Biblija (Bakotić) : Pavlova poslanica Galatima

←2. Korinćanima

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Efescima→

Glava 1.

1 Pavle, apostol, ne od ljudi, ni po jednom čoveku, nego po Isusu Hristu i po Bogu Ocu, koji ga uskrsnu iz mrtvih,

2 i sva braća koja su sa mnom, Crkvama Galatijskim:

3 Milost vama i mir od Boga Oca i od Gospoda našega Isusa Hrista,

4 koji dade sebe za grehe naše, da nas izbavi od sadašnjega sveta zloga, po volji Boga i Oca našega,

5 kome slava na vekove vekova! Amin!

6 Čudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao po milosti Hristovoj, i prilazite drugom jevanđelju.

7 Ne da ima i drugo jevanđelje, nego ima ljudi koji unose zabunu kod vas i hoće da izvrću jevanđelje Hristovo.

8 Ali i kad bismo i mi sami, kad bi i anđeo s neba javio vama jevanđelje drukčije nego što vam ga mi javismo, proklet da je!

9 Kao što rekoh, to i sad opet kažem: Ako vam ko javi jevanđelje drukčije nego što ga vi primiste, proklet da je!

10 Želim li ja sad ljudsku ili Božju naklonost? Ili zar tražim ljudima da ugađam? - Ta kad bih ja još ljudima ugađao, tad ne bih bio sluga Hristov.

11 Izjavljujem vam, braćo, da jevanđelje koje sam ja javio nije od ljudi,

12 jer ga ja ne primih niti naučih od ljudi, nego ga primih objavljenjem Isusa Hrista.

13 Vi ste zaista čuli kakvo je moje življenje nekad bilo u Judejstvu, i kako sam žestoko gonio Crkvu Božju i raskopavao je,

14 i kako sam u Judejstvu istaknutiji bio do mnogih vrsnika svojih u narodu svome, nadahnut prevelikom revnošću za predanja otaca svojih.

15 Ali kad bi ugodno onome koji me izabra iz utrobe matere moje i prizva me milošću svojom,

16 da javi Sina svoga u meni, da ga ja objavim pagancima, ja tad ne pitah ni puti ni krvi,

17 i ne iziđoh u Jerusalim k onima koji su pre mene apostoli bili, nego otidoh u Arapsku, i opet se vratih u Damask.

18 Tri godine posle toga iziđoh u Jerusalim da vidim Petra i ostadoh kod njega petnaest dana.

19 Ali drugoga od apostola ne videh, osim Jakova, brata Gospodnjega.

20 A što vam pišem, evo pred Bogom kažem da ne lažem.

21 Zatim dođoh u zemlje Sirske i Kilikijske,

22 a bejah licem nepoznat Hristovim Crkvama u Judeji,

23 koje behu samo čule da se govori: "Onaj koji nas je nekad gonio, sad propoveda veru koju nekad raskopavaše."

24 I one slavljahu Boga s mene.

Glava 2.

1 Četrnaest godina posle toga, opet iziđoh u Jerusalim s Varnavom, uzevši sa sobom i Tita,

2 i to iziđoh po otkrivenju. I ja kazah njima jevanđelje koje propovedam pagancima, i naročito to kazah onima koji su bili najviđeniji, da ne trčim, ili da ne bih trčao uzalud.

3 Ali Tit, koji beše sa mnom, i beše Grk, ne bi prisiljen da se obrezuje.

4 I to radi lažne braće, koja se kradom privukoše i ušunjaše među nas, da uhode slobodu koju imamo u Isusu Hristu, s namerom da nas zarobe.

5 Mi njima ni za čas ne popustismo, i protivismo se njihovim zahtevima, da bi istina jevanđelja ostala među vama.

6 A oni koji su bili najviđeniji-, kakvi bili da bili ranije, ja ništa ne marim (jer Bog nema ličnih obzira) -, oni koji su bili najviđeniji ništa mi ne nametoše,

7 nego nasuprot, uviđajući da je meni povereno jevanđelje u neobrezanima, kao Petru u obrezanima,

8 (jer onaj koji je učinio Petra apostolom među obrezanima, onaj učini i mene apostolom među pagancima),

9 i poznavši milost koja je meni dana, Jakov, Kifa i Jovan, koji se smatraju kao stubovi, dadoše meni i Varnavi ortačku ruku, da bismo pošli mi k pagancima, a oni k obrezanima.

