Библија (Бакотић) : Излазак

Извор: Викизворник
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Египат с Јаковом, сваки са својом породицом:

2 Рувим, Симеон, Левије, Јуда,

3 Исахар, Завулон, Венијамин,

4 Дан, Нефталин, Гад и Асир.

5 Лица проистеклих од Јакова било је свега седамдесет. Јаков беше тад у Египту.

6 Јосиф умре и умреше и сва браћа његова и сав онај нараштај.

7 Синови Израиљеви народише се и умножише се и напредоваше, и посташе све силнији. И сва их се египатска земља напуни.

8 У Египту би подигнут нов краљ који не беше познао Јосифа.

9 Он рече народу своме: Гле синови Израиљеви посташе народ већи и силнији од нас.

10 Него хајде будимо опрезни према њима; не дајмо им да се множе па да -, ако настане рат, - не пристану с непријатељима нашим да се боре против нас и после изиђу из земље.

11 И над њима беху тада постављени надгледници да их муче тешким пословима. Тако дође до тога да народ Израиљев сагради градове Питом и Рамесу, да служе Фараону као слагалишта.

12 Али што га они више мучаху, то се он више множаше и напредоваше; и синови Израиљеви постадоше мрски.

13 Тада Египћани подвргоше синове Израиљеве тешкоме ропству,

14 и загорчаше им живот тешким радовима глине и опека, и свим пољским радовима и сваким другим послом; и на све то их они натераху мучећи их.

15 Краљ Египатски овако проговори бабицама јеврејским, од којих једној беше име Софора а другој Фува:

16 Кад бабичите Јеврејке и у порођају видите да је која родила мушко, убите га, а женско оставите да живи.

17 Али се бабице бојаху Бога и не чињаху како им рече краљ египатски, него остављаху децу у животу.

18 Краљ египатски позва бабице и рече им: Зашто то чините, те остављате децу у животу?

19 Бабице одговорише Фараону: Јеврејке нису као жене Египћанке; јаке су и роде пре но што им бабица дође.

20 И Бог учини добро бабицама и народ се много умножи и оснажи;

21 и како се бабице бојаху Бога, даде Бог срећу домовима њиховим.

22 Тада Фараон даде свему своме народу ову заповест: Свако мушко дете које се роди бацићете у реку а кћери ћете оставити у животу.

Глава 2.[уреди]

1 Један човек од куће Левијеве беше узео за жену једну Левијеву кћер.

2 Она затрудне и роди сина. Она виде да је дете лепо и сакри га три месеца.

3 Не могући га више крити, узе ковчежић од сите, премаза га смолом и паклином, метну дете у њега и спусти га у трску крај реке.

4 Сестра детиња стаде подаље да види шта ће бити с њим.

5 Кћи Фараонова сиђе на реку да се купа, а девојке њезине ходаху поред реке. Она угледа ковчежић у трсци и посла слушкињу своју да га извади.

6 Она га отвори и виде дете; беше мушко дете које плакаше. Њој се сажали, те рече: То је јеврејско дете.

7 Тада сестра детиња рече кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти зовем дојкињу Јеврејку да ти доји дете?

8 Иди -, рече јој кћи Фараонова. И девојчица отиде и дозва матер детињу.

9 Кћи Фараонова јој рече: Узми ово дете и одој ми га, даћу ти плату твоју. И жена узе дете и одоји га.

10 Кад дете одрасте, одведе га кћери Фараоновој, а она га гледа као да јој је син, и надену му име Мојсије, јер, рече, из воде га извадих.

11 Кад Мојсије порасте, он изиђе к браћи својој и виде невољу њихову. И виде да један Египћанин бије човека Јеврејина између браће његове.

12 Он се обазре на једну и на другу страну и кад виде да ту никога не беше, уби Египћанина и закопа га у песак.

13 Сутрадан изиђе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и он рече ономе који чињаше криво: Зашто бијеш ближњега свога?

14 А он одговори: Ко је тебе поставио поглавицом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Египћанина? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало за то.

15 Фараон чу за то и он тражаше да се Мојсије погуби. Али Мојсије побеже од Фараона и пође у земљу Мадијамску, и ту седе код једнога студенца.

16 Мадијамски свештеник имаше седам кћери. Оне дођосе да захватају воде, и напунише појила да напоје стадо оца свога.

17 Али у то надођоше пастири који их отераше. Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.

18 Кад се оне вратише к своме оцу Рагуилу[1], он им рече: Што се данас тако рано вратисте?

19 А оне одговорише: један Египћанин одбрани нас од пастира и нали нам и напоји нам стадо.

20 А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто сте оставили тако тог човека? Зовните га да узме нешто јела.

21 Мојсије се реши да остане код тог човека, који даде Мојсију кћер своју Сефору за жену.

23 Она роди сина и он му надену име Гирсам, јер сам, рече, у туђој земљи.

23 После много времена умре краљ египатски, и синови Израиљеви још уздисаху и викаху од невоље, и вика од невоље њихове допре до Бога.

24 Бог чу уздисање њихово и опомену се савеза свога с Авраамом, и Исаком и с Јаковом.

25 Бог погледа на синове Израиљеве и виде их.

Глава 3.[уреди]

1 Мојсије пасијаше стадо Јотора, таста свога, свештеника Мадијамскога; и он одведе стадо преко пустиње и дође на гору Божју Хорив.

2 Тад му се појави анђео Господњи у пламену огњеном из једне купине. Мојсије погледа; и гле, купина беше сва у пламену, и купина не сагореваше.

3 Мојсије рече: Идем да се сакријем, да видим шта је то велико виђење и зашто не сагорева купина.

4 Господ га виде да се сакрива да гледа, и Бог га зовну из средине купине и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме!

5 Рече му Бог: Не приближуј се овамо; изуј обућу своју с ногу својих, јер је место на коме стојиш света земља.

6 И још рече: Ја сам Бог оца твога, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. Мојсије заклони лице своје, јер га беше страх гледати у Бога.

7 Господ рече: Видео сам невољу народа свога у Египту и чуо сам вапај његов од зла што му чине мучитељи његови, јер знам муке његове.

8 Сишао сам да га избавим из руку египатских, и да га изведем из те земље у земљу добру и пространу, у земљу у којој тече млеко и мед, на места у којима станују Хананеји, Хетеји, Амореји, Ферезеји, Јевеји и Јевусеји.

9 Гле, вапај синова Израиљевих до мене дође, и ја видех муку којом их Египћани муче.

10 Сад иди, послаћу те к Фараону, и ти ћеш извести народ мој, синове Израиљеве, из Египта.

11 Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем Фараону, и да изведем синове Израиљеве из Египта?

12 Бог рече: Ја ћу бити с тобом; и знак да сам те ја послао биће ти овај: Кад изведеш народ из Египта, служићете Богу на овој гори.

13 Мојсије рече Богу: Ићи ћу дакле синовима Израиљевим и рећи ћу им: Бог отаца ваших посла ме к вама. Али ако ме питају које је име његово, шта ћу им одговорити?

14 Бог рече Мојсију: Ја сам онај који јесам. И рече даље: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Онај коме је име "Ја јесам" он ме посла к вама.

15 Још рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ, Бог отаца ваших, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама. То је моје име у вечности, то је моје име од колена на колено.

16 Иди, сабери старешине Израиљске и реци им: Господ, Бог отаца ваших, појавио се мени, Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев. Он рече: Видео сам вас и видео сам како вам је у Египту,

17 и рекох: Извешћу вас из Египта у коме се мучите, у земљу Хананеја, Хетеја, Амореја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, у земљу у којој тече млеко и мед.

18 Они ће глас твој послушати, па ћеш ти и старешине Израиљске отићи краљу египатском, и рећи ћете му: Господ, Бог Јевреја, појави се нама. Дозволи нам да изиђемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу, Богу своме.

19 Ја знам да вам краљ египатски неће допустити да изиђете без руке крепке.

20 Али ћу ја пружити руку своју и ударићу Епипат свакојаким чудесима која ћу усред њега учинити. После тога ће вас он пустити.

21 А учинићу и да народ тај нађе милост пред очима Египћана, и кад пођете нећете ићи празних руку.

22 Свака ће жена заискати од суседе своје и од оне што јој у кући станује посуђа сребрног и посуђа златног и хаљина које ћете метнути на синове своје и на кћери своје; и опленићете Египћане.

Глава 4.[уреди]

1 Мосије одговори и рече: Они ми неће веровати нити ће послушати гласа мога, него ће ми рећи: Није ти се Бог појавио.

2 Господ му рече: Шта ти је то у руци? Он одговори: Штап.

3 Господ рече: Баци га на земљу. Он га баци на земљу и он поста змија. Мојсије побеже од ње.

4 Господ рече Мојсију: Пружи руку своју и ухвати је за реп. И он пружи руку своју и ухвати је за реп, и змија поста опет штап у руци његовој.

5 То ћеш учинити, рече Господ, да верују да ти се појавио Господ, Бог отаца њихових, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

6 Још му рече Господ: Метни руку своју у недра своја. И он метну руку своју у недра своја; па је извади, и гле, рука му беше губава, бела као снег.

7 Господ рече: Метни опет руку своју у недра твоја. И он опет метну руку своју у недра своја, и гле, она беше опет постала као и остала пут његова.

8 Ако ти не верују, - рече Господ, - на глас твог првог знамења, вероваће на глас другог знамења.

9 Ако не верују ни на оба та знамења и не послушају гласа твога, а ти захвати воде из реке и пролиј на земљу, и вода коју захватиш из реке претвориће се у крв на земљи.

10 Мојсије рече Господу: Ах, Господе, нисам речит човек, нити сам пре то био, нити од како си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спора језика.

11 Господ му рече: Ко је дао уста човеку?, или ко може направити да неко постане нем или глух, да види или да је слеп? Зар не ја, Господ?

12 Иди, дакле; ја ћу бити с устима твојим и научићу те шта ћеш да говориш.

13 Мојсије рече: Ах Господе, пошљи онога кога будеш хтео да пошаљеш.

14 Тад се гнев Господњи распали на Мојсија, и он му рече: Није ли ту брат твој Арон Левит? Знам да ће он лако говорити, и, гле, он иде према теби и кад те види обрадоваће се у срцу своме.

15 Говорићеш му и метнућеш му речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и ја ћу вас научити шта ћете чинити.

16 Он ће за тебе говорити народу: он ће ти служити уместо уста, а ти ћеш за њега бити место Бога.

17 Узми тај штап у руку своју, и с њим ћеш знамења учинити.

18 Мојсије отиде и кад се врати к Јотору, тасту своме, рече му: Пусти ме, молим те, да се вратим к браћи својој који су у Египту, да видим јесу још у животу. Јотор рече Мојсију: Иди с миром.

19 Господ рече Мојсију у Мадијаму: Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су тражили живот твој.

20 Мојсије узе жену своју и синове своје, посади их на магарце и врати се у земљу египатску. Он узе у своју руку штап Божји.

21 Господ рече Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Египат, пази на сва чудеса која мећем у твоје руке; ти ћеш их пред Фараоном учинити. И ја ћу му учинити да му отврдне срце и он неће пустити да народ иде.

22 Рећи ћеш Фараону: Овако говори Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.

23 Кажем ти: Пусти сина мога нек иде, да ме послужи; ако га ти нећеш пустити да иде, гле, учинићу да погине син твој, првенац твој.

24 За време пута, у једном месту у коме Мојсије преноћи, Господ навали на њега и хтедне да учини да умре.

25 Сефора узе оштар камен и обреза сина свога, а обрезак баци к ногама Мојсијевим, говорећи: Крвав си ти мени заручник!

26 И Господ га остави. И тад она рече: "Крвави заручниче!", због обрезања.

27 Господ рече Арону: Изиђи у пустињу у сусрет Мојсију. И Арон отиде и срете Мојсија на Гори Божјој, и пољуби га.

28 Мојсије каза Арону све речи Господа који га посла и сва знамења која му нареди да чини.

29 Мојсије и Арон проследише пут и сабраше све старешине синова Израиљевих.

30 Арон каза све речи које беше рекао Господ Мојсију, и Мојсије учини знамења пред народом.

31 И народ верова. И разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео патње њихове, и сагнувши се поклонише се.

Глава 5.[уреди]

1 Мојсије и Арон изиђоше затим пред Фараона, и рекоше му: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Пусти народ мој нек иде да ми у пустињи служи о празнику моме.

2 Фараон одговори: Ко је Господ, да слушам глас његов и пустим Израиља да иде? Не познајем ја Господа, и нећу пустити Израиља да иде.

3 Они рекоше: Бог Јевреја појави се нама. Допусти нам да идемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу, Богу своме, да нас не удари кугом или мачем.

4 И краљ египатски им рече: Мојсије и Ароне, зашто одвраћате народ од посла свога? Идите на свој посао.

6 Фараон рече: Гле, овај је народ сад многобројан у земљи и ви бисте хтели да оставља своје послове!

6 И тог истог дана даде Фараон настојницима и управитељима народа ову заповест:

7 Од сада нећете више додавати народу сламу за опеке као до сада.

8 Али ћете захтевати од њих да израђују исту количину опека као до сада, и нећете им ништа одбити; јер су они лени; зато они вичу говорећи: Хајдемо да принесемо жртву Богу своме!

9 Нека се навали рад на те људе, и нек се њим баве, па се неће више на лажне речи обазирати.

10 Настојници и управитељи народа рекоше народу: Овако говори Фараон: Ја вам нећу више давати сламу;

11 идите сами и набавите себи сламе где је нађете, јер вам се ништа од вашег рада не смањује.

12 Народ се разиђе по свој земљи египатској да чупа стрњику место сламе.

13 Настојници наваљиваху на њих говорећи: Свршујте свој рад дан по дан као кад је било сламе.

14 И батинали су се управитељи синова Израиљевих које су над њима били поставили настојници Фараонови: Зашто - говораше им се - нисте јуче и данас израдили као пре онолико опека колико вам је одређено?

15 Управитељи синова Израиљевих отидоше да се жале Фараону и рекоше му: Зашто чиниш тако слугама својим?

16 Не додаје се више слама слугама твојим, а каже нам се: Израдите опеке! И гле слуге се твоје батинају, као да је твој народ крив.

17 Фараон одговори: Лени сте! Лени сте! Зато ви говорите: Идимо да принесемо жтрве Господу!

18 Идите сад на рад; слама вам се неће додавати, а опеке ћете дати на број.

19 Управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Нећете ви дати мање опека; сваки дан меру дана дајте.

20 Вративши се од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који чекаху на њих.

21 Они им рекоше: Нек вас Господ гледа, и нека суди! Ви сте нас омразили Фараону и слугама његовим; ви сте им мач у руку дали да бисмо ми изгинули.

22 Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао зло на овај народ? Зашто си ме послао?

23 Од како изиђох пред Фараона да у твоје име говорим, он учини зло овом народу, и ти не избави народа свога.

Глава 6.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Сад ћеш да видиш шта ћу чинити Фараону; крепка рука натераће га да их пусти, крепка рука натераће га да их отера из земље своје.

2 Још говори Бог Мојсију, и рече му: Ја сам Господ.

3 Ја сам се појавио Аврааму, Исаку и Јакову као Бог свемоћни, али под именом својим Господа не бих им познат.

4 Ја сам утврдио савез свој с њима да им дам земљу Хананску, земљу ходочашћа њихових, у којој пребиваху.

5 Ја чух уздисање синова Израиљевих, које Египћани држе у ропству и опоменух се савеза свога.

6 Зато кажи синовима Израиљевим: Ја сам Господ и ја ћу вас ослободити бремена египатских тегоба, опростићу вас ропства њихова и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим.

7 Узећу вас као свој народ и ја ћу вама бити Бог, и ви ћете познати да сам ја, Господ, Бог ваш, који вас изводим испод бремена египатских.

8 Увешћу вас у земљу за коју се заклех да ћу је дати Аврааму, Исаку и Јакову; и даћу вам је да је држите, ја, Господ.

9 Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али муке и тешко ропство сметаше им да слушају Мојсија.

10 Господ говори Мојсију, и рече:

11 Иди, кажи Фараону, краљу египатскоме, нека пусти синове Израиљеве да иду из земље његове.

12 Мојсије одговори пред Господом: Гле, синови Израиљеви ме не слушаше; а како да ме послуша Фараон, мене који немам реч лаку?

13 Господ говори Мојсију и Арону, и даде им заповести за синове Израиљеве и за Фараона, краља египатскога, да се синови Израиљеви изведу из земље египатске.

14 Ово су поглавице домова њихових: Синови Рувима, првенца Израиљева: Енох, Фалуј, Асрон и Хармија. То су породице Рувимове.

15 Синови Симеонови: Јемуило, Јамин, Аод, Ахин, Сар и Саул, син Хананејке. То су породице Симеонове.

16 Ово су имена синова Левијевих са породом њиховим: Гирсон, Кат и Мерарије. Године Левијевог живота беху сто и тридесет и седам година.

17 Синови Гирсонови: Ловеније и Семеј са породицама својим.

18 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило. Године живота Катова беху сто и тридесет и три године.

19 Синови Мераријеви: Молија и Мусија. То су породице Левијеве са потомством својим.

20 Амрам се ожени Јохаведом, тетком својом, и она му роди Арона и Мојсија. Године живота Амрамова беху сто тридесет и седам година.

21 Синови Исарови: Кореј, Нафек и Зехрија.

22 Синови Озилови: Мисаило, Елисафан и Сегрија.

23 Арон се ожени Јелисаветом, кћерју Аминадавовом, сестром Насоновом; и она му роди Надава, Авијуда, Елеазара и Итамара.

24 Синови Корејеви: Асир, Елкана и Авијасар. То су породице Корејеве.

