Biblija (Bakotić) : Poslovice
| ←Psalmi | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Propovednik→ |
Glava 1.
[uredi]1 Poslovice Solomona, sina Davidova, kralja Izrailjeva,
2 za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvaćanje izraza razuma
3 i primanje nauke pameti, pravednosti, pravde i poštenja;
4 za davanje prostima razbora, znanja i razmišljanja mladome čoveku.
5 Ko je pametan nek sluša i svoje će znanje povećati, a mudri će veštiji postati
6 u hvatanju smisla poslovica i zagonetaka, i reči mudrih ljudi i izreka njihovih.
7 Strah od Gospoda početak je znanja; bezumni preziru mudrost i nauku.
8 Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauku majke svoje ne napuštaj;
9 jer to ti je venac milosti za glavu tvoju, a i ukras oko vrata tvoga.
10 Mame li te, sine, grešnici, ne daj ti da te namame.
11 Reknu li ti: “Idi s nama da zamke mećemo i krv prolivamo, i onome koji se ludo u nevinost svoju uzda zasede pravimo;
12 proždrimo ih kao Šeol žive, i cele kao one koji u jamu slaze;
13 dobićemo blaga svakojakog, plenom ćemo kuće napuniti,
14 deo svoj ćeš s nama ti imati; jedan sam tobolac svima će nam biti!”-
15 Sine moj, ne idi s njima, čuvaj nogu svoju od njihove staze;
16 jer njihove noge na zlo trče i žure se da krv prolivaju.
17 Al' se zalud mreža baca na oči svemu što god krila ima.
18 Oni svojoj krvi zamke meću, i zasede svojoj duši prave.
19 Tako biva svakom lakomom čoveku, jer lakomost propast nosi onima koji joj se podaju.
20 Mudrost usred ulica, gle, viče, i glas svoj po trgovima diže,
21 U najvećoj se vrevi ona čuje, pred vratima gradskim reči svoje zbori:
22 "Dokle ćete, bezumnici, ludost vi ljubiti? Dokle li će pakosnici u ruganju uživati? Dokle li će budale nauku mrzeti?
23 Obratite se i čujte opomene moje! Evo ja ću na vas duh svoj da izlijem, kazaću vam reči svoje...
24 Pošto zazvah, al' se vi ne odazvaste, i pružah vam ruku svoju, al' je niko ne prihvati;
25 pošto svaki savet moj odbiste, i ne hteste primiti opomene moje,
26 i ja ću se vašoj nevolji smejati, rugaću se kad vas strah uhvati,
27 kad vas strah kao oluja tresne, i nesreća kao vihor zavitla, kad vas muka i nevolja stegnu.
28 Tada će me zvati; al' se neću odazvati; tražiće me, al' me neće naći.
29 Zato što mrzeše nauk i ne imadoše straha pred Gospodom,
30 i što savet moj ne zavoleše, i sve opomene moje odbaciše,
31 zato će i jesti plod puteva svojih i saveta će se svojih nasititi. 32 Ko garantuje ,nije upravu ko ne garantuje on je ukazao čast.
Glava 2.
[uredi]1 Ako primiš, sine, reči moje, pouke moje ako čuvaš,
2 i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, te k razumu srce svoje prigneš,
3 da, ako prizoveš mudrost i k razumu glas obratiš;
4 ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ,
5 osetićeš tada strah od Gospoda, i poznanje naći ćeš ti Boga.
6 Jer Gospod mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum dolaze.
7 On spasenje pravednima hrani i štit je onima koji pošteno hode,
8 čuvajući staze pravde i braneći put vernika svojih.
9 Tad ćeš razumeti pravdu i pravednost, poštenje i pute koji dobru vode.
10 Jer će mudrost ući u srce tvoje i znanje će duši tvojoj omileti.
11 Razboritost će paziti na te i razum će te čuvati,
12 da te izbave od zla puta, od čoveka koji zlo govori,
13 od onih što skreću s pravog puta, i stazama mračnim idu;
14 koji u zlim delima uživaju i raduju se zločinu;
15 čiji puti jesu stranputice i koji krive staze izabiru...
16 Da te izbave od žene tuđinke, od tuđinke koja slatko zbori,
17 koja druga svoje mladosti napušta i svog Boga savez zaboravlja;
18 jer dom njezin k smrti je sagnut, i k mrtvima staze njene vode.
19 Ne vraća se koji joj prilazi, niti na put izlazi života.
20 Idi zato putem dobrih ljudi, i staza se pravednika drži.
21 Jer u zemlji živeće pravedni i pošteni u njoj će ostati.
22 Bezdušnici će se istrebiti iz zemlje, nevernici će se iščupati iz nje.
Glava 3.
[uredi]1 Ne zaboravi, sine, nauku moju, poučenja moja neka čuva srce tvoje,
2 jer će ti produžiti dane i godine tvog života, i mir će ti povećati.
3 Dobrota i vernost da te ne ostavljaju; priveži ih sebi za vrat, na ploču svoga srca ih ureži,
4 i dobićeš naklonost i dobar glas i pred Bogom i pred ljudima.
5 Svim se srcem svojim uzdaj u Gospoda, a na svoju misao nemoj se oslanjati.
6 Poznaj ga na svim putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti.
7 Ne smatraj se sam pred sobom mudrim, Gospoda se boj i od zla uklanjaj:
8 to će biti zdravlje mišicama tvojim, i kostima tvojim osveženje.
9 Čast Gospodu daj imanjem svojim, prvinama svih plodova svojih;
10 i biće ti pune sve žitnice tvoje i obilovaće vino u podrumima tvojim.
11 Sine moj, ne prezri karanje Gospodnje, i da te njegove kazne ne užasnu.
12 Jer kog Gospod voli, onoga kažnjava, kao otac milog sina svoga.
13 Blažen čovek koji mudrost nađe, čovek koji pamet ima;
14 jer korist njena bolja je od srebra i dobitak njen skuplji je od zlata.
15 Dragocenija je od bisera, skupocenija od svakog adiđara.
16 Dug je život u desnici njenoj, bogatstvo i slava u levici njenoj.
17 Putevi su njeni mili i sve staze njene mirne;
18 drvo je života onima što je drže, i srećan je onaj ko je ima.
19 Mudrošću je Gospod zemlju osnovao i razumom nebo utvrdio.
20 Njegovom se mudrošću otvaraju bezdane i oblaci rosom kaplju.
21 Da se ne udalje, sine, ova poučenja od očiju tvojih. Čuvaj mudrost i razboritost.
22 Život će one duši tvojoj biti, nakit grlu tvome.
23 I tad ćeš spokojan putem svojim ići, i noga se tvoja neće spotaknuti.
24 Kada legneš nećeš biti u strahu, kad počineš lagan će ti sanak biti.
25 Neće te plašiti ni nagle strahote, ni pogibli bezdušnika;
26 jer će tebi Gospod zaklon biti, koji će od svake zamke čuvati nogu tvoju.
27 Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima, kad mu možeš učiniti.
28 Bližnjem svom ne reci: "Idi, dođi drugi put, sutra ću ti dati", kada imaš čime da ga obraduješ.
29 Ne kuj zla bližnjemu svome koji je u miru s tobom.
30 Ne svađaj se ni s kim bez uzroka, kada zla ti nije učinio.
31 Ne zavidi nasilniku i njegova ne izberi puta.
32 Jer zle ljude mrzi Gospod, a prijatelj je pravednika.
33 Prokletstvo je Gospodnje u kući bezdušnika, a stan pravednika blagosilja Bog.
34 Podsmejava se on podsmevačima, al' se krotkima smiluje.
35 Mudri slavu će da steknu, a bezumni će sramotu u deo dobiti.
Glava 4.
[uredi]1 Slušajte, deco, poučenje očevo i pazite da mudrost poznate,
2 jer vam dobre savete ja dajem, ne odbijte opomene moje.
3 Pravi sin sam ocu svom ja bio, jedinac nježan u majke svoje.
4 On me učaše tad i govoraše: "Neka srce tvoje primi reči moje, poučenja mog se drži, i živećeš.
5 Steci mudrost, steci pamet, i na reči usta mojih ne zaboravi, i ne odstupaj od njih.
6 Ne ostavi ih i gledaće te, ljubi ih, i čuvaće te."
7 Evo početka mudrosti: Steci mudrost, i za sve imanje svoje razum pribavi.
8 Uzvišavaj je, i ona će tebe uzvisiti, proslaviće te kada je zagrliš;
9 metnuće ti venac milosti na glavu, krasnom će te krunom krunisati.
10 Slušaj, sine, primi reči moje, i umnožiće se godine života tvoga.
11 Jer ti ja put mudrosti kazujem i stazama poštenja te vodim.
12 Kada ideš, neće ti se stezati koraci, kada trčiš nećeš se spotaći.
13 Upamti nauk, ne napuštaj ga, čuvaj ga, jer ti je život tvoj u njemu.
14 Ne idi na stazu bezdušnika, putem ljudi rđavih ne idi.
15 Izbegavaj ga, ne prolazi njime, ukloni se od njega, mini ga.
16 Jer oni ne bi spavati mogli ako zlo ne čine, san bi im se oteo ako koga ne obore.
17 Jer se oni hlebom bezdušnosti hrane i vina se nasilja napiju.
18 Put je pravednika kao blistava svetlost čiji sjaj do punog dana raste,
19 a kao mrak je staza bezdušnika, i oni ne vide na što će se spotaknuti.
20 Slušaj, sine, reči moje, uho svoje mom govoru prigni.
21 Da ti se ne udalje od očiju tvojih, u dnu srca svog ih čuvaj.
22 Jer su one život onima koji ih nalaze i celome telu njihovome zdravlje.
23 Iznad svega srce svoje čuvaj, jer su u njemu izvori života.
24 Podvalu od usta svojih odbaci, od usana svojih nepravdu udalji.
25 Oči tvoje pravo neka gledaju, i neka se veđe tvoje pravo pred tobom upravljaju.
26 I pazi na stazu kojom ideš, i da su ti puti tvoji dobro uređeni.
27 Ne svrći na levo ni na desno, i odvraćaj od zla nogu svoju.
Glava 5.
[uredi]1 Slušaj, sine, nauk moj, k mome razumu uho svoje prigni,
2 da bi se ti mudrosti držao, da bi usne tvoje razboritost čuvale.
3 Jer se med sa usni tuđe žene cedi i od ulja slađe joj je grlo;
4 ali je na kraju gorka kao pelen i oštra kao mač na obe strane oštar.