10 Samo nam preporučiše da se spomenemo siromaha, za koje sam i pazio da se staram.

11 Ali kad Kifa dođe u Antiohiju, u oči mu protivstadoh, jer beše zazoran.

12 Jer pre, dok ne dođoše neki Jakovljevi odaslanici, jeđaše s pagancima, a kad oni dođoše, ustručavaše se i odvajaše se od straha od obrezanih.

13 I dvoličahu s njim i ostali Judeji, tako da i Varnava bi zaveden od njihovog dvoličenja.

14 Kad ja videh da ne idu pravo po istini jevanđelja, rekoh Kifi pred svima: Kad ti, koji si Judejin, paganski a ne judejski živiš, zašto nagoniš pagance da žive judejski?

15 Mi smo po rođenju Judeji a ne grešnici paganski,

16 ali znajući da čoveka ne opravdaju dela zakona, nego samo vera u Isusa Hrista, to i verovasmo u Isusa Hrista, da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona, jer se delima zakona nikakva put neće opravdati.

17 Ali ako se mi, koji tražimo da se opravdamo Hristom, nađemo i sami grešnici, je li zato Hristos službenik greha? Nipošto!

18 Jer ako ja prezidam ono što razvalih, pokazujem da sam prestupnik,

19 jer sam ja po zakonu zakonu umro da Bogu živim. S Hristom se razapeh.

20 A ako živim, ne živim ja, nego živi u meni Hristos. Ako ja sada živim u puti, to živim u veri Sina Božjega, koji me je ljubio i koji je sebe za mene predao.

21 Ne odbacujem ja milost Božju, jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre.

Glava 3.

1 O nerazumni Galati! Ko vas je opčinio, vas, pred čijim je očima Hristos kao razapet naslikan?

2 Ovo jedno hoću od vas da znam: Jeste li vi Duha primili po delima zakona, ili po propovedanju vere?

3 Tako li ste bez razuma? Začeti u Duhu, hoćete li sad u puti da svršavate?

4 Tako li uzalud pretrpiste? I kad bi bilo samo uzalud!

5 Onaj koji vam daje Duha i čini čudesa među vama, čini li to delima zakona, ili propovedanjem vere?

6 Kao što Avraam verova Bogu, i to mu se primi u pravdu,

7 priznajte tako i vi da su sinovi Avraamovi oni koji veru imaju.

8 A Pismo -, predviđajući da će Bog verom pagance opravdati -, unapred objavi Avraamu: "U tebi će se blagosloviti svi narodi!",

9 tako da se oni koji veruju blagosiljaju s vernim Avraamom.

10 Jer koji se drže dela zakona, pod kletvom su, jer je pisano: "Proklet svaki koji ne drži sve što je napisano u knjizi zakona, i to ne izvršuje."

11 I da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, jasno je, jer je rečeno: "Pravednik će od vere živeti."

12 A zakon ne dolazi od vere, nego on kaže: "Čovek koji izvrši te stvari, živeće po njima."

13 Hristos nas je otkupio od kletve zakonske, postavši za nas kletva (jer je pisano: "Proklet svaki koji visi na drvetu"),

14 da se blagoslov Avraamov ispuni među pagancima u Isusu Hristu, i da po veri primimo obećanje Duha.

15 Braćo! (kao čovek govorim): Zavet koji je čovek potvrdio niko ne odbacuje, niti mu što dodaje.

16 Obećanja behu učinjena Avraamu i potomstvu njegovu. I ne kaže: "I potomstvima", kao za mnoga, nego samo za jedno: "I potomstvu tvome", a to je Hristos.

17 Ovo pak hoću da kažem: Zakon koji je nastao četiri stotine i trideset godina docnije, ne može ukinuti zavet koji je Bog potvrdio, pa da se tako isprazni obećanje.

18 Jer kad bi nasleđe dolazilo od zakona, ono ne bi dolazilo od obećanja, a Avraamu obećanjem dade Bog taj dar milosti.

19 Čemu dakle zakon? On je donet radi prestupa, dokle ne dođe potomstvo za koje beše učinjeno obećanje, a proglašen je preko anđela na ruke jednog posrednika.

20 A posrednik nije posrednik jednog samog, ali je Bog samo jedan.

21 Je li zakon, dakle, protivan obećanjima Božjim? To nikako! Jer da je donet zakon koji može život dati, zaista bi od zakona došla pravda.

