Библија (Бакотић) : Друга Књига Летописа

Извор: Викизворник
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 Соломон, син Давидов, утврди се у свом краљевству. Господ, Бог његов, би с њим, и узвиси га на високи степен.

2 Соломон даде заповести свему Израиљу, тисућницима и стотиницима, судијама, кнезовима свега Израиља, поглавицама отачких домова;

3 и Соломон отиде са свим збором на висину која беше у Гаваону. Онде је био шатор од састанка Божјега, који начини Мојсије, слуга Господњи, у пустињи;

4 али ковчег Божји беше пренео Давид из Киријат-Јарима на место који му он беше припремио јер он беше разапео за њ шатор у Јерусалиму.

5 Онде, пред шатором Господњим беше и олтар бакрени који беше начинио Веселеило, син Урија, сина Орова.

6 И онде на бакреном олтару који беше пред шатором од састанка принесе Соломон Господу хиљаду жртава паљеница.

7 Преко ноћи Бог се појави Соломону и рече му: Ишти шта хоћеш да ти дам.

8 Соломон одговори Богу: Велику си милост имао према Давиду, оцу моме, и мене си поставио краљем на његово место.

9 А сад Господе, Боже, нека се испуни обећање твоје према Давиду, оцу моме, кад си ме поставио краљем над народом многобројним као прах на земљи!

10 Удели ми мудрост и разборитост да се могу владати на челу овог народа! Јер ко би могао судити народу твоме, народу тако великоме?

11 Бог рече Соломону: Што ти је то у срцу и што не иштеш ни богатства, ни блага, ни славе, ни смрт непријатеља својих, а ни дуг живот, него иштеш мудрост и разборитост да можеш судити народу моме над којим те поставих краљем,

12 мудрост и разборитост дају ти се; а даћу ти и богатства и славе као што нису имали краљеви пре тебе, нити ће после тебе имати.

13 Отишавши с висине која беше у Гаваону и од шатора од састанка, Соломон се врати у Јерусалим. И он краљева над Израиљем.

14 Соломон накупи кола и коњаника; он имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника које намести по градовима у којима је држао кола и код себе у Јерусалиму.

15 Краљ учини да су у Јерусалиму сребро и злато постали били исто тако обични као и камење а кедрово дрво као и оно дивљих смокава које у пољу расту.

16 Своје коње довођаше Соломон из Египта; краљевски трговци иђаху по њих те их набављаху за утврђену цену;

17 они одашиљаху из Египта једна кола за шест стотина сикли сребра, а коње по сто и педесет сикли. Они их набављаху и за краљеве Хетејске и за краљеве Сирске.

Глава 2.[уреди]

1 Соломон нареди да се зида дом имену Господњему и дом краљевски за њега.

2 Соломон преброји седамдесет хиљада људи за преношење терета, осамдесет хиљада за тесање камена у гори, и три хиљаде и шест стотина људи који ће их надзирати.

3 Соломон, поручи Хираму, краљу Тирскоме: Учини и мени као што си чинио оцу моме Давиду, коме си слао дрва кедрових да зида себи дом за становање.

4 Ево ја зидам дом имену Господа, Бога свога, да га њему посветим, да се пред њим пали тамјан мирисни, да му се непрестано постављају хлебови за представљање да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, у суботе и на младине и на празнике Господа, Бога нашега, по вечном закону у Израиљу.

5 Дом који ћу да зидам треба да буде велик, јер је Бог наш већи од свих богова.

6 Али ко има моћ да њему сазида дом, кад га небеса и небеса над небесима не могу обухватити? И ко сам ја да му сазидам дом, осим само да се пред њим мириси пале?

7 Пошаљи ми дакле човека вешта за радове од злата, од сребра, до бакра, од гвожћа, од тканина црвених, гримизних и плавих, и који се разуме у кипарству да би могао радити с уметницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је изабрао отац мој Давид.

8 Пошаљи ми и дрва кедрових и чемпресових и сандала с Ливана; јер знам да слуге твоје умеју сећи дрва Ливанска. И ево слуге моје биће с твојим слугама.

9 Нек ми се приправи много дрва, јер дом који ћу зидати биће велик и сјајан.

10 Слугама твојим који ће сећи и који ће обарати дрва даћу двадесет хиљада мера овршене пшенице, двадесет хиљада мера јечма, двадесет хиљада бати вина и двадесет хиљада бати уља.

11 Хирам, краљ Тирски, одговори у књизи коју посла Соломону: Зато што Господ љуби свој народ, зато те он постави краљем над њим.

12 Хирам рече још: Благословен да је Господ, Бог Израиљев, који Је створио небеса и земљу, што је дао краљу Давиду сина мудра, паметна и разумна, који ће сазидати дом Господу и краљевски дом себи.

13 Шаљем ти дакле човека вешта и разумна, Хирама Авива,

14 сина једне жене од кћери Данових, а оца из Тира. Он уме радити ствари од злата и од сребра, од бакра, од гвожђа, од камена и до дрвета, од тканина црвених, гримизних и плавих, и израдити све вајарске уметничке радове који му се наређују. Он ће радити с твојим мајсторима и с мајсторима господара мога Давида, оца твога.

15 А сад нек господар мој пошаље слугама својим пшеницу и јечам уље и вино што је споменуо.

16 А ми ћемо насећи дрва на Ливану колико ти треба и спустићемо га морем сплавовима до Јафе, а ти га оданде вози у Јерусалим.

17 Соломон преброји све странце који бејаху у земљи Израиљевој, чији попис учини отац његов Давид. И нађе их се сто и педесет и три хиљаде и шест стотина.

18 И одреди од њих седамдесет хиљада који ће преносити ствари, осамдесет хиљада који ће тесати камен у гори и три хиљаде и шест стотина који ће их надзирати.

Глава 3.[уреди]

1 Соломон поче зидати дом Господњи у Јерусалиму на брду Морији, које би означено Давиду оцу његовом, на месту које Давид беше приправио на гумну Орнана Јевусејина.

2 Он поче зидати другога дана другога месеца четврте године краљевања свога.

3 Ево на којим темељима сазида Соломон дом Божји. Дужина у лактовима по старој мери беше од шездесет лаката, а ширина од двадесет лаката.

4 Предњи трем који одговараше ширини дома имаше двадесет лаката дужине и сто и двадесет лаката висине. Соломон га обложи изнутра чистим златом.

5 Он обложи чемпресовим дрветом дом велики а затим га обложи чистим златом и учини да се на њему извајају палме и мрежице.

6 Он покри дом драгим камењем за украшавање; а злато беше злато Парвајимско.

7 Он покри златом дом, греде, прагове, зидове и врата и учини да се по зидовима извајају херувими.

8 Он начини дом пресветог места; он имаше двадесет лаката дужине, према ширини дома, и двадесет лаката ширине. Он га покри чистим златом, за вредност од шест стотина таланти;

9 а тежина злата за клинове била је од педесет сикли. Он обложи златом и горње собе.

10 У дому пресветога места начини два херувима извајана, и обложи их златом.

11 Крила тих херувима имаху двадесет лаката ширине. Крило првога, дуго пет лаката, дотицаше се зида од дома; а друго крило, дуго пет лаката, дотицаше се крила другог херувима.

12 Крило другог херувима, пет лаката широко дотицаше се зида од дома; а друго крило, широко пет лаката дотицаше се крила пр-вог херувима.

13 Раширена крила тих херувима имаху двадесет лаката ширине. Они стајаху на ногама, лицем окренути према дому.

14 Он начини завесу плаву, црвену и гримизну од танкога лана и по њој направи херувиме.

15 Пред домом начини два стуба тридесет и пет лакта висока с оглављима од пет лаката на врху њиховом.

16 Он начини мрежице као што су биле оне у светилишту и постави их на врх стубова и начини сто нарова које утисну у мрежице.

17 Он подиже стубове пред храмом, један с десне а други с леве стране и назва десни Јахин а леви Воас.

Глава 4.[уреди]

1 0н начини олтар од бакра, двадесет лаката дуг, двадесет лаката широк и десет лаката висок.

2 Он начини море ливено. Оно је имало десет лаката од једног краја до другога; имаше облик округао и беше пет лаката високо а имаше обим који је могла измерити узица до тридесет лаката.

3 Под рубом његовим а у наоколо бејаху ликови воловски, по десет на једном лакту ширине; ти волови, распоређени у два реда бејаху саливени с морем.

4 Море лежаше на дванаест волова: Три бејаху окренута према северу, три према западу, три према југу, а три према истоку, а море лежаше озго на њима. Задња страна од њих бејаше сва унутра.

5 Дебљина његова износила је један длан а крај му бејаше као руб од купе, у облику лиљанова цвета, а садржаваше три хиљаде бати.

6 Он начини десет умиваоница и метну их пет с десне стране, а пет с леве стране да служе за очишћења; у њима су се прали разни делови жртава паљеница. Море бејаше намењено умивању свештеника.

7 Он начини десет свећњака од злата према уредби која се је на њих односила, и намести их у храму, пет с десне а пет с леве стране.

8 Он начини десет трпеза и намести их у храму, пет с десне а пет с леве стране; и начини стотину купа од злата.

9 Он начини трем свештенички и велики трем и врата на трему, и окова врата у бакар.

10 Море постави на десну страну, к југоистоку.

11 Хирам начини пепеонице, лопате и купе. Тако Хирам заврши рад који му краљ Соломон даде да изради за дом Божји:

12 два стуба и два оглавља округла на врх стубова и две мрежице да покривају два оглавља наврх стубова;

13 четири стотине нарова на две мрежице два реда нарова на свакој мрежици, да покривају два оглавља на врх стубова;

14 десет подножја и десет умиваоница на подножја;

15 море и дванаест волова под њим;

16 пепеонице, лопате и виљушке. Све ово посуђе које краљ Соломон даде да му за дом Господњи изради Хирам Авив беше од углађеног бакра.

17 Краљ учини да се оно салије у Јорданској равници у земљи иловачи између Сохота и Сардате.

18 Соломон учини то посуђе у тако великој количини да се није проверавала мера бакру.

19 Соломон начини и све остало посуђе за дом Божји: олтар од злата и трпезе на којима се постављају хлебови за представљање;

20 свећњаке са жижцима њиховим од чистога злата који су имали да се запале пред светилиштем према утврђеном реду;

21 цветове, кандила и усекаче од злата, од најчистијег злата;

22 ножеве, купе, тасе, кадионице и клешта од чистога злата; и крила златна за унутрашња врата од дома, на уласку у пресвето место, и за врата од дома на уласку у храм.

Глава 5.[уреди]

1 Тако се сврши сав рад који Соломон уради за дом Господњи. Затим он унесе сребро, злато и све посуђе које Давид, отац његов, беше посветио, и оставио све то у ризницу дома Божјега.

2 Соломон сабра тада у Јерусалиму старешине Израиљеве и све поглавице племена, поглавице породица синова Израиљевих да пренесу ковчег савеза Господњега из града Давидова, који је Сион.

3 Сви ти људи Израиљеви скупише се ка краљу за празник који се празнова седмог месеца.

4 Пошто дођоше све старешине Израиљеве, Левити узеше ковчег.

5 Они пренесоше ковчег, шатор од састанка и све посуђе свето које беше у шатору. То све пренесоше свештеници и Левити.

6 Краљ Соломон и цео збор Израиљски који се сабра к њему беше пред ковчегом. Они принесоше на жртву оваца и говеда у толиком броју да се не могоше ни избројити ни израчунати.

7 Свештеници пренесоше ковчег савеза Господњега на место његово, у унутрашњи дом, у пресвето место под крила херувима.

8 Херувими имаху раширена крила над местом где је био ковчег, и заклањаху ковчег и полуге његове озго.

9 Дужина полуга беше таква да им се крајеви виђаху од ковчега пред светилиштем али се с поља не виђаху.

10 Ковчег оста онде до данас. У ковчегу не беше ништа осим две плоче које метну у њ Мојсије на Хориву кад Господ учини савез са синовима Израиљевим при изласку њиховом из Египта.

11 Кад свештеници излажаху из светог места, - јер се сви свештеници који се ту нађоше освешташе не пазећи на ред разреда, -

12 и сви Левити певачи, Асаф, Еман, Једутун, синови њихови и браћа њихова, обучени у танки лан стајаху на источној страни олтара с цимбалима, псалтирима и харфама, - а код њих стајаше сто и двадесет свештеника који трубљаху у трубе, -

13 и кад они који трубљаху у трубе и они који певаху, слажући се у један глас да славе и хвале Господа, затрубише у трубе и заудараше у цимбале и у друге инструменте, те славише Господа овим речима: Јер је добар, јер је до века милосрђе његово! - у тај час се дом Господњи напуни облака.

14 Свештеници не могоше ту остати да служе службу од облака; јер је слава Господња испуњавала дом Божји.

Глава 6.[уреди]

1 Тада Соломон рече: Господ хоће наставати у мраку!

2 А ја сазидах дом који ће бити твој стан, место у коме ћеш ти до века наставати!

3 Краљ окрену лице своје и благослови сав збор Израиљев; и сав збор Израиљев стајаше на ногама.

4 И краљ рече: Благословен да је Господ, Бог Израиљев, који је својим устима говорио Давиду, оцу моме, и силом својом испунио што беше објавио говорећи:

5 Од дана кад изведох народ свој из земље Египатске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се у њему сазида дом где би се сместило име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу моме Израиљу;

6 али изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да краљује над народом мојим Израиљем!

7 Давид, отац мој, науми да сазида дом имену Господа, Бога Израиљева;

8 али Господ рече Давиду, оцу моме Што си наумио сазидати дом имену моме, добро си учинио што си тако наумио.

9 Али нећеш ти тај дом сазидати, него син твој који изиђе из бедара твојих; он ће сазидати дом имену моме.

10 И Господ испуни реч коју је рекао. Ја се уздигох на место оца свога Давида и седох на престо Израиљев, и као што је рекао Господ, сазидах дом имену Господа, Бога Израиљева.

11 Ја наместих овде ковчег у коме је савез Господњи, савез што он учини са синовима Израиљевим.

12 Соломон стаде пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим и подиже руке своје.

13 Јер Соломон беше начинио подножје од бакра и поставио га насред трема. Оно беше пет лаката дуго, пет лаката широко и три лакта високо. Он стаде на њ, клече на колена пред свим збором Израиљевим, подиже руке своје к небу, и рече:

14 Господе, Боже Израиљев! Нема Бога који би на тебе личио, ни на небесима ни на земљи. Ти чуваш савез и милост слугама својим, који ходе пред тобом свим срцем својим!

15 Тако си ти испунио слузи своме Давиду, оцу моме, реч што си му рекао. Што си устима својим јавио, то ти силом својом данас испуњујеш.