5 Noge njene ka smrti silaze, i koraci njeni ka Šeolu vode.
6 Da ne gleda put života, luta ona po stazama svojim, a ni sama ne zna kuda ide.
7 Poslušajte zato, deco moja, ne odstupajte od reči usta mojih.
8 Put tvoj neka je daleko od nje, kapiji se njenoj ne približi,
9 snage svoje drugima da ne daš, i godine svoje svirepom čoveku;
10 da se blaga tvoga tuđi ne nasite, i sa trudom tvojih tuđa kuća ne koristi.
11 Da pri kraju svome ne zakukaš, kad se snaga i telo tvoje istroše.
12 Da ne rečeš: "Što na nauk omrzoh, i što opomene srce moje prezre?
13 Što ne slušah glasa učitelja svojih i ne prignuh uho svoje k onima koji me svetovahu?
14 U svako zlo umalo ne upadoh usred naroda i usred skupštine."
15 Pij vodu od svoga studenca, vodu od svoga izvora.
16 Zar izvori tvoji da se razlivaju, po ulicama tvoji potoci da teku?
17 Čuvaj ih ti sam za sebe, da ne budu i za tuđina sa tobom.
18 Blagoslovljen izvor tvoj ti bio, radost tvoja bila tebi žena tvoje mladosti.
19 Bila ti ona košuta ljubavi, srna puna nežnosti. Uvek bio njenom lepotom zanesen, i ljubavlju njenom uvek ti zaljubljen.
20 I zašto bi, sine, za tuđom se zaneo, nepoznatoj nedra ti grlio?
21 Jer su Gospodu pred očima putevi čovečji, i on meri staze njihove.
22 Bezdušnika hvataju nedela njegova, i u uža greha svojih on se zapliće.
23 Umreće što nije pouku primio, posrnuće s velike ludosti svoje.
Glava 6.
[uredi]1 Ako si se, sine, za bližnjega obvezao, za tuđina ako si ujemčio,
2 rečima usta svojih ako si se vezao, rečima usta svojih ako si se sputao,
3 tada ovo, sine moj, učini: Oprosti se, i kako si upao pod vlast bližnjega svoga, idi, pripadni i bližnjega, svog zamoli;
4 ne daj sna očima svojim, ni veđama svojim drema;
5 otmi se kao srna iz ruke lovačke, kao ptica iz ruke ptičara.
6 Idi k mravu, lenjivče, na njegove pute pazi, i budi razuman.
7 Nema on upravitelja, niti nadglednika, niti gospodara,
8 ali opet sebi leti hranu sprema, i uz žetvu piću svoje zbira.
9 Dokle li ćeš, lenjivče, ležati? Kada li ćeš od svog sna ustati?
10 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ i dok malo ruke na počinak sklopiš,
11 a beda će da te kao lupež zgrabi i teskoba kao naoružan hajduk.
12 Pokvaren i pogan čovek ide s podvalom u ustima;
13 namiguje očima, nogom gura, prstima znakove daje.
14 U srcu je njegovome zloba, svagda na zlo misli, svađe raspiruje.
15 Zato će za časak doći pogibao njegova, odjednom će da se i bez leka satre.
16 Na šest stvari mrzi Gospod, pa i sedam ih je na koje se gadi:
17 Na lažljivi jezik i oči prezirne, na ruke što pravu krvcu prolivaju,
18 i na srce što zle misli kuje, i na noge koje ka zlu žure,
19 na krivog svedoka koji laž govori i koji među braćom svađu stvara.
20 Čuvaj, sine, poučenja oca svoga, i nauke majke svoje ne napuštaj.
21 Priveži ih sebi za svagda za srce, ogrni ih oko vrata svoga.
22 One će te voditi na tvome putu; kada zaspiš čuvaće te, razgovaraće te kada se probudiš.
23 Jer pouka je svećnjak, nauka je svetlost, opomene i karanje to su vođi na putu života.
24 Čuvaće te od žene pokvarene, od laskavog jezika tuđinke.
25 Ne zaželi je u srcu svome zbog lepote njene; ne daj da te veđe njezine zavedu.
26 Jer se s bludne žene na komad hleba spada; jer je tuđa žena zamka dragocenome životu.
27 Hoće li ko vatru u nedra metnuti, a da mu se haljine ne upale?
28 Hoće li ko po živom uglju ići, a da noge ne opeče?
29 Tako biva onom koji ide za ženom bližnjega svoga; koji je se god dotakne neće biti bez kazne.
30 Ne smatra se nevin ni lupež koji krade da utoli glad kad ogladne.
31 Kada ga uhvate, vratiće on sedam puta, i daće sve ono što u kući ima.
32 Ali ko čini preljubu sa ženom bezuman je; tako radi onaj koji propast svoju traži.
33 On će samo muke i ruga imati, i sramota mu se neće izbrisati.
34 Jer ljubomora razbesni čoveka, i on je nemilosrdan u času osvete;
35 ne obazire se ni na kakav otkup, neslomljiv je da mu i najveće dare daješ.
Glava 7.
[uredi]1 Čuvaj, sine, reči moje, i kod sebe pouku moju hrani,
2 pouku moju čuvaj, i živećeš, drži nauku moju kao zenicu oka svoga.
3 Za prste ih svoje ti priveži, na ploču svoga srca ih zapiši.
4 Reci mudrosti: Sestra si mi!, aa prijateljicom razboritost zovi;
5 da bi te od žene tuđinke čuvale, od tuđinke koja slatko zbori.
6 S prozora doma svoga, kroz rešetku pogledah, i videh među budalama,
7 opazih među momcima bezumna mladića,
8 koji ulicom prolažaše pokraj ćoška gde seđaše jedna od tih tuđinki, idući polako ka stanu njenome.
9 U sumrak to beše, u veče, kad se noć i mrak spuštaju.
10 I, gle, priđe k njemu žena kao bludnica odevena, a srca lukava.
11 Hitra i pusta beše; noge joj ne davahu da kuću čuva.
12 Sad po ulicama, sad po trgovima, kod svakoga ugla vrebaše.
13 Ona ga dohvati i poljubi ga, i bestidno reče mu:
14 "Dužna bejah prinos zahvalnosti, i svoj zavet danas već ispunih.
15 Zato ti i u susret iziđoh, tražih te, i evo te nađoh!
16 Nastrla sam odar vezenim čaršavima i egipatskim zastorima;
17 smirnom, alojem i cimetom namirisala sam postelju svoju.
18 Dođi, pa da uživamo, i do zore u ljubavi da se zanesemo!
19 Muž moj nije doma, otišao je na dalek put;
20 tobolac je sa sobom odneo sa srebrom, vratiće se tek o mladome mesecu."
21 Rečima svojim ona ga zavede, zanese ga glatkim usnama svojim.
22 I on odmah za njom pođe, kao vo što na klaonicu ide; kao ludak koji se za kaznu veže,
23 dok mu strela jetru ne probije; kao ptica koja na zamku naleti a da ne zna da joj je o život.
24 Zato, dakle, deco, poslušajte, pazite na reči usta mojih.
25 Srce tvoje nemoj da zastrani na puteve takve žene, i ne lutaj po stazama njenim.
26 Jer je ona mnoge žrtve u propast survala, mnogo ih je što je ona sve pobila.
27 Kuća njena put je k stanu mrtvih što silazi ka predelu smrti.
Glava 8.
[uredi]1 Ne viče li mudrost, ne diže li glas svoj razum?
2 Svrh visina, pored staza, na raskršću puteva, gle stoji,
3 kod kapike, na ulazu u grad, i njen glas za vratima se čuje:
4 "Vama vičem o ljudi; sinovima ljudi glas se moj obraća.
5 Naučite se, ludi, mudrosti, razumu se, bezumni, učite.
6 Slušajte, jer ja imam velike stvari da vam kažem; usne moje se otvaraju da pouče što je pravo.
7 Jer istinu usne moje objavljuju, mrska je laž usnama mojim.
8 Prave su reči usta mojih; ništa nije u njima krivo ili izvrnuto.
9 Razumnome sve su one jasne, i prave onima koji su znanje našli.
10 Primite moj nauk rađe nego srebro, i znanje radije nego žeženo zlato.
11 Jer je mudrost skuplja od bisera, skupocenija od svakog adiđara.
12 Kod razboritosti ja, mudrost, prebivam, i razum i znanje držim.
13 Strah od Gospoda mržnja je na zlo; oholost i bes i zao put, i pogana usta, to ja mrzim.
14 Moj je savet i uspeh, ja sam razum, i moja je sila.
15 Preko mene kraljuju kraljevi, i knezovi pravdu dele;
16 preko mene vladaju glavari, velikaši i sudije na zemlji.
17 Volim one koji mene vole, a koji me traže, nalaze me.
18 Uza me su bogatstvo i slava, dobra nepropadljiva i pravda.
19 Voće moje bolje je od zlata, od žeženoga zlata; plod moj bolji je od srebra.
20 Putem pravde idem, posred staza poštenja,
21 da blago onima koji me vole delim, i riznice njihove da punim.
22 Prvencem me Gospod dela svojih stvori, još pre dela svojih najiskonskijih.
23 Pre vekova ja sam postavljena, u prvom početku, pre postanja zemlje.
24 Rođena sam kad još bezdane ne beše, kad još ni izvora vodenih ne beše;
25 pre no što su gore osnovane, pre bregova ja sam se rodila.
26 Još ne beše zemlje ni polja stvorio, niti prvog zrna praha vaseljene, -
27 kada je on nebo utvrđivo, tu sam i ja bila;
28 kad je krug nad bezdanom merio, kad je gore oblake slagao, te silno bljuznuše izvori bezdanski,
29 kad je moru međe postavljao, da ne pređu vode bregove njegove, kad je zemlji temelj udario,
30 tad ja bejah kod njega na delu. Ja mu bejah radost svakidanja, i svagda se veseljah pred njime,
31 veseljah se na zemlji njegovoj, uživajući među sinovima ljudi.
32 Zato, dakle, slušajte me, deco; blago onima koji se puteva mojih drže.
33 Primite nauku, da budete vredni, nemojte je odbaciti.
34 Blažen čovek koji mene sluša, koji svaki dan na vratima mojim bdije, i pragove moje čuva!
35 Jer ko mene nađe, život nađe, i dobija ljubav od Gospoda.
36 Al' ko o mene ogreši, duši svojoj škodi; svi koji me mrze u smrt se zaljube.
Glava 9.
[uredi]1 Sazidala mudrost kuću svoju, sedam stuba svojih otesala.