25 Елеазар, син Аронов, ожени се једном од кћери Футиловијех, и она му роди Финеса. То су поглавице обитељи Левита са породицама својим.

26 То су ти Арон и Мојсије, којима Господ рече: Изведите синове Израиљеве из земље египатске по четама њиховим.

27 То су они који говорише Фараону, краљу египатскоме, да изведу синове Израиљеве из Египта. То је тај Мојсије и то је тај Арон.

28 Кад Господ говори Мојсију у земљи египатској,

29 Господ рече Мојсију: Ја сам Господ. Кажи Фараону, краљу египатскоме, све што ти ја кажем.

30 И Мојсије одговори пред Господом: Гле, немам ја лаку беседу, па како ће ме Фараон послушати?

Глава 7.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Гле, правим те Богом за Фараона; а Арон, брат твој, биће твој пророк.

2 Ти ћеш говорити све што ти ја заповедим. а Арон брат твој говориће Фараону да би пустио да синови Израиљеви иду из земље његове.

3 А ја ћу учинити да отврдне срце Фараоново, и умножићу знамења своја и чудеса своја у земљи египатској.

4 Фараон вас неће послушати. И ја ћу метнути руку своју на Египат и извешћу из Египта војску своју, народ свој, синове Израиљеве, судовима великим.

5 Египћани ће познати да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Египат и изведем из њега синове Израиљеве.

6 Мојсије и Арон учинише како им заповеди Господ; они тако учинише.

7 Мојсију бејаше осамдесет година а Арону осамдесет и три године кад говорише Фараону.

8 Господ рече Мојсију и Арону:

9 Ако с вама говори Фараон и рече вам: Учините чудо!, тад ћеш рећи Арону: Узми штап и баци га пред Фараона. И он ће се прометнути у змију.

10 Мојсије и Арон изиђоше пред Фараона и учинише како заповеди Господ. Арон баци штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и он се прометну у змију.

11 Али Фараон дозва мудраце и врачаре; и врачари египатски учинише то исто својим врачањем.

12 Они бацише своје штапове, и они се прометнуше у змије. И штап Аронов прождре њихове штапове.

13 Срце Фараоново отврдну, и он не не послуша Мојсија и Арона, као што Господ беше казао.

14 Господ рече Мојсију: Отврдло је срце Фараону, он неће пустити да народ иде.

15 Иди у јутру к Фараону: он ће изаћи да иде к води а ти стани према њему на обали. Узми у руку штап који се био прометнуо у змију

16 и реци Фараону: Господ, Бог Јевреја, посла ме к теби да ти кажем: Пусти да мој народ иде да ми служи у пустињи. И ево до сада ти ниси послушао.

17 Овако говори Господ: По овоме ћеш познати да сам ја Господ. Штапом који ми је у руци ударићу по води у реци и она ће се у крв прометнути.

18 Поцркаће рибе у реци и река ће се опоганити, и Египћани ће се узалуд мучити тражећи воде да пију из реке.

19 Рече Господ Мојсију: Реци Арону: Узми штап свој и пружи руку своју на воде египатске, на потоке, на реке и на језера њихова и на сва зборишта вода њихових, и сва ће се вода у крв прометнути, и биће крви у свој земљи египатској, у судима дрвеним и у судима каменим.

20 Мојсије и Арон учинише како им заповеди Господ. Арон подиже штап и удари по води у реци пред очима Фараона и слуга његових. И сва се вода у реци прометну у крв.

21 И поцркаше рибе у реци и опогани се река тако да Египћани не могаху пити воде из реке, и по свој земљи египатској беше крви.

22 Али врачари египатски учинише исто тако својим врачањем. Срце Фараоново отврдну, и он не послуша Мојсија и Арона, као што беше казао Господ.

23 Фараон се окрену и отиде кући својој и нити не мари за то.

24 Египћани стадоше копати око реке да би нашли воде да пију, јер не могаху пити воде из реке.

25 И прође седам дана од кад Господ удари реку.

26 Господ рече Мојсију: Иди к Фараону и реци му: Овако говори Господ: Пусти нек народ мој иде да ми служи.

27 Ако га нећеш пустити да иде ево ћу сву земљу жабама морити.

28 Река ће се напунити жаба и оне ће излазити из ње и скакаће по кући твојој, и по соби твојој спаваћој, и по постељи твојој, и по кућама слуга твојих, и по оним народа твога, и по пећима твојим, и по наћвама твојим;

29 и на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе.

Глава 8.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Кажи Арону: Пружи руку своју са штапом својим на реке, на потоке и на језера и учини да изиђу жабе на земљу египатску.

2 Арон пружи руку своју на воде египатске, и изиђоше жабе и покрише земљу египатску.

3 Али и врачари египатски учинише исто тако својим врачањем. Они чинише те изиђоше жабе на земљу египатску.

4 Фараон позва Мојсија и Арона и рече: Молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мога, па ћу пустити да народ иде да принесе жртву Господу.

5 Мојсије рече Фараону: Прослави се ти нада мном! Докле ћу се молити Господу за те и за слуге твоје и за народ твој да уклони жабе од тебе и од кућа твојих, и да остану само у реци?

6 Он одговори: До сутра. И Мојсије рече: Биће тако, да познаш да нико није као Господ, Бог наш.

7 Уклониће се жабе од тебе и од кућа твојих и од слуга твојих и од народа твога, и само ће у реци остати.

8 Мојсије и Арон отидоше од Фараона. Мојсије завапи ка Господу због жаба које беше пустио на Фараона.

9 Господ учини што заиска Мојсије и жабе поцркаше по кућама, по двориштима и по њивама.

10 Гртаху их на гомиле и загади се земља.

11 Кад Фараон виде где одахну, отврдну срце његово, и он не послуша Мојсија и Арона, као што Господ беше казао.

12 Господ рече Мојсију: Кажи Арону: Пружи штап свој и удари по праху на земљи, нека се претвори у комарце по свој земљи египатској.

13 Они учинише тако. Арон пружи руку своју са штапом својим и удари по праху на земљи и нападоше комарци на људе и на стоку; сав прах на земљи претвори се у комарце по целој земљи египатској.

14 Врачари египатски покушаше да и они врачањем својим направе комарце, али они то не могоше. Комарци бејаху на људима и на стоци.

15 Врачари рекоше Фараону: Ово је прст Божји! Али опет отврдну срце Фараоново и он не послуша Мојсија и Арона, као што Господ беше казао.

16 Господ рече Мојсију: Устани рано и изиђи пред Фараона; он ће изићи да иде покрај воде. Казаћеш му: Пусти да народ иде да ми служи.

17 Ако не пустиш да народ мој иде, пустићу ја на тебе и на слуге твоје ројеве обада, и куће египатске и сва земља напуниће се обада.

18 Али ћу ја у тај дан одвојити земљу Гесенску, где мој народ станује, и онде неће бити обада, да познаш да сам ја, Господ, усред те земље.

19 Учинићу разлику између свог народа и твог народа. Тај ће знак бити сутра.

20 Господ учини тако. И дођоше силни обади у кућу Фараонову и у куће слуга његових и у сву земљу египатску, да се све у земљи поквари од обада.

21 Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: Идите, принесите жртву Богу своме овде у земљи.

22 Мојсије одговори: Није пристојно да тако радимо, јер би Господу, Богу своме, принели жртве које су нечисте пред очима Египћана; а кад бисмо пренели на жртву што је нечисто пред очима Египћана, не би ли нас они камењем побили?

23 Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу, Богу своме, како ће нам он казати.

24 Фараон рече: Пустићу вас да идете у пустињу да принесете жртву Господу, Богу своме, само немојте ићи даље. Молите се за ме.

25 Мојсије одговори: Идем од тебе и молићу се Господу да удаљи обаде од Фараона и од слуга његових и од народа његова. Сутра ће се обади удаљити од Фараона, од слуга његових и од народа његова, али Фараон да не превари више не пуштајући да народ иде да принесе жртву Господу.

26 Мојсије отиде од Фараона и помоли се Господу.

27 Господ учини оно што заиска Мојсије и обади се удаљише од Фараона и од слуга његових и од народа његова. Не оста ни један.

28 Али опет отврдну срце Фараоново, и он не пусти да народ иде.

Глава 9.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Иди к Фараону и реци му: Овако говори Господ, Бог Јевреја: Пусти да мој народ иде да ми послужи,

2 Ако их не пустиш да иду него их још задржиш,

3 гле рука ће Господња доћи на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на говеда и на овце; и биће велики помор.

4 Господ ће одвојити, стоку Израиљску од стоке египатске и дд свега што је синова Израиљевих неће ништа угинути.

5 Господ одреди време, и рече: Сутра ће то Господ учинити у земљи.

6 И Господ то учини сутрадан, и сва стока египатска угину; а од стоке синова Израиљевих не угину ни једна глава.

7 Фараон се распита, и гле од стоке Израиљеве не угину ни једна глава. Али срце Фараона отврдну, и он не пусти да народ иде.

8 Господ рече Мојсију и Арону: Узмите пуне прегршти пепела из пећи и Мојсије нека га баци према небу пред очима Фараоновим.

9 Он ће постати прах који ће покрити целу земљу египатску и он ће задати ране пуне гноја и људима и стоци.

10 Они узеше пепела из пећи, изиђоше пред Фараона и Мојсије га баци према небу, и по људима и по стоци изиђоше ране пуне гноја.

11 Врачари не могоше да се појаве пред Мојсијом од рана; јер ране бејаху и на врачарима, као и на свим Египћанима.

12 Господ отврдну срце Фараоново, и Фараон не послуша Мојсија и Арона, као што беше казао Господ Мојсију.

13 Господ рече Мојсију: Устани рано и изиђи пред Фараона и реци му: Овако говори Господ, Бог Јевреја: Пусти народ мој, нека иде да ми служи.

14 Јер ћу овога пута пустити сва зла своја на слуге твоје и на народ твој; да знаш да нико није као ја на целој земљи.

15 Да сам руку своју испружио, и тебе и народ твој моријом ударио, нестало би тебе са земље.

16 Али сам те оставио да живиш, да видиш моћ моју, и да се прогласи име моје по свој земљи.

17 Ако се још подижеш на мој народ, и не пустиш га да иде,

18 гле, пустићу сутра у ово време град тако велик као што га није било у Египту од како је он постао па до данас.

19 Скупи дакле стоку своју и све што имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку која се затече у пољу и не буде склоњена у куће, и све ће да изгине.

20 Који се између слуга Фараонових побоја речи Господњих, он брже склони у кућу слуге своје и стоку своју,

21 а који не марише за реч Господњу, они оставише слуге своје и стоку своју у пољу.

22 Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу, и нек удари град по свој земљи египатској, на људе и на стоку и на све биље у пољу у земљи египатској.

23 Мојсије испружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, и огањ скакаше по земљи. Господ учини да падне град на земљу египатску.

24 И паде град и с градом беше смешан и огањ; он беше тако велик како га није било у свој земљи египатској од како је људи у њој.

25 Град поби по свој земљи египатској све што беше у пољу, од човека до животиња; град потра и све биље у пољу и поломи сва дрвета у пољу.

26 Само у земљи Гесемској, где бејаху синови Израиљеви, не би града.

27 Фараон позва Мојсија и Арона и рече им: Овог пута грех починих. Господ је праведан; криви смо ја и мој народ.

28 Молите се Господу да престану громови и град, и пустићу вас да идете, и више вас нико неће устављати.

29 Мојсије му рече: Кад изиђем из града раширићу руке своје ка Господу, и громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је земља Господња.

30 Али ја знам да се ти и слуге твоје нећете још бојати Господа, Бога.

31 И лан и јечам беху пропали, јер јечам беше класао, а лан се главичио;

32 пшеница и крупник не пропадоше јер је то позно жито.

33 Мојсије отиде од Фараона изван града; он рашири руке своје ка Господу и престаше громови и град, и киша не паде више на земљу.

34 Фараон, видевши да престаше киша и град и громови, настави грешити и срце отврдну и њему и слугама његовим.

35 Срце Фараоново отврдну, и он не пусти да иду синови Израиљеви, као што Господ беше казао преко Мојсија.

Глава 10.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срца слуга његових, да учиним да се покажу знакови моји међу њима.

2 И да проповедаш синовима својим и синовима синова својих шта учиних у Египту и какве знакове показах међу њима. И ви ћете знати да сам ја Господ.

3 Мојсије и Арон отидоше к Фараону и рекоше му: Овако говори Господ, Бог Јевреја: Докле ћеш се противити да се преда мном понизиш? Пусти народ мој нека иде да ми служи.

4 Ако се противиш да пустиш народ мој да иде, гле, сутра ћу учинити да скакавци падну на сву земљу твоју.

5 Они ће покрити сву земљу, да се неће видети земље, и утаманиће све што вам је остало, све што вам град није побио, и утаманиће сва дрвета што вам у пољу расту;

6 напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Египћана. И видеће оно што нису видели ни оци твоји ни оци отаца твојих, од како су постали на земљи до данас. Мојсије се повуче и отиде од Фараона.

7 Слуге Фараона рекоше њему: Докле ће нас тај човек мучити? Пусти их нек иду да служе Господу, Богу своме. Зар још не видиш да Египат пропаде?

8 Опет позваше Мојсија и Арона да дођу пред Фараона и он им рече: Идите, служите Господу, Богу свому. Који су они који ће ићи?

9 Мојсије одговори: Ићи ћемо с децом својом и са старцима својим, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном, јер нам је то празник Господњи.

10 Фараон им рече: Нек је Господ с вама онако како ћу вас пустити да идете, ви и деца ваша. Пазите се, јер је зло пред вама!

11 Не, не, идите ви људи, и служите Господу, јер сте ви то тражили. И Фараон их отера од себе.

12 Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на земљу египатску, да дођу скакавци на земљу египатску и тамане све биље по земљи, све што није град обио.

13 Мојсије пружи штап свој на земљу египатску, и Господ наведе источни ветар на земљу који дува цели дан и целу ноћ, а кад свану донесе источни ветар скакавце.

14 И падоше скакавци на сву земљу египатску, и спустише се по свим крајевима египатским; и толико их беше да што таква нити је пре икад било нити ће икад бити.

15 Они покрише сву земљу, да се земља не виђаше и утаманише сву траву на земљи и сав род на дрветима, све што оста после града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољскога у свој земљи египатској.

16 Тада Фараон одмах позва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу, Богу вашему, и вама.

17 Али ми само још овај пут опрости грех мој и молите се Господу, Богу својему, да уклони од мене још ово смртно зло.

18 Мојсије отиде од Фараона и помоли се Господу.

19 Господ окрену ветар од запада, врло јак, који захвати скакавце и баци их у Црвено Море; и не оста ни један скакавац у целој земљи египатској.

20 Господ учини да отврдне срце Фараоново, и Фараон не пусти синове Израиљеве да иду.

21 Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу и биће магла у земљи египатској, да ће се моћи опипати.

22 Мојсије пружи руку своју к небу и наста густа магла по свој земљи египатској за три дана.

23 Не виђаше један другога, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим.

24 Фараон позва Мојсија и реће: Идите, служите Господу; само стока ваша, ситна и крупна, нека остане, а деца ваша нек иду с вама.

25 Мојсије одговори: Треба да нам даш што ћемо принети и спалити на жртву Господу, Богу своме.

26 И стока ће наша с нама, да не остане ни папка, јер од ње требамо да узмемо оно чим ћемо служити Господу, Богу своме, а не знамо што да изаберемо да послужимо Господу док не дођемо онамо.

27 Господ учини да отврдне срце Фараоново, и ох их не хте пустити да иду.

28 Фараон рече Мојсију: Иди од мене! Пази се, да ми више не долазиш на очи, јер ако ми дођеш на очи погинућеш.

29 Мојсије одговори: Ти рече! Више ти нећу на очи доћи.

Глава 11.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Још ћу једно зло пустити на Фараона и на Египат, па ће вас пустити да идете одавде. И кад вас сасвим пусти да идете, тераће вас.

2 Говори народу да сваки човек иште од суседа свога и свака жена од суседе своје посуђа сребрног и посуђа златног.

3 Господ учини да народ нађе милост пред очима Египћана; и сам Мојсије беше врло уважен у земљи египатској, код слуга Фараонових и код народа.

4 Мојсије рече: Овако говори Господ: Око пола ноћи проћи ћу кроз Египат;

5 и помреће сви првенци по земљи египатској, од првенца Фараона, који седи на престолу своме, до првенца слушкиње за жрвњем, па и до првенца животиња.

6 Биће јаукања страшног по свој земљи египатској како га још није било, нити ће икад бити.

7 Али међу синовима Израиљевим, ни међу људима ни међу животињама, неће ни пас језиком својим маћи, да знате какву разлику Господ чини између Израиљаца и Египћана.

8 Тада ће све слуге твоје које су овде доћи к мени и поклониће ми се говорећи: Изиђи и ти и сав народ који пристаје за кораком твојим! Тад ћу ја изићи. Мојсије отиде од Фараона пламтећи од гнева.

9 Господ рече Мојсију: Фараон вас неће послушати, да се чудеса моја умноже у земљи египатској.

10 Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, и Фараон не пусти синове Израиљеве да иду из земље његове.

Глава 12.[уреди]

1 Господ рече Мојсију и Арону у земљи египатској:

2 Овај месец биће за вас први месец; биће за вас први месец у години.

3 Говорите свему збору Израиљеву и реците: Десетога дана овога месеца сваки ће узети по једно јагње на породицу, по једно јагње на дом;

4 ако је дом мали за јагње нек се узме заједно са суседом који је најближи, према броју лица колико могу појести.

5 То јагње да буде без мане, мушко, од године; а можете узети јагње или јаре.