16 И сад Господе, Боже Израиљев, испуни обећање које си дао оцу моме Давиду говорећи: Неће теби никада нестати наследника испред мене који ће седети на престолу Израиљеву, само ако синови твоји чувају пут свој ходећи по закону моме, као што си ти ходио преда мном.

17 Сад, дакле, Господе, Боже Израиљев, нек се испуни обећање твоје које си дао слузи своме Давиду.

18 Али хоће ли заиста Бог становати са човеком на земљи? Гле, небеса и небеса над небесима не могу те обухватити, а камо ли овај дом што га ја сазидах!

19 Али ипак, Господе, погледај на молитву слуге свога и на молбу његову, Боже мој! Чуј вапај и молитву којом ти се данас моли слуга твој.

20 Нека су очи твоје дан и ноћ отворене над овим домом, над овим местом где си рекао да ћеш наместити име своје! Чуј молитву којом ти се моли слуга твој на овом месту.

21 Удостоји се услишити молбе слуге свога и народа свога Израиља, којима ће се молити на овоме месту! Услиши их с места становања свога, с неба, услиши их и праштај!

22 Ако неко згреши ближњему своме, те му се да заклетва да се њом закуне, и ако он дође да се закуне пред твој олтар у овом дому,

23 чуј га с небеса, делај и суди слугама својим, осуђујући кривца и обраћајући дела његова на његову главу, а правдајући правога и плаћајући му по правди његовој.

24 Кад народ твој Израиљ буде потучен од непријатеља својих зато што ти згреши; ако се они обрате к теби и даду славу имену твоме и управе ти молитве и молбе у овом дому,

25 услиши их с небеса, опрости грех народу своме Израиљу, и врати их у земљу коју си њима и оцима њиховим дао!

26 Кад се затвори небо, те не буде кише, због греха њихових против тебе; ако ти се они моле на овом месту и даду славу имену твоме, те се обрате од греха свога пошто си их казнио,

27 услиши их с небеса, опрости грех слугама својим и народу своме Израиљу, коме ћеш показати пут добри којим ће ходити, и пусти кишу на земљу своју, коју си народу своме у наслеђе дао!

28 Кад у земљи буде глад, куга, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притисне непри-јатељ у земљи његовој или дође какво зло или болест,

29 ако један човек, ако сав народ твој Израиља изрече молбе и молитве, и сваки признаје ране срца свога и подигне руке к овом дому,

30 услиши их с небеса, с места становања свога, и праштај; делај и дај свакоме по путевима његовим, ти који знаш свачије срце, јер ти сам знаш срца својих синова човечјих,

31 и они ће те се бојати да би ходили твојим путевима докле год живе у земљи коју си дао оцима нашим!

32 Кад странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље због имена твога великога и руке твоје силне и мишице твоје подигнуте, кад он дође и помоли се у овом дому,

33 услиши га с небеса, с места становања свога, и дај том странцу оно за што те моли, да би сви народи на земљи познали име твоје, да те се боје као и народ твој Израиља, и да би знали да се име твоје призива над овим домом који сам ја сазидао!

34 Кад народ твој изиђе у рат на непријатеља свога путем којим га ти пошљеш; ако ти управе молитве, окренувши поглед ка граду овоме, који си ти изабрао, и к дому овом који сам сазидао имену твоме,

35 услиши с небеса молитву њихову и дај им по правди њиховој!

36 Кад згреше против тебе, - јер нема човека који не греши, - те се разгневиш на њих и предаш их непријатељима њиховим, који ће их заробити и одводити у земљу непријатељску, далеко или близу;

37 ако се обрате у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се к теби, и управљају ти молитве из земље оних који их заробише, и реку: Сагрешисмо, зло учинисмо, скривисмо!;

38 ако се обрате к теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробише, и помоле ти се окренувши поглед к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду који си изабрао и к дому који сам ја имену твоме сазидао,

39 услиши с небеса, с места становања свога, молбе њихове и молитве њихове и подај им по правди њиховој; опрости народу своме грехе његове према теби.

40 А сад, Боже мој, нека су очи твоје отворене и уши твоје пригнуте на молитву учињену на овом месту.

41 Сад, Господе, Боже, дођи на почивалиште своје, ти и ковчег величанства твога. Свештеници твоји, Господе, нек се обуку у спасење и свеци твоји нек се радују у добру!

42 Господе, Боже, не одвраћај лица свога од помазаника свога! Опомени се милости удељене Давиду, слузи твоме!

Глава 7.[уреди]

1 Кад Соломон сврши молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и слава Господња испуни дом Господњи.

2 Свештеници не могаху ући у дом Господњи јер слава Госпдоња испуни дом Господњи.

3 Сви синови Израиљеви видеше огањ и славу Господњу силазити на дом, и они се сагнуше лицем к земљи до пода, поклонише се и хвалише Господа говорећи: Јер је он добар, јер је до века милосрђе његово!

4 Краљ и сав народ принесоше жртве пред Господом.

5 Краљ Соломон принесе на жртву двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако краљ и сав народ посветише дом Божји.

6 Свештеници стајаху на свом месту, а и Левити с инструментима које беше израдио краљ Давид за песме хвале Господу кад им Давид даде налог да хвале Господа говорећи: Јер је до века милосрђе његово! Свештеници трубљаху у трубе стојећи према њима. И ту беше цео Израиљ.

7 Соломон посвети средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалница, јер на бакреном олтару који начини Соломон не могоше стати жртве паљенице, приноси и претилина њихова.

8 У то време Соломон светкова светковину седам дана, а са њим и сав Израиљ; велико мноштво народа беше дошло из свих места од околине Емата до египатског потока.

9 У осми дан држаше свечани сабор; јер посвећивање олтара светковаше седам дана, а светковину седам дана.

10 Двадесет трећега дана седмог месеца Соломон врати к шаторима његовим народ који беше весео и радостан ради добра што Господ беше учинио Давиду, Соломону и Израиљу, народу своме.

11 Кад Соломон сврши дом Господњи и дом краљевски, успевши у свему што беше одредио да уради у дому Господњему и у дому своме,

12 Господ се појави Соломону ноћу и рече му: Услишавам молбу твоју и изабирам ово место као дом у коме ће ми се приносити жртве.

13 Кад будем затворио небо да не буде кише, или кад будем заповедио скакавцима да попасу земљу, или пустим кугу на народ свој;

14 ако се народ мој на који је призвано име моје, понизи и помоли се и потражи лице моје и поврати се од злих путева својих, - ја ћу га услишити с небеса, опростићу му грех његов и исцелићу земљу његову.

15 Очи ће моје бити отворене и уши моЈе пригнуте к молитви с тог места.

16 Ја сад изабирам и посвећујем овај дом да у њему име моје за увек стоји, и увек ћу ја ту имати очи своје и срце своје.

17 А ти ако идеш преда мном као што је ишао Давид, отац твој, вршећи све оно што сам ти заповедио и држећи законе моје и наредбе моје,

18 утврдићу престо краљевства твога како сам обећао Давиду, оцу твоме, говорећи: Неће ти нестати наследника који ће владати у Израиљу.

19 Али ако се одвратите и оставите законе моје и заповести моје које сам вам дао и отидете да служите и да се клањате другим боговима,

20 тад ћу вас истребити из своје земље коју сам вама дао и одбацићу овај дом који сам посветио имену своме и учинићу од њега предмет руга и подсмеха међу свим народима.

21 И колико да је год славан био овај дом сваки који мимо њега прође биће у чуду у рећи ће: Зашто то учини Господ од ове земље и од овога дома?

22 И одговориће се Јер напустише Господа, Бога отаца својих, који их изведе из земље египатске, јер прионуше за друге богове и поклонише им се и служише им. Зато он пусти на њих све ово зло.

Глава 8.[уреди]

1 После двадесет година, у које Соломон сазида дом Господњи и дом свој,

2 прегради он градове које му даде Хирам, и насели у њима синове Израиљеве.

3 Соломон се крену на Емат, према Сови, и освоји га.

4 Он сазида Тадмор у пустињи и све градове који служаху као слагалишта у Емату.

5 Он сазида Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове са зидовима, вратима и преворницама;

6 Валат и све градове који му служаху као слагалишта а били су његови, све градове за кола и градове за коњанике, и све што Соломон хтеде зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи краљевства свога.

7 Сав народ што беше остао од Хетеја, од Амореја, од Ферезеја, од Јевеја и од Јевусеја, који не припадаше Израиљу,

8 синове њихове, који беху остали иза њих у земљи, а које не потрше синови Израиљеви, Соломон узе да кулуче, и то они и данас раде.

9 Соломон не упосли као робове никог од синова Израиљевих, Јер они бејаху ратници, војсковође, официри његови и заповедници над колима и коњаницима његовим.

10 Настојници које Соломон постави да управљају народом и над њим надзиру беху у броју од двеста и педесет.

11 Соломон пресели кћер Фараонову из града Давидова у дом који јој сазида, јер рече: Жена моја неће седети у дому Давида, краља Израиљева, јер је место у које је дошао ковчег Господњи свето.

12 Соломон принесе тада жртве паљенице Господу на олтару Господњему који он начини пред тремом.

13 Он принесе оно што беше прописао Мојсије за сваки дан, за суботе, за младине и за празнике три пута у години; за празнике бесквасних хлебова, за празник седмица и за празник сеница.

14 Он постави према распореду Давида, оца свога, редове свештеничке, према служби њиховој, и Левитске према дужности њиховој, да даду хвалу Господу и врше дан по дан службу пред свештеницима, а вратаре по редовима њиховим пред сваким вратима; јер тако беше одредио Давид, човек Божји.

15 И не одступи се од уредбе краљеве за свештенике и Левите ни у чему, а ни у погледу онога што се односило на ризнице.

16 Тако се изведе све дело Соломоново од дана кад би основан дом Господњи па докле се не доврши. Дом Господњи би дакле завршен.

17 Соломон отиде тада у Есион-Гавер и у Елот приморски, у земљи Едомској.

18 И Хирам му посла по својим слугама лађе и слуге веште мору. Они отидоше са слугама Соломоновим у Офир, и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата које донесоше краљу Соломону.

Глава 9.[уреди]

1 Краљица Савска чу за славу Соломонову и она дође у Јерусалим да искуша Соломона загонеткама. Она дође са великом пратњом и са камилама које ношаху мириса и много злата и драгога камења. Она дође к Соломону и рече му све што је у срцу имала.

2 Соломон јој одговори на сва питања; не оста ни једно питање које Соломон није умео да реши.

3 Краљица Савска виде мудрост Соломонову и дом који беше сазидао,

4 ђаконије на столу његовом, и станове слуга његових и службу и одела оних који га служаху и пехарнике његове и одела њихова, и његове жртве паљенице које приношаше у дому Господњему.

5 Изван себе она рече краљу: Истина је дакле оно што сам чула у својој земљи о положају твоме и о мудрости твојој.

6 Ја нисам веровала оно што ми се говораше, док не дођох и не видех својим очима. И гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој. Јер ти надвисујеш глас који сам ја слушала.

7 Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост тоју.

8 Да је благословен Господ, Бог твој, који ти даде милост, да те постави на престо свој као краља за Господа, Бога твога! Зато што Бог твој љуби Израиља и што хоће да он увек постоји, зато те он постави краљем над њим да му ти даш право и правду.

9 Она даде краљу сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења. Никад више не би таквих мириса какве даде краљица Савска краљу Соломону.

10 Слуге Хирамове и слуге Соломонове које донесоше злато из Офира, довезоше и дрвета санталова и драгога камења.

11 Од тог дрвета санталова краљ начини степенице за дом Господњи и за дом краљев, харфе и псалтире за певаче. Никад пре се нису виделе такве ствари у земљи Јудиној.

12 Краљ Соломон даде краљици Савској што год зажели и заиска, више од онога што она беше донела краљу. Затим она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

13 Тежина злата што дохођаше Соломону сваке године износила је шест стотина и шездесет и шест таланата,

14 осим онога што доношаху трговци и препродавци, и сви краљеви Арапски и главари земаљски који доношаху Соломону злато и сребро.

15 Краљ Соломон начини двеста штитова од кованога злата, улажући шест стотина сикли кованога злата у један штит,

16 и три стотине малих штитова од кованога злата, улажући триста сикли злата у један штит. Краљ их остави у дому Шуме Ливанске;

17 Краљ начини велики престо од слонове кости и обложи га чистим златом.

18 Овај престо имаше пет степеница и подножје од злата састављено с престолом; имаше наслоне с обе стране седишта а покрај наслона бејаху два лава,

19 и дванаест лавова на шест степеница, на једну и на другу страну. Не би тако начињен ни у којем краљевству.

20 Све купе из којих пијаше краљ Соломон бејаху златне и сви судови у дому од Шуме Ливанске бејаху од чистога злата. Од сребра не беше ништа. Сребро беше ништа за времена Соломонова.

21 Јер краљ имаше лађе Тарсиске, које пловљаху са слугама Хирамовим; и лађе Тарсиске стизаху сваке треће године доносећи злато, сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.

22 Краљ Соломон бејаше већи до свих краљева на земљи и богатством и мудрошћу.

23 Сви краљеви земље тражаху да виде Соломона, да слушају мудрост коју му Бог у срце даде.

24 И сваки му од њих доношаше дар свој; ствари од сребра и ствари од злата, одежде, оружје, мирисе, коње и мазге; тако то беше сваке године.

25 Соломон имаше четири хиљаде стаја за коње који се презаху у кола и дванаест хиљада коњаника које намести по градовима у којима је држао своја кола и код себе у Јерусалиму.

26 Он владаше над свим краљевима од реке до земље Филистејске и до границе Египатске.

27 Краљ учини да је у Јерусалиму сребро постало било тако обично као и камен а кедрово дрво као и дрво дивљих смокава које расту у пољу.

28 Коњи за Соломона довођаху се из Египта и из свих других земаља.

29 Остала дела Соломонова, прва и последња, нису ли записана у књизи Натана, пророка, у пророчанству Ахије из Силома и у објављењу Ида, пророка, о Јеровоаму, сину Наватову?

30 Соломон краљева четрдесет година у Јерусалиму над свим Израиљем.

31 Затим Соломон почину код отаца својих, и би сахрањен у граду Давида, оца свога. А на његово место закраљи се Ровоам, син његов.

Глава 10.[уреди]

1 Ровоам отиде у Сихем, јер цео народ беше дошао у Сихем да га закраљи.

2 Кад Јеровоам, син Наватов доби ту вест он беше у Египту, куд беше побегао од краља Соломона, и он се врати из Египта.

3 А послаше по њ, да га зову. Тада Јеровоам и сав Израиљ дођоше к Ровоаму и овако му говорише:

4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; али ти олакшај сада тешку службу оца свога и јарам који је метнуо на нас, па ћемо ти служити.

