Библија (Бакотић) : Павлова посланица Галатима

←2. Коринћанима

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Ефесцима→

Глава 1.

1 Павле, апостол, не од људи, ни по једном човеку, него по Исусу Христу и по Богу Оцу, који га ускрсну из мртвих,

2 и сва браћа која су са мном, Црквама Галатијским:

3 Милост вама и мир од Бога Оца и од Господа нашега Исуса Христа,

4 који даде себе за грехе наше, да нас избави од садашњега света злога, по вољи Бога и Оца нашега,

5 коме слава на векове векова! Амин!

6 Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао по милости Христовој, и прилазите другом јеванђељу.

7 Не да има и друго јеванђеље, него има људи који уносе забуну код вас и хоће да изврћу јеванђеље Христово.

8 Али и кад бисмо и ми сами, кад би и анђео с неба јавио вама јеванђеље друкчије него што вам га ми јависмо, проклет да је!

9 Као што рекох, то и сад опет кажем: Ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што га ви примисте, проклет да је!

10 Желим ли ја сад људску или Божју наклоност? Или зар тражим људима да угађам? - Та кад бих ја још људима угађао, тад не бих био слуга Христов.

11 Изјављујем вам, браћо, да јеванђеље које сам ја јавио није од људи,

12 јер га ја не примих нити научих од људи, него га примих објављењем Исуса Христа.

13 Ви сте заиста чули какво је моје живљење некад било у Јудејству, и како сам жестоко гонио Цркву Божју и раскопавао је,

14 и како сам у Јудејству истакнутији био до многих врсника својих у народу своме, надахнут превеликом ревношћу за предања отаца својих.

15 Али кад би угодно ономе који ме изабра из утробе матере моје и призва ме милошћу својом,

16 да јави Сина свога у мени, да га ја објавим паганцима, ја тад не питах ни пути ни крви,

17 и не изиђох у Јерусалим к онима који су пре мене апостоли били, него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск.

18 Три године после тога изиђох у Јерусалим да видим Петра и остадох код њега петнаест дана.

19 Али другога од апостола не видех, осим Јакова, брата Господњега.

20 А што вам пишем, ево пред Богом кажем да не лажем.

21 Затим дођох у земље Сирске и Киликијске,

22 а бејах лицем непознат Христовим Црквама у Јудеји,

23 које беху само чуле да се говори: "Онај који нас је некад гонио, сад проповеда веру коју некад раскопаваше."

24 И оне слављаху Бога с мене.

Глава 2.

1 Четрнаест година после тога, опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита,

2 и то изиђох по откривењу. И ја казах њима јеванђеље које проповедам паганцима, и нарочито то казах онима који су били највиђенији, да не трчим, или да не бих трчао узалуд.

3 Али Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би присиљен да се обрезује.

4 И то ради лажне браће, која се крадом привукоше и ушуњаше међу нас, да уходе слободу коју имамо у Исусу Христу, с намером да нас заробе.

5 Ми њима ни за час не попустисмо, и противисмо се њиховим захтевима, да би истина јеванђеља остала међу вама.

6 А они који су били највиђенији-, какви били да били раније, ја ништа не марим (јер Бог нема личних обзира) -, они који су били највиђенији ништа ми не наметоше,

7 него насупрот, увиђајући да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима,

8 (јер онај који је учинио Петра апостолом међу обрезанима, онај учини и мене апостолом међу паганцима),

9 и познавши милост која је мени дана, Јаков, Кифа и Јован, који се сматрају као стубови, дадоше мени и Варнави ортачку руку, да бисмо пошли ми к паганцима, а они к обрезанима.

10 Само нам препоручише да се споменемо сиромаха, за које сам и пазио да се старам.

11 Али кад Кифа дође у Антиохију, у очи му противстадох, јер беше зазоран.

12 Јер пре, док не дођоше неки Јаковљеви одасланици, јеђаше с паганцима, а кад они дођоше, устручаваше се и одвајаше се од страха од обрезаних.

13 И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да и Варнава би заведен од њиховог дволичења.

14 Кад ја видех да не иду право по истини јеванђеља, рекох Кифи пред свима: Кад ти, који си Јудејин, пагански а не јудејски живиш, зашто нагониш паганце да живе јудејски?

15 Ми смо по рођењу Јудеји а не грешници пагански,

16 али знајући да човека не оправдају дела закона, него само вера у Исуса Христа, то и веровасмо у Исуса Христа, да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона, јер се делима закона никаква пут неће оправдати.

17 Али ако се ми, који тражимо да се оправдамо Христом, нађемо и сами грешници, је ли зато Христос службеник греха? Нипошто!

18 Јер ако ја президам оно што развалих, показујем да сам преступник,

19 јер сам ја по закону закону умро да Богу живим. С Христом се разапех.

20 А ако живим, не живим ја, него живи у мени Христос. Ако ја сада живим у пути, то живим у вери Сина Божјега, који ме је љубио и који је себе за мене предао.