6 Чуваћете га до четрнаестога дана овога месеца, а тада ће га сав збор Израиљев заклати између два вечера[2].

7 Узеће се крв од њега и покропиће се оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће се јести.

8 Месо ће се јести те исте ноћи, на ватри печено са бесквасним хлебом и горким зељем.

9 Нећете га јести у пола сирово ни кухано у води, него печено на ватри, с главом, с ногама и с дробом.

10 Ништа нећете до јутра оставити; а ако што остане до јутра спалићете на ватри.

11 Кад га једете бићете опасани и с обућом на ногама и штапом у руци и јешћете хитно. То је пасха Господња[3].

12 Јер ћу те ноћи ја проћи кроз земљу египатску и побићу све првенце у земљи египатској, од човека до животиња и судићу свим боговима египатским. Ја сам Господ.

13 Крв ће вам бити знак на кућама у којима ћете бити; кад видим крв проћићу вас и неће бити зла да вас побије кад станем да ударам земљу египатску.

14 Ви ћете се спомињати тога дана и празноваћете га Господу: празноваћете га као вечити закон за потомке ваше.

15 Седам дана јешћете хлебове бесквасне. Од првога дана уклонићете квасац из кућа својих, јер ко год једе што с квасцем од првога дана до седмога, истребиће се из Израиља.

16 У први дан држаћете свети сабор, тако исто и у седми дан држаћете свети сабор. Никакав посао неће се радити у те дане; само ћете моћи спремити храну која свакоме треба.

17 Држаћете дан бесквасних хлебова, јер је то дан у који ћу извести војске ваше из земље египатске; држаћете тај дан као вечни закон за потомке ваше:

18 Првог месеца, четрнаестога дана тог месеца, почећете у вече јести бесквасне хлебове и јешћете их до двадесет-првога дана тог месеца.

19 За седам дана неће се наћи квасца у кућама вашим, јер ко год једе нешто с квасцем истребиће се из збора Израиљева, био то странац или домородац.

20 Хлеба с квасцем нећете јести, него ћете јести хлеб бесквасни по свим становима својим.

21 Мојсије сазва све старешине Израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагњад за породице своје и закољите пасху.

22 Узећете затим киту исопа и замочићете је у крв која ће бити у легену, и покропићете горњи праг и оба довратка крвљу која ће бити у легену, и ни један од вас неће излазити на врата кућна до јутра.

23 Јер ће заћи Господ да бије Египат, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата и неће дати пустошнику да уђе у куће ваше да убија.

24 Држаћете ово као закон за себе и за синове своје до века.

25 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што вам је обећао, држаћете ову службу.

26 И кад вам синови ваши реку: Шта значи за вас овај обичај?,

27 рећи ћете: Ово је жртва пасхе Господње, који прође куће синова Израиљевих у Египту, кад удари Египћане, а домове наше сачува. Тада народ сагну главу и поклони се.

28 Синови Израиљеви отидоше и учинише као што заповеди Господ преко Мојсија и Арона; тако учинише.

29 Усред ноћи поби Господ све првенце у земљи египатској, од првенца Фараона, који седи на престолу своме, до првенца сужња у тамници, па до првенаца животиња.

30 Фараон уста усред ноћи, он и све слуге његове и сви Египћани, и у Египту се разлеже страшан јаук, јер не би куће у којој није било мртваца.

31 Те исте ноћи позва Фараон Мојсија и Арона, и рече им: Устајте, идите из народа мога и ви и синови Израиљеви. Идите и служите Господу као што сте казали.

32 Узмите и овце своје и говеда своја, као што казасте; идите и благословите ме.

33 Египћани наваљиваху на народ да иде из земље, јер говораху: Сви ћемо изгинути.

34 Народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.

35 Синови Израиљеви учинише по заповести Мојсијевој и заискаше од Египћана посуђа сребрног и посуђа златног и хаљина.

36 Господ учини те народ нађе милост пред очима Египћана, те им испунише молбе. И они опленише Египћане.

37 Синови Израиљеви отидоше из Рамесе у Сухот у броју око шест стотина хиљада пешака, самих људи, осим деце.

38 С њиме отиде и велико мноштво других људи; и они имаху са собом и многа стада оваца и говеда.

39 Од теста које изнесоше из Египта испекоше колаче бесквасне, јер тесто не беше ускисло; јер беху истерани из Египта без одлагања тако да нису могли себи хране спремити.

40 Синови Израиљеви беху боравили у Египту четири стотине и тридесет година.

41 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, тог дана изиђоше све војске Господње из земље египатске.

42 Та ће се ноћ светковати Господу, јер их он изведе из земље египатске. Ту ће ноћ светковати Господу сви синови Израиљеви и потомци њихови.

43 Госпбд рече Мојсију и Арону: Ово је наредба за пасху: Ни један туђин неће од ње јести.

44 Обрезаћеш сваког слугу за новце купљеног; онда ће он јести од ње.

45 Странац и најамник неће јести од ње.

46 Она ће се само у кући јести. Нећете износити меса од ње из куће, и ни једну кост нећете преломити.

47 Цео ће збор Израиљев приредити пасху.

48 Ако би туђин који код тебе борави хтео светковати пасху Господњу, мораће да се обреже свако мушко из дома његова; па ће онда приступити да је светкује, и биће као и домородац; али нико необрезан неће од ње јести.

49 Исти ће закон бити и за домородца и за странца који међу вама борави.

50 Сви синови Израиљеви учинише како заповеди Господ Мојсију и Арону: они учинише тако.

51 И тог истог дана изведе Господ синове Израиљеве из земље египатске по четама њиховим.

Глава 13.[уреди]

1 Господ рече Мојсију:

2 Посвети ми сваког првенца; сваког првенца синова Израиљевих и од људи и од животиња: он је мој.

3 Мојсије рече народу: Запамтите овај дан, у који изиђосте из Египта, из дома робовања, јер вас крепком руком Господ изведе оданде. Неће се јести хлеба с квасцем.

4 Ви излазите данас, у месецу класја[4]

5 Кад те Господ уведе у земљу Хананеја, Хетеја, Амореја, Јевеја и Јевусеја, за коју се закле оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада ћеш ти ту службу служити Господу у овај месец.

6 Седам дана јешћеш хлебове бесквасне а седми ће дан бити празник Господњи.

7 Хлебови бесквасни јешће се седам дана и код тебе се неће видети хлеба с квасцем, и неће се код тебе видети квасац у целој земљи твојој.

8 Тад ћеш сину своме казати: Ово је на успомену за оно што је учинио за ме Господ кад сам излазио из Египта.

9 То ће ти бити као знак на руци твојој и као спомен међу очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима твојим; јер те је крепком руком Господ извео из Египта.

10 Ову ћеш наредбу извршити у назначено време од године на годину.

11 Кад те Господ уведе у земљу Хананеја, као што се закле теби и оцима твојим, и кад ти је да,

12 посветићеш Господу сваког првенца, а и сваког првенца од животиња својих: што је мушко то је Господње.

13 Свако магаре првенче откупићеш јагњетом или јаретом; ако ли га не откупиш сломићеш му врат. Откупићеш и сваког првенца човечјег између синова својих.

14 А кад те једног дана запита син твој: шта је то?, одговорићеш му: Руком крепком изведе нас Господ из Египта, из дома робовања,

15 и кад отврдну Фараон те не хте нас пустити да идемо, Господ поби све првенце у земљи египатској, од првенца човечјег до првенца животиња; зато приносим Господу све мушко прворођено, а свакога првенца синова својих откупљујем.

16 То ће ти бити као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је крепком руком Господ извео из Египта.

17 Кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог преко земље Филистејске, и ако то беше најкраћи пут, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Египат.

18 Него Бог поведе народ преко пустиње к Црвеноме Мору. Синови Израиљеви изиђоше под оружјем из земље египатске.

19 Мојсије узе са собом кости Јосифове, јер Јосиф беше заклео синове Израиљеве рекавши: Бог ће вас походити и тад изнесите кости моје одавде са собом.

20 Они се кренуше из Сохота и улогорише се у Етаму накрај пустиње.

21 Господ иђаше пред њима, дању у стубу од облака да их води у путу њиховом, а ноћу у стубу од огња да им светли, да би путовали дању и ноћу.

22 Стуб од облака се не уклањаше испред народа дању, ни стуб од огња ноћу.

Глава 14.[уреди]

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Кажи синовима Израиљевим нека окрену у страну и стану у логор пред Пи-Аиротом, између Мигдола и мора, према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора.

3 Фараон ће рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу; затворила их је пустиња.

4 Ја ћу отврднути срце Фараона и он ће поћи у потеру за вама, али ћу се ја прославити на њему и на свој војсци његовој, и Египћани ће познати да сам ја Господ. И синови Израиљеви учинише тако.

5 Кад би јављено краљу египатскоме да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, и они рекоше: Шта учинисмо те пустисмо Израиља чију службу нећемо више имати!

6 И Фараон запреже кола своја и узе народ свој са собом.

7 Узе шест стотина кола изабраних и сва кола египатска; у свим колима бејаху ратници.

8 Господ учини те отврдну срце Фараона, краља египатскога, и он пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви пођоше руке уздигнуте[5].

9 Египћани их тераху; и сви коњи, кола Фараонова, коњаници његови и војска његова затекоше их у логору крај мора. код Пи-Аирота, према Вел-Сефону.

10 Фараон се приближаваше. Синови Израиљеви подигоше очи, и гле, Египћани иђаху за њима. И синови се Израиљеви много уплашише и повикаше ка Господу.

11 Они рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Египту, него нас одведе у пустињу да изгинемо! Што нам учини те си нас из Египта извео!

12 Нисмо ли ти говорили у Египту; Пусти нас да служимо Египћанима јер волимо да служимо Египћанима него ли у пустињи да изгинемо!

13 Мојсије одговори народу; Не бојте се, останите на месту и гледајте избављење које ће вам данас Господ донети; јер Египћане које данас видите нећете никад више видети.

14 Господ ће се борити за вас, а ви мирујте.

15 Господ рече Мојсију: Шта је та вика? Кажи синовима Израиљевим нек се крену.

16 А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море и расцепи га, и синови ће Израиљеви ићи посред мора сухим.

17 Ја ћу учинити да отврдне срце Египћана и да иду за вама и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњаницима његовим.

18 И Египћани ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњаницима његовим.

19 Анђео Господњи, који иђаше пред војском Израиљовом отиде им за ледја; и стуб од облака који иђаше испред њих крену се и стаде им за леђа.

20 Он се постави између војске египатске и војске Израиљске. Тај облак беше мрачан на једну страну а на другу страну осветљаваше ноћ. И те ноћи две војске не приступише једна другој.

21 Мојсије пружи руку своју на море, и Господ узби море ветром источним, који задува јако целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.

22 Синови Израиљеви уђоше усред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне и с леве стране.

23 Египћани их тераху; и сви коњи Фараонови, кола и коњаници његови уђоше за њима усред мора.

24 У јутрењу стражу Господ погледа на војску египатску из стуба од огња и облака, и смете војску египатску.

25 Он позбаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Египћани: Бежимо од Израиља, јер се Господ бори за њих с Египћанима.

26 Господ рече Мојсију: Пружи руку на море, и вратиће се вода на Египћане, на кола њихова и на коњанике њихове.

27 Мојсије пружи руку своју на море. И пред зору море опет дође на силу своју и Египћани нагоше бежати од њега; али Господ баци Египћане усред мора.

28 Вратише се воде и покрише кола и коњанике и сву војску Фараонову, која беше за Израиљевим синовима у море ушли.

29 Али синови Израиљеви иђаху посред мора сухим, и воде им стајаху као зидови с десне и с леве стране.

30 Тог дана избави Господ Израиља из руку египатских и Израиљ виде мртве Египћане на обали морској!

31 Израиљ виде крепку руку којом Господ удари Египћане, и народ се побоја Господа и верова у Господа и у Мојсија слугу његовог.

Глава 15.[уреди]

1 Тада Мојсије и синови Израиљеви запеваше ову песму Господу. Они рекоше: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњаника у море рину.

2 Господ је сила моја и песма моја, он је спас мој био. Он је Бог мој, ја ћу њега славити; он је Бог и оца мога, ја ћу њега узвисити.

3 Господ је велики ратник, име му је Господ.

4 Он је кола Фараона и војску његову у море ринуо. Најбоље се војводе његове утопише у мору Црвеноме.

5 Бездани их покрише, као камен утонуше.

6 Десница је твоја, Господе, показала силу своју, десница је твоја, Господе, непријатеље сатрла.

7 Снагом величанства свога одбио си оне који усташе на те, пустио си гнев свој и он их као сламу прождре.

8 Воде се уздигоше од дихања ноздрва твојих, валови се као зидови подигоше, у дубини мора стинуше се таласи.

9 Душман рече: Тераћу, стигнућу, делићу ја плен, наситиће се освета моја, извућићу мач свој, рука ће их моја истребити.

10 Ал' ти дуну дахом својим и море их покри; утонуше кô олово у дубину воде.

11 Ко је као ти међу боговима, Господе? Ко је као ти славан у светости, чудотворан и достојан хвале?

12 Ти десницу своју пружи и земља их прождре.

13 Милошћу си својом ти водио и свој народ избавио, и крепошћу својом ти га пратиш у стан своје светости.

14 Чуше га народи и уздрхташе; мука људе Филистејце спопаде.

15 Тад с' Едомске препадоше старешине, дрхат обузе Моавске јунаке, уплаши се цео свет у Хананској.

16 Страх и трепет спопаде их. Од силне руке твоје, као камен замукнуше, док не прође народ твој, Господе, док не прође народ који си задобио.

17 Одвешћеш га ти и посадићеш на гори наслеђа свога, на месту које си ти, Господе, за стан себи спремио, у светилишту које твоје руке, Господе, утврдише.

18 Господ ће до века краљевати;

19 јер уђоше у море коњи и кола и коњаници Фараонови, и поврати на њих Господ воде морске, али синови Израиљеви сухим путем преко мора пређоше.

20 Марија, пророчица, сестра Аронова, узе даире у руку своју и к њој приђоше све жене с даирама, играјући.

21 Марија отпеваше синовима Израиљевим: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњаника у море рину.

22 Мојсије крену синове Израиљеве од мора Црвенога. Они пођоше у пустињу Сур, и после три дана хода не нађоше воде.

23 Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воде у Мери, јер беше горка. Зато се и прозва то место Мера[6].

24 Народ замрмља на Мојсија, говорећи: Шта ћемо пити?

25 Мојсије завапи ка Господу, и Господ му показа једно дрво, које он баци у воду, и вода поста слатка. Онде Господ даде народу законе и наредбе и онде га окуша.

26 Он рече: Ако добро слушаш глас Господа, Бога свога, и учиниш што је право пред очима његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима његовим и чуваш све законе његове, ни једне болести коју сам пустио на Египат нећу пустити на тебе; јер сам ја, Господ, који те лечи.

27 Они стигоше у Елим, где бејаше дванаест извора и седамдесет палама. Онде стадоше у логор код воде.

Глава 16.[уреди]

1 Сав збор синова Израиљевих крену се из Елима и дође у пустињу Синску, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога месеца пошто изиђоше из земље египатске.

2 И сав збор синова Израиљевих поче мрмљати на Мојсија и на Арона у пустињи.

3 Рекоше им синови Израиљеви: Што нисмо помрли од руке Господње у земљи египатској, кад сеђасмо код лонаца пуних меса и јеђасмо хлеба изобила! Што нас изведосте у ову пустињу да сав овај збор глађу поморите!

4 Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам с неба хлеб пада, а народ нек излази и покупи сваки дан колико му треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.

5 Шестога дана, кад зготове оно што буду покупили, биће га двапут онолико колико накупе сваки дан.

6 Мојсије и Арон рекоше свим синовима Израиљевим: Вечерас ћете познати да вас је Господ извео из земље египатске.

7 И ујутру видећете славу Господњу, јер је он чуо мрмљање ваше на Господа. Јер шта смо ми да мрмљате на нас?

8 Мојсије рече: Вечерас ће вам Господ дати меса да једете, а у јутру хлеба да се наситите, јер је Господ чуо мрмљање ваше, које управисте на њега. Јер мрмљање ваше није на нас, него на Господа управљено.

9 Мојсије рече Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је он чуо мрмљање ваше.

10 И док Арон говораше свему збору синова Израиљевих, погледаше они у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.

11 Господ рече Мојсију:

12 Чуо сам мрмљање синова Израиљевих. Кажи им: Вечерас чете јести меса, а ујутру ћете се наситити хлеба и познаћете да сам ја, Господ, Бог ваш.

13 У вече долетеше препелице и прекрилише логор, а у јутру паде роса око логора.

14 А кад се диже роса, нађе се по пустињи нешто ситно, округло, ситно као слана по земљи.

15 Кад то видеше, синови Израиљеви говораху један другоме: Шта је ово? Јер не знадијаху шта то беше. Мојсије им реће: То је хлеб што вам даде Господ да једете.

16 Ево што је Господ наредио: Купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју особа ваших; сваки нека узме за оне који су му у шатору.

17 Синови Израиљеви учинише тако, и накупише који више, који мање.

18 Мерише затим на гомор и не дође више ономе који накупи много, нити мање ономе који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.

19 Мојсије им рече: Нико да не оставља од тога за сутра.

20 Али они не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, али се то уцрва и усмрди. Мојсије се расрди на те људе.

21 Свако јутро купљаше сваки колико му требаше зајело, а кад сунце огреваше, тада се све растапаше.

22 Шестог дана накупише хлеба двапут толико, по два омера на свакога. Све старешине од збора дођоше и јавише то Мојсију.