22 Ali Pismo zatvori sve pod greh, da se ono što je obećano dade po veri u Isusa Hrista onima koji veruju.

23 Pre no što vera dođe bejasmo zatvoreni pod stražom zakona za veru koja je trebala da se objavi.

24 Tako nam zakon bi kao neki vaspitač da nas vodi Hristu, da bismo se verom opravdali.

25 Ali čim dođe vera, nismo više pod tim vaspitačem,

26 jer ste vi svi sinovi Božji verom u Isusa Hrista;

27 jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.

28 Nema tu više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni gospodara, nema ni muško ni žensko, jer ste vi svi jedno u Isusu Hristu.

29 A kad ste Hristovi, onda ste vi potomstvo Avraamovo, naslednici po obećanju.

Glava 4.

1 Dok je naslednik dete, ja velim da se on ni u čemu ne razlikuje od roba, ako i jeste gospodar od svega;

2 nego je on pod zapovednicima i starateljima do roka koji je otac odredio.

3 Tako i mi dok bejasmo nejaki, bejasmo u ropstvu stihija sveta;

4 a kad se navršiše vrsmena, posla Bog Sina svoga, koji je rođen od žene, i rođen pod zakonom,

5 da otkupi one koji su bili pod zakonom, da bismo mi primili posinjenje.

6 I kako ste vi sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca naša, koji kliče: Ava! Oče!

7 Tako već nisi više rob nego sin, a ako si sin i naslednik si po milosti Božjoj.

8 Ali vi ranije, ne poznajući Boga, služiste bogovima koji to nisu po prirodi svojoj;

9 ali sad, poznavši Boga, ili bolje: poznati budući od Boga, kako da se opet vraćate na slabe i jadne stihije, kojima opet hoćete da robujete?

10 Vi pazite na dane i mesece, na vremena i na godine!

11 Bojim se da sam se uzalud trudio oko vas!

12 Budite kao ja što sam, jer sam ja kao i vi što ste. Braćo, molim vas!

13 Ništa mi vi ne učiniste na žao. A znate da vam u slabosti tela prvi put propovedah jevanđelje.

14 I ne prezreste me, niti omrzoste zbog nevolja puti moje, nego me primiste kao anđela Božjega, kao Isusa Hrista.

15 Gde je sad ono vaše blaženstvo? Jer vam svedočim da biste, da je to bilo moguće, izvadili bili i oči svoje da ih meni date.

16 Zato li vam postadoh neprijatelj, što vam istinu govorim?

17 Revnost koju oni^[1] imaju prema vama nije čista, nego oni hoće da vas odvoje od nas, da vi njima revnujete.

18 A dobro je revnovati svagda u dobru, i ne samo kad sam ja kod vas.

19 Deco moja, od koje opet osećam muke porođaja dokle se Hristos ne obrazuje u vama,

20 hteo bih da sam sad kod vas, pa da izmenim govor svoj, jer se brinem za vas.

21 Kažite mi vi koji hoćete da budete pod zakonom, razumete li vi zakona?

22 Jer je pisano da Avraam dva sina imade, jednoga od robinje, a drugoga od žene slobodne.

23 Ali koji beše od robinje, po puti se rodi, a koji od slobodne, po obećanju.

24 To je u prenosnom smislu rečeno; jer su te dve žene, dva saveza. Jedna je iz gore Sinajske koja rađa za robovanje, i to je Agar,

25 jer Agar to je gora Sinaj u Arapskoj, i ona odgovara sadašnjem Jerusalimu, koji je u ropstvu sa decom svojom.

26 Ali je gornji Jerusalim slobodan; to je mater naša.

27 Jer je pisano: "Raduj se nerotkinjo, ti koja ne rađaš! Zapevaj i poklikni ti što nisi imala muke porođaja! Jer će deca napuštene mnogobrojnija biti nego deca one koja ima muža"

28 A vi, braćo, vi ste kao Isak, deca obećanja,

29 i kako onda onaj što se rodi po puti gonjaše onoga koji se rodi po duhu, tako je to i sad.

30 Ali šta govori Pismo? "Oteraj robinju i sina njezina, jer sin robinje neće naslediti sa sinom slobodne."

31 Tako braćo, nismo deca robinje, nego slobodne.

Glava 5.