5 Он им рече: Дођите до три дана опет к мени. И народ отиде.

6 Краљ Ровоам држа веће са старцима који бејаху стајали пред Соломоном, оцем његовим, док бејаше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?

7 Они му одговорише: Ако се удобриш народу и угодиш му и одговориш лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.

8 Али Ровоам напусти савет који му дадоше старци, и држа веће с млађима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.

9 Он им рече: Шта ви саветујете да одговорим народу који ми рече: Олакшај јарам који је твој отац на нас метнуо?

10 И ево што му одговорише млади људи који одрастоше с њим: Овако кажи народу који ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам; а ти нам олакшај, овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мога.

11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима.

12 У трећи дан Јеровоам и сав народ дођоше к Ровоаму, као што им беше казао краљ: Дођите опет к мени до три дана.

13 Краљ им одговори оштро, јер краљ Ровоам напусти савет стараца.

14 И он одговори као што га беху саветовали млади људи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима а ја ћу вас шибати бодљикавим бичевима.

15 Тако се краљ оглуши народа, јер Бог беше тако уредио, да би се испунила реч коју Господ беше рекао преко Ахије из Силома Јеровоаму, сину Наватову.

16 Кад сав Израиљ виде да их се краљ оглуши, народ одговори краљу: Какав део имамо ми с Давидом? Немамо ми наслеђа са сином Јесејевим. Сваки у свој шатор, Израиљу! А ти Давиде, пази сад на своју кућу! И сав Израиљ отиде у шаторе своје.

17 И Ровоам краљева само над синовима Израиљевим који становаху у градовима Јудиним.

18 Краљ Ровоам посла тада Адорама, који беше настојник пореза. Али га синови Израиљеви каменоваше, и он погибе. И краљ Ровоам похита на кола и утече у Јерусалим.

19 Тако Израиљ отпаде од дома Давидова до данашњега дана.

Глава 11.[уреди]

1 Кад Ровоам дође у Јерусалим, он сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних ратника, да би они ратовали против Израиља, да га поврате под Ровоамову власт.

2 Али реч Господња овако проговори Семаји, човеку Божјему:

3 Говори Ровоаму сину Соломонову краљу Јудину и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци им:

4 Овако говори Господ: Не идите и не водите рат против браће своје, вратите се сваки својој кући, јер је то од мене. Они послушаше реч Господњу, вратише се и напустише намеру да се крену против Јеровоама.

5 Ровоам седе у Јерусалиму и сазида тврдих градова у Јуди.

6 Он сазида Витлејем, Итам, Текују,

7 Вет-Сур, Сохот, Одолам,

8 Гат, Марису, Зиф,

9 Адораим, Лахис, Азику,

10 Сарају, Ејалон и Хеврон, који су у земљу Јудиној и Венијаминовој,

11 и утврди их, и намести у њима заповеднике и слагалишта животних намирница, уља и вина.

12 Он остави у сваком од тих градова штитова и копаља и утврди их јако. Јуда и Венијамин бејаху његови.

13 Свештеници и Левити који бејаху по свему Израиљу сабраше се к њему из свих својих крајева,

14 јер Левити напустише предграђа своја и имања своја и дођоше у Јуду и у Јерусалим, јер им Јеровоам и синови његови ометаху да врше службу свештеника Господњих.

15 Јеровоам постави себи свештенике за висине и за јарце и за теоце које беше начинио.

16 Они, из свих крајева Израиљевих, којима беше у срцу воља да траже Господа, Бога Израиљева, дођоше у Јерусалим за Левитима, да принесу жртве Господу, Богу отаца својих.

17 Тако они учврстише краљевство Јудино и утврдише Ровоама, сина Соломонова, за три године; јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломоновим.

18 Ровоам узе за жену Маелету, кћер Јеримота, сина Давида и Авихаиле кћери Елијава, сина Јесејева.

19 Она му роди синове: Јеуса, Самарију и Зама.

20 После ње узе Маху, кћер Авесалома, која му роди Авију, Атаја, Зиву и Селомита.

21 Ровоам вољаше Маху, кћер Авесаломову више од свих жена својих и иноча својих; јер је он имао осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.

22 Ровоам даде прво место Авији сину Махину и постави га за поглавицу над ораћом његовом, јер је хтео да га учини краљем.

23 И радећи лукаво растури све синове своје по свим крајевима Јуде и Венијамина, по свим тврдим градовима, те им даде изобила хране и доведе им много жена.

Глава 12.[уреди]

1 Кад се Ровоам учврсти у свом краљевству и оснажи се, он напусти закон Господњи и са њим напусти га и сав Израиљ.

2 Пете године краљевања Ровоамова Сисак, краљ Египатски крену на Јерусалим, јер они беху згрешили Господу.

3 Он имаше хиљаду и две стотине кола и шездесет хиљада коњаника и са њим се крену из Египта небројен народ Лувеја, Сухеја и Хусеја.

4 Он узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.

5 Тада Семаја пророк дође к Ровоаму и поглавицама Јудиним који се, испред Сисака, бејаху склонили у Јерусалим, и рече им: Овако говори Господ: Ви напустисте мене, и зато и ја напуштам вас и предајем вас у руке Сисаку.

6 Поглавице Израиљеве и краљ се понизише и рекоше: Праведан је Господ!

7 И кад Господ виде да се понизише, реч Господња проговори Семају: Понизише се, нећу их потрти него ћу им сада дати избављење, и гнев мој се неће излити преко Сисака на Јерусалим;

8 него ће му бити подложни, да знају шта је мени служити, а шта је служити краљевствима других земаља.

9 Сисак краљ Египатски, крену се на Јерусалим. Он узе благо дома Господњега и благо дома краљева, он узе све. Он узе и златне штитове које беше начинио Соломон.

10 На место њих Ровоам начини штитове од бакра и предаде их поглавицама улака који чуваху врата дома краљева.

11 Сваки пут кад краљ иђаше у дом Господњи, улаци долажаху и ношаху их, а после их опет остављаху у собу од улака.

12 Како се Ровоам унизи, одврати се од њега гнев Господњи, и Господ га не затре сасвим. И у Јуди беше још добра.

13 Краљ Ровоам се учврсти и краљева у Јерусалиму. Кад се закраљи, Ровоам имаше четрдесет и једну годину и он краљева седамнаест година у Јерусалиму, у граду који Господ изабра између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама, Амонка.

14 Он почини зло, јер не управи срце своје да тражи Господа.

15 Дела Ровоамова, прва и последња, нису ли записана у књизи пророка Семаје и пророка Ида, између родословских спискова? Рат међу Ровоамом и Јеровоамом траја једнако.

16 Ровоам почину код отаца својих и би сахрањен у граду Давидовом. На његово се место закраљи Авија, син његов.

Глава 13.[уреди]

1 Осамнаесте године краљевања Јеровоамова, закраљи се Авија над Јудом.

2 Он краљева три године у Јерусалиму. Матери његовој беше име Михаја, кћи Урилова из Гаваје.

3 Између Авије и Јеровоама беше рат. Авија започе рат с храбром војском од четири стотине хиљада ратника; а Јеровоам уврста према њему војску од осам стотина хиљада храбрих ратника.

4 Авија стаде наврх брда Семарајима у гори Јефремовој и рече: Чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу!

5 Не требаше ли да знате да је Господ, Бог Израиљев, дао Давиду за увек краљевство над Израиљем, њему и синовима његовим савезом непоколебљивим?

6 Али Јеровоам, син Наватов, слуга Соломона, сина Давидова, уста и побуни се против господара свога.

7 К њему се скупише људи празнови и неваљали и одапреше се Ровоаму, сину Соломонову. Ровоам беше млад и плашљив и не има снаге против њих.

8 И ви сад мислите да ћете победити над краљевством Господњим, које је у рукама синова Давидових; и вас је много и имате код себе златне теоце које вам је начинио Јеровоам да су вам богови.

9 Нисте ли ви отерали свештенике Господње, синове Аронове и Левите, и начинили себи свештенике као народи других земаља? Ко је год долазио са телетом и са седам овнова да ои био посвећен, постајао је свештеник онога што није Бог.

10 Али је за нас Господ, Бог наш, и ми га нисмо напустили, и свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, а Левити врше своју службу.

11 Ми свако јутро и свако вече приносимо жртве Господу, и кадимо мирисима и постављамо хлебове на чисту трпезу, и свако вече палимо жишке на златном свећњаку, јер држимо што је Господ, Бог наш, наредио. А ви га напустисте.

12 Ево с нама су, на челу су нам Бог и свештеници његови, и код нас су трубе гласне да затрубе противу вас. Синови Израиљеви!, не ратујте против Господа, Бога отаца својих, јер нећете никаквог успеха имати.

13 Јеровоам их с помоћу једне заседе нападне с леђа, а његова војска беше према Јуди, коме с леђа стајаше заседа.

14 Они од Јуде, обазревши се, видеше да су имали да се бију спред и с леђа. Они завапише ка Господу, а свештеници затрубише у трубе.

15 Људи из Јуде подигоше поклич бојни, и на поклич оојни, удари Господ Јеровоама и цео Израиљ пред Авијом и Јудом.

16 Синови Израиљеви утекоше испред Јуде и Бог му их даде у руке.

17 Авија и народ његов зададе им велики пораз и од Израиља паде пет стотина хиљада одабраних људи.

18 Синови Израиљеви беху тад покорени а синови Јудини однесоше победу, Јер се ослонише на Господа, Бога отаца својих.

19 Авија потера Јеровоама, и узе му неколико градова, Ветиљ и градове његове, Јесаму и градове његове, и Ефрон и градове његове.

20 Јеровоам не има више снаге за времена Авијина; и Господ га удари и он умре.

21 Али Авија поста моћан. Он узе четрнаест жена и роди двадесет и два сина и шеснаест кћери.

22 Остала дела Авијина, што он уради и што он говори, записана су у књизи пророка Ида.

Глава 14.[уреди]

1 Авија почину код отаца својих и би сахрањен у граду Давидову. И Аса, син његов, закраљи се на његово место.

За његова времена земља би десет година у миру.

2 Аса учини оно што је добро и право пред очима Господа, Бога његова.

3 Он обори туђе олтаре и висине, изломи ликове и избаци идоле.

4 Он заповеди синовима Јудиним да траже Господа, Бога отаца совјих, и да извршују закон и заповести.

5 Он учини да по свим градовима Јудиним нестане висина и сунчаних ликова и за његова времена земља би пред њим у миру.

6 Он сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља беше у миру и не беше рата против њега оних година, јер му Господ даде мир.

7 Он рече Јуди: Сазидајмо ове градове и опашимо их зидом, вратима и преворницама, док је земља наша, јер ми тражисмо Господа, Бога свога, тражисмо га, и он нам даде мир на све стране. Они дакле зидаше и имаше успеха.

8 Аса имаше војску од триста хиљада људи од Јуде, са штитовима и копљима и двеста и осам-десет хиљада људи од Венијамина са штитовима и луковима. Сви бејаху храбри војници.

9 На њих изиђе Зара Етиопљанин с војском од хиљаду хиљада људи и од три стотине кола и он наступи до Марисе.

10 Аса се крену на њега, и војске се уврсташе у долини Сефати код Марисе.

11 Аса призва Господа, Бога свога, говорећи: Господе, ти сам можеш да помогнеш слабоме као и силноме. Помози нам, Господе, Боже наш, јер се ми у тебе уздамо и у твоје име дођосмо против овог мноштва. Господе, ти си Бог наш; не дај да човек буде јачи од тебе.

12 Господ удари Етиопљане пред Асом и пред Јудом и Етиопљани побегоше.

13 Аса и народ који беше с њим, тераше их све до Герара, и Етиопљани падоше а да не успеше да спасу живот јер беху уништени од Господа и од војске његове.

14 Аса и народ његов покупише велики плен; они ударише градове око Герара, јер дође на њих страх од Господа.

15 Они ударише и на станове пастирске и одведоше много оваца и камила. Затим се вратише у Јерусалим.

Глава 15.[уреди]

1 Дух Божји би на Азарији, сину Одидову,

2 и Азарија отиде пред Асу и рече му. Чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово! Господ је с вама, јер сте ви с њим, и ако га тражите наћи ћете га; ако ли га оставите и он ће вас оставити.

3 Дуго је Израиљ био без правога Бога и без свештеника који би учили и без закона.

4 Али су се они у тескоби својој обратили ка Господу, Богу Израиљеву, и тражили га, и нашли су га.

5 Али у то време не беше мира онима који су одлазили и долазили, јер међу становницима земље беше велика буна,

6 и народи потираху једни друге и градови једни друге, јер их Бог беше свакојаким невољама смео.

7 Зато будите ви храбри и немојте да вам клону руке, јер ће се наћи плата за труд ваш.

8 Кад Аса чу те речи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и он истреби све гадости из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи, који беше пред тремом Господњим.

9 Затим сазва све племе Јудино и Венијаминово, и оне од Јефрема, од Манасије, и Симеона који становаху усред њих, јер се многи од народа Израиљева беху придружили њему кад видеше да је Господ, Бог његов, с њим.

10 Они се скупише у Јерусалим трећега месеца петнаесте године краљевања Асина.

11 Тог дана принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам хиљада оваца.

12 Они ухватише веру да траже Господа, Бога отаца својих, свим срцем својим и свом душом својом;

13 а сваки који не би тражио Господа, Бога Изаиљева, имао је да се погуби, био мали или велики, човек или жена.

14 Заклеше се на верност Господу гласом великим, уз кликовање и уз звук труба и рогова.

15 Сав се народ Јудин обрадова ради те заклетве, јер се заклеше из свега срца свога и од све воље своје га тражише и нађоше га. И Господ им даде мир на све стране.

16 Аса сврже с краљевске власти и Маху, матер своју, јер беше подигла идола Астарти. Аса обори идола њезина, изломи га и сажеже га на потоку Кедрону.

17 Али висине не несташе сасвим у Израиљу и ако је срце Асино свега века његова било управљено ка Господу.

18 Он унесе у дом Божји оно што беше посветио отац његов и оно што он сам беше посветио, сребро, злато и вазе.

19 И не би рата до тридесет и пет године краљевања Асина.

Глава 16.[уреди]

1 Тридесет и шесте годиен краљевања Асина крену се Васа, краљ Израиљев, против Јуде; а он сазида Раму да спречи онима од Асе, краља Јудина и излаз и улаз.

2 Аса узе сребро и злато из ризница дома Господњега и дома краљева и посла Вен-Ададу, краљу Сирскоме, који живљаше у Дамаску и поручи му:

3 Нека буде савез између мене и теое као што беше савез између мога оца и твога оца. Ево шаљем ти сребра и злата. Хајде, поквари савез с Васом, краљем Израиљевим, да би се он удаљио од мене.