23 И Мојсије им рече: То је како је Господ наредио. Сутра је дан одмора, субота Господу посвећена; што ћете пећи испеците и што ћете кухати скухајте, а што претече оставите и чувајте за сутра.

24 И они оставише за сутра као што беше наредио Мојсије, и то се не усмрди нити бејаше црва.

25 Мојсије рече: Једите то данас, јер је данас субота; данас га нећете наћи у пољу.

26 Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, и тада га неће бити.

28 Седмог дана изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.

28 Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?

29 Промислите да вам је Господ суботу дао; зато вам он шестог дана даје храну за два дана. Нека сваки остане на своме месту и нек нико не излази са свог места у седми дан.

30 И народ почину у седми дан.

31 Дом Израиљев прозва ту храну мана[7]. Она бејаше као семе коријандрово; бејаше бела и имала је укус медених колача.

32 Мојсије рече: Ево што је заповедио Господ: Нека се сачува гомор мане за потомке ваше, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље египатске.

33 И Мојсије рече Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни га пред Господа да се чува за потомке ваше.

34 И Арон га остави пред Сведочанством, да се чува.

35 Синови Израиљеви једоше ману четрдесет година, док не дођоше у насељену земљу; једоше ману док не дођоше на међу земље Хананске.

36 Гомор је десети део ефе.

Глава 17.[уреди]

1 Сав збор синова Израиљевих пође из пустиње Синске путем који беше Господ одредио, и стадоше у логор у Рафидину, где народ не нађе воде да пије.

2 Тад се народ поче свађати с Мојсијем говорећи: Дај нам воде да пијемо! Мојсије им одговори: Што се свађате са мном? Што кушате Господа?

3 Али народ беше жедан и викаше на Мојсија, и говораше: Зашто си нас извео из Египта да нас и синове наше и стада наша помориш жеђу?

4 Мојсије завапи ка Господу говорећи: Шта ћу чинити с овим народом? Још мало па ће ме каменовати.

5 Господ рече Мојсију: Прођи испред народа и узми са собом старешине Израиљске, узми у руку своју штап свој којим си ударио воду и иди.

6 Ја ћу стајати пред тобом на Хоривској стени; ти удари у стену и потећи ће из ње вода да народ пије. Мојсије учини тако пред старешинама Израиљским.

7 Он назва оно место Маса и Мерива[8] зато што се синови Израиљеви свађаше и кушаше Господа, говорећи: Је ли Господ међу нама или није?

8 Амалик дође да се у Рафидину бије с Израиљем.

9 Тада Мојсије рече Исусу: Избери нам људе те изиђи и биј се с Амаликом; а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.

10 Исус учини како му рече Мојсије и поби се с Амаликом; а Мојсије, Арон и Ор изиђоше на врх брда.

11 Докле Мојсије држаше руке своје у вис надбијаху Израиљци, а када је спуштао руке Амалик је надвлађивао.

12 Али како руке Мојсију отежаше, то узеше камен, подметнуше му га, и он седе, а Арон и Ор држаху му руке, један с једне а други с друге стране, и не спустише му руке до захода сунца.

13 И Исус победи Амалика и народ његов оштрицом мача.

14 Господ рече Мојсију: Запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу да ћу избрисати спомен Амалика испод неба.

15 Мојсије начини олтар и назва га: Господ, застава моја.

16 И рече: Што се рука подигла на престо Господњи трајаће рат Господњи на Амалика од колена до колена.

Глава 18.[уреди]

1 Јотор, свештеник Мадијамски, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу, народу своме, и како Господ изведе Израиља из Египта.

2 Јотор, таст Мојсијев, узе Сефору, жену Мојсијеву, коју он беше послао натраг,

3 и два сина њезина, од којих једном беше име Гирсам, јер, рече, туђин сам у туђој земљи,

4 а другоме беше име Елиезер[9], јер, рече, Бог оца мога би ми у помоћи и спасе ме од мача Фараонова.

5 Јотор, таст Мојсијев, дође са синовима његовим и са женом његовом, к Мојсију у пустињу где он беше у логору на гори Божјој.

6 Он поручи Мојсију: Ја, таст твој, долазим теби са женом твојом и два сина њезина.

7 Мојсије изиђе на сусрет тасту своме, поклони му се и пољуби га. Упиташе се за здравље и уђоше у Мојсијев шатор.

8 Мојсије приповеди тасту своме све што учини Господ Фараону и Египћанима ради Израиља, и све невоље које их снађоше путем, и како их Господ избави.

9 Јотор се обрадова за све добро што Господ учини Израиљу избавивши га из руку Египћана.

10 И Јотор рече: Благословен да је Господ, који вас избави из руку Египћана и из руке Фараонове, који избави народ из руку Египћана.

11 Сада видим да је Господ већи од свих богова, јер је злоћа Египћана на њих саме пала.

12 Јотор, таст Мојсијев, принесе Богу жртву паљеницу и приносе. Арон и све старешине Израиљске дођоше и једоше с тастом Мојсијевим пред Богом.

13 Сутрадан Мојсије седе да суди народу, и народ стаја пред Мојсијем од јутра до вечера.

14 Таст Мојсијев виде све што он чињаше за народ и рече: шта то радиш с народом? Зашто сам судиш и цео народ остаје пред тобом од јутра до вечера?

15 Мојсије одговори тасту свому: Зато што народ к мени долази да Бога пита.

16 Кад имају неки посао они к мени долазе, и ја им судим, и казујем наредбе Божје и законе његове.

17 Таст Мојсијев рече њему: Није добро што то радиш.

18 Уморићеш се и ти и народ који је с тобом, јер је то преко снаге твоје и нећеш моћи сам да стигнеш.

19 Слушај сад мој глас: даћу ти један савет и нек је Бог с тобом! Буди ти код Бога тумач народа и питања његова изнеси пред Бога.

20 Учи их наредбама и законима његовим, и показуј им пут којим треба да иду и шта имају да раде.

21 Избери из свега народа људе вредне, који се Бога боје, људе поштене, непријатеље лакомости, па их постави над њима за поглаваре, за тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике.

22 Они нека суде народу у свако доба. Ствари важније нека изнесу пред тебе, а о мањим стварима нек сами пресуде. Олакшавај свој терет и нека га и они с тобом носе.

23 Ако тако чиниш и Бог ти даје заповести, моћи ћеш одолети, и сав ће овај народ срећно достигнути судбину своју.

24 Мојсије послуша глас таста свога и учини као што му он рече.

25 Мојсије изабра из свега Израиља људе вредне, и постави их за поглаваре народа, за тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике.

26 Они суђаху народу у свако доба. Ствари тешке изношаху пред Мојсија а мале ствари пресуђиваху сами.

27 Мојсије отпусти таста свога, и Јотор се врати у своју земљу.

Глава 19.[уреди]

1 Трећега месеца пошто изиђоше из Египта, тог дана синови Израиљеви дођоше у пустињу Синајску.

2 Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у логор у пустињи. Израиљ стаде у логор онде под гором.

3 Мојсије изиђе на гору к Богу; и Господ га зовну с горе говорећи: Овако ћеш казати дому Јаковљеву и казаћеш синовима Израиљевим:

4 Видели сте што сам учинио Египту и како сам вас на орловим крилима носио и довео вас к себи.

5 А сад ако ви слушате глас мој, и чувате савез мој, бићете моји испред свих народа, јер је сва земља моја.

6 Ви ћете за мене бити краљевство свештеника и свет народ. То су речи које ћеш казати синовима Израиљевим.

7 Мојсије дође да сазове старешине народа, и изнесе пред њих све те речи, као што му Господ беше заповедио.

8 Цео народ одговори: Све што је казао Господ чинићемо. Мојсије јави Господу речи народа.

9 И Господ рече Мојсију: Ево ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти говорим и да ти увек верује. Мојсије јави Господу речи народа.

10 И Господ рече Мојсију: Иди к народу; освештај их данас и сутра, нека оперу хаљине своје.

11 Нека буду готови за трећи дан; јер ће у трећи дан Господ сићи пред свим народом на гору Синајску.

12 Поставићеш народу међу у наоколо и рећи ћеш: Чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њезина. Ко се год дотакне горе биће смрти предан.

13 Неће се на њега рука метнути, него ће се каменовати, или ће се прострелити. Била то животиња или био човек, неће остати у животу. Кад труба затруби онда нека пођу ка гори.

14 Мојсије сиђе с горе к народу. Он освешта народ и сви опраше хаљине своје.

15 И он рече народу: Будите готови за трећи дан; не прилазите ни каквој женској.

16 Трећег дана у јутро загрмеше громови, засеваше муње и густ облак обави гору. Глас трубе одјекну силно и цео народ који бејаше у логору задрхта од страха.

17 Мојсије изведе народ из логора пред Бога, и они стадоше испод горе.

18 Гора Синајска се сва димљаше, јер сиђе на њу Бог у огњу; и из ње се подизаше дим, као дим из пећи, и сва се гора силно тресијаше.

19 Глас трубе одјекиваше све јаче и јаче. Мојсије говораше, а Бог му силним гласом одговараше.

20 Тако сиђе Господ на гору Синајску, на врх горе. Господ позва Мојсија на врх горе. И Мојсије се попе.

21 Господ рече Мојсију: Сиђи, опомени народ да не прилази ка Господу, да гледа, — да не би многи од њих погинули.

22 И свештеници који приступају ка Господу нека се освештају, да их не би Господ смрћу погодио.

23 Мојсије рече Господу: Неће моћи народ изићи на гору Синајску, јер си нам ти то нарочито забранио рекавши: Постављај међу около горе и освештај је.

24 Господ му рече: Иди сидји; доћи ћеш после с Ароном; али свештеници и народ да не прилазе да дому пред Господа, да их не би смрћу погодио.

25 Мојсије сиђе к народу и каза му све то.

Глава 20.[уреди]

1 Тада рече Бог све ове речи говорећи:

2 Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из дома робовања.

3 Нећеш имати других богова пред лицем мојим.

4 Нечеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље.

5 Нећеш им се клањати нити им служити; јер сам ја Господ, Бог твој, Бог љубоморан који кажњава грехе отаца до трећега и до четвртога колена на синовима оних који ме мрзе,

6 а чиним милост до хиљадитог колена онима који ме љубе и чувају заповести моје.

7 Нећеш узимати узалуд имена Господа, Бога свога, јер Господ неће оставити без казне онога који узме узалуд име његово.

8 Сећаћеш се дана одмора да га светкујеш.

9 Шест дана ћеш радити и свршаваћеш сав посао свој.

10 Али је седми дан, дан одмора Господа, Бога твога; тада нећеш радити никаквога посла, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је на вратима твојим.

11 Јер је за шест дана Господ створио небеса, земљу и море и све што је у њима; а у седми дан почину. Зато је Господ благословио дан одмора и посветио га.

12 Поштоваћеш оца свога и матер своју да ти се продуље дани на земљи коју ти да Господ, Бог твој.

13 Не уби.

14 Не чини прељубе.

15 Не кради.

16 Не сведочи лажно на ближњега свога.

17 Не пожуди куће ближњега свога, не пожуди жене ближњега свога, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, ни било чега што је ближњега твога.

18 Цео народ чу громове и трубу и виде муње и гору сву у диму, и видевши то народ дрхташе и држаше се подалеко.

19 Они рекоше Мојсију: Говори нам ти и слушаћемо: али да нам не говори Бог, да не помремо.

20 Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша, и да пред очима својим имате страх његов, да не бисте грешили.

21 Народ се држаше подалеко, али Мојсије се приближи облаку у којему беше Бог.

22 Господ рече Мојсију: Овако говори синовима Израиљевим: Сами сте видели да вам говорих с небеса.

23 Нећете градити богова сребрних ни богова златних да их уза ме ставите; нећете их градити.

24 Подигнућеш ми олтар од земље на којему ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалнице, овце своје и телад своју. Свуда куд заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.

25 Ако ми начиниш олтар од камена, не начини га од тесаног камена; јер ако повучеш по камену гвожђем, оскврнићеш га.

26 Нећеш уз степенице да се на мој олтар пењеш, да се не открије голотиња твоја.

Глава 21.[уреди]

1 Ово су закони које ћеш им донети:

2 Ако купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, али седме године нек отиде слободан без откупа.

3 Ако је дошао сам, отићи ће сам; ако је имао жену, ићи ће и жена његова с њим.

4 Ако му је господар његов дао жену, жена с децом својом остаће господару, а он ће ићи сам.

5 Ако роб рече: Волим господара свога, жену своју и децу своју, нећу да одлазим слободан, —

6 тад ће га господар његов довести пред Судије, учиниће да он стане код врата или код довратка, и господар његов ће му пробушити ухо шилом, и роб ће остати за увек у његовој служби.

7 Ако неко прода кћер своју да буде робиња, она неће одлазити онако као што одлазе робови.

8 Ако не буде била по вољи господару који је намеравао да је узме за жену, пустиће је на откуп; али он нема власт да је прода у туђ народ, учинивши јој неверу.

9 Ако је одреди за сина свога, он ће према њој поступати по праву које имају кћери.

10 Ако узме другу жену, он првој неће умалити ни хране ни одела ни брачних права.

11 Ако јој ово троје не учини, она ће моћи отићи без откупа, без да да новац.

12 Ко смртно удари човека биће кажњен смрћу.

13 Ако му није заседе правио, него Бог учини да му у руке падне, одредићу ти место куд може да се склони.

14 Ако ко намерно устане на ближњега свога, да га на превару убије, одвуци га и од мога олтара да се погуби.

15 Ко удари оца свога или матер своју смрћу да се казни.

16 Ко украде човека и прода га, или придржи га у својим рукама, смрћу да се казни.

17 Ко опсује оца свога или матер своју, смрћу да се казни.

18 Кад се посваде људи, па један удари другога каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,

19 онај који га је ударио неће бити кажњен ако се онај други придигне и изиђе и хода о штапу; само ће му он надокнадити прекидање рада и стараће се о његовом боловању док не оздрави.

20 Ко удари свог роба или своју робињу штапом, и роб му умре под руком, тај ће се казнити;

21 али ако преживи дан или два, неће се казнити, јер је то његов новац.

22 Кад се посваде људи, па неко од њих удари трудну жену тако да она побаци без друге штете, платиће пред судијом глобу коју муж њезин тражи;

23 али ако настане штета, тад ћеш узети живот за живот,

24 око за око, зуб за зуб. руку за руку, ногу за ногу,

25 ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.

26 Ако ко удари у око роба свога или робињу своју, те му поквари око, отпустиће га слободна за око његово;

27 а ако избије зуб робу своме мушком или женском, пустиће га слободна за зуб његов.

28 Ако вô убоде човека или жену те им тиме проузрокује смрт, вô ће се каменовати, месо од њега се неће јести, и господар од вола се неће казнити.

29 Али ако је вô пре био бодач и господар је његов знао за то и није га чувао, и вô убије човека или жену, вô ће се каменовати и господар његов смрћу казнити.

30 Ако се господару одреди цена за откуп свог живота, платиће све што му се наметне.

31 Ако вô убоде сина или кћер, примениће се овај исти закон.

32 Ако вв убоде роба или робињу, даће се тридесет сикли сребра а во ће се каменовати.

33 Ако ко открије бунар или га ископа и не покрије, па упадне во или магаре, поседник бунара

34 платиће господару вредност животиње у новцу, и држаће за себе угинулу животињу.

35 Ако нечији во убоде вола другоме, продаће живог вола и поделиће цену; поделиће и угинулог вола.

36 Али ако се зна да је во пре био бодач, а његов господар га није чувао, тај ће господар дати вола за вола, а држаће за себе угинулог вола.

Глава 22.[уреди]

1 Ко украде вола или овцу, и закоље или прода, вратиће пет волова за једног вола и четири овце за једну овцу.

2 Ако се лупеж ухвати на делу обијања, те се он умлати тако да умре, онај који убије неће бити крив за убиство;

3 али ако је већ грануло сунце одговараће за убиство. Лупеж ће морати све да поврати, а ако ништа нема, онда ће се он продати за његову крађу.

4 Ако се оно што је покрао, био то во или магарац или овца, нађе у његовим рукама живо, вратиће двоструко.

5 Ко потре њиву или виноград, и пусти стоку своју да пасе по туђој њиви, накнадиће најбољим са своје њиве и најбољим из свога винограда.

6 Ако букне ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји, или њива, онај који је проузроковао пожар мораће да да накнаду.

7 Ако неко да другоме новац или ствари на оставу, па се то украде из куће овог последњег, лупеж ће вратити двоструко, ако се он нађе;

8 ако се лупеж не нађе, тада ће господар од куће стати пред Судије да изјави да није посегао руком на ствар ближњега свога.

9 За сваку превару која се односи на вола, на магарца, на овцу, на хаљину или на ствар изгубљену, за коју неко каже: Моја је! — распра обојице ићи ће пред Судије, па кога Судије осуде, онај ће вратити двоструко ближњему своме.

10 Ако неко да другоме магарца, вола, овцу или какву год животињу на чување, па она угине или охроне, или је неко однесе а да то нико не види,

11 положиће се заклетва имену Господњему, и онај који је чувао животињу заклеће се да није посегао руком на добро ближњега свога, и господар животиње примиће ту заклетву, а онај други неће бити дужан да што врати.

12 Али ако му је животиња из његове куће украдена, биће одговоран за повратак господару.

13 Ако животиња буде растргнута, изнеће је као доказ и неће одговарати за оно што је растргнуто.

14 Ако неко узме од другога животињу на послугу, па она охроне или угине у одсуству господара, постојаће дужност повраћаја.

15 Ако је господар био присутан, неће постојати дужност повраћаја. Ако је животиња најмљена, достаће за то износ најма.

