Biblija (Bakotić) : Druga Knjiga Letopisa

←1. Letopisa

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Jezdra→

Glava 1.

1 Solomon, sin Davidov, utvrdi se u svom kraljevstvu. Gospod, Bog njegov, bi s njim, i uzvisi ga na visoki stepen.

2 Solomon dade zapovesti svemu Izrailju, tisućnicima i stotinicima, sudijama, knezovima svega Izrailja, poglavicama otačkih domova;

3 i Solomon otide sa svim zborom na visinu koja beše u Gavaonu. Onde je bio šator od sastanka Božjega, koji načini Mojsije, sluga Gospodnji, u pustinji;

4 ali kovčeg Božji beše preneo David iz Kirijat-Jarima na mesto koji mu on beše pripremio jer on beše razapeo za nj šator u Jerusalimu.

5 Onde, pred šatorom Gospodnjim beše i oltar bakreni koji beše načinio Veseleilo, sin Urija, sina Orova.

6 I onde na bakrenom oltaru koji beše pred šatorom od sastanka prinese Solomon Gospodu hiljadu žrtava paljenica.

7 Preko noći Bog se pojavi Solomonu i reče mu: Išti šta hoćeš da ti dam.

8 Solomon odgovori Bogu: Veliku si milost imao prema Davidu, ocu mome, i mene si postavio kraljem na njegovo mesto.

9 A sad Gospode, Bože, neka se ispuni obećanje tvoje prema Davidu, ocu mome, kad si me postavio kraljem nad narodom mnogobrojnim kao prah na zemlji!

10 Udeli mi mudrost i razboritost da se mogu vladati na čelu ovog naroda! Jer ko bi mogao suditi narodu tvome, narodu tako velikome?

11 Bog reče Solomonu: Što ti je to u srcu i što ne išteš ni bogatstva, ni blaga, ni slave, ni smrt neprijatelja svojih, a ni dug život, nego išteš mudrost i razboritost da možeš suditi narodu mome nad kojim te postavih kraljem,

12 mudrost i razboritost daju ti se; a daću ti i bogatstva i slave kao što nisu imali kraljevi pre tebe, niti će posle tebe imati.

13 Otišavši s visine koja beše u Gavaonu i od šatora od sastanka, Solomon se vrati u Jerusalim. I on kraljeva nad Izrailjem.

14 Solomon nakupi kola i konjanika; on imaše hiljadu i četiri stotine kola i dvanaest hiljada konjanika koje namesti po gradovima u kojima je držao kola i kod sebe u Jerusalimu.

15 Kralj učini da su u Jerusalimu srebro i zlato postali bili isto tako obični kao i kamenje a kedrovo drvo kao i ono divljih smokava koje u polju rastu.

16 Svoje konje dovođaše Solomon iz Egipta; kraljevski trgovci iđahu po njih te ih nabavljahu za utvrđenu cenu;

17 oni odašiljahu iz Egipta jedna kola za šest stotina sikli srebra, a konje po sto i pedeset sikli. Oni ih nabavljahu i za kraljeve Hetejske i za kraljeve Sirske.

Glava 2.

1 Solomon naredi da se zida dom imenu Gospodnjemu i dom kraljevski za njega.

2 Solomon prebroji sedamdeset hiljada ljudi za prenošenje tereta, osamdeset hiljada za tesanje kamena u gori, i tri hiljade i šest stotina ljudi koji će ih nadzirati.

3 Solomon, poruči Hiramu, kralju Tirskome: Učini i meni kao što si činio ocu mome Davidu, kome si slao drva kedrovih da zida sebi dom za stanovanje.

4 Evo ja zidam dom imenu Gospoda, Boga svoga, da ga njemu posvetim, da se pred njim pali tamjan mirisni, da mu se neprestano postavljaju hlebovi za predstavljanje da se prinose žrtve paljenice jutrom i večerom, u subote i na mladine i na praznike Gospoda, Boga našega, po večnom zakonu u Izrailju.

5 Dom koji ću da zidam treba da bude velik, jer je Bog naš veći od svih bogova.

6 Ali ko ima moć da njemu sazida dom, kad ga nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu obuhvatiti? I ko sam ja da mu sazidam dom, osim samo da se pred njim mirisi pale?

7 Pošalji mi dakle čoveka vešta za radove od zlata, od srebra, do bakra, od gvožća, od tkanina crvenih, grimiznih i plavih, i koji se razume u kiparstvu da bi mogao raditi s umetnicima koje imam kod sebe u Judeji i u Jerusalimu, koje je izabrao otac moj David.

8 Pošalji mi i drva kedrovih i čempresovih i sandala s Livana; jer znam da sluge tvoje umeju seći drva Livanska. I evo sluge moje biće s tvojim slugama.

9 Nek mi se pripravi mnogo drva, jer dom koji ću zidati biće velik i sjajan.

10 Slugama tvojim koji će seći i koji će obarati drva daću dvadeset hiljada mera ovršene pšenice, dvadeset hiljada mera ječma, dvadeset hiljada bati vina i dvadeset hiljada bati ulja.

11 Hiram, kralj Tirski, odgovori u knjizi koju posla Solomonu: Zato što Gospod ljubi svoj narod, zato te on postavi kraljem nad njim.

12 Hiram reče još: Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, koji Je stvorio nebesa i zemlju, što je dao kralju Davidu sina mudra, pametna i razumna, koji će sazidati dom Gospodu i kraljevski dom sebi.

