земљи Госенској. 2 Он узе са собом пет браће своје и представи их Фараону. 3 Фараон рече браћи његовој: Чим се ви бавите? Они одговорише Фараону: Слуге су твоје пастири, и ми као и стари наши. 4 Још рекоше Фараону: Дошли смо да живимо у овој земљи, јер код нас нема паше за стоку слугу твојих, јер је велика глад притиснула земљу Канаанску; а сад допусти да слуге твоје живе у земљи Госенској. 5 Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја додјоше к теби. 6 Земља,је египатска пред тобом; насели оца свога и браћу своју на најбољем месту у овој земљи. Нека живе у земљи Госенској; а ако ме-дју њима надјеш вредних људи постави их над мојим стадима. 7 Јосиф позва затим оца свога и представи га Фараону. И Јаков благослови Фараона. 8 Фараон рече Јакову: Колики је број дана година живота твога? 9 Јаков одговори Фараону: Дани путовања мога јесу сто и тридесет година. Мали су дани година живота мога и зли су били и они нису достигли дане година живота отаца мојих у њиховом путовању. 10 Јаков опет благослови Фараона и опрости се од Фараона. 11 Јосиф насели оца свога и браћу своју и додели им имање у земљи египатској на најбољем месту те земље, у крајини Рамсесовој, као што бесе наредио Фараон. 12 Јосиф снабде КЊИГА ПРВА - ПОСТАЊЕ 33 хлебом оца свога и браћу своју и сав дом оца свога према броју деце. 13 Али неста хлеба у свој земљи, јер глад бесе врло велика. Земља египатска и земља Канаанска очајаваху од глади. 14 Јосиф покупи сав новац који се надје у земљи египатској и у земљи Канаанској за жито које куповаху и унесе тај новац у кућу Фараонову. 15 А кад неста новца у земљи египатској и у земљи Канаанској, сви Египћани додјоше к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба! Зашто да пред тобом издахнемо?, јер новаца више нема. 16 Јосиф рече: Дајте стоку своју и даћу вам хлеба за стоку, кад новаца нема 17 И они доведоше к Јосифу своја стада и Јосиф им даде хлеба за коње, за овце, за говеда и за магарце. Тако, их оне године прехрани хлебом за сву стоку њихову. 18 Кад та година продје, додјоше они к Јосифу опет и друге године говорећи: Не можемо сакрити од господара свога да је новаца нестало а и стока коју имасмо у нашега је гоЈ сподара; а сад већ ништа нема пред господа-рем нашим осим телеса наших и њива наших. 19 Зашто да на твоје очи умремо? Ево и нас и наших њива. Купи и нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим постанемо Фараонови робови. Дај нам жита да посејемо, да останемо живи и сви не помремо,= и да земља не опусти. 20 Јосиф покупова Фараону све њиве у Египту, јер Египћани продадоше сваки своју њиву, јер их глад на то натера. И земља поста својина Фараонова. 21 Он пресели народ у градове од једног краја до другога Египта. 22 Само не купи свештеничких њива, јер постојаше Фараонов закон за свештенике који живљаху од прихода који им признаваше Фараон. Зато они не продадоше својих њива. 23 Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше за Фараона; ево вам семена, па засејте њиве. 24 О жетви да-ћете пети део Фараону а четири дела нек вам буду за семе и за храну, вама и онима који су у кућама вашим и деци вашој. 25 А они рекоше: Ти си нам живот сачувао, нек надјемо милост пред очима господара свога, и бићемо робови Фараонови. 26 Јосиф постави закон, који и данас важи, по коме се Фараону даје пети део прихода њива египатских; само њиве све-штеничке не припадају Фараону. 27 Израел се бављаше у земљи египатској, у земљи Госенској. Они стекоше имања, и наро-дише се и намножише се веома. 28 Јаков поживе седамнаест година у земљи египатској; а дани година Јаковљевога живота беху свега сто и четрдесет и седам година. 29 Кад се Израелу приближи време да умре, до-жва сина свога Јосифа и реће му: Ако сам нашао милост пред очима твојим, метни руку своју под стегао моје и учини ми милост и веру, немој ме сахранити у Египту! 30 Кад легнем Стари завет код отаца својих, а ти ме однеси из Египта и сахрани ме у гроб њихов. Јосиф му одговори: Учинићу како си казао. 31 Јаков му рече: За-куни ми се. И он му се закле. Израел се поклони преко узглавља одра свога.