4 Вен-Адад послуша краља Асу и посла војводе своје на градове Израиљеве и они освојише Ијон, Дан, Авел-Мајим и сва слагалишта у градовима Нефталимовим.

5 Кад Васа сазна за то, преста зидати Раму и остави радове започете.

6 Краљ Аса употреби сав народ Јудин за пренос камења и дрва којим Васа зидаше Раму и послужи се њим да сазида Гавају и Миспу.

7 У то време дође к Аси, краљу Јудину, Ананије, виделац, и рече му: Што си се наслонио на краља Сирскога а ниси се наслонио на Господа, Бога свога, зато се војска краља Сирскога измаче из руку твојих.

8 Нису ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске и врло много кола и коњаника?, и кад си се наслонио на Господа, он ти их у руке даде.

9 Јер очи Господа гледају по свој земљи да би показао силу своју према онима којима је срце цело према њему. Лудо си у томе радио јер ћеш од сада имати рат.

10 Аса се разгневи на видеоца и баци га у тамницу, јер се расрди на њега за то. У то време Аса потлачи и неке из народа.

11 Дела Асина, прва и последња, записана су у књизи краљева Јудиних и Израиљевих.

12 У тридесет и деветој години свог краљевања, Аса се разболе од ногу, и болест његова би врло тешка. Али ни у болести својој не тражи Господа него лекаре.

13 Аса почину код отаца својих и умре четрдесет прве године краљевања свога.

14 Он би сахрањен у гроб његов, који он ископа себи у граду Давидову. Положише га на постељу коју беше окитио ароматима и мирисима спремљеним по мирисарској вештини, и у његову почаст се спали врло велика количина мириса.

Глава 17.[уреди]

1 Јосафат, син његов, закраљи се на његово место.

2 Он се утврди према Израиљу; понамешта војску по свим тврдим градовима Јудиним и по земљи Јудиној и по градовима Јефремовим које задоби Аса, отац његов.

3 Господ би с Јосафатом, јер он пође правим путевима Давида, оца свога, и не тражи Вале;

4 јер се он обрати Богу оца свога и влада се по заповестима његовим, не поводећи се за оним што чињаху синови Израиљеви.

5 Господ утврди краљевство у руци Јосафата, коме сав народ Јудин даваше даре, и који стече велико благо и славу.

6 Срце његово ојача на путевима Господњим и он још учини да не стане у Јуди висина и дола.

7 Треће године свог краљевања он даде налог поглавицама својим Вен-Аилу, Овадију, Захарији, Нетанилу и Михеји да уче по градовима Јудиним.

8 С њима посла и Семају, Натанију, Зевадију, Асала, Семирамота, Јонатана, Адонију, Товију и Тов-Адонију, Левите, и свештенике Елисаму и Јорама.

9 Они учаху у Јуди имајући при себи књигу закона Господњега. Они обиђоше све градове Јудине учећи народ.

10 Страх од Господа обузе сва краљевства земаља око Јуде и не заратише на Јосафата.

11 И неки Филистеји доносише Јосафату даре и данак у сребру, а Арапи му догоњаху стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца.

12 Јосафат се подизаше до највишег степена величине. Он сазида у Јуди замке и градове за слагалишта.

13 Он даде извршити велике радове у градовима Јудиним и имаше храбрих јунака као војнике у Јерусалиму.

14 Ево пописа њиховог по домовима отаца њихових. Од Јуде, тисућници: Адна, војвода, са три стотине хиљада храбрих јунака;

15 поред њега Јоанан, војвода, са двеста и осамдесет хиљада људи;

16 а поред њега Амасија, син Зихријев, који се својевољно посвети Господу, са двеста хиљада храбрих јунака.

17 Од Венијамина: Елијада, храбар јунак са двеста хиљада људи наоружаних луком и штитом,

18 а поред њега Јозавад са сто и осамдесет хиљада људи наоружаних за рат.

19 То беху они који беху у служби краљевој осим оних које краљ беше понамештао по свим тврдим градовима Јуде.

Глава 18.[уреди]

1 Јосафат имаше велико богатство и много славе, и он се женидбом сроди с Ахавом.

2 После неколико година он отиде к Ахаву у Самарију; и Ахав накла за њега и за народ који беше с њим много оваца и волова и наговори га да крене на Рамот Галадски.

3 Ахав, краљ Израиљев, рече Јосафату, краљу Јудину: Хоћеш ли ићи са мном на Рамот Галадски? Јосафат му одговори: Ја као и ти, и мој народ као и твој народ, ићи ћемо с тобом да нападнемо на њега.

4 Јосафат рече затим краљу Израиљеву: Питај сад, молим те, реч Господњу.

5 Краљ Израиљев сазва пророке своје, четири стотине људи, и рече им: Хоћемо ли ићи на Рамот Галадски или ћу се оканити? И они одговорише: Иди, и Господ ће га дати краљу у руке.

6 Али Јосафат рече: Нема ли ту више ни једног пророка Господњег да га питамо?

7 Краљ Израиљев одговори Јосафату: Има још један човек преко кога бисмо могли упитати Господа, али ја мрзим на њега, јер ми не прориче добра него свагда зло. То је Михеја, син Јемлин. И Јосафат рече: Нека краљ не говори тако!

8 Тада краљ Израиљев дозва једног евнуха и рече му: Доведи ми одмах Михеју, сина Јемлина.

9 Краљ Израиљев и Јосафат, краљ Јудин, сеђаху сваки на свом престолу, обучени у краљевске хаљине; сеђаху на тргу код врата Самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.

10 Седекија, син Хананин, беше начинио себи гвоздене рогове, и он рече: Овако говори Господ: Овим ћеш роговима бости Сирце докле их не истребиш.

11 И сви пророци пророковаху једнако, говорећи: Иди на Рамот Галадски! Успећеш и Господ ће га предати краљу у руке.

12 Гласник који беше отишао да дозове Михеју рече му: Ево пророци проричу сви једним гласом добро краљу; нека и твоја реч буде као њихова и говори добро.

13 Михеја одговори: Жив је Господ! Говорићу оно што Бог мој рече.

14 Кад он дође краљу, краљ му рече: Михеја, хоћемо ли ићи на Рамот Галадски, или ћу се оканити? Он одговори: Идите! Успећете, и они ће вам се предати у руке.

15 И краљ му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?

16 Михеја одговори: Видим сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, и Господ говори: Ови људи немају господара, нека се сваки врати својој кући с миром!

17 Краљ Израиљев рече Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добро него зло?

18 И Михеја рече: Чујте дакле реч Господњу! Видех Господа који је седео на престолу своме и сву војску небеску која му стајаше с десне и с леве стране.

19 И Господ рече: Ко ће навести Ахава, краља Израиљева, да отиде на Рамот Галадски и да падне? Они одговорише један на један други на други начин.

20 И један дух дође пред Господа и рече: Ја ћу га навести. Господ му рече: Како?

21 Он одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. Господ рече: Извешћеш га и успећеш; иди и учини тако.

22 Зато је ето Господ метнуо лажљив дух у уста тих пророка твојих, и Господ је изрекао зло на тебе.

23 Тада Седекија, син Хананин, приступивши удари Михеју по образу говорећи: Којим је путем ишао дух Господњи од мене да теби говори?

24 Михеја одговори: Видећеш оног дана кад будеш трчао из собе у собу да се сакријеш.

25 Краљ Израиљев рече: Ухватите Михеју и одведите га к Амону, заповеднику градскоме, и к Јоасу, сину краљевом,

26 и реците им: Овако говори краљ: Метните овог човека у тамницу и храните га хлебом и водом жалости докле се не вратим у миру.

27 И Михеја рече: Ако се вратиш у миру, нше Господ говорио преко мене. Он рече још: Чујте сви народи!

28 Краљ Израиљев и Јосафат, краљ Јудин, пођоше на Рамот Галадски.

29 Краљ Израиљев рече Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одело. И краљ Израиљев се преобуче и пођоше у бој.

30 Краљ Сирски даде ову заповест војводама кола својих: Не ударајте ни на малога ни на великога, него на самога краља Израиљева.

31 Кад војводе од кола видеше Јосафата, они рекоше: То је краљ Израиљев. И окренуше се да ударе на њ Али Јосафат повика и Господ му поможе, и Бог их одврати од њега.

32 Војводе од кола, видевши да он није краљ Израиљев, одступише од њега.

33 Тада један војник застрели из лука нагоном и устрели краља Израиљева међу копче од оклопа. Краљ рече свом возачу: Окрени кола и изведи ме из боја, јер сам рањен.

34 Бој би жесток тога дана. Краљ Израиљев оста на колима својим пред Сирцима до вечера и умре о сунчаном заходу.

Глава 19.[уреди]

1 Јосафат, краљ Јудин, врати се с миром дому своме у Јерусалиму.

2 Јуј, син Ананијев, пророк, изиђе преда њ. И он рече краљу Јосафату: Треба ли помагати бездушнике, и љубиш ли ти оне који мрзе Господа? Зато се разгневи на тебе Господ.

3 Али се нашло добра на теби што си истребио идоле из земље и што си управио срце своје да Бога тражи.

4 Јосафат оста у Јерусалиму. И он опет прође кроз народ од Вирсавеје до горе Јефремове и поврати их ка Господу, Богу отаца њихових.

5 Он постави судије у земљи по свим тврдим градовима Јудиним, у сваком граду.

6 И рече судијама: Гледајте шта ћете радити, јер нећете ви за људе судити, него за Господа који ће бити поред вас кад будете судили.

7 Зато нека буде страх од Господа у вама, бдите над делима својим, јер у Господа, Бога нашега, нема неправде, нити обзира према било коме, нити примања поклона.

8 Кад се поврати у Јерусалим, Јосафат постави за судове Господње и за распре неке од Левита, од свештеника и од поглавица домова Израиљевих,

9 и даде им ове заповести: Овако ћете радити у страху од Господа, верно и цела срца.

10 У свакој распри који дође пред вас од браће ваше што седе по градовима својим, за какво убиство, или у погледу којег закона или заповести, наредбе или прописа, обавестићете их да не би грешили Господу, да не дође гнев његов на вас и на браћу вашу. Тако чините и нећете бити криви.

11 И ево вама је на челу првосвештеник Амарија за све послове Господње, а Завдија, син Исмаилов, вођ дома Јудина, за све послове краљевске. Будите чврсти и делајте, и Господ нек буде са оним који добро чини.

Глава 20.[уреди]

1 После тога синови Моавови и синови Амонови и с њима и неки од Амонаца кренуше у рат на Јосафата.

2 Јавише Јосафату говорећи: Иде на тебе велико мноштво испреко мора, од Сирије, и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад,

3 У страху своме обрати се Јосафат Господу и огласи пост по свој земљи Јудиној.

4 Синови Јудини се скупише да зазову Господа и дођоше људи из свих градова Јудиних да траже Господа.

5 Јосафат стаде усред збора Јудина и Јерусалимског у дому Господњему, пред новим тремом.

6 И рече: Господе, Боже отаца наших, ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли ти над свим краљевствима народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, а да ти нико не може одолети?

7 Ниси ли ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа свога Израиља, и дао је за увек потомству Аврама који те љубљаше?

8 Они се населише у њој и саградише ти у њој светилиште за име твоје, говорећи:

9 Ако нас задеси какво зло, мач, суд, куга или глад, стаћемо пред овим домом и пред тобом, јер је у овом дому име твоје. Завапићемо к теби из теекобе своје, и ти ћеш услишити и ти ћеш избављати.

10 А сада ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које ниси дао синовима Израиљевим да пролазе кад иђаху из земље Египатске, него их обиђоше и не истребише,

11 ево нас сад награђују долазећи да нас истерају из наслеђа твога које си нам ти предао.

12 Боже наш, зар им ти нећеш судити? Јер ми немамо снаге да се опремо томе мноштву великоме, које иде на нас, нити знамо шта да чинимо, него су очи наше упрте у тебе.

13 Сви синови Јудини стајаху на ногама пред Господом, с децом својом, женама својим и синовима својим.

14 Тада дух Господњи сиђе усред збора на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јаила, сина Матанијина, Левита, од синова Асафових.

15 И Јазило рече: Слушајте, сви синови Јуде и становници Јерусалима и ти краљу Јосафате! Овако вам говори Господ: Не бојте се и не плашите се тога мноштва великога, јер нећете ви да се бијете него Бог.

16 Изиђите сутра на њих; они ће поћи уз брдо Зис и наћи ћете их на крај потока према пустињи Јеруилу.

17 Не треба ви да се бијете у овом боју. Показујте се, држите се ту и видећете избављење које ће вам Господ дати. Јуда и Јерусалиме, не бојте се и не плашите се. Изиђите сутра на њих и Господ ће бити с вама!

18 Јосафат сагну лице к земљи и сви Јудејци и становници Јерусалима падоше пред Господом, и поклонише се Господу.

19 Левити од синова Катових и од синова Корејевих усташе и силним гласом хвалише Господа, Бога Израиљева.

20 Сутрадан изиђоше рано у пустињу Текујску. При поласку дође Јосафат и рече: Чујте ме Јудејци становници Јерусалима! Уздајте се у Господа, Бога свога, и бићете јаки, уздајте се у пророке његове и успећете.

21 Затим, у договору с народом одреди певаче који су у свечаним хаљинама ишли пред војском и славили Господа, говорећи: Хвалите Господа, јер је до века милосрђе његово!

22 Кад почеше песму и хвалу, постави Господ заседу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира који иђоше на Јуду. И они беху потучени.

23 Синови Амонови и Моавови усташе на становнике из горе Сира, да их побију и потру, и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше међу собом.

24 Кад Јуда дође до виса према пустињи и погледа на мноштво, гле, ту беху само лешеви по земљи и ни један не беше умакао.

25 Јосафат и народ његов пођоше да покупе плен и међу лешевима нађоше много блага и скупоцених накита, и напленише толико да већ не могаху носити. Три дана купише плен, јер га беше много.

26 У четврти дан скупише се у долини Вераки[1], где благословише Господа. Зато се прозва оно место долина Верака и то му име оста и до данас.

27 Сви људи из Јуде и из Јерусалима с Јосафатом на челу кренуше се у весељу пут Јерусалима, јер их Господ беше овеселио избавивши их од непријатеља њихових.

28 Они уђоше у Јерусалим и у дом Господњи под звуком псалтира, харфи и труба.

29 Страх од Бога обузе сва краљевства других земаља кад чуше да се Господ борио против непријатеља Израиљевих.

30 И смири се краљевство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир на све стране.

31 Јосафат краљева над Јудом. Он је имао тридесет и пет година кад поче краљевати, и краљева двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Азува, кћи Силејева.