1 Za slobodu je nas Hristos otkupio. Budite dakle čvrsti, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.

2 Evo ja Pavle kažem vam da ako se obrezujete, Hristos vam ništa neće pomoći.

3 A opet svedočim svakom čoveku koji se obrezuje, da je dužan sav zakon ispuniti.

4 Odvojeni ste od Hrista vi, koji hoćete zakonom da se opravdate, i otpadoste od milosti.

5 Ali mi od vere, a po Duhu, nadu pravde očekujemo.

6 Jer u Isusu Hristu niti ima vrednost obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav deluje.

7 Dobro trčaste. Ko vas zaustavi da vam smeta da se istini pokoravate?

8 To odvraćanje nije od onoga koji vas pozva.

9 Malo kvasca ukiseli celo testo.

10 Ja se za vas uzdam u Gospoda da nećete drukčije misliti. A koji vas ometa poneće kaznu za to, makar ko bio.

11 A ja, braćo, ako još obrezanje propovedam, zašto me još gone? Ukide se dakle sablazan krsta!

12 Oh da bi uklonjeni bili oni koji vas bune!

13 Vi ste, braćo, na slobodu pozvani. Samo pazite da od te slobode ne načinite izgovor za življenje po puti, nego postanite iz ljubavi sluge jedan drugome.

14 Jer se sav zakon ispunjuje u jednoj reči, u ovoj: "Ljubite bližnjega svoga kao samoga sebe."

15 Ali ako se među sobom grizete i ujedate, pazite da jedni druge ne istrebite.

16 Velim vam dakle: Po duhu da hodite i žudnji putenih da ne ispunite;

17 jer su putene žudnje protiv duha, a duhovne protiv puti; - one se protive jedne drugima, da ne činite sve ono što hoćete.

18 Ako vas Duh vodi, niste pod zakonom.

19 A poznata su dela putena, koja su blud, nečistota, bestidnost,

20 idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, podvojenosti, sekte,

21 zavisti, ubistva, pijanstva, prekomerno jedenje i ostala takva. Unapred vam kažem, kao što kazah unapred, da oni koji to čine, neće naslediti kraljevstva Božjega.

22 Ali je plod Duha ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milosrđe, vernost, krotost, uzdržanje.

23 A zakon nije protiv tih stvari.

24 Oni koji su Hristovi raspeše put sa strastima i žudnjama njezinim.

25 Ako po Duhu živimo, po Duhu i da hodimo.

26 Ne tražimo lažne slave razdražujući jedan drugoga i zavideći jedan drugome.

Glava 6.

1 Braćo! ako i upadne čovek u kakav greh, vi koji ste duhovni, ispravljajte ga duhom blagosti. Ali čuvaj sebe, da i ti ne budeš iskušan!

2 Nosite bremena jedan drugoga, i ispunićete time zakon Hristov.

3 Jer ako ko misli da je nešto, a nije ništa, taj sebe obmanjuje.

4 Svaki neka ispita svoja dela i imaće razlog da se sam za sebe hvali, a ne za drugoga.

5 Jer će svaki svoje breme nositi.

6 Koji se uči reči, neka daje deo od svakoga svoga onome koji ga uči.

7 Ne varajte se. Bog se ne da ružiti. Šta čovek poseje ono će i požnjeti.

8 Jer ko seje u svoju put, od puti će trulenje požnjeti, a ko seje u duh, od duha će život večni požnjeti.

9 A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako ne sustanemo.

10 Zato dakle dok priliku imamo, da činimo dobro svakome a osobito braći po veri.

11 Vidite kako krupnim slovima vam napisah rukom svojom.

12 Svi oni koji hoće da postanu po puti ugodni, nagone vas da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za krst Hristov.

13 Jer ni sami obrezani se ne drže zakona, nego oni hoće da se vi obrezujete, da se vašom puti hvale.

14 A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim, osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, koga radi razape se meni svet, i ja svetu.

15 Jer nije to ništa biti obrezan ili neobrezan. Ono što jest nešto to je biti novo stvorenje.

16 I koliko ih god po ovome pravilu žive, na njima nek je mir i milosrđe i na Izrailju Božjemu!

17 Više da mi niko ne dosađuje, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svome nosim.

18 Milost Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo! Amin!

1. Oni koji zbunjuju Galate, i hoće da ih odvraćaju od Jevanđelja. 1,7.