16 Ко заведе девицу која није заручена и лежи с њом, платиће мираз и узеће је за жену.

17 Ако му је отац њезин не би хтео дати, платиће вредност мираза за девице.

18 Вештицу нећеш остављати да живи.

19 Ко би облежао живинче биће кажњен смрћу.

20 Ко приноси жртву другим боговима осим јединога Господа, биће предан да се истреби.

21 Странца нећеш злостављати и нећеш цвелити, јер сте и ви били странци у земљи египатској.

22 Немој цвелити удовице и сироте.

23 Ако их уцвелиш и они се к мени обрате, чућу ја вапај њихов,

24 и распалиће се гнев мој, и ја ћу вас мачем побити, и ваше ће жене постати удовице, и ваша деца сироте.

25 Кад даш новац у зајам народу моме, сиромаху који је с тобом, нећеш према њему бити као потраживалац, и од њега нећеш камате тражити.

26 Ако узмеш у залог хаљину ближњему своме, вратићеш му је пре него сунце зађе;

27 јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чему ће спавати? А ако он завапи к мени, ја ћу њега чути, јер сам ја милосрдан.

28 Не опсуј Бога и не опсуј старешину народа свога.

29 Од жетве и од бербе своје немој се затезати да принесеш првине. Првенца између синова својих мени ћеш дати.

30 Тако ћеш ми такође дати и првенца од краве и од овце своје; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана даћеш га мени.

31 Ви ћете мени бити свети људи. Меса у пољу растргнута не једите; баците га псима.

Глава 23.[уреди]

1 Не износи лажних гласова. Не пристај с бездушником да сведочиш криво.

2 Не иди за мноштвом да би зло учинио; и не сведочи у парници поводећи се за мноштвом да би се изврнула правда.

3 Не угађај сиромаху у парници његовој.

4 Ако нађеш залуталог вола или магарца непријатеља свога, одведи га к њему.

5 Ако видиш да је непријатељу твоме пао магарац под теретом својим, немој проћи мимо њега да му не помогнеш, него му помогни да га растовари.

6 Немој повредити право сиромаха народа свога у парници његовој.

7 Не изреци суда недушевног, и не чини да невини и праведни умре; јер ја нећу кривога оправдати.

8 Не примај поклона, јер поклон заслепљује оне чије су очи отворене и квари речи праведника.

9 Странца не цвели, јер ви знате како је странцу, јер сте и ви били странци у земљи египатској!

10 Шест година засејавај земљу и сабирај плод њезин;

11 а седме године остави је нека почине. Уживаће од ње сиромаси народа твога и звери пољске јешће што остане. Исто тако ради и с виноградом својим и с маслинама својим.

12 Шест дана ради посао свој а у седми дан почини, да се одморе во и магарац твој, и да одахну син робиње твоје и странац.

13 Држите све што сам вам казао, и не помињите имена других богова. Да се не чује то из уста ваших.

14 Три пута у години празноваћеш празнике у славу моју.

15 Празноваћеш празник бесквасних хлебова; седам дана јешћеш бесквасне хлебове, као што сам ти заповедио, у време месеца класја, јер си тада изишао из Египта; и нико да не изиђе преда ме празан.

16 Празноваћеш празник жетве, првина од труда свога што посејеш у пољу своме; и празник бербе на крају сваке године, кад сабереш плод труда свога с њиве.

17 Три пута преко године сви ће мушкарци твоји излазити пред Господа, пред Вечнога.

18 Крви од жртве мени приношене нећеш приносити уз хлебове квасне, а претилина њена да не преноћи до јутра.

19 Првине од првога рода земље своје донеси у дом Господа, Бога свога. Не кухај јагњета у млеку мајке његове.

20 Гле, ја шаљем анђела свога пред тобом да те чува на путу и да те изведе на место које сам ти спремио.

21 Чувај се и слушај га, немој му се противити, јер он неће грехе ваше опростити, јер је име моје у њему.

22 Али ако слушаш глас његов и урадиш све што кажем, ја ћу бити непријатељ непријатеља твојих и противник противника твојих.

23 Анђео ће мој пред тобом ићи и водиће те у земљу Амореја, Хетеја, Ферезеја, Хананеја, Јевеја и Јевусеја, и ја ћу њих истребити.

24 Не клањај се боговима њиховим нити им служи, и не чини оно што ти народи чине, него их истреби и кипове њихове изломи.

25 Служите Господу, Богу своме, и он ће благословити хлеб ваш и воду вашу; и уклонићу болест од тебе.

26 Неће бити пометкиње ни нероткиње у земљи твојој; и напунићу број дана твојих.

27 Пустићу страх свој пред тобом, и разбићу сваки народ на који дођеш, и учинићу да сви непријатељи твоји окрену леђа пред тобом.

28 Послаћу стршљене пред тобом да терају Јевеје, Хананеје и Хетеје испред тебе.

29 Нећу их отерати испред тебе за једну годину, да не опусти земља и да се зверје пољско не намножи на тебе.

30 По мало ћу их одгонити испред тебе, докле се не намножиш и заузмеш земљу.

31 Поставићу границе твоје од мора Црвенога до мора Филистејскога и од пустиње до реке; јер ћу ја вама у руке предати становнике оне земље, и ти ћеш их отерати испред себе.

32 Не склапај савеза с њима ни с боговима њиховим.

33 Да не станују у твојој земљи, да те не би навели да се огрешиш о мене, јер би ти тад служио боговима њиховим, и то би ти била замка.

Глава 24.[уреди]

1 Бог рече Мојсију: Попни се ка Господу, ти и Арон, Надав и Авијуд и седамдесет старешина Израиљевих, и поклоните се из далека.

2 Мојсије сам приступиће ка Господу; остали неће приступити, и народ се неће пети с њим.

3 Мојсије дође и каза народу све речи. Господње и све законе. И цео народ одговори у један глас: Чинићемо све што је Господ казао.

4 Мојсије написа све речи Господње. Затим уста рано и подиже олтар под гором и постави дванаест камена за дванаест племена Израиљевих.

5 И посла неколико младића, синова Израиљевих, да принесу Господу жртве паљенице и закољу теоце на жртве захвалнице.

6. Мојсије узе половину крви, метну у легене, а другом половином покропи олтар.

7 Он узе књигу савеза и прочита је пред народом. Они рекоше: Све што је казао Господ чинићемо и слушаћемо. 8 Мојсије узе крв, покропи њом народ, и рече: Ево крви савеза који Господ учини с вама према свим овим речима.

9 Затим се попеше Мојсије и Арон, Надав и Авијуд и седамдесет старешина Израиљевих.

10 Они видеше Бога Израиљева, а под ногама његовим беше као неки рад од сафира, прозрачан као само небо у пуној ведрини његовој.

11 Он не истегну руку своју над изабраним између синова Израиљевих. Они видеше Бога, и једоше и пише.

12 Господ рече Мојсију: Попни се к мени на гору, и остани ту; даћу ти плоче од камена, закон и наредбе које сам записао да их учиш.

13 Мојсије уста с Исусом, који га слушаше и Мојсије се попе на гору Божју.

14 Он рече старешинама: Седите ту док се вратимо к вама. Ето Арон и Ор остаће с вама; ако неко од вас има неки спор нека се обрати њима.

15 Мојсије се попе на гору, и облак покри гору.

16 Слава Господња стајаше на гори Синајској и облак је покри за шест дана, а у седми дан Бог зовну Мојсија исред облака.

17 Слава Господња изгледаше као модар пламен наврх горе пред очима синова Израиљевих.

18 Мојсије уђе у облак и попе се на гору. Мојсије оста на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Глава 25.[уреди]

1 Господ проговори Мојсију и рече:

2 Реци синовима Израиљевим да ми принесу прилог; примићете га ви за мене од свакога који га драге воље даје.

3 А ево што ћете од њих примити у име прилога: Злато сребро и бакар;

4 тканине плаве, црвене и гримизне, танки лан и кострет;

5 коже овнујске црвено обојене и коже јазавчје, дрво багремово,

6 уље за свећњак, мирисе за уље помазања и за мирисави кад;

7 камење онихово и камење за укивање на ефод и на напрсник.

8 Начинићете ми светилиште, и ја ћу наставати међу њима.

9 Учинићете шатор и све справе његове по слици коју ћу вам показати.

10 Начиниће ковчег од дрвета багремова, два лакта и по у дужину, један и по лакта у ширину и један и по лакта у висину.

11 Потковаћеш га чистим златом, изнутра и споља, а озго ћеш му начинити златан поруб унаоколо.

12 Салићеш четири беочуга од злата и метнућеш их на четири угла, да му с једне стране буду два беочуга а два беочуга с друге стране.

13 Начинићеш полуге од дрвета багремова и оковаћеш их у злато.

14 Провући ћеш полуге кроз беочуге с обе стране ковчега, да се о њима носи ковчег;

15 полуге ће остати у беочузима и неће се вадити из њих.

16 У ковчег метнућеш сведочанство које ћу ти ја дати. 17 Направићеш заклопац од чистога злата; дужина ће његова бити од два лакта и по а ширина један и по лакта.

18 Начинићеш два херувима златна; од кованога злата их начини, на два краја од заклопца.

19 Једнога херувима начини наједном крају а другога херувима на другом крају; наћинићете херувиме да излазе из два краја заклопца.

20 Херувими ће бити раширених крила сврх заклопца, заклањајући га крилима својим а окренути један према другоме. Херувими ће имати лице окренуто према заклопцу.

21 Метнућеш заклопац на ковчег а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти ја дати.

22 Ту ћу се ја састати с тобом. С висине заклопца, измему два херувима постављена на ковчег од сведочанства даћу ти све заповести своје за синове Израиљеве.

23 Начинићеш трпезу од дрвета багремова, два лакта дугу, један и по лакта широку и један и по лакта високу.

24 Оковаћеш је чистим златом и начинићеш јој златан поруб унаоколо.

25 Унаоколо начинићеш јој оплату с подланице и златан поруб око оплате.

26 Направићеш четири беочуга од злата и метнућеш јој те беочуге на четири угла код четири ноге.

27 Беочузи биће под оплатом, да у њима стоје полуге да се носи трпеза.

28 Полуге начинићеш од дрвета багремова и оковаћеш их златом, да се о њима носи трпеза.

29 Начинићеш и тањире, купе, калеже и котлиће да служе за наливе; учинићеш их од чистога злата.

30 На трпезу метнућеш хлебове за представљање свагда преда мном.

31 Начинићеш свећњак од чистога злата; од кованога злата нека буде свећњак; његов темељ, његов стуб, чашице, јабуке и цветови биће сви од једног комада.

32 Шест грана нек му излази са страна: три гране с једне стране свећњака а три гране с друге стране свећњака.

33 На једној грани нека буду три чашице у облику бадема, с јабукама и цветовима, и три чашице у облику бадема с јабукама и цветовима на другој грани; исто ће тако бити свих шест грана које излазе из свећњака.

34 На стубу од свећњака нека буду четири чашице у облику бадема с јабукама и цветовима.

35 Једна јабука под две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране; тако ће бити код свих шест грана што ће излазити из свећњака.

36 Јабуке и гране од свећњака биће од једног комада и сав ће он бити од кованога злата, од чистога злата.

37 Начинићеш му седам жижака, и распоредићеш их тако да дају светлост с лица.

38 Усекачи и пепеонице биће од чистога злата.

39 Од таланта чистога злата нека буде начињен свећњак са свим тим справама.

40 Гледај и начини све то по слици која ти је показана на гори.

Глава 26.[уреди]

1 Шатор ћеш начинити од десет ћилима од финога лана узведенога, и од тканина плавих, црвених и гримизних, и по њима ће бити уметнички израђени херувими.

2 Сваки ћилим биће двадесет и осам лаката дуг и четири лакта широк; сви ћилими да буду једнаке мере.

3 Пет ћилима састављаће се један с другим, а других пет исто ће се тако састављати један с другим.

4 Начинићеш плаве петље по крају првог састава ћилимова, где ће им се крајеви састављати, а тако исто и по крају састава других ћилимова где ће им се крајеви састављати.

5 Педесет петаља начинићеш на једном ћилиму, а педесет петаља на крају другог састава ћилима, где ће се састављати с првим, а петље да буду једна према другој.

6 Начинићеш педесет кука од злата, да запнеш ћилиме један за други кукама, и тако ће шатор бити једна целина.

7 Начинићеш ћилиме од кострети за застор над шатором; начинићеш једанаест таквих ћилима.

8 Сваки ћилим биће тридесет лаката дуг и четири лакта широк;тих једанаест ћилимова биће једне мере.

9 Саставићеш пет ћилима заједно, а шест осталих заједно, а шести ћеш ћилим превити на двоје с предње стране наслона.

10 Начинићеш педесет петаља на крају првог састава ћилима, где ће се он састављати, и педесет петаља на крају другог састава ћилима где ће се он састављати.

11 Начинићеш педесет кука бакрених и закачићеш куке за петље. Тако ћеш саставити застор, да испадне као једна целина.

12 Што претече од ћилима за застор, половина што претече, висиће на стражњој страни од шатора;

13 лакат с једне стране и лакат с друге стране који претичу у дужини ћилима за застор, падаће са обе стране на шатор, да га заклањају.

14 Учинићеш покривач за застор од кожа овнујских црвено обојених, и сврх њега покривач од кожа јазавчјих.

15 За шатор узећеш даске од дрвета багремова, које ће се усправно наместити.

16 Свака даска биће десет лаката дуга и један и по лакта широка.

17 На свакој дасци биће по два чепа, један према другоме; тако ћеш начинити на свакој дасци за шатор.

18 Тако ћеш уредити двадесет дасака за шатор на јужној страни.

19 Под двадесет дасака начинићеш четрдесет стопица од сребра: две стопице под једну даску за два чепа њезина и две стопице под другу даску за два чепа њезина.

20 На другој страни шатора уредићеш двадесет дасака према северу,

21 са четрдесет стопица сребрних: две стопице под сваку даску.

22 На западној страни шатора уредићеш шест дасака,

23 и две даске на два угла од шатора;

24 и оне ће се састављати оздо и озго једним беочугом; тако ће исто бити за обе које су постављене на два угла.

25 Тако ће бити осам дасака са стопицама сребрним, то јест шеснаест стопица, две стопице под сваку даску.

26 Начинићеш пет преворница од дрвета багремова за даске с једне стране шатора,

27 пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница на страни шатора која остаје према западу.

28 Средња преворница ићи ће преко среде дасака од једпог краја до другога.

29 Даске оковаћеш златом, и беочуге ћеш им начинити од злата, да се кроз њих провуку преворнице, а и преворнице ћеш златом оковати.

30 Подигнућеш шатор по слици која ти је показана на гори.

31 Начинићеш завесу плаву, црвену и гримизну од танкога лана узведенога, и по њој ће бити уметнички везени херувими.

32 Обесићеш је о четири стуба од дрвета багремова, окована златом, с кукама златним а утврђена на четири стопице сребрне.

33 Обесићеш завесу о куке, а ковчег од сведочанства унећеш за ту завесу, да вам завеса раставља светињу од светиње над светињама.

34 Метнућеш заклопац на ковчег од сведочанства у светињи над светињама.

35 Наместићеш трпезу пред завесу, свећњак према трпези ка јужној страни шатора, тако да трпеза стоји на северној страни.

36 На врата од застора поставићеш завесу плаву, црвену и гримизну од танкога лана узведенога, уметнички везену;

37 и за ту завесу начинићеш пет стубова од дрвета багремова, које ћеш оковати златом, са кукама златним, и салићеш за њих пет стопица од бакра.

Глава 27.[уреди]

1 Начинићеш олтар од дрвета багремова; дужина његова биће пет лаката а и ширина његова пет лаката. Олтар ће бити четвороугласт, а три лакта висок.

2 На четири угла начинићеш му рогове, који ће излазити из олтара, и оковаћеш га у бакар.

3 Начинићеш за олтар пепеонице, лопатице, котлиће, виљушке и машице: све ћеш му посуђе начинити од бакра.

4 Направићеш за олтар решетку од бакра као мрежу и метнућеш четири беочуга од бакра на четири угла њезина.

5 Метнућеш је около олтара, тако да од дна олтара дође до половине његове.

6 Начинићеш полуге за олтар, од дрвета багремова и оковаћеш их у бакар.

7 Полуге ће да се провуку кроз беочуге; полуге ће бити на две стране олтара, кад се он буде носио.

8 Начинићеш га од дасака а изнутра ће бити шупаљ; начинићеш га онако као што ти је показано на гори.

9 Начинићеш трем од шатора. За образовање трема с јужне ће стране бити завесе од танкога лана узведенога, сто лаката у дужину на једној страни

10 са двадесет стубова утврђених на двадесет стопица од бакра; куке од стубова и пасови њихови биће од сребра.

11 Са северне стране биће такође завесе сто лаката дуге са двадесет стубова на двадесет стопица од бакра; куке од стубова и пасови њихови биће од сребра.

12 Са западне стране а ширином трема, биће завесе од педесет лаката ширине са десет стубова и десет стопица њихових.

13 С источне стране, а за педесет лаката ширине трема,

14 биће завесе од петнаест лаката на једном крилу са три стуба и три стопице,

15 и завесе од петнаест лаката на другом крилу са три стуба и три стопице.

16 Као врата од трема биће завеса од двадесет лаката, плава, црвена и гримизна, од танкога лана узведенога, везена, са четири стуба и четири стопице.

17 Сви стубови около трема имаће пасове од сребра, куке од сребра, а стопице од бакра.

18 Дужина трема биће од сто лаката, ширина од педесет лаката на обе стране, а висина од пет лаката. Завесе биће од танкога лана узведенога а стопице од бакра.