2 Poklala je žrtve svoje, pomešala vino svoje, i trpezu svoju postavila.
3 Poslala je sve dvorkinje svoje, pa s visina gradskih viče:
4 "Ko je bez pameti, nek ovamo svrati!" A onima koji su bez razuma kaže:
5 "Dođite i hleba mog jedite, pijte vina što sam uredila.
6 Ostavite ludost i bićete živi; putem razuma idite!"
7 Ko podrugljivca kara, taj sramotu prima, ko bezdušnika kori, grdnju na se vuče.
8 Podrugljivca ne karaj, da ne omrzne na te; karaj mudrog i ljubiće te.
9 Daruj mudrog i on će mudriji postati, pouči pravednog i znanje će svoje on uvećati.
10 Strah od Gospoda početak je mudrosti, a razum je nauka svetaca.
11 Preko mene množiće se dani tvoji, dodaće se godine životu tvome.
12 Jesi li mudar, sam si sebi mudar; ako li si podrugljivac, sam ćeš kaznu ruga svog nositi.
13 Bezumnost je plaha žena, luda i koja ništa ne zna.
14 Pred pragom doma svoga on sedi, na stolici, na visinama gradskim,
15 i viče prolaznike koji pravo svojim putem idu:
16 "Ko je luda, nek ovamo svrati!", a onome koji je bez pameti veli:
17 "Slatka je voda odvođena, prijatan je hleb tajnosti!"
18 A on ne zna da su tu mrtvaci, da su u Šeolu zvanice njezine.
Glava 10.
[uredi]1 Mudar sin je radost oca svoga, a lud sin je žalost majke svoje.
2 Nepravedno blago koristi ne daje, ali pravednost izbavlja od smrti.
3 Ne da Gospod da pravednik gladuje, al' gramzivog bezdušnika odbacuje.
4 Ko nemarnom rukom radi prosiće, a bogatstvo vredna ruka teče.
5 Ko u leto zbira razuman je sin, ko o žetvi spava sramotan je sin.
6 Nad glavom pravednoga blagoslova ima, a nasilje usta bezdušnika prikrivaju.
7 Blagoslov je uspomena pravednika, a u trulež ime bezdušnika pada.
8 Ko je mudrog srca prima poučenje, a ko je ludih usana, ka propasti svojoj juri.
9 Ko pošteno ide pouzdano hodi, a otkriće se ko stranputicom ide.
10 Ko očima namiguje neugodnost budi, a ko je ludih usana, ka propasti svojoj juri.
11 Usta pravednika izvor su života, a nasilje usta bezdušnika prikrivaju.
12 Mržnja svađe raspaljuje, ali ljubav sve grehe pokriva.
13 Na usnama razumnoga mudrost se nalazi, a batina je za leđa onog ko je bez pameti.
14 Ko je mudar čuva svoje znanje, a nagla su usta propast bezumnoga.
15 Imanje je bogatima utvrđena kula, a siromaštvo je strašilo nevoljnog.
16 Na život je pravednika rad, bezdušnika dobitak na greh.
17 Ko se kazne seća nađe put života, al' ko ukor zaboravlja luta.
18 Ko prikriva mržnju lažnih je usana, a bezuman ko klevete širi.
19 Ko mnogo govori ne fali mu greh, a oprezan je ko usne svoje zadržava.
20 Jezik je pravednika srebro odabrano, a srce bezdušnika, ono malo vredi.
21 Usne pravednika mnogima hranu daju, a bezumni sa bezumlja ginu.
22 Blagoslov Gospodnji bogatstvo daje, a trud malo mu dodaje.
23 Zločin činiti šala bezumnom izgleda, ali mudrost razumnom pripada.
24 Čega se bezdušnik boji, to mu se dešava, a što pravedni zažele, ispunjava im se.
25 Kao vihor što prolazi, tako bezdušnik nestaje, a pravednik ima večite temelje.
26 Što ocat zubima, i što dim očima, to je lenjiv onom koji mu nalog daje.
27 Strah od Gospoda dane umnožava, bezdušnima skrate se godine.
28 Očekivanje je pravednika radost, ali nada bezdušnih propada.
29 Put Gospodnji bedem je poštenju, al' je ambis onim koji zlo čine.
30 Pravednik se neće nikad spotaknuti, ali bezdušnici neće ostati u zemlji.
31 Mudrost nose usta pravednika, al' će pogan jezik se preseći.
32 Usta pravednika prijatnost poznaju, usta bezdušnika puna su pakosti.
Glava 11.
[uredi]1 Merila lažna mrska su Gospodu, a ugodan mu je pravi teg.
2 Sramota za ohološću stiže, ali mudrost kod smernih se nađe.
3 Pravedne vodi njihovo poštenje, a zlobne zloća njihova satire.
4 Ne pomaže u dan gneva bogatstvo, ali pravednost izbavlja od smrti.
5 Pravda uravnjuje poštenima put, a zlobnik od svoje zlobnosti propada.
6 Pravedne izbavlja pravednost njihova, zlobnike zahvata njihovo lukavstvo.
7 Kad bezdušnik umre, nestaje njegove nade, i uzdanje zlih ljudi propada.
8 Pravednik se izbavlja teskobe, a njegovo mesto zlobnik zauzima.
9 Zlobnik ustima svojim bližnjeg svog upropašćuje, ali mudrost izbavlja pravedne.
10 Kad su pravednici srećni, raduje se grad, a kad zlobnici propadnu, veseli se glasi čuju.
11 Blagoslovom pravednika podiže se grad, a raskopava se s usta bezdušnika.
12 Bezumnik je ko svog bližnjega kleveće, a razuman čovek ćuti.
13 Ko klevetu širi, taj izdaje tajne, a čuva ih ko je verna srca.
14 Kad opreznost nedostaje, tad propada narod, pomoć je u dobrim savetnicima.
15 Zlo prolazi ko se za drugoga jemči, a bez brige ko se obaveze plaši.
16 Čast dobija žena koja je ljubazna, ali bogatstva silnici stiču.
17 Dobro duši svojoj milosrdan čovek čini, svirep čovek telu svome udi.
18 Prevarnu dobija rđav čovek korist, al' ko pravdu seje pouzdanu platu ima.
19 Ko se pravde drži na život mu je, ali ko za zlatom juri smrt nalazi.
20 Mrska su srca opaka Gospodu, a mili su njemu pravi na svom putu.
21 Sigurna je kazna rđavom čoveku, spasenje će porod pravednika naći.
22 Zlatna grivna na svinjskoj gubici, to je žena lepa bez razuma.
23 Pravednika je želja samo dobro, a nadanje je bezdušnika jarost.
24 Neko prosipa, i sve više ima, neko tvrdiči, i sve je ubogiji.
25 Nasitiće se duša podašna, ko napaja sam će biti napojen.
26 Ko zaključa žita, proklinje ga narod, a blagoslov je nad glavom onog koji ga prodaje.
27 Koji dobro traži naklonost nalazi, ko zlo traži, zlo će njega snaći.
28 Ko se u bogatstvo svoje uzda, taj će da propadne, a pravednici će se kao grane zeleniti.
29 Koji kuću svoju buni, vetar će naslediti, a bezumnik rob će mudrom biti.
30 Plod pravednih drvo je života, ali mudri duše pridobija.
31 Gle, pravednik i na zemlji platu prima, a kako li neće bezdušnik i grešnik!
Glava 12.
[uredi]1 Znanje ljubi ko opomenu ljubi, a lud je ko opomenu prezre.
2 Dobar čovek stiče ljubav od Gospoda, a prevaran čovek osudu Gospodnju.
3 Neće čovek zlobom se utvrditi; a koren pravednika neće se pomaći.
4 Vredna žena venac je svom mužu, ali koja ga sramoti, ta je kao bolest što mu kosti grize.
5 Misli pravednika samo su pravedne, namisli rđavih samo su prevare.
6 Krvave su zamke reči bezdušnika, al' su izbavljenje usta pravednika.
7 Oboreni, zlobni više ne postoje, ali pravednika dom se održava.
8 Po razumu se svome čovek ceni, ali je mrzak ko je tvrda srca.
9 Bolje je skroman biti i sam sebi služiti, nego se veličati, a hleba ne imati.
10 Pravednik se i za stoku svoju brine, ali je srce zlobnika svirepo.
11 Koji svoju njivu radi nasiti se hleba, ali bezumnik je koji trči za taštinom.
12 Zlobnik lakom je za onim što zlobnici grabe, ali ploda koren pravednika daje.
13 U grehu usana opasna je zamka, ali se pravednik izbavlja teskobe.
14 Od ploda usta svojih siti se čovek dobra, i svaki po delu ruku svojih prima.
15 Prav se put njegov bezumniku čini, ali mudar je ko savet sluša.
16 Gnev svoj odmah bezumnik otkriva, ali oprezan je koji uvredu pokriva.
17 Ko istinu kaže, pravdu proglašuje, a prevaru lažni svedok.
18 Neko koji lakomisleno govori kao mač probada, al' lek daje jezik mudrih ljudi.
19 Istinita usta, ta za uvek stoje, ali lažljiv jezik, on je samo za čas.
20 Prevara je u srcu onim koji zlobno misle, a radost u onima koji mir svetuju.
21 Nikakve nesreće pravednom ne biva, al' će bezdušnike priklještiti zlo.
22 Mrske su Gospodu usne lažljivaca, al' su mu mili koji verno rade.
23 Pametan čovek čuva svoje znanje, a srce bezumnih ludost proglašuje.
24 Radina će ruka gospodariti, a lenja će danak davati.
25 Briga u srcu obara čoveka, ali dobra reč ga razveseli.
26 Pravi put pravednik prijatelju svome pokazuje, ali bezdušnike njihov put zavodi.
27 Lova svoga lenjivac ne peče, a radinost skupo je čoveku blago.
28 Na putu je pravde život, nema smrti na njezinoj stazi.
Glava 13.
[uredi]1 Mudar sin sluša pouku svog oca, a za opomenu podrugljivac ne mari.
2 Dobra se uživa od ploda usana, ali što zlobnici traže to je nasilje.
3 Koji usta svoja čuva, dušu svoju čuva, a koji ih razvaljuje ka propasti svojoj juri.
4 Lenjivčeva ruka nemoguće želje ima, ali će se duša vrednih nasititi.
5 Pravednik na reči lažljivaca mrzi; rđav čovek mržnju i sramotu na se vuče.
6 Čiji put je prav, pravda njega čuva, a grešnika zloba upropašćuje.