32 Он пође путем оца свога Асе, и не скрену с њега, чинећи оно што је право пред очима Господњим.

33 Али висине не несташе сасвим, јер народ не беше још тврдо управио срце своје к Богу отаца својих.

34 Остала дела Јосафатова, прва и последња, записана су у књизи Јуја, сина Ананијева, која је уврштена у књигу краљева Израиљевих.

35 Затим се Јосафат, краљ Јудин, здружи с Охозијом, краљем Израиљевим чије је владање било недушевно.

36 Он се здружи с њим због градње лађа које су требале да плове у Тарсис, и они изградише лађе у Есион-Гаверу.

37 Тада Елијезер, син Додавин, из Марисе, пророкова против Јосафата, говорећи: Зато што си се здружио с Охозијом, Господ размеће дело твоје. И лађе се разбише и не могоше пловити у Тарсис.

Глава 21.[уреди]

1 Јосафат почину код отаца својих и би сахрањен код отаца својих у граду Давидову. И Јорам, син његов закраљи се на место његово.

2 Јорам имаше браће, синове Јосафатове; то беху: Азарија, Јехило, Захарија, Азарија, Михаило и Сефатија.

3 Отац им беше дао велике дарове, сребра и злата и скупоцених ствари са тврдим градовима у Јуди; али краљевство даде Јораму, јер он беше првенац.

4 Кад Јорам преузе краљевство оца свога и учврсти се, даде побити мачем сву браћу своју а и неке поглавице Израиљеве.

5 Јорам имаше тридесет и две године кад се закраљи и краљева осам година у Јерусалиму.

6 Он пође путем краљева Израиљевих, као што беше чинио дом Ахавов, јер се ожени кћерју Ахавовом и он учини оно што је зло пред очима Господњим.

7 Али Господ не хте затрти дома Давидова ради савеза који учини с Давидом и обећања која му беше дао да ће му дати увек једно кандило, њему и синовима његовим.

8 За његова времена одврже се Едом од Јуде и постави себи краља.

9 Јорам се крену с војводама својим и са свим колима својим. Уставши ноћу, потуче Едомце који га беху опколили и заповеднике од кола.

10 Побуна Едомаца на Јуду потраја од овог дана. У исто време одврже се од њега и Ливна, јер он беше напустио Господа, Бога отаца својих.

11 Јорам подиже и висине по брдима Јудиним, и наведе на порок Јерусалимљане и преласти Јуду.

12 Дође му књига од пророка Илије говорећи: Овако говори Господ, Бог Давида, оца твога: Што ниси ходио путевима Јосафата, оца свога, и путевима Асе, краља Јудина,

13 већ си ходио путем краљева Израиљевих и навео си на порок Јуду и Јерусалимљане, као што је дом Ахавов навео на порок Израиља, и још си и браћу своју бољу од себе, дом оца свога, побио,

14 гле Господ ће ударити великим бичем народ твој, синове твоје, и жене твоје, и све што имаш;

15 а тебе ће ударити ужасном болешћу, болешћу утробе која ће из дана у дан све јача бити док ти од силних болова не изиђу црева напоље.

16 И Господ надражи на Јорама дух Филистеја и Арапа са границе Етиопске.

17 Они се кренуше на земљу Јудину, продреше у њу, опљачкаше све благо које се наће у дому краљеву и одведоше и синове његове и жене његове, тако да му не оста ни један син осим Јоахаза[2], најмлађег од синова његових.

18 После свега тога удари га Господ болешћу утробе којој не беше лека;

19 и из дана у дан та болест биваше све јача и кад се навршише две године Јораму. изиђоше црева од силних болова. Он умре у ужасним боловима и народ не пали мириса у његову почаст као што је чинио оцима његовим.

20 Он имаше тридесет и две године кад поче краљевати, и краљева осам година у Јерусалиму. Он премину, а да нико не зажали за њим, и би сахрањен у граду Давидову, али не у гроб краљевски.

Глава 22.[уреди]

1 Становници Јерусалима закраљише на његово место Охозију, најмлађега сина његовог, јер старије беше побила војска која беше дошла с Арапима; и тако Охозија, син Јорамов, поста краљ Јудин.

2 Охозија имаше четрдесет и две године кад поче краљевати и краљева годину дана у Јерусалиму. Матери његовој беше име Готолија, кћи Амријева.

3 Он пође путем дома Ахавова, јер му мати даваше погане савете.

4 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, као и дом Ахавов; јер му они беху саветници по смрти оца његовог, на погибао његову.

5 По њиховом савету он изиђе с Јорамом, сином Ахавовим краљем Израиљевим, у рат на Азаила, краља Сирскога, у Рамот Галадски. Онде Сирци ранише Јорама.

6 Јорам се врати, да се лечи у Језраелу од ране коју му задаше у Рами кад се бораше са Азаилом, краљем Сирским. Азарија[3], син Јорамов, краљ Јудин, дође у Језраел да обиђе Јорама, сина Ахавова, јер бејаше болестан.

7 Али то би од Бога на пропаст Охозији што дође к Јораму, јер кад дође пође с Јорамом на Јуја, сина Нимсијина, кога Господ помаза да истреби дом Ахавов.

8 И како Јуј вршаше правду над домом Ахавовим, он нађе поглавице Јудине и синове браће Охозијине, који беху у служби Охозијиној, и погуби их.

9 Он потражи Охозију, који би ухваћен у Самарији где се беше сакрио. Доведоше га к Јују и убише га. Затим га сахранише, јер рекоше Син је Јосафата, који тражаше Господа свим срцем својим. И не оста нико од дома Охозијина који би могао бити краљ.

10 Готолија, мати Охозијина, видевши да јој син погибе, уста и поби цео краљевски пород дома Јудина.

11 Али Јосавета, кћи краљева, узе Јоаса, сина Охозијина и украде га из синова краљевих, кад их убијаху, те га сакри с дојкињом њезином у соби од постеља. Тако Јосавета, кћи краља Јорама, жена свештеника Јодаја и сестра Охозијина, сакри га од Готолије те га она не уби.

12 Он оста с њима шест година, сакривен у дому Божјему. А Готолија краљеваше у земљи.

Глава 23.[уреди]

1 Седме године охрабри се Јодај и учини савез са стотиницима: Азаријом, сином Јероамовим, Исмаилом, сином Јоанановим, Азаријом, сином Овидовим, Масијом, сином Адајевим и Елисафатом, сином Зихријевим.

2 Пролазећи земљу Јудину они сабраше Левите из свих градова Јудиних, и поглавице породица Израиљевих и дођоше у Јерусалим.

3 Сав збор учини савез с краљем у дому Господњему. И Јодај им рече: Ево, син ће краљев краљевати, као што је изјавио Господ за синове Давидове.

4 Ево што имате да чините: Трећина вас свештеника и Левита који долазите у суботу на службу чуваће стражу на прагу;

5 друга трећина биће у краљевом двору, а трећа на вратима Јесодовим. Сав ће народ бити у тремовима дома Господњега.

6 Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и оних Левита који су на служби. Они нека улазе, јер су посвећени. И цео ће народ чувати стражу Господњу.

7 Левити ће опколити краља сваки с оружјем у руци. Ко би год ушао у дом, да се погуби. Будите уз краља кад улази и кад излази.

8 Левити и сав народ Јудин учинише све што заповеди свештеник Јодај, и узеше сваки своје људе, оне који долажаху у суботу и оне који одлажаху у суботу; јер свештеник Јодај не искључи ни који ред.

9 Свештеник Јодај даде стотиницима копља и штитове краља Давида, који бејаху у дому Божјему.

10 Он постави сав народ око краља, све с оружјем у руци, од десне стране дома до леве, према олтару и према дому.

11 Тада изведоше сина краљева, и метнуше му на главу венац и сведочанство, и утврдише га за краља. И Јодај и синови његови помазаше га и рекоше: Живео краљ!

12 Кад Готолија чу вику народа који се стицаше и клицаше краљу, она дође к народу у дом Господњи.

13 Она погледа. И гле, краљ стајаше код свог стуба на уласку; поглавице и трубе бејаху око краља, сав се народ радоваше, трубе трубљаху и свирачи с инструментима управљаху певањем песама хвале. Готолија раздре хаљине своје и повика: Завера! завера!

14 Тада свештеник Јодај заповеди да изиђу стотиници који заповедаху војском и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нек се погуби мачем. Јер свештеник беше рекао: Немојте је убити у дому Господњему.

15 Они јој начинише место и она отиде у дом краљевски на коњска врата. Ту је убише.

16 Јодај закључи савез са свим народом, да ће они бити народ Господњи.

17 Затим сав народ отиде у дом Валов, те га раскопа, изломи олтаре и ликове његове и уби пред олтарима Матана, свештеника Валова.

18 Јодај уреди опет службу у дому Господњему међу свештеницима и Левитима, које Давид беше одредио у дому Господњему да би приносили жртве Господу, као што пише у закону Мојсијевом, усред весеља песама, по наредби Давидовој:

19 Он постави и вратаре на врата дома Господњега, да не би улазио нико који би био због нечега нечист.

20 Он узе стотинике и уважене људе који уживаху поверење у народу, и цео народ, и изведе краља из дома Господњега. Уђоше на висока врата у дом краљевски, и метнуше краља на краљевски престо.

21 И сав народ би у радости и град би миран. Готолију убише мачем.

Глава 24.[уреди]

1 Јоас је имао седам година кад се закраљи, и краљева четрдесет година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Сивија из Вирсавеје.

2 Јоас учини оно што је право пред очима Господњим докле год би жив свештеник Јодај.

3 Јодај ожени Јоаса двема женама и Јоасу ее родише синови и кћери.

4 Затим Јоас науми да оправи дом Господњи.

5 Он сазва свештенике и Левите, и рече им: Идите по градовима Јудиним и купите сваке године од свега Израиља сребра да се оправља дом Бога вашега и будите ревни у томе. Али се Левити не пожурише.

6 Краљ позва првосвештеника Јодају и рече му: Зашто ниси пазио да Левити доносе из Јудеје и Јерусалима порезу коју прописа Мојсије, слуга Господњи, збору Израиљеву за шатор од састанка?

7 Јер бездушна Готолија и синови њезини опленише дом Господњи и употребише за Вале све ствари посвећене дому Господњему.

8 Тада краљ заповеди да се направи један ковчег и да се он метне на врата дома Господњега споља.

9 И огласи се по Јуди и по Јерусалиму да доносе Господу порезу коју прописа Мојсије, слуга Господњи, Израиљу у пустињи.

10 Све поглавице и сав народ би радостан и доноси се и метну се у ковчег све што је требало да се да.

11 Кад су Левити, видећи да у ковчегу има много сребра, требали да га предају краљевим настојницима, тајник краљев и повереник првосвештеников долажаху да испразне ковчег, - и они га узимаху и враћаху опет на његово место. То они чињаху сваки дан, и тако накупише много сребра.

12 Краљ и Јодај даваху га настојницима над радовима у дому Господњему, а ови наимаху каменоресце и дрводеље за оправке у дому Господњему, и раднике који су радили предмете од гвожђа и од бакра за оправке у дому Господњему.

13 Посленици радише и оправке се свршише. Они оправише и учврстише дом Господњи.

14 Кад завршише посао, донесоше пред краља и Јодаја сребро које претече, и од тога се начини посуђе за дом Господњи, посуђе за службу и за жртве, купе и остало посуђе златно и сребрно. И свега века Јодајева приношаху а стално жртве у дому Господњему.

15 Јодај умре стар и сит живота. Кад умре имаше сто и тридесет година.

16 Он би сахрањен у граду Давидову код краљева, јер он беше учинио добра у Израиљу и према Богу и према дому његовоме.

17 После Јодајеве смрти, поглавице Јудине дођоше да се поклоне краљу. Краљ их послуша.

18 И они напустише дом Господа, Бога отаца својих, и служише Астартама и идолима. Гнев Господњи би над Јудом и Јерусалимом за тај грех њихов.

19 Господ им посла пророке да их врате к њему, али они не послушаше опомене њихове.

20 Дух Господњи обузе Захарију, сина свештеника Јодаја и он дође пред народ и рече: Овако говори Бог: Зашто преступате заповести Господње? Нећете бити срећни, јер напустисте Господа, и зато ће он вас напустити.

21 И они се уротише против њега и каменоваше га по краљевој заповести у трему Господњему. Краљ Јоас се не опомену милости које му указа Јодај, отац његов, него даде убити сина његовога. Захарија рече умирући: Господ нека види и нека врши правду!

23 Кад прође година, подиже се на Јоаса војска Сирска и уђе у Јуду и у Јерусалим. Они побише по народу све поглавице народне и послаше краљу у Дамаск сав плен који упленише.

24 Војска Сирска дође с малим бројем људи а ипак им Господ даде у руке врло велику војску, јер они бејаху напустили Господа, Бога отаца својих. И Сирци извршише суд над Јоасом.

25 Кад они отидоше до њега, оставише га на тешкој муци, уротише се против њега слуге његове за крв синова свештеника Јодаја и убише га на постељи његовој и он умре. Сахранише га у граду Давидову али га не сахранише у краљевске гробове.

26 Ево који су који се уротише против њега: Завад, син Симеате, Амонке и Јозавад, син Шимрите, Моавке.

27 0 синовима његовим и о великом броју пророштва о њему и о оправкама дома Божјега ето записано је у књизи о краљевима. На његово место закраљи се Амасија син његов.

Глава 25.[уреди]

1 Амасија поста краљ у својој двадесет петој години и краљева двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Јоадана, из Јерусалима.

2 Он учини оно што је право пред очима Господњим, али не целим срцем.

3 Кад се краљевство учврсти у рукама његовим, он учини да се побију слуге његове које беху убиле краља оца његовога.

4 Али он не даде да се побију синови њихови, јер он поступи према ономе што је писано у закону, у књизи Мојсијевој, где Господ даје ову заповест: Неће се учинити да оцеви гину за синове, и неће се учинити да синови гину за оцеве; него ће се учинити да сваки за свој грех гине.

5 Амасија скупи народ Јудин и постави по домовима отачким тисућнике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој и учини попис њихов од двадесет година па на више, и нађе их триста хиљада одабраних људи у стању да носе оружје, вешти руковању копљем и штитом.

6 Осим тога он најми за сто таланата сребра сто хиљада храбрих људи из Израиља.

7 Један Божји човек дође к њему и рече: Краљу, да не иде с тобом војска Израиљска, јер Господ није с Израиљем, са свим тим синовима Јефремовим.

8 Ако идеш с њима, па да си најхрабрији у боју, обориће те Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.

9 Амасија рече Божјем човеку: А шта да радим од сто таланата које сам дао војсци Израиљској? Божји човек одговори: Може Господ да ти да и више од тога.