19 Све посуђе одређено за службу у шатору, све коље у њему и све коље у трему биће од бакра.

20 Заповедаћеш синовима Израиљевим да ти донесу уља маслинова чистога, цеђенога, за свећњак, да су жишци увек уљем снабдевени.

21 У шатору од састанка, изван завесе која је пред сведочанством, спремаће га Арон и синови његови, да жишци горе од вечера до јутра пред Господом. То је закон вечни за потомке њихове, који ће морати да држе синови Израиљевви.

Глава 28.[уреди]

1 Одреди да приступе к теби Арон, брат твој, са синовима својим, и узми их између синова Израиљевих, да их посветиш за службу мени у свештенству: Арона и синове Аронове Надава, Авијуда, Елеазара и Итамара.

2 Начинићеш Арону, брату своме, одежде свете, да показују његово достојанство и да му служе за свечану службу.

3 Говорићеш свима који су вешти, којима сам дао духа пуна мудрости, и они ће учинити одежде Арону, да буде посвећен и да ми врши свештеничку службу.

4 Одежде које ће начинити ове су: напрсник, ефод[10], плашт, стихар везени, митра и појас. Те одежде свете направиће Арону, брату твоме, и синовима његовим, да врше моје свештенство.

5 Употребиће за то злато, тканине плаве, црвене и гримизне и танки лан.

6 Начиниће ефод од злата и од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога. Он ће бити уметнички израђен.

7 На њему ће бити две пораменице, које ће се састављати на два краја; тако ће се он закопчати.

8 Појас ће бити од исте израде као и ефод, од злата, од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога.

9 Узећеш два камена ониха и по њима ћеш изрезати имена синова Израиљевих;

10 шест имена њихових на једном камену, а шест имена осталих на другом камену по реду рођења.

11 На та два камена изрезаћеш имена синова Израиљевих, онако као што се изрезују печати, и опточићеш их златом унаоколо.

12 Та два камена метнућеш на пораменице од ефода, на успомену синова Израиљевих; као спомен носиће Арон имена њихова пред Господом на два рамена своја.

13 Начинићеш копче од злата

14 и два ланчића од чистога злата која ћеш оплести попут гајтана, и утврдићеш ланћиће тако оплетене за копче.

15 Начинићеш напрсник судски, уметнички израђен једнако као и ефод, од злата, од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога.

16 Он ће бити четвртаст и двострук, у дужину с педи и у ширину с педи.

17 Утиснућеш у њега украс од драгога камења, од четири реда камења. У првом реду: сардоник, топаз и смарагд;

18 у другом реду: рубин, сафир и диамант;

19 у трећем реду: опал, агат и аметист;

20 у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис. То камење биће учвршћено златом.

21 Биће дванаест камена, према именима синова Израиљевих; биће урезани као печати, сваки са именом једног од дванаест племена.

22 На напрсник метнућеш ланчиће плетене од чистога злата.

23 За напрсник начинићеш две алке златне и метнућеш их на два краја од напрсника.

24 Провући ћеш два ланчића златна кроз две алке на крајевима од напрсника.

25 Крајеве од два ланчића закачићеш за две копче на пораменицама од ефода.

26 Начинићеш још две алке златне, које ћеш метнути на друга два краја од напрсника, на унутрашњи руб према ефоду.

27 Начинићеш још две златне алке које ћеш метнути испод две пораменице од ефода, с преда, код саставка, више појаса од ефода.

28 Напрсник ће се закопчати кроз алке његове за алке од ефода врвцом плавом, да напрсник остане над појасом од ефода и да се не одваја од ефода.

29 Кад Арон буде улазио у светилиште носиће на свом срцу имена синова Израиљевих, урезана на напрснику судском, да се вечито чува спомен њихов пред Господом.

30 На напрсник судски метнућеш Урим и Тумим[11], и они ће бити на срцу Ароновом кад се појави пред Господа. Тако ће Арон увек носити на срцу своме суд синова Израиљевих кад ступи пред Господа.

31 Плашт ефода начинићеш од плаве тканине.

32 У средини биће отвор за главу, и тај отвор биће порубљен рубом ткавеним као на отвору плетеног оклопа да се тканина не олиња.

33 Около руба, а испод њега, метнућеш наровеплаве, црвене и гримизне, а међу њима звонца од злата:

34 Звонце златно па нар, звонце златно па нар, около руба тканине, свуда унаоколо.

35 То ће Арон облачити кад служи и кад улази у светилиште пред Господа, а кад излази из њега чуће се звонце и он неће умрети.

36 Начинићеш плочицу од чистога злата и на њој ћеш изрезати као на печату: „Светост Господу".

37 Свезаћеш је плавом врвцом за митру, за предњи део митре.

38 Она ће бити на челу Аронову; и Арон ће носити грехе синова Израиљевих дајући њихове свете приносе; она ће увек бити на челу његовом пред Господом, да би им био наклоњен.

39 Начинићеш хаљину од танкога лана и митру од танкога лана и појас везени.

40 Синовима Ароновим начинићеш стихаре, начинићеш им појасе и начинићеш им капице да показују њихово достојанство и да им служе за свечану службу.

41 У то ћеш обући Арона, брата свога, и синове његове са њим.

42 Начинићеш им гаће ланене да се покрије голотиња њихова; од појаса до бедара нека буду. Помазаћеш их, уредићеш их и посветићеш их, и они ће бити у мојој служби у свештенству.

43 Арон и синови његови носиће их кад улазе у шатор од састанка, или приступају к олтару да служе у светилишту, и тако они неће бити грешни и неће умрети. Ово је вечни закон за Арона и за потомство његово после њега.

Глава 29.[уреди]

1 Ево што ћеш учинити да их посветиш, да буду у мојој служби у свештенству.

2 Узми теле и два овна без мане. Од белога пшеничнога брашна умеси хлебове бесквасне и колаче бесквасне замешене с уљем и погачице бесквасне намазане уљем.

3 Метнућеш их у једну котарицу приносећи теле и два овна.

4 Учинићеш да Арон и синови његови приступе пред врата шатора од састанка и умићеш их водом.

5 Узећеш одежде; обући ћеш Арону стихар, плашт ефода, ефод и напрсник и опасаћеш га појасом од ефода.

6 Метнућеш му митру на главу и круну светости на митру.

7 Узећеш уље за помазање, излићеш му га на главу и помазаћеш га.

8 Довешћеш и синове његове и обући ћеш им стихаре.

9 Опасаћеш Арона и синове његове појасима и метнућеш капице на главе синовима Ароновим. Свештенство ће њима по вечном закону припадати. Посветићеш дакле Арона и синове његове.

10 Довешћеш теле пред шатор од састанка, и Арон и синови његови положиће руке телету на главу.

11 Заклаћеш теле пред Господом на вратима шатора од састанка.

12 Узећеш крви од телета и помазаћеш прстом својим рогове од олтара, а осталу крв излићеш на подножје олтара.

13 Узећеш све сало које покрива црева, јетру, џигерицу, оба бубрега и сало око њих и спалићеш то на олтару.

14 Али месо од телета, кожу и балегу његову спалићеш огњем изван логора; те је жртва за грех.

15 Узећеш затим овна, и Арон и синови његови положиће руке своје овну на главу.

16 Заклаћеш овна и узећеш крви од њега и покропићеш олтар унаоколо.

17 Изудићеш овна, опраћеш џигерицу и ноге и метнућеш их на комаде и на главу.

18 Целог овна спалићеш на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњем спаљена на мирис угодни Господу.

19 Узећеш и другог овна, а Арон и синови његови положиће руке своје овну на главу.

20 Заклаћеш тог овна, узећеш крви од њега и помазаћеш њом крај од десног уха Ароновог и крај од деснога уха синова његових, палац од десне руке њихове и палац од десне ноге њихове, а осталом крвљу покропићеш олтар унаоколо.

21 Узећеш крви која буде на олтару и уља за помазање и покропићеш Арона и одежде његове, и синове његове и хаљине њихове. Тако ће се посветити Арон и одежде његове, и синови његови и хаљине њихове.

22 Узећеш затим сало од овна и реп, сало поврх црева, јетру и оба бубрега и сало око њих и десно плеће, јер то је ован посветни;

23 узећеш још из котарице, у којој су бесквасни хлебови постављени пред Господом, један хлеб, један колач с уљем и једну погачицу.

24 Све ћеш то метнути на руке Арону и на руке синовима његовим и обртаћеш на једну и на другу страну пред Господом.

25 Затим ћеш им то узети из руку и спалићеш на олтару сврх жрве паљенице; то је жртва спаљена огњем пред Господом, на угодан мирис Господу.

26 Узећеш груди од овна који је служио за посвећење Арона, и обртаћеш их на једну и на другу страну пред Господом: то ће бити твој део.

27 Посветићеш груди и плеће овна који буде служио за посвећење Арона и синова његових, груди, обрћући их на једну и на другу страну, а плеће, приносећи га подизањем.

28 То ће припадати Арону и синовима његовим по вечном закону који ће држати синови Израиљеви, јер је то принос подизањем: а у жртвама захвалницама жртва подизана припада Господу.

29 Свете одежде Аронове припадаће после њега синовима његовим, да се помазују у њима и да се у њима посвећују.

30 Седам дана носиће их онај од његових синова који га наследи у свештенству и који ће улазити у шатор од састанка да врши службу у светилишту.

31 Узећеш овна посветнога и скухаћеш месо од њега на месту светом.

32 Арон и синови његови јешће пред вратима шатора од састанка месо од овна и хлеб из котарице.

33 Они ће тако јести и оно што је служило за окајање да они буду освећени и посвећени; ни један странац неће од тога јести, јер је то света ствар.

34 Ако остане што од меса посветнога или хлеба до јутра, што остане сажежи огњем, да се не једе, јер је то ствар света.

35 Тако ћеш за Арона и за синове њагове извршити све заповести које сам ти дао. Седам дана уложићеш да их посветиш.

36 Сваки ћеш дан приносити теле на жртву за грех, за окајање; тим окајањем очистићеш олтар и помазаћеш га да га посветиш.

37 Седам дана чиничеш окајања на олтару и осветићеш га; и олтар ће бити пресвет, и што се год дотакне олтара биће свето.

38 Ево што ћеш приносити на олтар: два јагњета од године сваки дан без прекида.

39 Једно јагње приносићеш у јутро а друго приносићеш у вече.

40 Са првим јагњетом приносићеш десетину ефе белог пшеничнога брашна смешаног са четвртином ина уља цеђенога, и налив од четвртине ина вина.

41 Друго јагње приносићеш у вече, с приносом и наливом као и у јутро. То је жртва паљеница мириса угодног Господу.

42 То је ваздашња жртва паљеница коју ће потомци ваши приносити на вратима шатора од састанка пред Господом.

43 Ту ћу се ја састајати с вама и теби говорити. Ту ћу се ја састајати са синовима Израиљевим, и то место ће се мојом славом посветити.

44 Посветићу шатор од састанка и олтар; посветићу Арона и синове његове да буду у мојој служби у свештенству.

45 Наставаћу мему синовима Израиљевим и бићу им Бог.

46 Они ће познати да сам ја, Господ, Бог њихов, који сам их извео из земље египатске, да наставам међу њима. Ја сам Господ, Бог њихов.

Глава 30.[уреди]

1 Начинићеш олтар кадиони; начинићеш га од дрвета багремова.

2 Дужина ће му бити од лакта и ширина од лакта; биће четвороугласт и два лакта висок. Начинићеш рогове који ће излазити из олтара.

3 Оковаћеш га чистим златом озго и са страна унаоколо и оковаћеш златом и рогове, и начинићеш му златан поруб унаоколо.

4 Начинићеш два беочуга златна испод поруба, на два угла његова с обе стране и кроз њих ћеш провући полуге, да се може носити.

5 Полуге начинићеш од дрвета багремова и оковаћеш их у злато.

6 Олтар ћеш метнути испред завесе која је пред ковчегом сведочанства, према заклопцу који је над сведочанством, где ћу се ја с тобом састајати.

7 Арон ће ту палити кад мирисни; свако јутро ће га палити кад уређује жишке,

8 палиће га и у вече кад уређује жишке. Тако ће се кад пред Господом вечито палити и од ваших потомака.

9 Нећете приносити на олтар ни када тудђега, ни жртве паљенице ни приноса и ни наливе нећете ливати по њему.

10 Једанпут у години ће Арон чинити окајање над роговима његовим: крвљу жртве окајања чиниће на њему ваши потомци окајање једанпут у години. То ће бити светиња над светињама пред Господом.

11 Говори Господ Мојсију и рече:

12 Кад будеш бројио синове Израиљеве, да их пописујеш, сваки ће од њих дати откуп за живот свој, да не би дошло на њих какво зло кад их попишеш.

13 Сваки који се пописује даће пола сикла, по сиклу светом, који износи двадесет гера; пола сикла биће прилог за Господа.

14 Ко се год, пописује, од двадесет година па на више, даће прилог за Господа.

15 Богати неће дати више а сиромаси неће дати мање од пола сикла кад дају прилог за Господа на откуп душа својих.

16 Ти ћеш примати новац за откуп од синова Израиљевих и уложићеш га у рад шатора од састанка, и то ће бити синовима Израиљевим спомен пред Господом за откуп душа својих.

17 Говори Господ Мојсију и рече:

18 Начинићеш леген од бакра са подножјем од бакра, за умивање, и ставићеш га између шатора од састанка и олтара, и налићеш у њ воде,

19 којом ће Арон и синови његови руке своје и ноге своје прати.

20 Кад буду улазили у шатор од састанка умиваће се том водом да не би умрли, и тако исто кад буду приступали к олтару да служе и да пале жртву огњену Господу.

21 Праће руке своје и ноге своје да не би умрли. То ће бити закон вечни за Арона, за синове његове и за потомке њихове.

22 Господ говори Мојсију и рече:

23 Узми најбољих мириса: пет стотина сикли измирне, од оне која се сама цеди, и половину, то јест двеста педесет сикли мирисавога цимета, двеста педесет сикли идђирота,

24 пет стотина сикли касије, по мери сикла за светилиште, и један ин маслиновог уља.

25 С тим ћеш направити уље за свето помазање, помешано мирисима вештином мирисарском. То ће бити уље за свето помазање.

26 Њиме ћеш помазати шатор од састанка и ковчег од сведочанства,

27 трпезу и све ствари њезине, свећњак и све справе његове, олтар кадиони,

28 олтар за жртве паљенице и све справе његове, леген и подножје његово.

29 Посветићеш све те ствари и оне ће бити пресвете и што их се год дотакне биће посвећено.

30 Помазаћеш Арона и синове његове, и посветићеш их да буду у мојој служби у свештенству.

31 Говорићеш синовима Израиљевим и рећи ћеш им: Ово ће ми бити уље светога помазања међу потомцима вашим.

32 Да се оно не проспе на тело било ког човека, и нећете га правити таквога; оно је свето и ви ћете га сматрати за свето.

33 Ко начини такво уље или намаже њим некога, тај ће се истребити из народа свога.

34 Господ рече Мојсију: Узећеш мириса, стакте, ониха, галбана и чистога таимјана на једнаке делове.

35 Од тога начинићеш кад, састављен мирисарском вештином чист и свет.

36 Смрвићеш га на ситно и метнућеш га пред сведочанство у шатору од састанка, где ћу се ја с тобом састајати. То ће вам бити пресвето.

37 Таквога када нећете за себе правити; ви ћете га сматрати као света и само за Господа.

38 Ко начини таквог када, да га сам мирише, тај ће се истребити из народа свога.

Глава 31.[уреди]

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Знај да сам изабрао Веселеила, сина Урије, сина Орова од племена Јудина.

3 Напунио сам га духа Божјега, мудрости и разума и знања сваке вештине,

4 учинио сам га способним за проналаске, да израђује злато, сребро и бакар,

5 да уме резати камење и укивати, да уме израдити дрво и сваки рад извршити.

6 И ево дадох му за помагача Елијава, сина Ахисамахова, од племена Данова. А сваком вештом човеку дао сам духа и вештине да изради све што сам ти заповедио:

7 шатор од састанка, ковчег за сведочанство, заклопац на њ и све справе за шатор,

8 трпезу и ствари њезине, свећњак од чистога злата са свим справама његовим, олтар кадиони,

9 олтар за жртве паљенице са свим справама његовим, леген и подножје његово;

10 одежде службене, одежде свете за свештеника Арона и хаљине за синове његове за службу свештеничку;

11 уље помазања и кад мирисни за светилиште. Све ће они начинити онако како сам ја заповедио.

12 Господ говори Мојсију и рече:

13 Говори синовима Израиљевим и реци им: Нећете пропустити да држите суботе моје, јер ће то између мене и вас и потомака ваших бити знак по коме ће се познати да сам ја Господ који вас посвећујем.

14 Држаћете суботу, јер ће она вама бити света. Ко је оскврни казниће се смрћу; ко год тог дана ради какав посао истребиће се из народа свога.

15 Шест дана ће да се ради, а седми је дан субота, дан одмора посвећен Господу. Ко год ради какав посао у дан суботни казниће се смрћу.

16 Синови ће Израиљеви држати суботу, празнујући је, они и потомци њихови, као савез вечни.

17 То ће бити између мене и синова Израиљевих знак вечни; јер је за шест дана Господ створио небеса и земљу а у седми је дан престао да ради дело своје и одморио се.

18 Кад Господ сврши да говори Мојсију на гори Синајској, он му даде две плоче сведочанства, плоче камене писане прстом Божјим.

Глава 32.[уреди]

1 Видевши народ да Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се пред Арона и рече му: Хајде, начини нам бога који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију, том човеку који нас изведе из земље египатске, не знамо шта би.