7 Neko je siromah kod mnogoga blaga, a neko je bogat kod svog siromaštva.
8 Bogatstvo čoveku za otkup života služi, ali pretnje siromah ne sluša.
9 Vesela je svetlost pravednika, a žižak se zlobnih ljudi gasi.
10 Od oholosti svađanja dolaze, a mudrost je kod onih koji savete slušaju.
11 Propada blago na nepravdi stečeno, a ko po malo sabira, taj ga umnožava,
12 Odložena nada srce mori, ispunjena želja drvo je života.
13 Zbunjuje se koji reč prezire, ali ko se ukora boji nagradu dobija.
14 Opomena mudrog izvor je života, da se njome zamke smrti zaobilaze.
15 Dobar razum plod milosti nosi, ali hrapav put je bezdušnika.
16 Pažljivo oprezan čovek radi, a bezuman rasipa bszumlje.
17 Zloban glasnik u zlo pada, a lek veran glasnik daje.
18 Stid i sirotinja udeo su onog koji opomenu odbi, al' je čašćen koji ukor prima.
19 Slatka je duši ispunjena želja, ali bezumni se stide odstupiti od zla.
20 Ko s mudrima ide, taj postaje mudar, ali zlo prolazi ko se s bezumnima druži.
21 Grešnike nesreća goni, a pravedne sreća nagrađuje.
22 Dobar čovek ostavlja nasleđe deci svoje dece, al' je grešnika imanje pravednom suđeno.
23 Njiva koju siromah iskrči obilato rodi, al' neko propada što pravice nema.
24 Ko prut žali, sina svog mrzi, ko ga voli, na vreme ga kara.
25 Pravednik jede i utoli glad, a trbuh zlobnika oskudicu trpi.
Glava 14.
[uredi]1 Mudra žena gradi sebi svoju kuću, a luda je svojim rukama razgrađuje.
2 Koji pravo ide boji se Gospoda, al' ga prezre ko bespuća bira.
3 U ustima je bezdušnika prut za oholost njegovu, ali mudre usta njihova čuvaju.
4 Prazne su jasle gde volova nema, a snaga volovska dobar plod pribavlja.
5 Ko je veran svedok, taj ne laže, ali krivi svedok laž govori.
6 Podrugljivac traži mudrost ali je ne nalazi, ali znanje lako razuman pribavlja.
7 Od čoveka bezumnoga beži: na njegovim usnama nećeš pamet naći.
8 Mudrost opreznog čoveka razum je njegova puta, a ludost je bezumnih prevara.
9 Greh je šala bezumnima, al' se milost među pravednima nađe,
10 Znade srce svoje jade, a veselje njegovo ne zna tuđin deliti.
11 Raskopaće se kuća zlobnika, procvetaće šator pravednika.
12 Neki put se prav čoveku čini, a izlazak mu je put ka smrti.
13 I sred smeha može srce biti žalosno, i radost u tugu može da svršava.
14 Kome srce zastrani siti se puteva svojih, a dobar se čovek siti onim što u sebi ima.
15 Ludi sve veruju što mu se govori, al' pametan pazi na svoje korake.
16 Mudar se pazi i uklanja od zla, bezuman je nasrtljiv i besan.
17 Ko je lak na gnev ludosti čini, ali čovek pun lukavstva mržnju izaziva.
18 Bezumnima je deo u ludosti, a od znanja razboriti venac sebi pletu.
19 Klanjaju se zli pred dobrima, i bezdušni na vratima pravednih.
20 Siromah je dosadan i svom prijatelju, al' su mnogi prijatelji bogatoga.
21 Greh čini ko svog bližnjega prezire, srećan je ko se ubogim smiluje.
22 Koji zlo smišljaju ne prevare li se? Ali koji dobro misle verno i dobro rade.
23 Svaki trud koristi daje, a u siromaštvo prazne reči vode.
24 Bogatstvo je venac za pametne, a ludost bezumnika uvek ludost.
25 Veran svedok duše iskupljuje, ali laži varalica širi.
26 Jak oslonac ima ko se Gospoda boji, i zaklon kod njega deca mu imaju.
27 Strah od Gospoda izvor je života, da se zamke smrti zaobilaze.
28 Mnogobrojan narod slava je kraljeva, a kad pada narod, tad i knez propada.
29 Ko je spor na gnev, dobar razum ima, ali plahi ludost svoju proglašuje.
30 Mirno srce život jeste telu, a zavist je bolest koja kosti grize.
31 Ubogoga gnječiti, to je vređati stvoritelja njegovog, a smilovati mu se, to je častiti ga.
32 Zlobnog zloba njegova obara, a pravedan i u smrti svojoj zaklon ima.
33 Mudrost u srcu razumnih počiva, al' je usred ludih ona bez zaštite.
34 Pravda uzvisuje narod, a greh je propast ljudi!
35 Kraljeva naklonost za razumnog je slugu, a gnev njegov za sramotnog.
Glava 15.
[uredi]1 Blag odgovor utišava jarost, a reč preka srdnju izaziva.
2 Prijatnim znanje jezik mudrih čini, a ludost usta bezumnika šire.
3 Svugda su oči Gospodnje, one vide i rđave i dobre.
4 Blagi jezik drvo je života, a pogani jezik dušu vadi.
5 Bezumnik prezire pouku svog oca, al' pametno radi koji opomenu prima.
6 Svega ima u kući pravednika, a zabune u dobitku zlobnika.
7 Usne mudrih ljudi znanje šire, ali srce bezumnika nije pravo.
8 Gospodu su mrske žrtve bezdušnika, a ugodna mu je molitva pravednika.
9 Gospodu je mrzak put bezdušnika, al' on voli onog koji za pravdom ide.
10 Teška kazna preti onom koji zastrani, i umreće onaj koji opomenu mrzi.
11 Pred Gospodom su i Šeol i bezdana, a kamo l' ne srca sinova čovečjih!
12 Podrugljivac ne trpi ukora, niti k mudrima prilazi.
13 Veselo srce razvedri lice, a duh klone kada u srcu je žalost.
14 Razumno srce znanje traži, ali usta bezumnika u ludosti uživaju.
15 Svi su dani nevoljnika zli, zadovoljno srce večno je veselje.
16 Bolje malo sa strahom od Gospoda, no veliko blago sa nemirom.
17 Bolje u ljubavi i trava za hranu, nego vo ugojen u ljutnji.
18 Srdit čovek kavge raspiruje, a spor na gnev utišava raspre.
19 Put lenjivca pun je trnja, a staza je pravednika ravna.
20 Mudar sin je radost oca svoga, bezuman i mater svoju mrzi.
21 Ludost radost je onome koji razuma nema, al' razuman čovek pravo hodi.
22 Padaju namere kada nema zbora da ih primi, a uspevaju kad ima dobrih savetnika.
23 Radost je ustama svojim odgovarati, i ugodna je reč zgodno izrečena.
24 Put života razumnoga u visinu vodi, da izbegava Šeol u nizini.
25 Gospod kuću oholog obara, ali udovici utvrđuje među.
26 Zle su misli mrske Gospodu, al' su čiste reči ugodne pred očima njegovim.
27 Kuću svoju zbunjuje lakomac, al' će živeti onaj koji poklone mrzi.
28 Srce pravednika razmišlja šta da odgovara, ali pakost usta bezdušnika šire.
29 Beži Gospod od bezdušnika, ali molitvu pravednika sluša.
30 Što je očima milo srce razveseli, a glas dobar snagu daje.
31 Uho pažljivo na ukor koji životu vodi, među mudrima prebiva.
32 Ko odbija ukor dušu svoju mrzi, ali razum stiče ko ga prima.
33 Strah od Gospoda mudrosti uči, a skromnost je predhodnica slave.
Glava 16.
[uredi]1 Namere što srce sprema od čoveka zavise, al' od Gospoda je sud koji im usta daju.
2 Čoveku se svi njegovi puti čine čisti; ali duhove Gospod ispituje.
3 Dela svoja Bogu preporuči, i namisli tvoje će uspeti.
4 Sve je Gospod za nešto stvorio, pa i bezdušnika za dan pogibli.
5 Mrsko je Gospodu svako srce prezirno, i zacelo neće izbeći kaznu.
6 Dobrotom i vernošću ispašta se bezakonje, a strahom od Gospoda zlo se izbegava.
7 Kada Gospod učvršćuje puteve čoveku, on sa njime miri i dušmane njegove.
8 Više vredi malo s pravdom, no s nepravdom veliki dobitak.
9 O svom putu srce čovečje razmišlja, ali Gospod upravlja koracima njegovim.
10 Proroštva su na usnama kraljevim, i kad sudi ne sme biti neveran.
11 Gospodnji su merila i tegovi pravi, sva težina vreće njegovo je delo.
12 Zlo činiti ne vole kraljevi, jer prestole pravda utvrđuje.
13 Usne pravednika kraljeve pridobijaju, oni vole onog koji pravo zbori.
14 Gnev je kraljev vesnik smrti, mudar čovek treba da ga ublaži.
15 Život daje vedro lice kralja, a naklonost je njegova kao proletnja kiša.
16 Koliko je bolje teći mudrost nego zlato! Koliko je lepše teći razum nego srebro!
17 Put je pravednika uklanjanje od zla, a ko dušu svoju čuva pazi na svoj put.
18 Drskost predhodi pogiblji, a oholost predhodi propasti.
19 Bolje je sa skromnim skroman biti, nego li s oholim plen deliti.
20 Sreću nađe ko o stvarima razmišlja, srećan je ko se u Gospoda uzda.
21 Ko je mudra srca razuman se zove, a blagost usana diže cenu znanju.
22 Izvor je života mudrost onom ko je ima, a kazna je bezumnika u ludosti njihovoj.
23 Ko je mudar u srcu i usnama svojim mudrost pokazuje, a napredak njegovoga znanja na usnama njegovim se javlja.
24 Ljubazne su reči saće meda, slast za dušu i zdravlje za telo.
25 Prav se neki put čoveku čini, a svršetak mu je staza smrti.
26 Ko se trudi taj se sebi trudi, jer i usta njegova ga bodre.
27 Nevaljao čovek nesreću sprema, na njegovim je usnama kao ognjen plamen.
28 Pogan čovek svađu raspiruje, a opadač drugove rastavlja.
29 Druga svoga nasilnik zavodi, i vodi ga putem koji nije dobar.
30 Ko zatvara oči da pogano misli, ko ugrize usta, taj već zlo počini.
31 Seda kosa jeste venac časti, i on se na putu pravednika stiče.
32 Ko je spor na gnev bolji je no junak, a ko sobom vlada bolji je od onog koji gradove otima.
33 Kocka se u krilo baca, ali Gospod sve rešenje daje.
Glava 17.
[uredi]1 Bolje je s mirom i zalogaj suha hleba, nego kuća puna mesa sa svađom.