Глава 48.[уреди]

После ових догадјаја јавише Јосифу: Ено *^отац ти је болестан. И он поведе са собом два своја сина, Манасија и Ефрајима. 2 Јавише то Јакову и рекоше му: Ево син твој Јосиф иде к теби. Израел прибра снаге своје и седе на постељи својој. 3 Јаков рече Јосифу: Бог свемогући појави се мени у Лузу, у земљи Канаанској и благослови ме. 4 И рече ми: Учинићу да напредујеш и да се намножиш и учинићу од тебе мноштво народа, и ову ћу земљу дати породу твоме након тебе, да је држи до века. 5 Сад дакле два сина твоја који ти се родише у земљи египатској пре но што к теби додјох у Египат, моји су: Ефрајим и Манасије нек буду моји као и Рубен и Симеон. 6 А деца коју родиш после њих нека буду твоја, и нека се по имену браће своје зову у наследју своме. 7 Јер кад се враћах из Падана умре ми Рахела у земљи Канаанској, на путу не далеко од Ефрате и ја је сахраних ту на путу у Ефрату, а то је Бетлехем. 8 Израел погледа синове Јосифове и рече: Ко су ови? 9 Јосиф рече оцу своме: Моји синови које ми Бог овде даде. А он рече: Дај да ми додју ближе, да их благословим. 10 Израелу беху отежале очи од старости, те не могаше добро видети. Јосиф му их приведе близу и он их пољуби и загрли. 11 Израел рече Јосифу: Нисам се надао да ћу видети лице твоје, а гле, Бог ми даде да видим и пород твој. 12 Јосиф их одмаче од колена оца свога и поклони се лицем до земље. 13 Затим их Јосиф узе обојицу, Ефрајима себи с десне стране а Израелу с леве, а Манасија себи с леве стране а Израелу с десне, и тако их примаче к њему. 14 Израел испружи десну руку своју и метну је на главу Ефрајиму, који је био младји, а леву на главу Манасију. Тако он навлас намести руке, јер је Манасије био првенац. 15 Он благослови Јосифа и рече: Бог, пред којим су свагда ходили оци моји Абрахам и Исак, Бог, који ме је водио од како сам постао до данашњега дана; 16 ан-дјео који ме је избављао од свакога зла, да благослови ову децу и да се по мом имену и по имену отаца мојих Абрахама и Исака прозову и намноже на земљи! 17 Кад Јосиф виде да отац метну своју десну руку Ефрајиму на главу, не би му мило, те ухвати оца свога за руку, да је с главе Ефрајимове премести на главу Манасијеву. 18 И рече оцу своме: Ово је првенац, метни десницу на његову главу. 19 Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће младји брат његов бити већи од њега и пород ће његов бити велико мноштво народа. 20 Он их благослови у онај дан и рече: Тобом ће Израел благосиљати говорећи: Бог да ти учини као Ефрајиму и Манасију! И постави Ефрајима испред Манасија. 21 Израел рече Јосифу: Ево ја ћу ускоро умрети! Али ће Бог бити с вама и вратиће вас опет у земљу отаца ваших. 22 Ја теби дајем, преко дела браће твоје, део који узех из руку Аморејских мачем својим и луком својим.

Глава 49.[уреди]

Јаков сазва синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам после бити. 2 Скупите се, послушајте, синови Јаковљеви! Послушајте Израела, оца свога! 3 Рубене, ти си мој првородјени, крепост моја и првина снаге моје; висок си по достојанству, одличан по снази. 4 Бесан кд бујица, првенаштво неће бити твоје, јер си лег6 на постељу оца свога, — оскврнуо си је!... он је лего на моју постељу ! 5 Симеон и Леви браћа су.' Мачеви су њихови оружје од насиља. 6 У тајне њихове да не улази душа моја, са њиховим збором да се слава моја не помеша! Јер у гневу свом побише људе и бикове у свом бесу покидаше. 7 Проклет гнев да им је, јер је свиреп био, и бес њихов, јер је жесток био! Разделићу их по Јакову, расућу их по Израелу. 8 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја; рука твоја за вратом ће бити непријатељ'ма твојим, и пред тобом клањаће се деца оца твога. 9 Ој лавићу Јуда! С плена се ти врати, сине, спусти се и леже као лав, као лавица: ко ће њега истерати? 10 Скиптар се неће одвојити од Јуде, ни палица заповести од ногу његових, док не додје одмор, и народи му се не покоре. 11 Он магарца свог за лозу веже, за најбољу лозу пуле магарице своје; хаљину у вину пере своју, свој огртач у крви од грождја; 12 Очи су му црвене од вина, од млека му сви се зуби беле. 13 Забулон ће живети код мора, лука ће он бити у којој ће пристат ладје, а лакат ће његов на Сидон се наслонити. 14 Исахар је магарац пун снаге који у шталама лежи. 15 Он види да је почивалиште његово добро и питома да је земља; под теретом ледја он сагиње и постаје слуга, роб рада постаје. 16 Дан ће народу своме судити ко и сваком племену Израела. 17 Био Дан на путу змија и гуја на стази, која коња за ноге уједа, те коњаник наузнако пада. 18 Господе, ја се уздам у твоје спасење! 19 На Гада ће војске оружане нападати, ат ће и он да нападне и да их потисне. 20 Сладак хлеб ће у Асера бити и краљевске ће он дати сласти. 21 Нефтали је кошута слободна, он који лепе реци збори. 22 Јосиф јесте младо родно дрво, младо родно дрво покрај воде живе; огранци му се изнад зида шире. 23 Изазваше њега стрелци, одапеше стреле, гонише га, 24 али лук је његов чврст остао; очврснуше мишице и руке његове од руку силнога Бога Јаковљева, — И он поста пастир и стена Израелу, — 25 од Бога оца твога — помого ти! од Свемоћнога, — благосиљао те! Дошо на те бјагослов с висине неба, благослов из дубине бездана, благослов дојака и утробе материне! 26 Благослови оца твога благослове отаца мојих надвисују, до висина-их вечних брда надвисују! Били они Јосифу над главом, на челу кнезу браће своје! 27 Бенијамин је вук грабљиви. Јутром он лов једе а вечером дели плен. 28 Ово су они што сачињавају дванаест племена Израелових, и ово им отац изговори кад их биагослови. Свакога благословом његовим благослови их. КЊИГА ДРУГА — ИЗЛАЗАК 35 ■дје,