2 Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су на ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших и донесите ми их.

3 И сви поскидаше златне обоце што им бејаху на ушима и донесоше их Арону.

4 Он их узе из руку њихових, сали их у калуп и начини теле саливено. И они рекоше: Ово је бог твој, Израиљу, који те изведе из земље египатске.

5 Кад то виде Арон, начини пред њим олтар и повика: Сутра ће бити празник у част Господу!

6 Сутрадан сви усташе рано и принесоше жртве паљенице и захвалнице. Народ поседа да једе и да пије; после усташе да играју.

7 Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се народ твој који си извео из земље египатске, поквари.

8 Брзо зађоше с пута који сам им одредио. Начинише себи теле ливено и поклонише му се, принесоше му жртве и рекоше: Ово је бог твој, Израиљу, који те изведе из земље египатске.

9 Господ рече Мојсију: Видим да је овај народ, народ тврда врата.

10 Остави ме сад; гнев ће се мој распалити на њих; истребићу их, али од тебе ћу велики народ учинити.

11 Мојсије се замоли Господу, Богу своме, и рече: Зашто, Господе, да се распали гнев твој на народ твој,који си ти извео из земље египатске моћном силом и руком крепком?

12 Зашто да реку Египћани: На зло их изведе, да их побије по планинама и истреби их са земље? Поврати се од гнева свога, и поштеди народ свој од зла.

13 Опомени се Авраама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обећао им: Умножићу пород ваш као звезде на небу, и земљу ову за коју говорих, сву ћу дати породу вашему да буде његова до века.

14 И Господу се ражали учинити народу своме зло које рече.

15 Мојсије се врати и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; плоче беху писане с обе стране, с једне и с друге стране беху писане.

16 Плоче беху дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.

17 Исус чу глас народа који викаше и рече Мојсију: Вика бојна настаде у логору.

18 Мојсије одговори: Није то вика победилаца а ни вика поражених: што ја чујем то је глас људи који певају.

19 И како дође близу логора угледа теле и игру. Гнев се Мојсијев распали, те он баци плоче из руку својих и разби их на подножју горе.

20 Затим узе теле које бејаху начинили, те га спали огњем и смрви га у прах, просу прах у воду и натера синове Израиљеве да је пију.

21 Мојсије рече Арону: Шта ти је учинио овај народ те га ували у толики грех?

22 Арон му одговори: Да се не распали гнев господара мога! Ти знаш овај народ да је брз на зло.

23 Рекоше ми: Начини нам бога који ће ићи пред нама, јер томе Мојсију, том човеку који нас изведе из земље египатске не знамо шта би.

24 Ја им рекох: Ко има злата нека га скида са себе. Они ми га дадоше, и ја га бацих на ватру, и изађе то теле.

25 Мојсије виде да се је народ предао разврату и да га је Арон пустио у разврату, изложена срамоти пред непријатељима његовим.

26 Мојсије стаде на врата од логора и рече. Ка мени који су за Господа! И сви се синови Левијеви скупише пред њега.

27 Он им рече: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, продђите логор од врата до врата и побијте сваки брата свога, пријатеља свога и родђака свога.

28 Синови Левијеви учинише по заповести Мојсија; и у онај дан погибе народа до три хиљаде људи.

29 Мојсије рече: Посветите се данас Господу, па било и жртвујући и сина свога или брата свога, да вам он да данас благослов.

30 Сутрадан Мојсије рече народу: Велики сте грех учинили. Идем ја сад горе ка Господу. Измолићу, може бити, опрост греха вашега.

31 Мојсије се врати ка Господу и рече: Авај! народ овај учини велики грех. Начинише себи бога од злата.

32 Опрости им грех њихов! Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје коју си ти написао.

33 Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, онога ћу избрисати из књиге своје.

34 Иди сад, и води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, али у дан освете казнићу ја на њима грех њихов.

35 Господ удари народ за то што начини теле које сали Арон.

Глава 33.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Иди, дигни се оданде ти и народ који си извео из земље египатске; иди у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову говорећи: Потомцима твојим даћу је.

2 Послаћу пред тобом анђела и изагнаћу Хананеје, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Хевеје и Јевусеје.

3 Иди у земљу где тече млеко и мед; јер ја нећу ићи с тобом, да те не бих затрпао путем, јер си ти народ тврдоврат.

4 Кад народ ћу ову страшну реч, ожалости се и нико не метну накита свог на себе.

5 Јер Господ рече Мојсију: Реци синовима Израиљевим: Ви сте народ тврдоврат; да дођем само за час усред тебе истребио бих те. Скини сад наките своје са себе и видећу шта ћу чинити с тобом.

6 Синови Израиљеви поскидаше са себе наките своје, удаљујући се од Хоривске горе.

7 Мојсије узе шатор и разапе га изван логора мало подалеко и назва га шатор од састанка, и сви који тражаху савет од Господа, иђаху к шатору од састанка изван логора.

8 Кад Мојсије иђаше к шатору вас народ устајаше; свак стајаше на вратима од свог шатора и пратијаше погледом својим Мојсија док не би ушао у шатор.

9 А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се стуб од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.

10 Цео је народ гледао стуб од облака који застајаше на вратима од шатора, цео се народ клањаше пред вратима свог шатора.

11 Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу, као што говори човек с пријатељем својим. Затим се Мојсије враћаше у логор; али његов млади слуга, Исус, син Навинов, не излажаше из шатора.

12 Мојсије рече Господу: Ето, ти мени кажеш: Води тај народ! И не кажеш ми кога ћеш послати са мном, а ипак си ти рекао: Знам те по имену твоме и нашао си милост пред очима мојим.

13 Ако сам дакле нашао милост пред очима твојим, покажи ми пут свој. Учини да те познам и нађем опет милост пред очима твојим. Промисли да је овај народ твој народ.

14 Господ рече: Ићи ћу сам ја с тобом и даћу ти одмор.

15 Мојсије му одговори: Ако не идеш ти с нама, немој нас кретати одавде.

16 Јер по чему ће се познати да сам нашао милост пред очима твојим, ја и народ твој? Зар не по томе што ћеш ти ићи с нама и што ћемо се разликовати, ја и народ твој, од свакога народа на земљи?

17 Господ рече Мојсију: Учинићу и то што тражиш, јер си нашао милост пред очима мојим и знам те пол имену твоме.

18 Мојсије рече: Дај ми да видим славу твоју!

19 Господ рече: Учинићу да прође сва доброта моја пред тобом и прогласићу пред тобом име Господње. Ја чиним милост коме чиним милост, и милосрђе коме чиним милосрђе.

20 Господ рече: Лице моје нећеш видети, јер не може човек мене видети и остати жив.

21 Господ рече: Ево место код мене; стани на стену.

22 Кад пролази слава моја метнућу те у раселину камену и заклонићу те руком својом док не прођем.

23 И кад ја дигнем руку своју видећеш ме с леђа, али лице се моје не може видети.

Глава 34.[уреди]

1 Господ рече Мојсију: Истеши две плоче од камена као што су прве биле, и написаћу на њима речи које су биле на првим плочама које си разбио.

2 Буди рано спреман и сутра се рано попни на гору Синајску и ту ћеш стати преда ме на врх горе.

3 Нико да не иде с тобом и нико да се не покаже на овој гори; ни овце ни говеда да не пасу у близини ове горе.

4 Мојсије истеса две плоче од камена као што су биле прве, уста рано и попе се на гору Синајску, као што му заповеди Господ, и узе у руку своју две плоче камене.

5 Господ сиђе у облаку, стаде онде с њим и прогласи име Господње.

6 Господ прође испред њега и викну: Господ, Господ, Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу,

7 који чува љубав своју до хиљадитих поколења, који прашта безакоња и неправде и греха, али који не сматра кривога за праведнога и казни безакоње отаца на синовима и на синовљевим синовима до трећега и до четвртога поколења!

8 Мојсије сагну одмах главу до земље и поклони се.

9 И рече: Господе, ако сам нашао милост пред очима твојим, нека иде Господ посред нас, јер је народ твој тврдоврат. И опрости нам безакоње наше грех наш и узми нас као своје.

10 Господ одговори: Ево утврђујем савез. Пред целим народом твојим учинићу чудеса која нису учињена нигде на земљи ни у ком народу, и сав ће народ међу којим си видети дело Господње, и преко тебе ћу ја страховита дела учинити.

11 Пази на оно што ти данас заповедим. Ево ја ћу изагнати испред тебе Амореје, Хананеје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје.

12 Чувај се да не ступиш у савез са становницима земље у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе.

13 Него ћете ви оборити олтаре њихове и изломити кипове њихове и оборити идоле њихове.

14 Нећеш се ти клањати пред другим богом; јер се Господ зове љубоморан и он је љубоморан Бог.

15 Чувај се да не учиниш савез са становницима те земље, да не би они предавајући се боговима својим, и приносећи жртве боговима својим позвали тебе и ти јео од жртава њихових,

16 и да не би кћерима њиховим оженио синове своје, и да не би кћери њихове, предавајући се боговима својим, учиниле да се синови ваши предају боговима њиховим.

17 Ливених богова не гради себи.

18 Држаћеш празник бесквасних хлебова; седам ћеш дана јести бесквасне хлебове, као што сам ти заповедио, у време одређено, у месецу класја, јер си у месецу класја изашао из Египта.

19 Све што је прворођено моје је, и свако мушко у стоци твојој, крупној или ситној.

20 Магаре првенче откупићеш јагњетом или јаретом, ако ли га не би откупио сломићеш му врат; откупићеш и сваког првенца између синова својих, и да нико не приступи празан пред лице моје.

21 Шест дана ћеш радити а у седми ћеш дан починути; и у време орања и у време жетве ћеш починути.

22 Празноваћеш празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на крају године.

23 Три пута у години свако ће се мушко између вас показати пред Господом, Богом Израиљевим.

24 Јер ћу ја изагнати народе испред тебе и раширићу границе твоје и нико неће вребати на твоју земљу док се пењеш да се покажеш пред Господом, Богом својим, три пута у години.

25 Нећеш приносити крви од жртве заклане у моју част уз хлебове квасне, и жртва празника пасхе да не остане преко ноћи до јутра.

26 Првине од првога рода земље своје носићеш у дом Господа, Бога свога. Не кухај јарета у млеку мајке његове.

27 Господ рече Мојсију: Напиши те речи, јер тим речима закључујем савез с тобом и с Израиљем.

28 Мојсије би онде с Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи. И не једе хлеба нити пи воде. И Господ написа на плоче речи савеза, десет речи.

29 Мојсије сиђе с горе Синајске држећи у руци две плоче сведочанства док силажаше с горе; и он не знаше да му се кожа на лицу светлијаше зато што беше говорио с Господом.

30 Арон и сви синови Израиљеви гледаше Мојсија, и гле, кожа му се на лицу светлијаше; и они се бојаху приступити к њему.

31 Мојсије их зовну. Арон и сви поглавице збора приступише к њему и он им проговори.

32 Затим приступише сви синови Израиљеви и он им даде све заповести које прими од Господа на гори Синајској.

33 Кад Мојсије преста да им говори, застре лице своје копреном.

34 Кад Мојсије улажаше пред Господа да с њим говори, скидаше копрену док не би излазио, а кад излажаше казиваше синовима Израиљевим што му беше заповедио.

35 Синови Израиљеви гледаху лице Мојсијево и виђаху да се кожа на лицу његову светли, и Мојсије застираше опет копреном лице своје док не би опет ушао да говори с Господом.

Глава 35.[уреди]

1 Мојсије сабра сав збор синова Израиљевих и рече им: Ево што је Господ заповедио да чините:

2 Шест ће се дана радити, али ће седми дан за вас бити свет; то је. субота, дан одмора, посвећен Господу; ко би радио у тај дан казниће се смрћу.

3 Ватра се неће ложити у становима вашим у дан суботни.

4 Мојсије, говори свему збору синова Израиљевих и рече: Ево што је Господ заповедио:

5 Узмите из онога што је ваше прилог за Господа. Сваки у коме је срце добро расположено донеће у прилог за Господа: злато, сребро и бакар;

6 тканине плаве, црвене и гримизне, танки лан и кострет;

7 коже овнујске црвено обојене и коже јазавчије и дрво багремово;

8 уље за свећњак и мирисе за уље помазања и за кад мирисни;

9 камење онихово и камење за украшавање ефода и напрсника.

10 Који год су вешти међу вама нека дођу да раде што је заповедио Господ:

11 шатор, застор његов и покривач његов, куке, даске, преворнице, стубове и стопице њихове;

12 ковчег и полуге његове, заклопац и завесу;

13 трпезу и полуге њезине и све ствари њезине и хлебове за представљање;

14 свећњак са справама његовим, жишке његове и уље за свећњак;

15 олтар кадиони и полуге његове, уље помазања, кад мирисни и завесу на врата од шатора;

16 олтар за жртве паљенице, решетку његову од бакра, полуге и све справе његове, леген и подножје његово;

17 завесе за трем, стубове, стопице и завесу на врата од трема;

18 коље за шатор и коље за трем с ужима њиховим;

19 одежде свечане за службу у светилишту, одежде свете за свештеника Арона, и хаљине за синове његове за службу свештеничку.

20 Сав збор синова Израиљевих отиде од Мојсија.

21 Сви они које срце побуди, и које добра воља покрете, вратише се и донесоше прилог за Господа за грађење шатора од састанка и за сву службу његову и за свете одежде.

22 Дођоше људи и жене, ко год беше срцем на добро расположен, и донесоше споне, алке, прстење, наруквице и свакојаке наките златне, и сваки донесе прилог од злата који беше посветио Господу.

23 Ко год имаше тканина плавих, црвених и гримизних, танкога лана, кострети, кожа овнујских црвено обојених и кожа јазавчјих, сваки доношаше.

24 Ко год дизањем руку показа сребро и бакар, доношаше прилог Господу, и у кога год бејаше дрвета багремова за потребу службе доношаше.

25 Све жене вредне предоше својим рукама и доносише рад свој: пређу плаву, црвену и гримизну и танко платно.

26 Све жене које подиже срце њихово и бејаху вредне предоше кострет.

27 Главари народа донесоше камење ониково и камење за украшавање ефода и напрсника,

28 те мирисе и уље за свећњак, за уље помазања и за кад мирисни.

29 Сви синови Израиљеви, људи и жене, чије је срце било на добро расположено да донесу што требаше за дело које Господ заповеди преко Мојсија, донесоше драговољни прилог Господу.

30 Мојсије рече синовима Израиљевим: Знајте да је Господ изабрао Веселеила, сина Урије, сина Орова, од племена Јудина.

31 Он га напуни Духа Божјега, мудрости, разума, знања и вештине за сваки посао.

32 Дао му је способност да изуми како да што ради од злата, од сребра и од бакра,

33 да уме резати камење и укивати, да уме израдити дрво и радити свако уметно дело,

34 и даде му дар, њему и Елијаву, сину Ахисамахову, од племена Данова, да могу и друге учити.

35 Напуни их вештине да раде сваки посао, да кују, вајају, везу и ткају разне тканине плаве црвене и гримизне, црвац и танки лан и да врше и изуме свакојаке радове.

Глава 36.[уреди]

1 Веселеило, Елијав и сви људи вешти, којима Господ беше дао мудрост и разум да умеју да раде, израдише све радове за службу у светилишту, као што беше заповедио Господ.

2 Мојсије позва Веселеила, Елијава и све људе веште којима Господ даде мудрост и дух, које год подиже срце њихово да дођу да раде тај посао.

3 Они узеше од Мојсија све прилоге које донесоше синови Израиљеви да се уради дело за службу у светилишту. Али се сваког јутра још доношаху Мојсију драговољни прилози.

4 Тада сви људи вешти који беху запослени на раду за светилишту оставише свој посао и дођоше Мојсију

5 и рекоШе му: Народ доноси више него што треба за дело које је Господ заповедио да се уради.

6 Мојсије заповеди да се огласи у логору: да ни човек ни жена не донесе више прилога за светилиште. И забрани се народу да доноси.

7 Јер бејаше свега доста да се уради све дело и још претицаше.

8 Сви људи вешти између оних који радише ово дело начинише шатор од десет ћилимова од танкога лана узведенога и од тканине плаве црвене и гримизне, с херувимима уметнички израђеним.

9 У дужину имаше један ћилим двадесет и осам лаката а у ширину четири лакта. Сви ћилимови беху једне мере.

10 Саставише пет таквих ћилимова један с другим; и пет других ћилима саставише један с другим.

11 Начинише петље плаве по рубу од ћилима на крају првог састава, и тако исто начинише по рубу ћилима на крају другог састава.

12 Педесет петаља начинише на првом ћилиму и педесет петаља на ћилиму на крају другог састава. Петље беху једна према другој.

13 Начинише педесет златних кука и саставише кукама ћилимове један с другим. Тако се шатор састави као једна целина.

14 Начинише ћилиме од кострети за затвор над шатором; начинише једанаест таких ћилима.

15 Један ћилим имаше тридесет лаката дужине и четири лакта ширине; свих једанаест ћилимова беху једне мере.

16 Саставише пет ћилимова заједно а других шест заједно.

17 Начинише педесет петаља по рубу једног ћилима на крају првог састава и начинише педесет петаља на рубу ћилима на крају другог састава.

18 Начинише педесет кука од бакра да се скупи наслон тако да образује једну целину.

19 Начинише за застор покривач од кожа овнујских црвено обојених и покривач од кожа јазавчјих који је имао да се поставља озго.

20 Начинише даске за шатор од дрвета багремова, усправно намештене.

21 Даске беху дуге десет лаката и један и по и лакта широке.

22 На свакој дасци беху по два чепа, један према другоме; тако начинише на свим даскама за шатор.