2 Nad sinom sramotnim razuman sluga vlada, i sa braćom njegovom nasleđe će deliti.
3 Za srebro topionica, za zlato je peć, ali srca Gospod iskušava.
4 Bezdušnik pogana usta sluša, lažljivac na zlobne usne pazi.
5 Ko se ubogome smeje taj njegovog stvoritelja vređa; ko se nesreći raduje, taj izbeći kaznu neće.
6 Dečinja deca venac su staraca, a ocevi ponos svojih sinova.
7 Nisu za bezumne reči izabrane, a kamo li lažne reči za otmene.
8 Ko ima dare da daje, to mu je kao dragi kamen, kud se god okrenuo, dobro je posmatran.
9 Ljubav traži ko prestup pokriva, ali ko ga u svom govoru spominje prijatelje razdvaja.
10 Više vredi ukor za razumnog, no za ludog stotine batina.
11 Bezumnik! On samo bunu traži, al' će se na njega svirep vesnik slati.
12 Nameri se pre na medvedicu medvedići kojoj su oteti, nego li na besnog bezumnika.
13 Koji zlo za dobro vraća, zlo mu se neće od kuće odmaći.
14 Započeti svađu, to je otvoriti branu, ukloni se pre no raspra se raspali.
15 I krivoga ko opravda, i pravoga ko osudi, obojica su Gospodu mrski.
16 Našto blago bezumniku? Da mudrost pribavi?... Al' je on i ne primeti.
17 Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje.
18 Bezuman čovek lako obaveze prima, i jemči se za bližnjega svoga.
19 Koji svađu voli, greh zavoli; propast traži koji vrata svoja u vis diže.
20 Neverno srce ne nalazi sreće, a kome je pogan jezik, u nevolju pada.
21 Ko bezumnog rodi žalost će imati, otac ludog nema čemu se radovati.
22 Veselo je srce dobar lek, a klonuo duh i kosti suši.
23 Bezdušnik krišom poklon prima da prevrati staze pravde.
24 Pred razumnima mudrost stoji, a oči bezumnih na kraj zemlje vrljaju.
25 Sii bezuman žalost je svog oca, i čemer je roditeljke svoje.
26 Nije dobro pravednika globiti, ni udarati plemenitog za poštenje njegovo.
27 Mudri meri svoje reči, tiha duha je razuman čovek.
28 I bezumnik kada ćuti kao mudar prolazi, razuman je ko stiskuje usne svoje.
Glava 18.
[uredi]1 Samovoljan traži što je njemu drago, i ljuti se na sve što je god razumno.
2 Bezumniku nije mio razum, i u svojim ludostima uživa.
3 Kad bezdušnik dođe, tad i prezir dođe, a i prekor sa sramotom stiže.
4 Duboke su vode reči usta čovečjih, izvor je mudrosti potok koji teče.
5 Nije dobro obzir imati na bezdušnika, da se na suđenju pravedniku krivo čini.
6 Usne bezumnika u svađe se mešaju, i usta njegova batine izazivaju.
7 Usta bezdušnika propast njegovu spremaju, usne su njegove pruglo duši njegovoj.
8 Opadačeve su reči kao poslastice, one do dna želudca dopiru.
9 Ko u poslu svom sustaje brat je onom koji ruši.
10 Tvrda kula ime je Gospodnje, k njoj se pravednik utiče i zaklon nalazi.
11 Imanje je bogatome jaki grad i zid visok u njegovoj misli.
12 Srce se čoveku pred propast podiže, ali je skromnost predhodnica slave.
13 Koji odgovara pre nego li čuje, ludost čini i zabunu na se vuče.
14 Duh čoveka u bolesti podržava, ali duh oboren ko će podignuti?
15 Znanje srce razumnoga stiče, a uho ga mudrih traži.
16 Dar čoveku put pred njime širi, i vodi ga pred vlastele.
17 Pravedan se čini koji prvi parbu svoju brani, al' dođe suparnik njegov, pa se i on sluša.
18 Kocka rasprave prekida i između silnih rasuđuje.
19 Ima braće tvrđe nego grad utvrđen, i njihove su svađe kao prevornice na palati.
20 Plodom usta svojih čovek telo svoje krepi, rodom usni svojih sebe štiti.
21 Smrt i život jesu u vlasti jezika, i ko ga miluje ješće od ploda njegova.
22 Koji ženu nađe sreću nađe, milost je to od Gospoda.
23 Siromašak moleći govori, a bogati oštro odgovara.
24 Koji mnogo prijatelja ima, na nesreću ih svoju ima, ali ima prijatelja i od brata vernijih.
Glava 19.
[uredi]1 Više vredi siromah koji hodi u poštenju svome, nego li bezumnik s poganim jezikom.
2 Nemanje pameti nikome ne vredi, a ko svoje korake ubrza u greh pada.
3 Ludost ljudi kvari njihov put, i srce se njihovo na Gospoda ljuti.
4 Bogatstvo pribavlja mnogo prijatelja, a siromah je odvojen od svog prijatelja.
5 Kriv se svedok neće oteti kazni, niti će uteći koji laž govori.
6 Mnogi laskaju podašnom čoveku i svaki je prijatelj onome koji poklone daje.
7 Siromaha mrze sva braća njegova, a kako li neće od njega bežati prijatelji njegovi? On njima obraća reči koje mole, ali njih nestaje.
8 Koji razum stiče ljubi dušu svoju, a ko pamet čuva, taj nalazi sreću.
9 Krivi svedok neće ostati bez kazne, a ko laž govori njega će nestati.
10 Bezumnom ne liči da u milinama živi, a kamo li sluzi da knezovima vlada!
11 Spor na gnev je koji je razuman, i ponos mu je uvredu zaboraviti.
12 Kraljeva je srdnja kao rika lavovska, abljubav njegova kao rosa na travi.
13 Bezuman je sin nesreća svog oca, a svadljivost je ženina prokisivanje bez kraja.
14 Kuća i bogatstvo od oca se mogu naslediti, ali žena razumna dar je od Gospoda.
15 Lenjost mlitavost donosi, glad nemarna ruka pati.
16 Ko zapovesti čuva, dušu svoju čuva, ko na svome putu ne bdije propašće.
17 Ko se siroti smiluje Gospodu pozajma, koji će mu vratiti po delu njegovu.
18 Karaj sina svoga, jer još ima nade, ali smrt njegovu ne zaželi.
19 Koga gnev zanese on treba i kaznu njegovu da snosi; jer ako mu ti oprostiš opet sa njim ćeš imati posla.
20 Slušaj savet, primi poučenje, da bi bio mudar u životu svome.
21 Mnogo ima misli u srcu čovečjem, al' što Bog odredi to se ispunjava.
22 Što čoveka milim čini to je njegova dobrota, i siromah više vredi nego li lažljivac.
23 Strah od Gospoda ka životu vodi; pri njemu su noći mirne i zlo ne dolazi.
24 Lenjivac u tanjir ruku svoju pruža, ali k ustima je svojim ne prinosi.
25 Udri podrugljivca, i ludi će pamet steći; nokaraj razumnog i on će nauk razumeti.
26 Koji oca svoga u propast gura, i čini da mater njegova beži, to je sin sramotan od koga se pocrveni.
27 Ne slušaj, sine, nauku koja te od reči razuma odvodi.
28 Neduševan se svedok ruga pravdi, a zlobu usta bezdušnika proždiru.
29 Gotove su podrugljivcima kazne, i bezumnima batine na leđa.
Glava 20.
[uredi]1 Vino je podrugljivo, mahnito je piće silovito, i ko njih zavoli, taj pameti nema.
2 Strah što kralj zadaje kao rika je lavovska, sebi greši ko ga draži.
3 Slava je čoveku okaniti se svađe, ali svaki se bezumnik plahosti podaje.
4 Lenjivac zbog studeni ne ore; o žetvi bi ipak hteo žeti, ali nema šta.
5 Duboke su vode namere srca čovečjeg, al' razuman čovek ume da ih crpi.
6 Svojom se dobrotom mnogi ljudi hvale, ali ko će vernog čoveka da nađe?
7 Pravednik jednako u poštenju hodi, blago njegovoj deci posle njega.
8 Kralj koji sedi na prestolu pravde očima svojim svako zlo rasipa.
9 Ko će reći: "Srce svoje ja sam očistio, čist sam ja od greha svoga"?
10 Dvojak poteg i dvojake mere, oboje je Gospodu mrsko.
11 I dete delima svojim pokazuje hoće li put njegov biti čist i prav.
12 Uho koje čuje, oko koje vidi, oboje je Gospod načinio.
13 Ne zavoli sna, da ne osiromašiš, oči svoje otvaraj i sitićeš se hleba.
14 Ne valja, ne valja, veli ko kupuje, al' se odlazeći hvali.
15 Ima zlata i mnogo bisera, ali mudre usne najskuplji su nakit.
16 Uzmi mu odeću, jer se za drugog ujemči, uzmi zbog tuđina zalogu od njega.
17 Sladak čoveku hleb je od prevare, ali su mu posle pune usne peska.
18 Namere se razborom utvrđuju, zato rat oprezno vodi.
19 Ko klevetu širi, taj otkriva tajne, ne mešaj se s onim koji usta širi.
20 Koji psuje oca ili mater svoju, žižak će se njegov gasiti u mraku.
21 Imanje odjednom naglo dobijeno, neće na posletku blagoslov dobiti.
22 Ne govori: Vratiću ja zlo. Uzdaj se u Gospoda, koji će te izbaviti.
23 Mrzak je Gospodu dvojak teg, i merila lažna nisu dobra stvar.
24 Gospod ljudskim koracimaa upravlja, a može li čovek put svoj razumeti?
25 Zamka je čoveku da lakomisleno obvezu svečanu primi, i da ne razmisli no pošto je zavet svoj već učinio.
26 Bezdušnike mudar kralj rasipa, i preko njih točak pušta.
27 Duh čovečji žižak je Gospodnji, i on ide utrobi do kraja.
28 Milost kralja i vernost čuvaju, a dobrotom presto on svoj utvrđuje.
29 Snaga je mladićima slava a starcima čast je seda kosa.
30 Ožiljci od rana lek su zlom čoveku, a jednako i udarci koji do srca dopru.
Glava 21.
[uredi]1 Srce je kraljevo voda živa u ruci Gospodnjoj, kuda god on hoće, tuda je navraća.