10 Тада Амасија одвоји војску која му беше дошла од Јефрема, да се ти људи врате у своје место. Али се они много расрдише на Јуду и вратише се кући с великим гневом.

11 Амасија се охрабри и поведе народ свој. Крену у Слану долину и потуче десет хиљада синова Сирових.

12 И синови Јудини заробише живе десет хиљада људи које одведоше на врх стене и стровалише са врха стене, да се сви распадоше.

13 Али војници које Амасија врати, да не иду са њим у рат, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, побише у њима три хиљаде људи и упленише велики плен.

14 Кад се Амасија врати пошто потуче Едомце, он донесе богове синова Сирових и постави их себи за богове; он се поклони пред њима и принесе им мирисе.

15 Тада се гнев Господњи распали на Амасију, и он посла к њему пророка, који му рече: Зашто тражиш богове тога народа, који не избавише свог народа из твоје руке?

16 Док он говораше Амасија му рече Јесмо ли тебе поставили за краљевског саветника? Иди! Зашто хоћеш да погинеш? Пророк се повуче говорећи: Знам да је Господ наумио да те уништи, кад то радиш и не слушаш савета мога.

17 Пошто се посаветова, Амасија краљ Јудин, поручи Јоасу, сину Јоахаза, сина Јујева, краљу Израиљеву: Дођи, да се огледамо!

18 А Јоас, краљ Израиљев, поручи Амасији, краљу Јудину: Трн с Ливана поручи кедру Ливанскоме: Дај кћер своју сину моме за жену! И наиђе зверје Ливанско и погази трн.

19 Велиш, потукао си Едомце, и срце се твоје понесе и тражиш славе. Остани сад код куће своје. Зашто би се заплео у зло, да паднеш и ти и Јуда с тобом?

20 Али га Амасија не послуша, јер Бог беше решио да их преда непријатељу у руке, зато што тражише богове Едомске.

21 И Јоас, краљ Израиљев, се крену, и огледаше се он и Амасија, краљ Јудин, у Вет-Семесу Јудину.

22 Јуда би потучен од Израиља и сви побегоше у шаторе своје.

23 Јоас, краљ Израиљев, ухвати у Вет-Семесу Амасију, краља Јудина, сина Јоаса, сина Јоахазова, и одведе га у Јерусалим, и обори зид Јерусалимски за четири стотине лаката, од врата јефремових до врата на углу.

24 Он узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божјему, код Овид-Едома, и у ризници дома краљевскога, и узе и таоце, па се врати у Самарију.

25 Амасија, син Јоасов, краљ Јудин поживе петнаест година по смрти Јоаса, сина Јоахаза, краља Израиљева.

26 Остала дела Амасијина, прва и последња, нису ли записана у књизи краљева Израиљевих?

27 Пошто Амасија одступи од Господа, направи се против њега урота у Јерусалиму, и он утече у Лахис. Али га гонише и до Лахиса и онде га убише.

28 Пренесоше га на коњима и сахранише га код отаца његових у граду Јудину.

Глава 26.[уреди]

1 Вас народ Јудин узе Озију, коме беше шеснаест година и закраљи га на место оца његова Амасије.

2 Озије презида Елот и поврати га под власт Јуде, пошто краљ почину код отаца својих.

3 Озија је имао шеснаест година кад поста краљ, и он краљева педесет и две године у Јерусалиму. Матери његовој беше име Јехолија, из Јерусалима.

4 Он учини оно што је право пред очима Господњим, сасвим као што је чинио Амасија, отац његов.

5 Он је настојао да тражи Бога док је био жив Захарија, који разумеваше виђења Божја; и докле год тражаше Господа, Бог му даде срећу.

6 Он зарати против Филистеја и обори зидове Гата, зидове Јавне и зидове Азота, и сазида градове у земљи Азотској и по Филистејима.

7 Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који становаху у Гур-Валук, и против Маонаца.

8 Амонци даваху даре Озији, и име се његово разнесе до Египта, јер он поста силан.

9 Озије сазида куле у Јерусалиму на вратима и на углу, на вратима у долу, и на углу, и утврди их.

10 Он сазида куле и у пустињи, и ископа много студенаца, јер имаше многа стада и у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер је волео земљоделство.

11 Озија имаше војску од војника који иђаху у рат у четама избројеним по попису који учинише тајник Јеило и повереник Масија а постављеним под заповест Ананије војводе краљевског.

12 Целокупни број поглавица домова отачких, храбрих ратника, беше две хиљаде и шест стотина.

13 Они заповедаху војсци од три стотине и седам хиљада и пет стотина војника спремних да подржавају краља против непријатеља.

14 Озија набави свој војсци штитове и копља, шљемове и оклопе, лукове и камење за праћке.

15 Он даде да се израде у Јерусалиму бојне справе које беше измислио један стручњак, а одређене да се поставе на куле и на углове за бацање стрела и великог камења. Његово се име разнесе далеко, јер он би дивно подржан док се не осили.

16 Али кад се осили, понесе се срце његово, те се поквари и сагреши Господу, Богу своме, и уђе у храм Господњи да кади на олтару кадионом.

17 За њим уђе свештеник Азарија а са њим осамдесет свештеника Господњих, срчаних људи,

18 који се опреше краљу Озији говорећи: Немаш ти права, Озија, да кадиш Господу. То право припада свештеницима, синовима Ароновим, који су посвећени да каде. Изиђи из светилишта, јер ти грех чиниш. И неће ти то бити на част пред Господом, Богом.

19 Гнев обузе Озију који држаше кадионицу у руци. И како се он гневљаше на свештенике, изиђе му губа на чело пред свим свештеницима у дому Господњему, код олтара кадионога.

20 Првосвештеник Азарија и сви свештеници погледаше га, и гле, он беше губав на челу. Они га брже изведоше напоље, а и сам се пожури да изиђе, јер га Господ удари.

21 Краљ Озија оста губав до своје смрти и становаше у одвојеном дому губав, јер он би одлучен од дома Господњега. И Јотам, син његов, управљаше домом краљевим и суђаше народу у земљи.

22 Остала дела Озијина, прва и последња, написао је пророк Исаија, син Амосов.

23 Озија почину код отаца својих и би сахрањен код отаца својих у гробном пољу краљевском, јер рекоше: Губав је. На његово место закраљи се Јотам, син његов.

Глава 27.[уреди]

1 Јотам имаше двадесет и пет година кад поче краљевати и краљева шеснаест година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Јеруса, кћи Садокова.

2 Он учини оно што је право пред очима Господњим сасвим као што је чинио Озија, отац његов, само што не уђе у храм Господњи. Али се народ још поквари.

3 Он начини висока врата на дому Господњему и много назида на зидовима градским.

4 Он сазида и градове у гори Јудиној а у шумама погради замке и куле.

5 Он ратова с краљем синова Амонових и савлада их. Синови Амонови му те године дадоше сто таланата сребра, десет хиљада мера пшенице и десет хиљада мера јечма; и толико му дадоше и друге и треће године.

6 Јотам поста силан, јер утврди путеве своје пред Господом, Богом својим.

7 Остала дела Јотамова и сви ратови његови и све што уради, то је записано у књизи краљева Израиљевих и Јудиних.

8 Он је имао двадест и пет година кад поста краљ и краљева шеснаест година у Јерусалиму.

9 Јотам почину код отаца својих и би сахрањен у граду Давидову. На његово се место закраљи Ахаз, син његов.

Глава 28.[уреди]

1 Ахаз је имао двадесет година кад поче краљевати и краљева шездесет година у Јерусалиму. Он не учини оно што је право пред очима Господњим као Давид, отац његов.

2 Он пође путем краљева Израиљевих, и још сали ликове Валима.

3 И сам кађаше у долини сина Еномова, и учини да синови његови прођу кроз огањ према гадостима народа које Господ одагна испред синова Израиљевих.

4 Он приноси жртве и мирисе на висинама, на бреговима и под сваким зеленим дрветом.

5 Господ, Бог његов, предаде га у руке краљу Сирскому; и Сирци га потукоше и заробише му врло много људи које одведоше у Дамаск. Он би предат у руке и краљу Израиљеву, који му зададе тежак пораз.

6 Факеј син Ремалијин поби сто и двадесет хиљада Јудејаца у један дан, све храбрих људи, јер оставише Господа, Бога отаца својих.

7 Зихрије, јунак од Јефрема, уби Масију, сина краљева, Азрикама, управитеља краљевога дома, и Елкану, другог до краља.

8 Синови Израиљеви заробише браћи својој двеста хиљада, жена, синова и кћери; и упленише велик плен које однесоше у Самарију.

9 Онде бејаше пророк Господњи, по имену Одид, који изиђе пред војску која улажаше у Самарију и рече: Гле, Господ Бог отаца ваших, разгневи се на Јуду и даде их у ваше руке, те их побисте љуто, те до неба допре.

10 И још мислите да од синова Јуде и Јерусалима направите слуге и слушкиње! А нисте ли ви криви пред Господом, Богом својим?

11 Слушајте ме дакле, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распали гнев Господњи на вас.

12 Неки од поглавица синова Јефремових, Азарија, син Јоананов, Верахија, син Месилемотов, Језекија, син Салумов, и Амаса, син Адлајев, усташе на оне који се враћаху с војске,

13 и рекоше им: Нећете ви довести овамо то робље, јер би нам то било на грех пред Господом што ви мислите, домећући на грехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гнев се Господњи распали на Израиља.

14 Војници оставише робље и плен пред поглавицама и пред свим збором.

15 И усташе људи именовани и узеше робље и све голе између њих оденуше из плена; а кад их оденуше и обуше, одведоше на магарцима све изнемогле и доведоше их к браћи њиховој у Јерихон, град у коме има много палми, па се вратише у Самарију.

16 У то време краљ Ахаз тражи помоћ од краљева Асирских.

17 Дођоше још и Едомци, који потукоше Јуду и одведоше робље.

18 Филистеји ударише на градове у равници и у јужном крају Јудину и узеше Вет-Семес, Ејалон, Гедирот, Сохот и градове његове, Тамну и градове њезине, и Гимзон и градове његове, и уселише се у њима.

19 Јер Господ понизи Јуду због Ахаза краља Израиљевог који беше увео неред у Јуду и Господу згрешио.

20 К њему приђе Телгат-Фелнасар, краљ Асирски, али он поступи са њим као с непријатељем и не подржа га.

21 Јер Ахаз опљачка дом Господњи и дом краљевски и домове од поглавица да би дао дарове краљу Асирскоме, али му то не поможе.

22 Док бејаше у тескоби он још већма грешаше Господу. Такав беше краљ Ахаз.

23 Он приношаше жртве боговима Дамаштанским, који га беху ударили и говораше: Кад богови краљева Сирских њима помажу приносићу њима жртве да би помагали. Али они беху повод пада његовог и целог Израиља.

24 Ахаз покупи посуђе дома Божјега и изломи посуђе дома Божјега. Он затвори врата дома Господњега и начини себи олтаре по свим угловима у Јерусалиму,

25 и одреди висине у сваком граду Јудину да кади туђим боговима. Он разгневи тако Господа, Бога отаца својих.

26 Остала дела његова и сви путеви његови, први и последњи, ето су записани у књизи краљева Јудиних и Израиљевих.

27 Ахаз почину код отаца својих и би сахрањен у граду Јерусалиму, али га не метнуше у гроб краљева Израиљевих. На његово место закраљи се Језекија, син његов.

Глава 29.[уреди]

1 Језекија је имао двадесет и пет година кад поче краљевати и краљева двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Авија, кћи Захаријина.

2 Он учини оно што је право пред очима Господњим, сасвим како је чинио Давид, отац његов.

3 Прве године свог краљевања, првог месеца, отвори врата дома Господњега и оправи их.

4 Он сазва свештенике и Левите и сабра их на источни трг,

5 и рече им: Слушајте ме Левити! Освештајте се сад и осветите дом Господа, Бога отаца својих и изнесите што је нечисто из светилишта.

6 Јер су оци наши сагрешили и чинили оно што је зло пред очима Господа, Бога нашега, и напустили га; они одвратише погледе своје од шатора Господњега и окренуше му леђа.

7 Они су затворили врата од трема, погасили жишке, и они нити кадом кадише нити жртве приносише у светилишту Богу Израиљеву.

8 Зато гнев Господњи би над Јудом и над Јерусалимом, и он их предаде пометњи, очајању и порузи, као што то својим очима видите.

9 И гле, зато падоше оци наши од мача и заробише се синови наши, кћери наше, и жене наше.

10 Ја имам дакле намеру да учиним савез с Господом, Богом Изаиљевим, да би се одвратио од нас пламени гнев његов.

11 А сад, синови моји, не оклевајте више, јер је вас изабрао Господ да будете у служби његовој пред њим, да будете слуге његове и да му приносите кад.

12 Левити усташе: Мат, син Амасајев, Јоило, син Азаријин од синова Катових; а од синова Мераријевих, Кис, син Авдијев и Азарија, син Јалелеилов; и од синова Гирсонових, Јоах, син Зимин и Еден, син Јоахов;

13 и од синова Елисафанових, Симрије и Јеило; од синова Асафових, Захарија и Матанија;

14 а од синова Еманових, Јеило и Симеј; и од синова Једутунових, Семаја и Озило.

15 Они скупише браћу своју и освештавши се дођоше као што беше наредио краљ по речи Господњој, да очисте дом Господњи.

16 Свештеници уђоше у дом Господњи, да га очисте, и све нечисто што нађоше у храму Господњему изнесоше у трем дома Господњега; а Левити купише и изнесоше на поље на поток Кедрон.

17 Они почеше освећивати првог дана првога месеца, а осмог дана тог месеца уђоше у трем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана; а шеснаестога дана првог месеца свршише.

18 Затим дођоше ка краљу Језекији и рекоше: Очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве и све посуђе његово и трпезу за хлебове за представљање и све посуђе њено.

19 Ми смо уредили и осветили и све посуђе које краљ Ахав беше оскврнио за краљевања свога пороцима својим; оно је све пред олтаром Господњим.

20 Краљ Језекија уста рано и сазва управитеље градске и отиде у дом Господњи.

21 Они принесоше седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца на жртву очишћењакајања, за краљевство, за светилиште и за Јуду. Краљ нареди свештеницима, синовима Ароновим, да их принесу на олтару Господњему.

22 Свештенци заклаше говеда, узеше крв њихову, и покропише олтар. Заклаше овнове и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше и јагањце и крвљу њиховом покропише олтар.

23 Затим се доведоше јарци за грех пред краља и пред збор, који метнуше руке своје на њих.

24 Свештеници их заклаше и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење греха свег Израиља; јер краљ беше наредио да се жртва паљеница и жртва за грех принесу за сав народ Израиљев.