23 За јужну страну шатора начинише двадесет дасака.

24 Поставише четрдесет стопица сребрних под двадесет дасака, две стопице под сваку даску за два чепа њезина.

25 Тако исто и за другу страну шатора, према северу, начинише двадесет дасака,

26 и четрдесет сребрних стопица под њих, две стопице под сваку даску.

27 За западну страну шатора начинише шест дасака;

25 и још две даске начинише за углове од шатора, са обе стране;

29 оне бејаху двоструке на својој доњој страни а на горној страни беху везане беочугом; тако учинише за обедве на два угла.

30 Тако бејаше осам дасака са њиховим стопицама сребрним, то јест шеснаест стопица, по две стопице под сваку даску.

31 Начинише пет преворница од дрвета багремова за даске с једне стране шатора,

32 и пет преворница за даске с друге стране шатора и пет преворница на западној страни на дну шатора,

33 и начинише средњу преворницу преко средине дасака од једнога краја до другога.

34 Даске оковаше златом и беочуге за њих начинише од злата, да у њима стоје преворнице, и оковаше златом и преворнице.

35 Начинише завесу од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога, с херувимима уметнички везеним.

36 Начинише за њу четири стуба од дрвета багремова и оковаше их златом; куке на њима беху од злата, и салише им четири стопице од сребра.

37 За улаз начинише завесу од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога, везену.

38 Начинише пет стубова за њу с кукама њиховим, и врхове и појасе им оковаше златом; пет стопица под њих беху од бакра.

Глава 37.[уреди]

1 Веселеило начини ковчег од дрвета багремова, два и по лакта дуг и један и по лакта широк и један и по лакта висок.

2 Он га окова чистим златом изнутра и с поља, и начини му златан поруб унаоколо.

3 Сали му четири беочуга од злата која утврди на четири угла његова: два беочуга с једне а два с друге стране.

4 Начини полуге од дрвета багремова и окова их златом.

5 Провуче полуге кроз беочуге с обе стране ковчега, да се ковчег може носити.

6 Начини заклопац од чистога злата два и по лакта дуг и један и по лакта широк.

7 Начини два херувима од злата; начини их од кованога злата, на два краја од заклопца,

8 једног херувима на крају једне стране а другога херувима на крају друге стране; он направи херувиме да излазе из два краја заклопца.

9 Херувими имаху раширена крила у вис и заклањаху крилима својим заклопац, а лицем беху окренути један према другоме; херувими имаху лице окренуто према заклопцу.

10 Он начини трпезу од дрвета багремова, два лакта дугу и један лакат широку и један и по лакта високу.

11 Он је окова чистим златом и начини јој поруб златан унаоколо.

12 Он јој учини оплату с подланице унаоколо и уз оплату начини поруб златан унаоколо.

13 Сали јој четири беочуга од злата и утврди беочуге на четири угла који јој бејаху на четири ноге.

14 Беочузи бејаху према оплати, и у њима бејаху полуге да би се трпеза могла носити.

15 Полуге начини од дрвета багремова и окова их златом; оне су служиле за ношење трпезе.

16 Начини од чистога злата посуђе за трпезу: тањире, купе, калеже и котлиће за наливе.

17 Он начини свећњак од чистога злата; начини свећњак од кованога злата: темељ, стуб, чашице, јабуке и цветови беху од једног самог комада.

18 Са стране излажаху шест грана: три гране свећњака с једне стране, а три гране свећњака с друге стране.

19 Три чашице у облику бадема с јабукама и цветовима беху на једној грани, а три чашице у облику бадема с јабукама и цветовима беху на другој грани; тако исто на свих шест грана које излажаху из свећњака.

20 На самом свећњаку беху четири чашице у облику бадема са својим јабукама и цветовима.

21 Једна јабука беше под две гране које излажаху из свећњака, једна јабука под две друге гране и једна јабука под две друге гране; исто је то тако било под свих шест грана које излажаху из свећњака.

22 Јабуке и гране од свећњака беху од једног комада; а он беше сав од кованога злата од чистога злата.

23 Он начини седам његових жижака, усекаче и пепеонице од чистога злата.

24 Он уложи таланат чистога злата у свећњак и у све справе његове.

25 Он учини олтар кадиони од дрвета багремова; дужина му је била од једног лакта, ширина од једног лакта; он беше четвороугласт и имаше два лакта висине. Из олтара излажаху рогови.

26 Он га окова чистим златом, озго и са стране унаоколо, и окова златом рогове, и начини му поруб од злата унаоколо.

27 Испод поруба, на два угла његова с обе стране начини два беочуга за полуге да би се олтар могао носити.

28 Полуге начини од дрвета багремова и окова их златом.

29 Он уреди уље за свето помазање и чисти кад мирисни вештином мирисарском.

Глава 38.[уреди]

1 Он начини олтар за жртве паљенице од дрвета багремова, пет лаката дуг, пет лаката широк, четвороугласт, а висок три лакта.

2 На четири угла његова начини му рогове који излажаху из олтара, и обложи га бакром.

3 Он начини све посуе за олтар, лонце, лопатице, котлиће, виљушке и клешта; све му посуђе начини од бакра.

4 Он учини за олтар решетку од бакра у облику мреже, коју постави испод олтара, од темеља до половине висине олтара.

5 Сали четири беочуга за четири угла бакрене решетке, да се кроз њих провуку полуге.

6 Полуге начини од дрвета багремова и окова их у бакар.

7 Он провуче полуге кроз беочуге с обе стране олтара, да се може носити. Он га начини од дасака, шупља.

8 Он начини леген бакрени и подножје бакрено, употребљујући у то огледала жена које се скупљаху пред вратима шатора од састанка.

9 Он начини трем. На јужној страни било је, за образовање трема, завесâ од танкога лана узведенога за сто лаката дужине,

10 са двадесет стубова наслоњених на двадесет стопица од бакра; куке и појаси на стубовима беху од сребра.

11 На страни северној било је сто лаката дужине завесâ са двадесет стубова и двадесет стопица од бакра: куке и појаси на стубовима беху од сребра.

12 На западној страни било је педесет лаката дужине завесā са десет стубова и десет стопица; куке и појасеви на стубовима беху од сребра.

13 На источној страни, за педесет лаката ширине

14 било је на једном крилу петнаест лаката завесâ, са три стуба и три стопице,

15 а на другом крилу, с друге стране врата од трема, било је петнаест лаката завеса, са три стуба и три стопице.

16 Све завесе натрему беху од танкога лана узведенога.

17 Стопице под стубовима беху од бакра, а куке и појаси на стубовима беху од сребра; оглавља им бејаху сребром обложена; сви стубови у трему бејаху везани појасима од сребра.

18 Завесе на вратима од трема бејаху од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога, везене. У дужину имаху двадесет лаката а у висину пет лаката, према ширини завеса од трема.

19 Четири стуба његова и четири стопице под њих беху од бакра, чепови њихови од сребра, појасеви од сребра а оглавља беху обложена сребром.

20 Сви коци у шатору и у трему бејаху од бакра.

21 Ево рачуна шатора, шатора од састанка, прегледана по заповести Мојсијевој, а бригом Левита, под управом Итамара, сина свештеника Арона.

22 Веселеило, син Уријев, сина Орова, од племена Јудина, начини све оно што Господ заповеди Мојсију;

23 он је имао за помагача Елијава, сина Ахисамахова, од племена Данова, вешта у резбарском занату, и способна да изуми и да везе на тканинама плавим, црвеним и гримизним и на танком лану.

24 Цела количина злата уложена у ово дело за све радове светилишта, злата добијеног од прилога, износила је двадесет и девет таланти и седам стотфна и тридесет сикли, по мери светог сикла.

25 Сребро што се доби од оних из збора који беху пописани, износило је сто таланти и хиљаду и седам стотина и седамдесет и пет сикли, по мери светог сикла,

26 Пола сикла од главе, по мери светог сикла, од сваког чевека који би пописан, од двадесет година и више, то јест од шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет људи.

27 Од сто таланти сребра салише се стопице за светилиште и стопице за завесе; сто стопица од сто таланти, талант на стопицу.

28 Од хиљаду и седам стотина и седамдесет и пет сикли начинише се куке и пасови за стубове и оковаше им се оглавља.

29 Бакар од прилога износио је седамдесет таланти и две хиљаде и четири стотине сикли.

30 Од тога начинише се стопице на вратима шатора од састанка, бакрени олтар, решетка бакрена за њ, и све справе за олтар,

31 и стопице у трему и стопице на вратима пд трема и све коље за шатор и све коље за трем.

Глава 39.[уреди]

1 Од тканине плаве, црвене и гримизне начинише се одежде за службу, за службу у светилишту, и начинише се одежде свете за Арона као што беше заповедио Господ Мојсију.

2 Начини се ефод од злата и од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога.

3 Истегнуше се листови од злата и исекоше се као жице, те се уткаше у тканину плаву, црвену и гримизну и у танки лан узведени.

4 Направише му се пораменице које га састављаху, и тако се он састављаше на два краја своја.

5 Појас беше од исте израде као и ефод, а беше закопчан за њега; он беше од злата и од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога, као што Господ беше заповедио Мојсију.

6 У злато уковаше два камена ониха и изрезаше на њима имена синова Израиљевих, као што се урезују печати.

7 Утиснуше их на пораменице од ефода, у спомен синова Израиљевих, као што Господ беше заповедио Мојсију.

8 Начинише напрсник, уметнички израђен, од исте израде као и ефод, од злата, од тканине плаве, црвене и гримизне и од танкога лана узведенога.

9 Он беше четвртаст и двострук, а имаше пед дужине и пед ширине.

10 На њ утиснуше четири реда камена. У првом реду: сардоник, топаз и смарагд;

11 у другом реду: рубин, сафир и дијамант;

12 у трећем реду: опал, агат и аметист;

13 а у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис, све опточено и утврђено златом.

14 Тих камена с именима синова Израиљевих беше дванаест, према њиховим именима, и имена беху урезана као на печатима, сваки с именом једног од дванаест племена.

15 На напрснику учинише ланчиће од чистога злата, плетене као гајтани.

16 Начинише две копче златне и две алке златне и утврдише те две алке на два краја од напрсника.

17 Провукоше два златна ланчића кроз две алке на крајевима од напрсника,

18 а друга два краја од два ланчића запеше за две копче и притврдише за пораменице на ефоду спред.

19 Начинише још две златне алке и метнуше на два краја од напрсника на страни према ефоду, изнутра.

20 Начинише још две златне алке које метнуше на две пораменице на ефоду, озго напред, где се он саставља, више појаса на ефоду.

21 Тако привезаше напрсник кроз алке на њему, а алке на ефоду врвцом плавом, да стоји сврх појаса од ефода и да се напрсник не раздваја од ефода, као што Господ беше заповедио Мојсију.

22 Начинише плашт ефода, ткан, сав од плаве тканине.

23 Усред плашта беше отвор као прорез на оклопу, и тај отвор беше порубљен унаоколо да се тканина не би олињала.

24 По скуту од плашта направише нарове плаве, црвене и гримизне, од танкога конца узведенога.

25 Начинише звонца од чистога злата и метнуше звонца међу нарове, између нарова по скуту од плашта унаоколо;

26 звонце па нар, звонце па нар по скуту од плашта унаоколо, за службу, као што Господ беше заповедио Мојсију.

27 Начинише хаљине од танкога лана ткавенога за Арона и за синове његове;

28 митру од танкога лана и капице кићене од танкога лана и гаће од танкога лана узведенога,

29 и појас од танкога лана узведенога и од тканине плаве, црвене и гримизне, везен, као што Господ беше заповедио Мојсију.

30 Начинише плочицу од чистога злата и свету круну и написаше на њу као што се на печатима урезује: „Светост Господу”.

31 Притврдише је врвцом плавом за митру, озго, као што Господ беше заповедио Мојсију.

32 Тако се довршише сви радови шатора, шатора од састанка. Синови Израиљеви учинише све као што Господ беше заповедио Мојсију; тако они учинише.

33 Донесоше шатор к Мојсију, а и наслон и све справе његове, куке, даске, преворнице стубове и стопице,

34 покривач од кожа овнујских црвено обојених, покривач од кожа јазавчјих и ћилиме,

35 ковчег од сведочанства и полуге за њ и заклопац,

36 трпезу са свим справама њеним и хлебове за престављање,

37 свећњак од чистога злата, жишке његове, жишке уређене, и све справе његове и уље за свећњак,

38 олтар златни и уље помазања и кад мирисни и завесу за врата од шатора,

39 олтар бакрени, решетку бакрену за њ, полуге његове и све справе његове, леген и подножје његово,

40 завесе за трем, стубове за њих и стопице њихове, завесу за врата од трема ужа његова и коље његово, и све справе за службу у шатору, за шатор од састанка,

41 одежде за службу у светилишту, све те одежде за свештеника Арона и хаљине за синове његове за службу свештеничку.

42 Синови Израиљеви израдише све ове радове као што Господ беше заповедио Мојсију.

43 Мојсије прегледа све те радове, и гле, све беше урађено као што беше Господ заповедио; тако они беху урадили. И Мојсије их благослови.

Глава 40.[уреди]

1 Господ рече Мојсију:

2 Првог дана првог месеца подигни шатор, шатор од састанка,

3 и метни онде ковчег од сведочанства и заклони га завесом,

4 и унеси трпезу и уреди што треба на њој; унеси и свећњак и запали жишке на њему.

5 Намести златни олтар кадиони пред ковчег од сведочанства и обеси завесе на врата од шатора

6 и метни олтар за жртве паљенице пред врата од шатора, шатора од састанка,

7 и метни леген између шатора од састанка и олтара и налиј воде у њ.

8 Подигни трем унаоколо и метни завесу на врата од трема.

9 Узми уље помазања и помажи шатор и све што је у њему и освети њега и све справе његове и он ће бити свет.

10 Помажи и олтар за жртве паљенице и све справе његове, те ћеш осветити олтар и олтар ће бити светиња над светињама.

11 Помажи и леген и подножје његово и освети га.

12 Кажи Арону и синовима његовим да приступе на врата од шатора од састанка и умиј их водом.

13 Обуци Арона у свете одежде и помажи га и освештај га да буде у мојој служби у свештенству.

14 Заповеди и синовима његовим да приступе и обуци им хаљине.

15 Помажи их као што будеш помазао оца њихова, да буду у мојој служби у свештенству. Ово ће им помазање осигурати за увек свештенство између потомака њихових.

16 Мојсије учини све како му заповеди Господ; све тако учини.

17 И шатор би подигнут у први дан првога месеца друге године[12].

18 Мојсије подиже шатор; он намести стопице, постави даске, провуче преворнице и подиже стубове.

19 Разапе наслон над шатор и метну покривач на наслон озго, као што Господ беше заповедио Мојсију.

20 Он узе сведочанство, метну га у ковчег, и провуче полуге на ковчегу и метну заклопац озго на ковчег.

21 Он унесе ковчег у шатор и обеси завесу, те заклопи ковчег са сведочанством, као што Господ беше заповедио Мојсију.

22 Намести трпезу у шатору од састанка на северну страну шатора пред завесом,

23 и постави на њој хлебове пред Господом, као што Господ беше заповедио Мојсију.

24 Намести свећњак у шатору од састанка, према трпези, на јужну страну шатора.

25 И запали жишке на њему пред Господом, као што Господ беше заповедио Мојсију.

26 Намести олтар златни у шатору од сведочанства пред завесом,

27 и пали на њему кад мирисни као што Господ беше заповедио Мојсију.

28 И обеси завесу на врата од шатора.

29 Намести олтар за жртве паљенице на врата од шатора, шатора од састанка, и принесе на њему жртву паљеницу, као што Господ беше заповедио Мојсију.

30 И метну леген између шатора од састанка и олтара, и нали у њ воде за умивање,

31 И Мојсије и Арон и синови његови праху ту руке и ноге своје

32 кад улажаху у шатор од сведочанства и приступаху к олтару; умиваху се пре тога, као што Господ беше заповедио Мојсију.

33 Он подиже трем око шатора и олтара и метну завесу на врата од трема. Тако Мојсије сврши то дело.

34 Тада облак покри шатор од састанка и шатор се напуни славе Господње.

35 Мојсије не могаше ући у шатор од састанка јер на њему беше облак и шатор беше пун славе Господње.

36 Кад се облак подизаше са шатора тад полажаху синови Израиљеви докле путоваху,

37 а кад се облак не подизаше они не полажаху до дана док се не подиже.

38 Јер облак Господњи беше на шатору дању, а ноћу беше на њему огањ пред очима свега дома Израиљева докле год путоваху.

  1. Рагуило, назван даље Јотор (види 3:1 и 4:18).
  2. Мисли се да је то био размак између заласка сунца и краја сутона.
  3. Пасха значи: пролазак.
  4. Месец класја (јевр. Авив) прозван доцније месец нисан почињао је на млади месец који пада после пролетњих равнодневница (Март-Април). То беше први месец јеврејске верске године. Грађанска година почињала је месецом тисри после јесенских равнодневница (Септембар-Октобар).
  5. Значи: отворено (не кришом)
  6. Мера значи: горчина.
  7. Мана: (јеврејски ман) име које долази од усклика кад Израиљци ускликнуше видећи то први пут: ман хоу - што је ово? (види стих 15.)
  8. Маса и Мерива значе: кушање и свађа.
  9. Елиезер је име састављено од две речи које значе: Бог и спас.
  10. ефод, горња хаљина јеврејских свештеника која је допирала до ногу.
  11. Урим и Тумим (светлост и савршенство), предмет за који се не зна у чему се је састојао, који је постављен на напрсник.
  12. После излаза из Египта.