нити.

> добро есење! спадати,

29 Затим им даде ову заповест: Кад се приберем к роду своме, сахраните ме код о-таца мојих у пећину која је на њиви Ефрона Хетејца, 30 у пећину која је на њиви Макпел-ској према Мамрији, у земљи Канаанској, коју купи Абрахам с њивом у Ефрона Хетејца, да има свој гроб. 31 Онде сахранише Абрахама и Сару, жену његову; онде сахранише Исака и Ребеку, жену његову, и онде сахраних и Леу. 32 Њива и пећина на њој купљене су у синова Хетових. 33 Кад Јаков изговори заповести синовима својим, испружи ноге своје на постељу и умре, и би прибран к роду свома.

Глава 50.[уреди]

Јосиф паде оцу своме на лице, плака ^"над њим и пољуби га. 2 Он нареди лека-рима који бену на служби код њега да балса-мују оца његова и лекари балсамоваше Израела. 3 У томе продјоше четрдесет дана, јер толико дана треба за балсамовање. За њим пла-каше Египћани седамдесет дана. 4 Кад продјоше дани жалости, рече Јосиф родбини Фараоновој: Ако сам нашао милост пред очима вашим говорите Фараону и реците му: 5 Отац ме је мој заклео говорећи: Ево ја ћу ускоро умрети! Сахрани ме у гроб стечен у земљи Канаанској. И сад дозволи да идем да сахраним оца свога, а после ћу опет доћи. 6 Фараон му одговори: Иди, сахрани оца свога како те је заклео. 7 Јосиф отиде да сахрани оца свога. С њим подјоше све слуге Фараонове, старешине од дома његова и све старешине од земље египатске, 8 сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његова; само децу овце и говеда оставише у земљи Госенској. 9 Са Јосифом кренуше још и кола и коњаници тако да је пратња испала врло велика. 10 Кад стигоше на гумно Атадово, преко Јордана, плакаше онде и тужи-ше много, и Јосиф држа за оцем својим жалост седам дана. 11 Мештани, Кананејци видеше жалост на гумну Атадову и рекоше: У великој су жалости Египћани! Зато прозваше оно гумно преко Јордана: Абел-Мисраим1) 12 Тако извршише синови Јаковљеви заповест оца свога. 13 Они га пренесошеу земљу Ка-наанску и сахранише га у пећину на њиви Мак-пелској, према Мамрији, коју Абрахам купи у Ефрона Хетејца као свој гроб. 14 Пошто сахрани свог оца Јосиф се врати у Египат заједно са браћом својом и са свима који бејаху изишли с њим да сахране оца његова. 15 Кад браћа Јосиф ова видеше да им отац умре, рекоше: А ако нас сад Јосиф замрзиле и врати нам све зло што му учинисмо? 16 И они поручише Јосифу: Отац твој даде пре смрти своје ову заповест: 17 Овако кажите Јосифу: Опрости злочин и грех браће своје, јер ти они зло учинише! Опрости сад грех слугу Бога оца свога! Чу-јучи те реци Јосиф се заплака. 18 После додјо-ше и сама браћа његова, падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје. 19 Јосиф им рече: Не бојте се; јер, јесам ли је ха месту Бога? 20 Ви сте смислили били да ми зло учините; али то Бог врати на добро, да испуни оно што се данас збива, да се многобројном народу живот сачува. 21 Будите дакле без страха. Ја ћу хранити и вас и децу вашу. И он их утеши говорећи срцу њиховоме. 22 Јосиф оста у Египту с домом оца свога и поживе сто и десет година. 23 Јосиф виде синове Ефрајимове до трећега колена; и синови Макира, сина Манасијева родише зе на његовим коленлма. 24 Јосиф рече браћи својој: Ја ћу ускоро у-мрети; али ће вас Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео да ће је дати Абрахаму, Исаку и Јакову. 25 Јосиф закле синове Израелове говорећи: Бог ће вас походити, и ви онда однесите кости моје одавде. 26 Јосиф умре у својој сто и десетој години. Њега балсамоваше и метнуше у ковчег у Египту. ') Абел-Мисраим значи жалост египатска.