21 Не одбацујем ја милост Божју, јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

Глава 3.

1 О неразумни Галати! Ко вас је опчинио, вас, пред чијим је очима Христос као разапет насликан?

2 Ово једно хоћу од вас да знам: Јесте ли ви Духа примили по делима закона, или по проповедању вере?

3 Тако ли сте без разума? Зачети у Духу, хоћете ли сад у пути да свршавате?

4 Тако ли узалуд претрписте? И кад би било само узалуд!

5 Онај који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли то делима закона, или проповедањем вере?

6 Као што Авраам верова Богу, и то му се прими у правду,

7 признајте тако и ви да су синови Авраамови они који веру имају.

8 А Писмо -, предвиђајући да ће Бог вером паганце оправдати -, унапред објави Аврааму: "У теби ће се благословити сви народи!",

9 тако да се они који верују благосиљају с верним Авраамом.

10 Јер који се држе дела закона, под клетвом су, јер је писано: "Проклет сваки који не држи све што је написано у књизи закона, и то не извршује."

11 И да се законом нико не оправдава пред Богом, јасно је, јер је речено: "Праведник ће од вере живети."

12 А закон не долази од вере, него он каже: "Човек који изврши те ствари, живеће по њима."

13 Христос нас је откупио од клетве законске, поставши за нас клетва (јер је писано: "Проклет сваки који виси на дрвету"),

14 да се благослов Авраамов испуни међу паганцима у Исусу Христу, и да по вери примимо обећање Духа.

15 Браћо! (као човек говорим): Завет који је човек потврдио нико не одбацује, нити му што додаје.

16 Обећања беху учињена Аврааму и потомству његову. И не каже: "И потомствима", као за многа, него само за једно: "И потомству твоме", а то је Христос.

17 Ово пак хоћу да кажем: Закон који је настао четири стотине и тридесет година доцније, не може укинути завет који је Бог потврдио, па да се тако испразни обећање.

18 Јер кад би наслеђе долазило од закона, оно не би долазило од обећања, а Аврааму обећањем даде Бог тај дар милости.

19 Чему дакле закон? Он је донет ради преступа, докле не дође потомство за које беше учињено обећање, а проглашен је преко анђела на руке једног посредника.

20 А посредник није посредник једног самог, али је Бог само један.

21 Је ли закон, дакле, противан обећањима Божјим? То никако! Јер да је донет закон који може живот дати, заиста би од закона дошла правда.

22 Али Писмо затвори све под грех, да се оно што је обећано даде по вери у Исуса Христа онима који верују.

23 Пре но што вера дође бејасмо затворени под стражом закона за веру која је требала да се објави.

24 Тако нам закон би као неки васпитач да нас води Христу, да бисмо се вером оправдали.

25 Али чим дође вера, нисмо више под тим васпитачем,

26 јер сте ви сви синови Божји вером у Исуса Христа;

27 јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

28 Нема ту више ни Јудејина ни Грка, нема ни роба ни господара, нема ни мушко ни женско, јер сте ви сви једно у Исусу Христу.

29 А кад сте Христови, онда сте ви потомство Авраамово, наследници по обећању.

Глава 4.

1 Док је наследник дете, ја велим да се он ни у чему не разликује од роба, ако и јесте господар од свега;

2 него је он под заповедницима и старатељима до рока који је отац одредио.

3 Тако и ми док бејасмо нејаки, бејасмо у ропству стихија света;

4 а кад се навршише врсмена, посла Бог Сина свога, који је рођен од жене, и рођен под законом,

5 да откупи оне који су били под законом, да бисмо ми примили посињење.

6 И како сте ви синови, посла Бог Духа Сина свога у срца наша, који кличе: Ава! Оче!

7 Тако већ ниси више роб него син, а ако си син и наследник си по милости Божјој.

8 Али ви раније, не познајући Бога, служисте боговима који то нису по природи својој;

9 али сад, познавши Бога, или боље: познати будући од Бога, како да се опет враћате на слабе и јадне стихије, којима опет хоћете да робујете?

10 Ви пазите на дане и месеце, на времена и на године!

11 Бојим се да сам се узалуд трудио око вас!

12 Будите као ја што сам, јер сам ја као и ви што сте. Браћо, молим вас!

13 Ништа ми ви не учинисте на жао. А знате да вам у слабости тела први пут проповедах јеванђеље.

14 И не презресте ме, нити омрзосте због невоља пути моје, него ме примисте као анђела Божјега, као Исуса Христа.

15 Где је сад оно ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, да је то било могуће, извадили били и очи своје да их мени дате.

16 Зато ли вам постадох непријатељ, што вам истину говорим?

17 Ревност коју они^[1] имају према вама није чиста, него они хоће да вас одвоје од нас, да ви њима ревнујете.

18 А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.

19 Децо моја, од које опет осећам муке порођаја докле се Христос не образује у вама,

20 хтео бих да сам сад код вас, па да изменим говор свој, јер се бринем за вас.