2 Svaki put se prav čoveku čini; ali Gospod srca ispituje.
3 Poštovanje pravde i pravice milije je Gospodu nego žrtve.
4 Oči prezirne i naduto srce, ta kandila bezdušnika, nisu nego greh.
5 Obilju vode misli vrednoga čoveka, al' ko naglo radi upada u teskobu.
6 Blago lažnim jezikom stečeno taština je nestalna i predhodnik smrti.
7 Sila bezdušnika njih će same nositi, jer neće da rade ono što je pravo.
8 Krivac krive staze bira, ali nevini pošteno radi.
9 Bolje je na uglu od krova sedeti, nego li u kući sa svadljivom ženom.
10 Zlo zaželi duša bezdušnika, milost ni prijatelj u njega ne nalazi.
11 Kad se podrugljivac kazni, ludi oprezan postaje; kad se mudri poučava, on sam znanje prima.
12 Pravednik posmatra kuću bezdušnika: Gospod bezdušnike u nevolju baca.
13 Ko na viku ubogoga uho svoje zatiskuje, i sam će zavikati, ali neće odgovora naći.
14 Poklon u tajnosti utišava gnev, a prijatan dar ublažuje jarost.
15 Radost je pravedniku učiniti pravo; propast je za one što nepravdu čine.
16 Čovek koji s puta mudrosti zađe, počinak će naći u zboru mrtvaca.
17 Ko voli veselje ostaje siromah, a ko vino i ulje voli ne postaje bogat.
18 Bezdušnik je otkup pravednika, a poštenih zlobnik.
19 Bolje je sam u pustinji živeti, no sa ženom svadljivom i gnevnom.
20 Skupocenog blaga i ulja ima u stanu mudroga, ali ih čovek bezuman proždire.
21 Ko ide za pravdom i dobrotom, taj nalazi put, pravdu i slavu.
22 Mudri u grad ulazi junaka, i obara silu u koju se ovaj uzda.
23 Koji čuva jezik svoj i usta, dušu svoju od nevolje čuva.
24 Oholom i besnom ime je podrugljivac; on besnoćom drskosti nastupa.
25 Lenjivca biju želje njegove, jer se ruke njegove nećkaju da rade.
26 Vazda njega bodu te njegove želje; ali ko je pravedan bez štedenja daje.
27 Bezdušnika je žrtva gadost, a kamo li kada misleć na zlo je prinosi!
28 Lažan svedok u propast će pasti, a ko pravo kaže uvek će se slušati.
29 Bezdušnik se drsko drži, ali pravednik učvršćuje svoj put.
30 Niti ima mudrosti ni razuma, niti saveta nasuprot Gospodu.
31 Konj se oprema za dan boja, al' od Gospoda je spas.
Glava 22.
[uredi]1 Bolje časno ime neg' veliko blago, a milost je bolja od srebra i zlata.
2 Sretaju se bogat i siromah, jer ih Gospod obojicu stvori.
3 Mudri vidi zlo i uklanja se, prosti navaljuju i naleću u kaznu.
4 Plod skromnosti i straha od Gospoda, bogatstvo su, slava su i život.
5 Trnje, zamke su na putu opakoga, od njih beži koji dušu svoju čuva.
6 Uči dete prema putu kojim treba da ide, i on neće odstupiti od njega ni kada ostari.
7 Bogati nad sirotinjom vlada; ko u zajam uzme rob je onog koji daje.
8 Ko nepravdu seje muku žanje, i nestaje pruta besa njegovoga.
9 Koji milostivo gleda biće blagosloven, jer on hleba svoga ubogome daje.
10 Teraj podrugljivca, i svršiće raspra, i prestaće svađa i sramota.
11 Ko je čista srca i reči ljubaznih, i kralja za prijatelja ima.
12 Oči Gospodnje mudrost čuvaju i zbunjuju reči bezdušnika.
13 Lenjivac govori: "Lav je tu na putu! poginuću usred puta!"
14 Duboka jama usta su tuđinke, u nju će upasti onaj na koga je Gospod ljut.
15 Ludost je uz srce detetu svezana, prut karanja će ga ukloniti od nje.
16 Mučiti siromaha da se svoje dobro množi, to je dati bogatome da se dođe do nevolje.
17 Uho prigni, slušaj reči mudrih, srce svoje k nauci mojoj privij;
18 jer je dobro da ih u svom srcu čuvaš i da ti se nađu na usnama tvojim.
19 Da se uzdanje tvoje u Gospoda nađe, kazujem ti danas ovo, jeste, tebi!
20 Nisam li ja za te napisao razmatranja i razne savete,
21 da te stvarima pouzdanim učim, i rečima istinitim, da bi i ti istinite reči kazao onom koji tebe šalje?
22 Ne opljačkaj siromaha što je siromah, ne zatiri nevoljnog pred vratima.
23 Jer će Gospod parbu njihovu braniti, i oteće život onim koji njima otimaju.
24 Ne druži se s čovekom gnevljivim, nemoj ići sa nasilnikom;
25 da se ne navikneš na staze njegove, i da ne postanu zamke duši tvojoj.
26 Ne budi s onima koji se obvezuju, s onima koji se za dugove jemče.
27 Ako nemaš čim da platiš, zašto da ti se i odar ispod tebe nosi?
28 Ne pomiči staru među što su oci tvoji postavili.
29 Vidiš li čoveka u svom poslu vredna, on se kod kraljeva drži i s prostacima ne druži.
Glava 23.
[uredi]1 Ako si za stolom s velikašem, pazi na ono što ti je pred tobom.
2 Metni sebi nož pod grlo, ako si suviše lakom.
3 Ne zaželi poslastica njegovih, jer je to prevarna hrana.
4 Ne uznemiruj se da se obogatiš, ne uloži u to mudrost svoju.
5 Hoćeš li zar okom svojim ti da pratiš ono čega će nestati? Jer bogatstvo krila sebi pravi, i kao oro put neba odleti.
6 Ne jedi hleba onog čije je oko zlobno, ne zaželi poslastica njegovih.
7 Jer je on kao i misli duše njegove; "Jedi", "pij", kazaće ti,
8 ali njegovo srce nije s tobom. Povratićeš zalogaj koji jedeš i dobre ćeš misli svoje izgubiti.
9 Ne govori bezumnom na uši, jer on mrzi mudrost reči tvojih.
10 Ne pomiči staru među, ne pogazi njivu siročadi,
11 jer je jak osvetnik njihov, braniće od tebe on njihovo pravo.
12 Srce svoje k nauci obrati, i k rečima mudrim uši svoje.
13 Detetu ne štedi kara, da ga prutom biješ, neće on umreti.
14 Prutom ako ga udariš, dušu ćeš mu izbaviti iz pakla.
15 Ako bude, sine, srce tvoje mudro, veseliće se srce moje u meni;
16 utrobe će moje zaigrati od radosti, kada usne tvoje pravedno govore.
17 Srce tvoje grešnicima neka ne zavidi, nego nek je vazda u strahu pred Gospodom;
18 jer ima i budućnost, i nadanje tvoje neće ti propasti.
19 Slušaj, sine, i budi mi mudar, srce svoje na prav put upravi.
20 Ne budi s onima koji mnogo vina piju, ni s onima koji mnogo mesa jedu.
21 Jer pijanice i izelice postaju sirotni, a tromost poderane haljine daje.
22 Slušaj oca svoga, roditelja svoga, i ne prezri majku kad ostari.
23 Kupuj istinu i ne prodaj je, kupuj mudrost, znanje i razum.
24 Raduje se otac pravednika, i ko mudrog rodi veseli se s njega.
23 Neka se vesele otac tvoj i mater tvoja, neka se raduje roditeljka tvoja.
26 Daj mi, sine, srce svoje; uživale oči tvoje u putevima mojim!
27 Jer bludnica duboka je jama i tesan je tuđa žena bunar.
28 Kao hajduk zasede priprema, umnožava zločince međ ljudima.
29 Kome jaoh?, kome kuku?, kome svađa?, kome vika?, kome rane ni za što?, kome oči krvave?
30 Onima koji pokraj vina sede, koji vina pomešana traže.
31 Ne gledaj na vino koje se lepo rumeni, koje se u čaši kao biser sjaji, i koje lako teče.
32 Na kraju će ono kao zmija ujesti, kao aspida upeći.
33 Oči tvoje tražiće tuđinke, i srce će tvoje nastrano govoriti;
34 i bićeš kao onaj koji je usred mora, kao čovek koji leži na katarki:
35 "Ubiše me... ali me ne boli!... izbiše me... ali ne osećam!... Kada se probudim... još ću!"
Glava 24.
[uredi]1 Ne zavidi zlim ljudima, i njihovo društvo ne zaželi;
2 jer njihovo srce propast smišlja i njihove usne zlobno zbore.
3 Mudrošću se kuća diže, a razumom utvrđuje,
4 i znanjem se sobe pune svakog blaga ugodnog i skupog.
5 Mudar čovek pun je snage, ko je uman učvršćuje svoju moć;
6 jer ćeš ti rat oprezno voditi, a spas je kod dobrih savetnika.
7 Bezumom je mudrost suviše visoka, neće on na vratima usta otvoriti.
8 Ko zlo smišlja, naziva se čovek pun lukavstva.
9 Misao bezumnosti nije nego greh, i svi ljudi podrugljivca mrze.
10 Ako kloneš ti u dan teskobe, snaga tvoja samo je teskoba.
11 Izbavljaj one koje u smrt guraju, spasavaj one koje gone da se pogube!
12 Ako rečeš: nismo mi to znali!, zar da to ne vidi onaj koji srca prozire?
13 Jedi, sine, med, jer je dobar; ustima će tvojim sladak biti saća zalogaj.
14 Isto tako poznaj mudrost za spasenje duše svoje, kad je nađeš u njoj je budućnost, i nadanje tvoje neće se zatrti.
15 Na stan pravednika ne meći zamke, i ne kvari mesto njihova počinka;
16 jer ako i sedam puta padne, pravednik će opet da ustane, ali bezdušnici u zlu propadaju.
17 Ne raduj se padu neprijatelja svoga, i da srce tvoje nikad ne zaigra kad se on spotiče;
18 da to Gospod ne primeti, i da mu ne bude žao, i da ne odvrati gneva svog od njega.
19 Ne žesti se zbog onih koji zlo čine, ne zavili bezdušnicima;
20 jer nema napretka onom koji zlo čini, i žižak se bezdušnika gasi.
21 Boj se, sine, Gospoda i kralja, i ne mešaj se s nemirnicima,
22 jer će im odjednom propast doći, i ko zna koja će čija kazna biti.