25 Он учини да се Левити поставе у дому Господњему с цимбалима, псалтирима и харфама, по наредби Давида, Гада, видеоца краљева, и Натана, пророка, јер то беше заповест Господња предата преко пророка његових.

26 Левити се уврсташе са инструментима Давидовим, а свештеници с трубама,

27 Језекија нареди да принесу жртву паљеницу на олтару; и у часу кад започне жртва заори се песма Господња из трубе и инструменте Давида краља Израиљева.

28 Сав се збор поклони, и певаше се песме и трубише у трубе док се жртва не сврши.

29 Кад се сврши жртва, краљ и сви који беху с њим падоше и поклонише се.

30 Затим краљ Језекија и поглавице рекоше Левитима да хвале Господа речима Давида и Асафа пророка; и они га хвалише са радошћу и, сагнувши се, поклонише се.

31 Тада Језекија проговори и рече: Сад кад се посветисте Господу, приступите, доведите жртве и принесите дому Господњему жртве захвалнице. И збор доведе жртве и принесе жртве захвалнице, и ко беше вољна срца принесе жртве паљенице.

32 Број жртава паљеница што принесе збор би од седамдесет волова, сто овнова, двеста јагањаца. Све се те жртве принесоше Господу.

33 И посветише се још шест стотина волова и три хиљаде оваца.

34 Али је било мало свештеника, и не могоше дрети све жртве паљенице; и помогоше им браћа њихова Левити, докле се не сврши служба и докле се не освешташе други свештеници, јер је Левитима лежало више на срцу да се освештају, него свештеницима.

35 А жртава је било много са претилином од жртава захвалница и с наливима од жртава паљеница.

36 Тако би повраћена служба у дому Господњему. Језекија и сав народ, обрадоваше се што је Бог управио народ на добро, јер се то с готовошћу сврши.

Глава 30.[уреди]

1 Језекија посла гласнике к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним, да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе Пасху Господу, Богу Израиљеву.

2 Краљ, поглавице његове и вас збор беху држали веће у Јерусалиму у сврху да се Пасха слави другога месеца;

3 јер не могоше славити у право време, јер не беше доста свештеника посвећених, и народ се не беше скупио у Јерусалим.

4 И пошто то одобри краљ и цео збор,

5 одредиште да огласе по свему Израиљу, од Вирсавеје до Дана, да дођу у Јерусалим да прославе Пасху Господу, Богу Израиљеву, јер је одавна народ не беше славио како је написано.

6 Гласници отидоше с књигама од краља и од поглавица по свему Израиљу и Јуди. И по заповести краљевој рекоше: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу, Богу Аврамову, Исакову и Израиљеву, па ће се и он обратити к вама, који сте остали од руку краљева Асирских.

7 Не будите као оци ваши и као браћа ваша који грешише Господу, Богу отаца својих, те их он предаде очајању, као што сами видите.

8 Не будите дакле тврдоврати као оци ваши; дајте руку Господу, дођите у светилиште његово које је он за увек посветио, и служите Господу, Богу своме, да се одврати од вас пламени гнев његов.

9 Ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост код оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ, Бог ваш, милостив и жалостив, и неће одвратити поглед од вас, ако се обратите к њему.

10 Гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној све до Завулона, али им се људи подсмеваху и ругаху им се.

11 Али се неки људи од Асира, од Манасије и од Завулона понизише и дођоше у Јерусалим.

12 И над Јуду дође рука Господња, која им даде сложно срце да чине оно што беху наредили краљ и поглавице по речи Господњој.

13 Много се народа скупи у Јерусалим да празнују празник бесквасних хлебова другог месеца; и сабор би веома велик.

14 Они усташе и оборише олтаре који бејаху у Јерусалиму: оборише све олтаре кадионе и бацише у поток Кисон.

15 Затим заклаше Пасху четрнаестог дана другог месеца. Свештеници и Левити, ганути, освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.

16 Они заузимаху своја места по закону Мојсија, слуге Божјега; и свештеници кропише крвљу, примајући је из руку Левита.

17 Како их у збору бејаше много који се не беху освештали, то Левити клаху Пасху за све оне који не беху чисти, да би их посветили Господу.

18 Јер мноштво народа, многи од Јефрема, од Манасије, од Исахара и од Завулона се не беху очистили, и једоше Пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти свакога,

19 који је управио срце своје да тражи Бога, Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.

20 Господ услиши Језекију и опрости народу.

21 Тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник бесквасних хлебова седам дана у великом весељу; и сваки дан Левити и свештеници хваљаху Господа уз инструменте за давање славе Господу.

22 Језекија проговори срцу свих Левита који се показаше ревни у служби Господњој. Они једоше жртве седам дана, приносећи жртве захвалнице и славећи Господа, Бога отаца својих.

23 Сав збор реши да се празнује још седам дана. И празноваше у весељу и тих седам дана,

24 јер Језекија, краљ Јудин даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца, а поглавице дадоше хиљаду јунаца и десет хиљада оваца, и освешта се много свештеника.

25 Тако се провесели сав збор Јудин, свештеници и Левити, и сав збор који беше дошао од Израиља и странци који беху дошли из земље Израиљеве а беху настањени у земљи Јудиној.

26 У Јерусалиму би велико весеље, јер од времена Соломона, сина Давидова, краља Израиљева, не би тако што у Јерусалиму.

27 Свештеници и Левити усташе и благословише народ. И њихов глас би услишен и молитва њихова дође до небеса, до светог стана Господњег.

Глава 31.[уреди]

1 Кад се све ово сврши, сви синови Израиљеви који се нађоше онде, зађоше по градовима Јудиним, изломише ликове, оборише идоле и уништише висине и олтаре по свој земљи Јудиној и Венијаминовоји по земљи Јефремовој и Манасијиној; па се вратише сви, сваки на наслеђе своје, у градове своје.

2 Језекија опет уреди редове свештеничке и Левитске по редовима њиховим, свакога по служби његовој, свештенике и Левите, за жртве паљенице и за жртве захвалнице, за службу, за певање и слављење, и за службу пред вратима логора Господњег.

3 Краљ одреди један део од блага свога за жртве паљенице које се приносе јутром и вечером, и за жртве паљенице које се приносе у суботе и на младине и на празнике, које је написано у закону Господњему.

4 И поручи становницима Јерусалимским да дају део свештеницима и Левитима, да би се верно држали закона Господњега.

5 Чим се то разгласи, синови Израиљеви почеше доносити првине од жита, од вина, од уља, од меда и од свакога рода земаљскога у великој количини. Они донесоше такође у великој количини и десетак од свих прихода својих.

6 Синови Израиљеви и Јудини који наставаху по градовима Јудиним доносише и десетак од говеда и оваца и од свих ствари посвећених Господу, Богу њиховом и метаху гомиле.

7 Трећега месеца почеше метати у гомиле, а седмог месеца свршише.

8 Језекија с поглавицама дође да види гомиле, и они благословише Господа и народ његов Израиља.

9 Језекија запита свештенике и Левите за гомиле.

10 Тад му Азарија, првосвештеник од дома Садокова, рече: Од кад почеше доносити ове прилоге у дом Господњи, једемо и сити смо и претиче много, јер је Господ благословио свој народ; и ево велике количине која је претекла.

11 Језекија даде заповест да се спремају собе у дому Господњему. И они спремише.

12 Онде пренесоше верно све прилоге и десетке и ствари посвећене. Хонанија, Левит, би први надзорник над тим, а Симеј, брат му, други до њега.

13 Јехило, Азазија, Нахат, Асаило, Јеримот, Јозавад, Елило, Исмахија, Мат и Венаја бејаху настојници под руком Хонаније и брата његовог Симеја, по наредои краља Језекије и Азарије поглавице дома Божјега.

14 Кореј, син Јемне, Левит, вратар на истоку надгледаше над оним што се драговољно приношаше Богу, и раздељиваше ствари које се приносе Господу подизањем и ствари пресвете.

15 Под њим бејаху Еден, Минијамин, Исус, Семаја, Амарија и Сеханија по градовима свештеничким за верно раздавање браћи својој, великоме и маломе,

16 према реду њиховом: мушким уписаним од три године и више; свакоме који сваки дан улажаше у дом Господњи да врши службу по дужности својој и по реду своме;

17 свештеницима уписаним по домовима отаца њихових, и Левитима од двадесет година и више, према служби њиховој и редовима њиховим;

18 и свима од целог збора уписаним са свом децом њиховом, жена њиховим, синовима њиховим и кћерима њиховим, јер верно вршаху службу у светилишту.

19 А за синове Аронове, свештенике у предграђима градова њихових, по свим градовима одређени људи даваху делове сваком мушкарцу између свештеника и свакоме уписаном Левиту.

20 Ово учини Језекија у свој земљи Јудиној. Он учини оно што је добро, право и истинито пред очима Господа, Бога његовога.

21 Он се заложи свим срцем својим и успе у свим делима које започе, тражећи Бога свога и за службу у дому Господњему, и за закон и за заповести.

Глава 32.[уреди]

1 После тих ствари и тих дела верности појави се Сенахирим, краљ Асирски, уђе у земљу Јудину и опколи тврде градове с намером да их освоји.

2 Језекија, видећи да је Сенахирим дошао и да је наумио да удари на Јерусалим,

3 држа веће са поглавицама својим, и с јунацима својим да зарони студенце који бејаху иза града, и они се сложише са њим.

4 Сабра се мноштво народа и заронише све студенце и поток који тече посред земље, говорећи: Зашто кад дођу краљеви Асирски да нађу толико воде?

5 Језекија се охрабри и презида сав оборени зид, подиже куле и озида још један зид с поља, утврди Милон у граду Давидову и припреми много оружја и штитова.

6 Постави војводе над народом, и сабра их к себи на тргу код врата градских, и говорећи срцу њиховом, рече:

7 Будите срчани и храбри! Не бојте се и не плашите се краља Асирскога, ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим.

8 С њим је мишица телесна а с нама је Господ Бог наш, да нам поможе и да бије наше бојеве. Народ се ослони на речи Језекије, краља Јудина.

9 После тога Сенахерим, краљ Асирски, док бејаше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији, краљу Јудину, и ка свему народу Јудину који бејаше у Јерусалиму и поручи:

10 Овако говори Сенахерим, краљ Асирски: У што се уздате те стојите затворени у Јерусалиму?

11 Не вара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ, Бог наш, избавиђе нас из руку краља Асирскога?

12 Није ли тај Језекија оборио висине његове и заповедио Јуди и Јерусалимљанима: Клањајте се само пред једним олтаром и на њему кадите?

13 Не знате ли шта сам учинио ја и моји стари од народа других земаља? Јесу ли богови других земаља могли избавити земљу своју из мојих руку?

14 Који је између свих богова оних народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш Бог вас избавити из моје руке?

15 Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не верујте му; јер ни један бог ни једнога народа или краљевства није могао избавити народа свога из мојих руку, а камо ли ће ваш Бог избавити вас из мојих руку!

16 Слуге Сенахеримове говорише још против Господа, Бога, и Језекије, слуге његовог.

17 И он посла и књигу у којој је ружио Господа, Бога Израиљева, изразујући се овако против њега: Као што богови народа других земаља нису избавили свог народа из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити свог народа из мојих руку.

18 Слуге Сенахеримове викаху јудејски народу Јерусалимскоме који беше на зиду, да их уплаше и смету, да би узели град.

19 Они говораху о Богу Јерусалимском као о боговима народа других земаља, који су дело руку човечјих.

20 Краљ Језекија и пророк Исаија, син Амосов, помолише се и завапише к небу.

21 Господ посла тада анђела који поби све јунаке, војводе и кнезове у војсци краља Асирскога. И краљ се врати срамотан у своју земљу. Он уђе у дом свога бога и ту га убише мачем они који оеху изишли из бедара његових.

22 Тако спасе Господ Језекију и народ Јерусалимски од руку Сенахерима, краља Асирскога и од руку свију, и заштити их од оних који беху около њих.

23 Многи доносише приносе Господу у Јерусалим и поклоне Језекији, краљу Јудину, који се од тада узвиси пред очима свих народа.

24 У то време разболе се Језекија на смрт. Он управи молитву и Господ му проговори и учини му чудо.

25 Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; и гнев Господњи подиже се на њ и на Јуду и на Јерусалим.

26 Тад се Језекија понизи од охолости своје, заједно са становницима Јерусалима и за живота Језекијина не паде на њих гнев Господњи.

27 Језекија је имао силно богатство и велику славу. Он начини себи ризнице за сребро и злато, за драго камење, за мирисе, за штитове и за све драгоцене ствари,

28 и стоваришта за дохотке од жита и од вина и од уља и стаје за стада и за свакојаку стоку.

29 Он сазида градове и има много стоке, оваца и говеда, јер му Бог даде врло много блага.

30 Исти Језекија загради горњи ток воде Гихона и изведе је доле на западну страну града Давидова. Језекија успе у сваком свом послу.

31 Али кад поглавице Вавилонске послаше гласнике да се распитају за чудо које би у земљи, Бог га напусти, да га искуша, да би знао све што му је у срцу.

32 Остала дела Језекијина, и милосрдна дела његова, ето то је написано у виђењу пророка Исаије, сина Амосова, и у књизи краљева Јудиних и Израиљевих.

33 Језекија почину код отаца својих и би сахрањен више гробова синова Давидових. Сви Јудеји и Јерусалимљани указаше му почасти приликом смрти његове. На његово место закраљи се Манасија, син његов.

Глава 33.[уреди]

1 Манасије имаше дванаест година кад поста краљ, и краљева педесет и пет година у Јерусалиму.

2 Он учини оно што је зло пред очима Гопсодњим, према гадостима народа које Господ одагна испред синова Израиљевих.

3 Он опет погради висине које беше раскопао Језекија, отац његов, и подиже олтаре Валима, начини идоле Астартине и поклони се свој војсци небеској и служи јој.

4 И подиже олтаре у дому Господњему и ако Господ беше рекао: У Јерусалиму ће за увек бити име моје.

5 Он начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњега.

6 Он спроведе синове своје кроз огањ у долини сина Еномова,и он гледаше у облаке и у змије да би добио предсказивања и предаде се врачарству и одреди људе који зазивају духове и предсказују будућност, и све више чињаше оно што је зло пред очима Господњим, дражећи га.

7 Он постави лик резани идола који начини у дому Божјему, за који Бог беше рекао Давиду и Соломону, сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје за увек.

8 Нећу више кренути Израиља из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само држе све што сам им заповедио по целом закону и прописима и наредбама прописаним преко Мојсија.

9 Али Манасија учини да се заведу Јуда и Јерусалим и они чинише горе него народи које Господ истреби испред синова Израиљевих.

10 Господ проговори Манасији и народу његовом, али они не хтеше слушати.

11 Тада Господ доведе на њих војводе краља Асирскога и они ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје бакрене вериге одведоше га у Вавилон.