21 Кажите ми ви који хоћете да будете под законом, разумете ли ви закона?

22 Јер је писано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње, а другога од жене слободне.

23 Али који беше од робиње, по пути се роди, а који од слободне, по обећању.

24 То је у преносном смислу речено; јер су те две жене, два савеза. Једна је из горе Синајске која рађа за робовање, и то је Агар,

25 јер Агар то је гора Синај у Арапској, и она одговара садашњем Јерусалиму, који је у ропству са децом својом.

26 Али је горњи Јерусалим слободан; то је матер наша.

27 Јер је писано: "Радуј се нероткињо, ти која не рађаш! Запевај и покликни ти што ниси имала муке порођаја! Јер ће деца напуштене многобројнија бити него деца оне која има мужа"

28 А ви, браћо, ви сте као Исак, деца обећања,

29 и како онда онај што се роди по пути гоњаше онога који се роди по духу, тако је то и сад.

30 Али шта говори Писмо? "Отерај робињу и сина њезина, јер син робиње неће наследити са сином слободне."

31 Тако браћо, нисмо деца робиње, него слободне.

Глава 5.

1 За слободу је нас Христос откупио. Будите дакле чврсти, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

2 Ево ја Павле кажем вам да ако се обрезујете, Христос вам ништа неће помоћи.

3 А опет сведочим сваком човеку који се обрезује, да је дужан сав закон испунити.

4 Одвојени сте од Христа ви, који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од милости.

5 Али ми од вере, а по Духу, наду правде очекујемо.

6 Јер у Исусу Христу нити има вредност обрезање ни необрезање, него вера која кроз љубав делује.

7 Добро трчасте. Ко вас заустави да вам смета да се истини покоравате?

8 То одвраћање није од онога који вас позва.

9 Мало квасца укисели цело тесто.

10 Ја се за вас уздам у Господа да нећете друкчије мислити. А који вас омета понеће казну за то, макар ко био.

11 А ја, браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме још гоне? Укиде се дакле саблазан крста!

12 Ох да би уклоњени били они који вас буне!

13 Ви сте, браћо, на слободу позвани. Само пазите да од те слободе не начините изговор за живљење по пути, него постаните из љубави слуге један другоме.

14 Јер се сав закон испуњује у једној речи, у овој: "Љубите ближњега свога као самога себе."

15 Али ако се међу собом гризете и уједате, пазите да једни друге не истребите.

16 Велим вам дакле: По духу да ходите и жудњи путених да не испуните;

17 јер су путене жудње против духа, а духовне против пути; - оне се противе једне другима, да не чините све оно што хоћете.

18 Ако вас Дух води, нисте под законом.

19 А позната су дела путена, која су блуд, нечистота, бестидност,

20 идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, подвојености, секте,

21 зависти, убиства, пијанства, прекомерно једење и остала таква. Унапред вам кажем, као што казах унапред, да они који то чине, неће наследити краљевства Божјега.

22 Али је плод Духа љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милосрђе, верност, кротост, уздржање.

23 А закон није против тих ствари.

24 Они који су Христови распеше пут са страстима и жудњама њезиним.

25 Ако по Духу живимо, по Духу и да ходимо.

26 Не тражимо лажне славе раздражујући један другога и завидећи један другоме.

Глава 6.

1 Браћо! ако и упадне човек у какав грех, ви који сте духовни, исправљајте га духом благости. Али чувај себе, да и ти не будеш искушан!

2 Носите бремена један другога, и испунићете тиме закон Христов.

3 Јер ако ко мисли да је нешто, а није ништа, тај себе обмањује.

4 Сваки нека испита своја дела и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога.

5 Јер ће сваки своје бреме носити.

6 Који се учи речи, нека даје део од свакога свога ономе који га учи.

7 Не варајте се. Бог се не да ружити. Шта човек посеје оно ће и пожњети.

8 Јер ко сеје у своју пут, од пути ће трулење пожњети, а ко сеје у дух, од духа ће живот вечни пожњети.

9 А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако не сустанемо.

10 Зато дакле док прилику имамо, да чинимо добро свакоме а особито браћи по вери.

11 Видите како крупним словима вам написах руком својом.

12 Сви они који хоће да постану по пути угодни, нагоне вас да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.

13 Јер ни сами обрезани се не држе закона, него они хоће да се ви обрезујете, да се вашом пути хвале.

14 А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим, осим крстом Господа нашега Исуса Христа, кога ради разапе се мени свет, и ја свету.

15 Јер није то ништа бити обрезан или необрезан. Оно што јест нешто то је бити ново створење.

16 И колико их год по овоме правилу живе, на њима нек је мир и милосрђе и на Израиљу Божјему!

17 Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу своме носим.

18 Милост Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо! Амин!

1. Они који збуњују Галате, и хоће да их одвраћају од Јеванђеља. 1,7.