23 Gle, i ovo od mudrih dolazi: Nije dobro pri suđenju ličnih imati obzira.
24 Koji reče bezdušniku: "Pravedan si!", proklinju ga ljudi i kunu narodi.
25 A koji ga kazni, onome je dobro, i sreća na njega ko blagoslov pada.
26 U usta ljubi ko pravedne reči odgovara.
27 Na poso svoj pazi na polju, njivu svoju uredi, pa ćeš kuću svoju podignuti.
28 Ne svedoči lako pa bližnjega svoga. Hoćeš li zar svojim usnama da varaš?
29 Ne reci: Kao on meni, tako ću ja njemu, platiću svakome po delu njegovom.
30 Prođoh pored njive čoveka lenjiva, i kraj vinograda čoveka bezumna.
31 I gle, sve tu beše u trnje zaraslo, i svaljene behu ograde kamene.
32 Pažljivo sam sve ovo gledao, i poučih sebe kad to videh.
33 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo ti ruke na počinak sklopiš,
34 a beda će da te kao lupež zgrabi, i teskoba kao naoružan hajduk.
Glava 25.
[uredi]1 I ovo su poslovice Solomonove koje sabraše ljudi Jezekije, kralja Judina.
2 Slava je Gospodnja u skrivanju stvari, a slava kraljeva u proziranju stvari.
3 Nebo u visini, zemlja u dubini, i srce kraljevo neispitljivi su.
4 Digni trosku od srebra, i livcu će nakit da iziđe.
5 Ispred kralja digni bezdušnika, i presto će njegov pravdom se učvrstiti.
6 Ne uzvisuj se pred kraljem, ne zauzmi mesto velikana;
7 jer je bolje da ti reku: "Dođi gore", nego da te pred knezom ponize, koga oči tvoje tu gledaju.
8 Ne žuri se da se odmah objašnjavaš, da ti se ne desi da ne znaš šta činiti ako tebe tada bližnji tvoj izgrdi.
9 Brani parbu svoju od bližnjega svoga, ali nemoj drugog da otkrivaš tajne;
10 da te on ne čuje i ne osramoti, i da ti se više zlo ime ne izbriše.
11 Kao zlatne toke u srebrnom spletu, takve su i reči zgodio izrečene.
12 Pitomom je duhu mudra opomena kao zlatna grivna, kao nakit od zlata.
13 Kao svežina snega u vreme žetve tako je veran glasnik onom koji ga šalje, jer on krepi dušu gospodara svoga.
14 Ko svoje gospodstvo lažno drugom hvali, on je kao oblak i vetar bez kiše.
15 Sporošću u gnevu knez se može ublažiti, mio jezik može i kosti da lomi.
16 Ako meda nađeš, jedi samo što ti je dosta, da se ne presitiš, da ga ne povraćaš.
17 Prag bližnjega svoga retko kad prelazi, da mu ne dosadiš, da ne omrzne na te.
18 Ko lažno svedoči na bližnjega svoga, on je kao malj i mač i naoštrena strela.
19 Kao krnjast zub i kao noga uganuta, tako je u dan nevolje nada u verolomnog.
20 Pesmu pevati srcu žalosnome, to je kao u dan zimnji skinuti haljine svoje, kao prosipati ocat na salitru.
21 Ako je tvoj neprijatelj gladan, hlebom ga nahrani; je li žedan, vinom ga napoji;
22 jer je to živ ugalj koji zgrneš na njegovu glavu, i Gospod će tebe nagraditi.
23 Kišu nosi vetar sa severa, a potajni jezik uzrujano lice.
24 Bolje je na uglu od krova sedeti, nego li u kući sa svadljivom ženom.
25 Dobar glas koji stiže iz daleke zemlje, ko sveža je voda umornom čoveku.
26 Pravednik koji se ispred zlog spotiče, on je kao česma pomućena, kao izvor rastrovan.
27 Mnogo meda jesti nije nikad dobro, al' je časno tuđu slavu istražiti.
28 Onaj koji ne ume sebe da savlada, on je ko razvaljen grad bez zidova.
Glava 26.
[uredi]1 Kao ni letu sneg; niti kiša žetvi, tako ni slava bezumom ne liči.
2 Kao kad vrabac prhne ili lasta odleti, tako nema traga kletvi bez uzroka.
3 Korbač je za konja, ular za magarca, a batine za leđa bezumnika.
4 Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da kao on i ti ne izgledaš.
5 Odgovori bezumniku spram bezumlju njegovom, da ne misli da je mudar.
6 Ko naloge bezumniku daje, sebi noge seče i nepravdu pije.
7 Kao što su hrome noge nepouzdane, tako i poslovica iz bezumnih usta hramlje.
8 Kao kad se kamen za praćku zaveže, tako isto biva kad se luda časti.
9 Kao trn kad dođe pijanom u ruku, taka je i poslovica u ustima bezumnika.
10 Kao strelac koji na svakoga gađa, taki je onaj koji budale najma, i svakoga na koga se god nameri.
11 Kao pas koji se na svoju bljuvotinu vraća, taki je bezumnik koji ludosti ponavlja.
12 Vidiš li čoveka koji sam misli da je mudar, znaj da od bezumnika ima više nade nego li od njega.
13 Lenjivac govori: "Lav je tu na putu! eno lava na ulici!"
14 Vrata se obrću na šarkama svojim, a lenjivac na postelji svojoj.
15 Ruku svoju meće lenjivac u tanjir, ali mu je teško h ustima prineti.
16 Lenjivac misli da je on mudriji od svih sedam ljudi koji razumno zbore.
17 Kao onaj koji psa za uši hvata, tako je i onaj koji prolazeći za tuđu se svađu žesti.
18 Kao besan čovek koji baca vatru, strele i smrt,
19 taki je i onaj koji bližnjeg svoga vara, pa mu onda veli: "Šalio sam se."
20 Kad nestane drva ugasi se vatra, kada nema opadača tad prestaje svađa.
21 Ugalj žerave, drva plamen daju, a čovek svadljivac svađe potpaljuje.
22 Reči opadačeve jesu kao poslastice, one na dno padaju želudca.
23 Kao srebrna pena za zemljani lonac zalepljena, tako su i usta vrela i zlo srce.
24 Ustima se svojim pretvara ko mrzi, a u srcu svome prevaru ti slaže.
25 Ne veruj mu kada slatke reči niže, jer su mu u srcu svih sedam poroka.
26 Ako mržnju svoju lukavstvom pokriva, zloća će se njegova videti na zboru.
27 Koji jamu kopa, u nju će da padne, a ko kamen valja, na nj će da se svali.
28 Lažljiv jezik mrzi one što satire, a usta laskava, ta propast spremaju.
Glava 27.
[uredi]1 Ne hvali se ti sutrašnjim danom, jer ti ne znaš šta će koji dan doneti.
2 Nek te drugi hvali, a ne usta tvoja, tuđin, a ne usne tvoje.
3 Težak je kamen, i pesak je težak, ali gnev je bezumnika teži od oboga.
4 Gnev je bez milosti, a jarost je plaha, al' ko ljubomori odoleti može?
5 Javan ukor više vredi neg potajno prijateljstvo.
6 Udarci prijatelja vernost mu pokazuju, al' prevarni su poljupci od dušmana.
7 Ko je sit i sat medeni gazi; gladnom se i gorko slatko čini.
8 Kao ptica od svog gnezda zalutala, taki je i čovek koji daleko od svog mesta luta.
9 Ulje i mirisi srce razvesele, mili su od prijatelja saveti srdačni.
10 Ne napuštaj prijatelja svoga, niti prijatelja oca svoga, a u kuću brata ne ulazi u dan svoje teskobe. Više vredi sused blizu nego brat daleko.
11 Budi, sine, mudar, srce mi obraduj, pa ću lako odgovoriti onom koji me ruži.
12 Oprezni vidi zlo i sklanja se, prosti navaljuju i naleću u kaznu.
13 Haljinu mu uzmi, jer se za drugog ujemči, zalogu od njega zbog tuđina traži.
14 Ako ko bližnjega svoga glasno s jutra blagosilja, to mu se za kletvu prima.
15 Neprestano kapanje u kišni dan i brbljiva žena sve jedno su.
16 Koji nju ustavlja, taj ustavlja vetar, i njegova ruka ulje hvata.
17 Kao što se gvožđe gvožđem oštri, tako jedan čovek draži gnev drugoga.
18 Ko smokvu neguje, od ploda će njena jesti, a ko gospodara čuva, biće poštovan.
19 Kao što u vodi lice licu odgovara, tako srce srcu odgovara.
20 Nezasitivi su Šeol i bezdana, nezasitive su i oči čovečje.
21 Topionica za srebro, a peć je za zlato, al' se čovek sudi po glasu njegovom.
22 Da bezumnog i u stupi tucaš tučkom sa prekrupom, ne opada s njega njegovo bezumlje.
23 Dobro poznaj svaku svoju ovcu, i za sva se stada svoja staraj;
24 jer bogatstvo ne traje doveka, niti kruna u vekove vekova.
25 Pokosi se seno i pojavi zelen, i kupi se trava, trava u planini.
26 Jaganjci su zato da se od njih odevaš, a jarići za cenu od njive.
27 Dovoljno ti kozje mleko jeste za hranu celoga doma svoga, i za izdržavanje sluškinja svojih.
Glava 28.
[uredi]1 Beži zlobnik, a da niko ga ne tera, ali pravednik je srčan kao lavić.
2 Kada je u zemlji buna, mnogi su glavari, ali je duga vlada sa čovekom veštim i plemenitim.
3 Siromašak koji nevoljnike muči, to je besan pljusak koji hleb satire.
4 Ko napušta zakon, bezdušnike hvali; ko na zakon pazi, taj se na njih gnevi.
5 Koji se zlu podaju, ne znaju za pravo; koji Gospoda traže, ti sve razumeju.
6 Bolji je siromah na poštenom putu, no bogataš koji krive staze bira.
7 Ko poštuje zakon, razuman je sin, ko se s bekrijama druži, oca svog sramoti.
8 Ko imanje svoje kamatom i lihvarstvom namakne, sabira za onog koji se ubogima smiluje.
9 Ko odvraća uho da ne čuje zakon, i molitva mu je oskvrnjenje.
10 Koji prave na zao put navodi, pada sam u jamu što je iskopao, al' pošteni sreću nasleđuju.
11 Bogat čovek misli da je on pamstan, ali pametni ga siromah prozire.
12 Kad pobede pravednici velika je slava, kad s' uzdignu bezdušnici, svaki se sakriva.
13 Ko prestupe svoje krije, taj ne napreduje, ko ih prizna i napušta, taj milost dobija.
14 Blažen je čovek koji je uvek pažljiv, ali kome srce otvrdne, taj u zlo upada.
15 Kao lav koji riče i kao gladan medved, tako je bezdušnik kad nad bednim vlada.
16 Nerazuman vladar mučeništva množi. Ko lakomstvo mrzi dugo će živeti.
17 Ko tuđu krv na duši ima, k jami beži. Ne ustavljajte ga!
18 Ko pošteno hodi, spas nalazi, al' ko krive staze bira, propada na njima.
19 Koji svoju zemlju radi, nasiti se hleba, a ko za taštinom ide, nasiti se bede.
20 Veran čovek obiluje blagoslovom, a ko za bogatstvom juri neće biti bez kazne,
21 Nije dobro ličnih imati obzira, i za komad hleba čovek da se grehu nudi.
22 Čovek zavidljivac juri za bogatstvom, i on ne zna da će pasti u teskobu.
