Biblija (Bakotić) : Naum
| ←Mihej | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Avakum→ |
Glava 1.
[uredi]1 Proročanstvo o Nineviji. Knjiga proroštva Nauma Elkošanina.
2 Ljubomoran je Bog Gospod, osvetnik. Sveti se Gospod, pun je gneva. Sveti se Gospod protivnicima svojim, gnevan je na dušmane svoje.
3 Spor na gnev je Gospod, velik je silom svojom; ali ne oprašta dušmanu svome. Gospod ide vihorom i olujom, oblaci su prah ispod nogu njegovih.
4 Zaprećuje moru i isušuje ga, i sve reke isušuje; čame Vasan i Karmil, vene cveće Livansko.
5 Tresu se pred njim gore i brda se rastapaju. Pred licem se njegovim diže zemlja i sav svet i stanovnici njegovi.
6 Ko će gnevu njegovom odoleti? Ko će se pred plamenom jarošću njegovom održati? Jarost se njegova kao oganj širi i pucaju pred njim stene.
7 Dobar je Gospod, zaklon je u dan teskobe; poznaje on one koji se u nj uzdaju.
8 Al’ će valovima koji poplavljuju uništiti grad i u tamu će goniti neprijatelje svoje.
9 Što na Gospoda smišljate? On je koji zatire. Teskoba se neće dvaput pojaviti.
10 Jer kao trnje sapleteni i kao od vina svog pijani proždreće se, - kao suha slama-, sasvim.
11 Iz tebe iziđe koji je na Gospoda zlo smišljao, i bezdušne namere imao.
12 Ovako govori Gospod: Ako i jesu celi i mnogi, požeće se oni i nestaće ih. Hoću da te ponizim, da ne trebaš više da te ponizim...
13 Slomiću sad jaram njegov ja na tebi i sveze ću tvoje pokidati...
14 Evo što za tebe zapovedi Gospod: Nećeš više potomaka svog imena ti imati. Oteću iz doma boga tvoga rezane i livene likove; ja ću tebi grob spremiti, jer si i suviše lagan.
Glava 2.
[uredi]1 Eno na gorama noge vesnika koji mir objavljuje! Svetkuj praznike svoje, Juda, izvrši zavete svoje! Jer neće više preko tebe bezdušnik prolaziti; sasvim je istrebljen. -
2 Zatirač na tebe ide, čuvaj grad! Pazi na put! bedra svoja ukrepi, skupi snagu svoju!...
3 Jer Gospod vraća slavu Jakovljevu i slavu Izrailjevu, jer ih pljačkaše pljačkaši i potrše im loze...
4 Crvene se štitovi u junaka, ratnici su u skerlet odeveni; s blistavim se gvožđem pojavljuju kola u dan koji je za boj on odredio.
5 Talasaju ss koplja, lete poljem kola, na trgove udaraju: na oko se kao buktinje vide, kao munje trče.
6 Pominje junake svoje ali se oni idući spotiču. Hita se ka zidovima i sprema ss odbrana.
7 Otvorena vrata su rekama i propada dvor...
8 Gotovo je! Ogoljena je, odvedena! a sluškinje njene kao golubice tuže, u prsi se biju.
9 Ninevija beše pre kao studenac pun vode. Eno ih... beže... Stanite, stanite!... ali se niko ne obazire.
10 Grabite srebro! Grabite zlato! ima blaga bez kraja, bogatstvi i dragocenosti svakakvih.
11 Pljačka se, pustoši se, ruši se! I srca su klonula, i klecaju kolena, i bole bubrezi, i sva lica blede.
12 Šta bi od te lože lavovske, od te paše lavića kud se sklanjahu lav i lavica i lavić, a da ih niko plašio nije?
13 Lav je za laviće svoje raztrzao i davio za lavice svoje; pećine je svoje lova punio, i lože svoje plena.
14 Gle, evo me na tebe, govori Gospod nad vojskama; pretvoriću u dim kola tvoja, laviće će tvoje mač proždreti; plen ću tvoj ja istrgnuti iz zemlje, i više se neće čuti glas vesnika tvojih.
Glava 3.
[uredi]1 Teško gradu krvničkome, punom laži i punom nasilja i koji ne prestaje da grabi...
2 Pucaju bičevi, prašte točkovi, topoću konji, lete kola.
3 Napadaju konjanici, sevaju mačevi, sjaju se koplja. Mnogo pobijenih!... Mnogo leševa!... Mrtvaci bez broja!... Pada se preko mrtvaca!...
4 To je zarad mnogog bluda bludnice pune draži, vešte čarobnice, koja bludom svojim prodade narode, a čaranjem svojim plemena.
5 Gle, evo me na tebe, govori Gospod nad vojskama. Uzgrnuću skute tvoje ja na lice tvoje, pokazaću narodima golotinju tvoju, i sramotu tvoju kraljevima.
6 I baciću na te gad i naružiću te, i daću te da te se načude.
7 Ko te vidi bežaće od tebe, i kazaće se: Poruši se Ninevija! Ko će je žaliti? Gde ću tebi tešitelje naći?
8 Jesi li ti bolji od No-Amona, koji je među rekama ležao, i optočen beše vodom, a more mu bedem beše, more mu tvrđava beše?
9 Etiopija i bezbrojni Egipćani snaga behu njegova, Futeji i Livljani pomoć njegova.
10 Ipak ode u zatočenje, ode on u ropstvo, njegova su deca po ulicama razmrskana, i kocka se baci za plemiće njegove i u verige se okovaše velikaši njegovi.
11 I ti ćeš se opiti i kriti, i ti ćeš od neprijatelja zaklon tražiti!
12 Svi gradovi tvoji smokve su sa ranim rodom; kad se tresnu padaju u usta onima koji hoće da ih jedu.
13 Eto narod tvoj su žene usred tebe; otvaraju se vrata zemlje tvoje neprijateljima tvojim! prevornice tvoje oganj proždire.
14 Nahvataj der vode za opsadu! i gradove svoje utvrdi! Uđi u blato, gazi glib! Opravi peć za opeke.
15 Tu će te plamen proždirati, tu će te mač istrebiti, ko skakavce će te progutati. Skupite se kao hruštevi Skupite se kao skakavci!
16 A trgovci tvoji, mnogobrojniji od zvezda na nebu, kao skakavci su koji krila šire i odlete.
17 Knezovi su tvoji kao skakavci, svi glavari tvoji kao mnogo skakavaca, koji kad je zima na plotove padaju; sunce grane i oni odleću, i više se mesto na kome behu ne poznaje.
18 Dremaju pastiri tvoji, kralju Asirski, spavaju junaci tvoji; rasprša se narod tvoj po gorama i nikoga ne sabira.
19 Nema leka rani tvojoj, smrtna je rana tvoja. Svi što o tebi glas slušaju rukama će nad tobom zapljeskati, jer koga zloća tvoja ne pogodi?