12 Кад би у тескоби, он завапи ка Господу, Богу своме, и понизи се дубоко пред Богом отаца својих.

13 Он му упути молитву своју, и Господ услиши молитву његову, и поврати га у Јерусалим на краљевство његово. Тад Манасија познада је Господ Бог.

14 После тога озида зид иза града Давидова, са запада, према Гиону, од самога потока па до рибљих врата и њиме опколи брег, и подиже га врло високо. Он постави и војне заповеднике по свим тврдим градовима Јудиним.

15 Он изнесе из дома Господњега туђе богове и идоле и обори све олтаре које беше начинио на гори дома Господњега и у Јерусалиму и баци их изван града.

16 Он постави опет олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалнице и жртве благодарења, и заповеди Јудејцима да служе Господу, Богу Израиљеву.

17 Народ приношаше још жртве на висинама, али само Господу, Богу своме.

18 Остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише пророци у име Господа, Бога Израиљева, то је све у књизи краљева Израиљевих.

19 Молитва његова и како га Бог услиши, сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао идоле и ликове резане пре него се понизи, то је све написано у књизи Озајевој.

20 Манасија почину код отаца својих и би сахрањен у дому његовом. На његово се место закраљи Амон, син његов.

21 Амон имаше двадесет и две године кад поста краљ и краљева две године у Јерусалиму.

22 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, као што је чинио Манасија, отац његов; јер Амон приношаше жртве свим резаним ликовима које беше начинио Манасија, отац његов, и служаше им.

23 Али се он не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија, отац његов, јер он, Амон, грешаше све више и више.

24 На њега се уротише слуге његове и убише га у кући његовој.

25 Али народ поби све оне који се беху уротили на краља Амона и народ закраљи Јосију, сина његовог, на његово место.

Глава 34.[уреди]

1 Јосија имаше осам година кад поче краљевати и краљева тридесет и једну годину у Јерусалиму.

2 Он учини оно што је право пред очима Господњим и пође путем Давида, оца свога, и не сврну ни на десно ни на лево.

3 Осме године краљевања свога, док још беше дете, поче тражити Бога Давида, оца свога, а двадесете године поче чистити Јуду и Јерусалим од висина, од идола и од ликова резаних и ливених.

4 Пред њим се раскопаше олтари Валови и ликови сунчани које беху на њима. Он поломи идоле и ликове резане и ливене, и разасу их по гробовима оних који им приносише жртве,

5 и сажеже кости свештеничке на олтарима њиховим. Тако он очисти Јуду и Јерусалим.

6 У градовима Манасијиним, Јефремовим, Симеоновим, па и Нефталимовим, свуда па и у развалинама њиховим,

7 он обори олтаре и изломи идоле и исече све сунчане ликове у свој земљи Израиљевој. Затим се врати у Јерусалим.

8 Осамнаесте године краљевања свога, пошто очисти земљу и дом, посла Сафана, сина Азајилина, Масију, заповедника градскога и Јоаха, сина Јоахазова, летописца, да се оправи дом Господа, Бога његовога.

9 Они отидоше првосвештенику Хелкији и тад се преда сребро донесено у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремових и до свега остатка Израиљева и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим.

10 Они га предаше настојницима који су имали да изврше радове у дому Господњему, и они га раздаваху радницима који су радили на оправкама дома Господњега,

11 дрводељама, каменоресцима, за набавке тесаног камења, дрва, греда, и за побрвнавање грађевина које краљеви Јудини беху развалили.

12 Ти су људи радили свој посао верно, а над њима беху постављени Јат и Авдија, Левити од синова Мераријевих, Захарија и Месулам, од синова Катових; сви Левити који су умели ударати у музичке инструменте

13 надгледаху и упућиваху раднике у сваком раду; беше још Левита који беху тајници, управитељи и вратари.

14 Кад се изнесе сребро донесено у дом Господњи, свештеник Хелкија нађе књигу закона Господњега, данога преко Мојсија.

15 Тада Хелкија узе реч и рече Сафану, тајнику: Нађох књигу закона у дому Господњему. И Хелкија даде књигу Сафану.

16 Сафан однесе књигу краљу и извести га о томе говорећи: Слуге твоје раде све што је наређено;

17 оне су покупиле сребро које се нађе у дому Господњему и дале га настојницима и радницима.

18 Сафан, тајник, рече још краљу: Свештеник Хелкија даде ми једну књигу. И Сафан је прочита пред краљем.

19 Кад краљ чу речи закона, раздре хаљине своје,

20 и даде ову заповест Хелкији, Ахикаму, сину Сафанову, Авдону, сину Михејину, Сафану, тајнику, и Асаји, слузи краљевом:

21 Идите, упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди о речима ове књиге, која се нађе; јер је велик гнев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше речи Господње да би чинили све онако као што је написано у овој књизи.

22 Хелкија и људи краљеви отидоше ка Олди, пророчици, жени Салума, син Текуја, сина Асре, ризничара. Она сеђаше у Јерусалиму у другом крају града. Пошто јој казаше оно што су имали да јој реку,

23 она им одговори: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени:

24 Овако говори Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, сва проклетства написана у књизи коју су прочитали краљу Јудином.

25 Зато што ме напустише и кадише другим боговима да би ме надражили свим делима руку својих, зато ће се излити гнев мој на то место и неће се угасити.

26 А краљу Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако реците: Овако говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо:

27 Што се је одмекнуло срце твоје и понизио си се преда Богом кад си чуо што је рекао за то место и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато сам ја то слушао, говори Господ.

28 Ево ја ћу те прибрати к оцима твојим и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видети својим очима зла која ћу пустити на то место и на становнике његове. Они саопштише краљу овај одговор.

29 Тада краљ скупи све старешине Јудине и Јерусалимске;

30 па отиде у дом Господњи са свим људима из земље Јудине и са становницима Јерусалима, са свештеницима и Левитима и с целим народом, малим и великим, те им прочита све речи књиге савеза, која се нађе у дому Господњему.

31 Краљ стајаше на свом месту и учини савез с Господом обећајући да ће ићи за Господом и да ће држати заповести његове, прописе његове, и законе његове свим срцем својим и свом душом својом, вршећи речи савеза написане у оној књизи.

32 И он учини да приступе савезу сви они који се нађоше у Јерусалиму и у Венијамину; и становници Јерусалимски поступише по савезу Бога, Бога отаца својих.

33 Јосија учини да нестану све гадости по свим крајевима који припадаху синовима Израиљевим и учини да сви они који бејаху у Израиљу служе Господу, Богу своме. И свега века његова они не одступише од Господа, Бога отаца својих.

Глава 35.[уреди]

Јосија празнова Пасху Господу и Пасха се накла четрнаестог дана првога месеца. 2 Он постави свештенике у службе њихове и утврди их да служе у дому Господњему. 3 Он рече Левитима, који учаху сав народ Израиљев и бејаху посвећени Господу: Наместите свети ковчег у дом који је сазидао Соломон, син Давидов, краљ Израиљев; не треба више да га носите на раменима. Служите сад Господу, Богу своме, и народу његовом Израиљу. 4 Држите се спремни по домовима отаца својих, по редовима својим, како је наредио Давид, краљ Из-раиљев, и Соломон, син његов. 5 Држите своја места у светилишту по редовима домова отачких браће своје, синова народа, и по редовима домова отачких међу Левитима. 6 Закољите Пасху и ос-вештајте се и приправите браћу своју да би чинили по речи коју је Господ изрекао преко Мојсија. 7 Јосија даде народу, свима који бејаху онде, јагањаца и јарића, на број две хиљаде и шест стотина, и три хиљаде говеда, све од краљева блага 8 Поглавице његове дадоше такође дра-говољно народу, свештеницима и Левитима. Хел-кија, Захарија и Јехило, кнезови дома Господњега, дадоше свештеницима за Пасху две хиљаде и шест стотина јага1ваца, и три стотине говеда 9 Хо-нанија, Семаја и Натанило, браћа његова, Азавија, Јеило и Јозавад, поглавице Левитске, дадоше Леви-тима за Пасху пет хиљада јагаваца и пет стотина говеда. Служба се распореди, и свештеници и Левити заузеше места своја према редовима својим по заповести краљевој. 11 Они клаше Пасху. Свеш-теници кропише крвљу коју примаху из руку Ле-вита а Левити одераше жртве. 12 Они одвојише жртве паљенице да их предају разним домовима отачким, да их они принесу Господу као што је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима. 13 Испекоше Пасху на огњу, по про-пису, а друге посвећене ствари кухаше у лонцима у котловима и у пећима и раздаваху одмах свему народу. 14 Затим зготовише себи и свештеницима, јер свештеници, синови Аронови, беху заузети око жртава паљеница и претилина све до ноћи. Зато Левити готовише и себи и свештеницима, сино-вимаАроновим. 15 Певачи, синови Асафови, бејаху на свом месту, по уредби ДавидовоЈ, АсафовоЈ, Емановој и Једутуна, видеоца краљева, а вратари бејаху на свим вратима; они се удаљише од службе своје, јер браћа њихова, остали Левити, готовише за њих. 16 Тако би урђена сва служба Господња у онај дан, да се прослави Пасха и принесу жртве на олтару Господњем, по заповести краља Јосије. 17 Синови Израиљеви који се нађоше онде празно-ваше у то време Пасху и празник бесквасних хле-бова седам дана. 18 Ни једна Пасха не би празнована тако у Израиљу од времена Самуила пророка; и ни један од краљева Израиљевих не празнова Пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свим Јудом и Из-раиљем који се ту нађе и са становницима Јеру-салимским. 19 Та Пасха се празнова осамнаесте године краљевања Јосијина. 20 После свега тога, кад Јосија рправи дом, Нехаон краљ египатски, крену се да бије Харкемис на Еуфрату. Јосија изиђе преда њ; 21 и Нехаон посла к њему гласнике и поручи му: Шта има између мене и тебе, краљу Јудин? Не идем ја данас на тебе, него на дом који је у рату са мном. И Бог ми рече да похитам. Не иди против Бога који је са мном, да те не уништи. 22 Али се Јосија не одв-рати од њега, те се преруши да га нападне, и не послуша речи Нехаонове које беху од Бога. Он се крену да се бије у пољу Мегидонском. 23 Стрелци устрелише краља Јосију, и он рече слугама својим: Изведите ме одавде јер сам тешко рањен. 24 Слуге његове скидоше га с кола, метнуше га на друга кола која бејаху ту, и одвезоше га у Јерусалим. Он умре и би сахрањен у гробљу отаца својих. Сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом. 25 Јеремија нарица за Јосијом; и сви певачи и певачице спо-мињу у тужбалицама својим Јосију до данашњега дана и уведоше тај обичај у Израиљу. Те песме написане су у тужбалицама. 26 Остала дела Јосијина и његова дела мило-срђа, као што их прописује закон Господњи, 27 дела његова прва и последња, записана су у књизи краљева Израиљевих и Јудиних.

Глава 36.[уреди]

1 Народ узе Јоахаза, сина Јосијина, и закраљи га на место оца његова у Јерусалиму.

2 Јоахаз имаше двадесет и три године кад поста краљ, и краљева три месеца у Јерусалиму.

3 Њега сврже у Јерусалиму краљ египатски који оглоби земљу сто таланата себра и таланат злата.

4 Краљ египатски постави Елијакима, брата његова, краљем над Јудом и Јерусалимом, и предену му име Јоаким, а Јоахаза брата његовога, узе Нехаон и одведе у Египат.

5 Јоаким имаше двадесет и пет година кад поче краљевати и краљева једанаест година у Јерусалиму. Он учини оно што је зло пред очима Господа, Бога свога.

6 На њега се крену Навуходоносор, краљ Вавилонски, свеза га у двоје бакрене вериге и одведе га у Вавилон.

7 Навуходоносор однесе у Вавилон и посуђе дома Господњега и метну га у свој двор у Вавилону.

8 Остала дела Јоакимова и гадости које почини и што се на њему нађе, то је све записнао у књизи краљева Израиљевих и Јудиних. На његово се место закраљи Јахин, син његов.

9 Јоахин имаше осам[4] година кад поче краљевати, и краљева три месеца и десет дана у Јерусалиму. Он учини оно што је зло пред очима Господњим.

10 Друге године краљ Навуходоносор учини да га одведу у Вавилон са драгоценим посуђем дома Господњега. И утврди краљем над Јудом и Јерусалимом Седекију, брата његовог.

11 Седекија имаше двадесет и једну годину кад поче краљевати и краљева једанаест година у Јерусалиму.

12 Он учини оно што је зло пред очима Господа, Бога свога, и не покори се пред Јеремијом проро^ом, који му говораше у име Господа.

13 Он се одврже и од краља Навуходоносора који га беше заклео Богом; и отврдну вратом својим и упре се срцем својим да се не обрати ка Господу, Богу Израиљеву.

14 Сви првосвештенци и народ грешише врло много по свим гадостима других народа скврнећи дом Господњи, који беше осветио у Јерусалиму.

15 Господ, Бог отаца њихових, слаше к њима за рана једнако гласнике своје, јер му беше жао народа свога и стана свога;

16 али се они ругаху гласницима Божјим и не мараху за речи његове и смејаху се пророцима његовим, докле се не распали гнев Господњи на народ његов, те не би више лека.

17 Тада Господ учини да се на њих крене краљ Халдеја, и поби младиђе њихове мачем у дому светилишта њихова и не поштеди ни младиђе ни девојке ни старије, ни старце под седом косом; све им у руке преда.

18 Навуходоносор однесе у Вавилон све посуђе дома Божјега, велико и мало, и благо краљево и поглавица његових.

19 Они потпалише дом Божји, и развалише зидове Јерусалимске, предаше огњу све палате његове и уништише све драгоцености његове.

20 Навуходоносор одведе као робље у Вавилон све оно што утече од мача; и они беху подложни њему и синовима његовим до владавине краљевства Персијскога,

21 да се испуни реч коју Господ изрече на уста Јеремије: докле се земља не наужива субота својих, јер почину за време докле беше пуста, докле се не наврши седамдесет година.

22 Прве године Кира, краља Персијскога, да би се испунила реч коју Господ изрече на уста Јеремијина, побуди Господ дух Кира, краља Персијскога, који даде и усмено и писмено ову објаву:

23 Овако говори Кир, краљ Персијски: Господ, Бог небеса, даде мени сва краљевства земље, и даде ми заповест да му сазидам дом у Јерусалиму у Јуди. Ко је између вас од народа његовог? Господ, Бог његов, нека је с њим и нек иде.

  1. Верака значи: благослов.
  2. Јоахаз назван Охозија, види 22,1.
  3. Охозија.
  4. У другој књизи Краљева 24,8 стоји да је имао осамнаест година кад је постао краљ.