23 Ko ukori druga nađe veću milost nego onaj koji rečima mu laska.
24 Ko oca i mater svoju krade, pa govori da to nije greh, on je zatiraču drug.
25 Oholi svađu raspiruje, a ko se u Gospoda uzda, taj će naći zadovoljstvo.
26 Bezuman je ko se u svoje srce uzda, al' ko mudro hodi naći će spasenje.
27 Ko siromahu daje neće gladovati, ali proklet je ko oči zatiskuje.
28 Svaki se krije kada se bezdušni dižu, al' kada propadnu množe se pravedni.
Glava 29.
[uredi]1 Ko zasluži ukor, pa svoj vrat ukoči, taj će da odjednom bez leka propadne.
2 Kad se množe pravednici raduje se narod. Kad bezdušnik vlada tad uzdiše narod.
3 Ko mudrost zavoli, oca svog veseli, ali ko se s bludnicama druži, taj će svoje dobro da zatire.
4 Pravdom zemlju kralj podiže, a satire je koji mito uzme.
5 Onaj koji bližnjem svome laska, zamku njemu pred noge meće.
6 U grehu je zla čoveka zamka, ali pravednik pobedu nosi i veseli se.
7 Pravednik razume razlog ubogoga, ali bezdušnik neće nauk da razume.
8 Podrugljivci vatru potpiruju u gradu, ali mudri utišaju jarost.
9 Kad se mudar čovek sa budalom pravda, ljutio se on ili se smejao, neće biti mira.
10 Krvopije mrze poštenog čoveka, ali pravedni se brinu za njegovu dušu.
11 Svu strastvenost svoju izliva bezumnik, ali je mudar čovek zauzdava.
12 Kad vladalac lažne reči uvažava, svi su služitelji njegovi rđavi.
13 Siromah se i mučitelj susreću, jer obojici Gospod oči prosvetljuje.
14 Kralj koji pravo ubogima sudi, presto svoj za navek utvrđuje.
15 Mudrost daju prut i opomene, ali dete samom ssbi ostavljeno mater svoju osramoti.
16 Množenjem grešnika množe se i gresi, ali će pravi videti i njihovu propast.
17 Karaj sina svoga, i daće ti mira, i doneće duši tvojoj uživanja.
18 Gde se istina krije, narod je bez uzde, a blago ti onom koji zakon drži.
19 Ne možeš ti roba rečima da kazniš, jer i kad razume, opet te ne sluša.
20 Kad vidiš čoveka nesmotrena u reči, znaj da ima više nade od bezumnog nego li od njega.
21 Sluga koji se od detinjstva mazi, na kraju će misliti da je tebi sin.
22 Čovek gnevljiv svađu potpiruje, a nagao čovek često greši.
23 Oholost unizuje čoveka, a slavu dobija ko je smerna srca.
24 Ko s lopovom deli mrzi svoju dušu, on prokletstvo čuje i ne prokazuje.
25 Strah od ljudi zamku meće, ali je zaklonjen ko se u Boga uzda.
26 Mnogi traže milost vladaoca, ali Gospod svakom pravdu deli.
27 Pravednom je mrzak ko je nepravedan, a bezdušnom onaj koji pravo hodi.
Glava 30.
[uredi]1 Reči Agura, sina Jakejeva. Izreke koje je taj čovek izrekao za Itilu i Ukalu.
2 Istina je da sam luđi od svakoga, i razuma ljudskog da u meni nema;
3 jer se nikad nisam mudrosti učio, niti mi je znanje svetaca poznato.
4 Ko se ikad na nebo popeo, ko je ikad sa njega sišao? Ko je vetar rukom svojom hvatao? Ko je vodu u plašt svoj svezao? Ko je zemlji krajeve otkrio? Znaš li kako li je njemu ime, kako li se sinak njegov zove?
5 Reči Božje sve su iskušane. On je štit onima koji se u nj uzdaju.
6 Nemoj ništa dodati rečima njegovim, da te ne ukori i ne nađe lažom.
7 Ja te za dve stvari molim: ne uskrati mi ih pre nego li umrem!
8 Nepravednu reč i lažnu ukloni od mene, siromaštvo nemoj dati mi, ni bogatstvo; daj mi samo hlebac koji mi je potreban;
9 da se u izobilju ne odreknem tebe, i da tad ne rečem: "Ko li je taj Gospod?", ili u siromaštvu da ne bih ja krao, i ne bih napao ime Boga svoga.
10 Ne opadaj sluge kod njegovog gazde, da te ne bi kleo, i ti kriv postao.
11 Ima rod koji oca svoga kune, i majke ne blagosilja svoje.
12 Ima rod koji misli da je sasvim čist, a od svoga kala nije opran.
13 Ima rod čije su oči ohole, i veđe mu uzdignute.
14 Ima rod čiji su zubi mačevi, a desne mu noževi, da proždire bednike u zemlji i uboge između ljudi.
15 Pijavica do dve kćeri ima, kojima je ime: Daj! daj! Tri su stvari nezasitljive, a četiri ne kažu nikad: "dosta":
16 Šeol, žena nerodilja, zemlja koja nikad vode sita nije, vatra, koja nikad neće reći: "dosta!"
17 Oko koje ocu se naruga, i matere neće da posluša, kljuvaće ga gavrani s potoka, i ješće ga orlići od orla.
18 Tri su stvari koje ne mogu dokučiti, a i četiri koje razumeti ne mogu.
19 Trag od orla po nebesima, trag od zmije na litici, trag od lađe posred mora, i trag čoveka kod žene.
20 Taki je put brakolomne žene: Ona jede i ubriše usta, pa onda veli: "Nisam nikakvoga zla ja učinila."
21 Tri su stvari koje čine da se od njih zemlja trese, a četiri koje ne može odneti:
22 slugu koji dođe na prestolje, ludaka koji hlebom je presićen,
23 puštenicu koja se udaje, i sluškinju koja gospu nasleđuje.
24 Četvoro je malih životinja na zemlji, al' koje su mudre više neg mudraci:
25 Mravi, narod lišen snage, hranu sebi leti pribavljaju.
26 Damani, narod bez sile, na kamenu sebi stanove smeštaju.
27 Skakavci nemaju kralja, ali opet poredani idu.
28 Gušterica rukama zahvata, i u kraljevskim prebiva palatama.
29 Troje ima što lepo korača, i četvoro koje lepo hodi:
30 Lav, od zverova junak, koji ni pred kime ne uzmiče,
31 konj opasan, ili jare, i kralj, kome niko ne odoleva.
32 Ako li bes tebe na ludost nagoni, ili u srce zle ti misli dođu, metni ruku tad na usta;
33 jer se razbijanjem mleka pravi maslo, trljanjem svog nosa izgoni se krvca, a kad gnev se draži, tad nastaju svađe.
Glava 31.
[uredi]1 Reči kralja Lemuila. Izreke kojima ga je naučila mater njegova:
2 Šta li da ti rečem dete moje? Šta li da ti kažem, moj rođeni? Šta li da ti kažem, sine moj, zavete moj?
3 Snage svoje ne predaj ženama, niti svojih puteva onima koji kraljeve satiru.
4 Ne dolikuje se kraljevima, Lemuile, za kraljeve nije da se napiju vina, niti za knezove žestoka da traže pića;
5 da u piću zakon ne zabace i da ne povrede pravdu nevoljnika.
6 Pića jakog dajte onom koji propada, a vina onome kome je duša teška;
7 nek se on napije, bedu zaboravi, da se ne seća svojih muka i nevolja.
8 Usta svoja i za nemoga otvaraj, i za pravdu sviju koji su namučeni;
9 usta otvaraj i pravo sudi, i nevoljnog i ubogog brani.
10 Ko li može vrednu ženu naći, ona mnogo više od bisera vredi.
11 Srce muža njena na nju se oslanja, i neće mu nikad napretka nedostajati.
12 Ona njemu uvek dobro, ne zlo čini, preko sviju dana svog života.
13 Ona njemu vunu i lan uvek nađe, i radosno svojim rukama se trudi.
14 Ona je kao lađa, lađa trgovačka: iz daleka sebi hranu svoju nosi.
15 Ona već pre zore na noge ustaje, uređuje hranu za svu kuću svoju, i posao deli sluškinjama svojim.
16 Misli i na njivu, i nabavlja ti je, a od rada ruku svojih vinograd ti sadi.
17 Opasuje snagom sebi svoja bedra i mišice svoje krepi.
18 Oseća da joj je rad dobar, i žižak se njezin ni noću ne gasi.
19 Rukom svojom maši se preslice, a prstima vreteno drži.
20 Pruža ruku nevoljniku, pruža ruku siromahu.
21 Snega se za kuću svoju ne plaši, jer joj je u skerlet kuća odevena.
22 Ona sebi jorgane priprema, i odela od tankoga lana ona ima i od skerleta.
23 Poštovan je muž njen od svakoga, kad na gradskim vratima sa starcima zbori.
24 Košulje ona kroji i prodaje, a pojase trgovcima razdaje.
25 Uživa u snazi i u časti, i smeška se svojoj budućnosti.
26 Usta svoja pametno otvara, i ljubazne nauke su joj na jeziku.
27 Gleda što se u kući dešava, a hleba tajnosti nikada ne jede.
28 Sinovi joj ustaju i blagosiljaju je, i muž njen ustaje i hvalu joj daje.
29 Devojaka mnogo ima uzoritih, ali ih ti sve skupa nadvisuješ.
30 Ljupkost je zamamna, lepota je tašta, ali žena koja ima straha od Gospoda, to je ona koja će odneti hvalu.
31 Dajte joj nagradu za plod ruku njenih, i nek je na vratima hvale dela njezina. 32.Ona je napisala knjigu Pipi Duga Čarapa na 63 jezika. 33.Isto tako je napisala mnogo drugih priči.