13 Šaljem ti dakle čoveka vešta i razumna, Hirama Aviva,

14 sina jedne žene od kćeri Danovih, a oca iz Tira. On ume raditi stvari od zlata i od srebra, od bakra, od gvožđa, od kamena i do drveta, od tkanina crvenih, grimiznih i plavih, i izraditi sve vajarske umetničke radove koji mu se naređuju. On će raditi s tvojim majstorima i s majstorima gospodara moga Davida, oca tvoga.

15 A sad nek gospodar moj pošalje slugama svojim pšenicu i ječam ulje i vino što je spomenuo.

16 A mi ćemo naseći drva na Livanu koliko ti treba i spustićemo ga morem splavovima do Jafe, a ti ga odande vozi u Jerusalim.

17 Solomon prebroji sve strance koji bejahu u zemlji Izrailjevoj, čiji popis učini otac njegov David. I nađe ih se sto i pedeset i tri hiljade i šest stotina.

18 I odredi od njih sedamdeset hiljada koji će prenositi stvari, osamdeset hiljada koji će tesati kamen u gori i tri hiljade i šest stotina koji će ih nadzirati.

Glava 3.

1 Solomon poče zidati dom Gospodnji u Jerusalimu na brdu Moriji, koje bi označeno Davidu ocu njegovom, na mestu koje David beše pripravio na gumnu Ornana Jevusejina.

2 On poče zidati drugoga dana drugoga meseca četvrte godine kraljevanja svoga.

3 Evo na kojim temeljima sazida Solomon dom Božji. Dužina u laktovima po staroj meri beše od šezdeset lakata, a širina od dvadeset lakata.

4 Prednji trem koji odgovaraše širini doma imaše dvadeset lakata dužine i sto i dvadeset lakata visine. Solomon ga obloži iznutra čistim zlatom.

5 On obloži čempresovim drvetom dom veliki a zatim ga obloži čistim zlatom i učini da se na njemu izvajaju palme i mrežice.

6 On pokri dom dragim kamenjem za ukrašavanje; a zlato beše zlato Parvajimsko.

7 On pokri zlatom dom, grede, pragove, zidove i vrata i učini da se po zidovima izvajaju heruvimi.

8 On načini dom presvetog mesta; on imaše dvadeset lakata dužine, prema širini doma, i dvadeset lakata širine. On ga pokri čistim zlatom, za vrednost od šest stotina talanti;

9 a težina zlata za klinove bila je od pedeset sikli. On obloži zlatom i gornje sobe.

10 U domu presvetoga mesta načini dva heruvima izvajana, i obloži ih zlatom.

11 Krila tih heruvima imahu dvadeset lakata širine. Krilo prvoga, dugo pet lakata, doticaše se zida od doma; a drugo krilo, dugo pet lakata, doticaše se krila drugog heruvima.

12 Krilo drugog heruvima, pet lakata široko doticaše se zida od doma; a drugo krilo, široko pet lakata doticaše se krila pr-vog heruvima.

13 Raširena krila tih heruvima imahu dvadeset lakata širine. Oni stajahu na nogama, licem okrenuti prema domu.

14 On načini zavesu plavu, crvenu i grimiznu od tankoga lana i po njoj napravi heruvime.

15 Pred domom načini dva stuba trideset i pet lakta visoka s oglavljima od pet lakata na vrhu njihovom.

16 On načini mrežice kao što su bile one u svetilištu i postavi ih na vrh stubova i načini sto narova koje utisnu u mrežice.

17 On podiže stubove pred hramom, jedan s desne a drugi s leve strane i nazva desni Jahin a levi Voas.

Glava 4.

1 0n načini oltar od bakra, dvadeset lakata dug, dvadeset lakata širok i deset lakata visok.

2 On načini more liveno. Ono je imalo deset lakata od jednog kraja do drugoga; imaše oblik okrugao i beše pet lakata visoko a imaše obim koji je mogla izmeriti uzica do trideset lakata.

3 Pod rubom njegovim a u naokolo bejahu likovi volovski, po deset na jednom laktu širine; ti volovi, raspoređeni u dva reda bejahu saliveni s morem.

4 More ležaše na dvanaest volova: Tri bejahu okrenuta prema severu, tri prema zapadu, tri prema jugu, a tri prema istoku, a more ležaše ozgo na njima. Zadnja strana od njih bejaše sva unutra.

5 Debljina njegova iznosila je jedan dlan a kraj mu bejaše kao rub od kupe, u obliku liljanova cveta, a sadržavaše tri hiljade bati.

6 On načini deset umivaonica i metnu ih pet s desne strane, a pet s leve strane da služe za očišćenja; u njima su se prali razni delovi žrtava paljenica. More bejaše namenjeno umivanju sveštenika.

7 On načini deset svećnjaka od zlata prema uredbi koja se je na njih odnosila, i namesti ih u hramu, pet s desne a pet s leve strane.

8 On načini deset trpeza i namesti ih u hramu, pet s desne a pet s leve strane; i načini stotinu kupa od zlata.

9 On načini trem sveštenički i veliki trem i vrata na tremu, i okova vrata u bakar.

10 More postavi na desnu stranu, k jugoistoku.

11 Hiram načini pepeonice, lopate i kupe. Tako Hiram završi rad koji mu kralj Solomon dade da izradi za dom Božji:

12 dva stuba i dva oglavlja okrugla na vrh stubova i dve mrežice da pokrivaju dva oglavlja navrh stubova;

13 četiri stotine narova na dve mrežice dva reda narova na svakoj mrežici, da pokrivaju dva oglavlja na vrh stubova;

14 deset podnožja i deset umivaonica na podnožja;

15 more i dvanaest volova pod njim;

16 pepeonice, lopate i viljuške. Sve ovo posuđe koje kralj Solomon dade da mu za dom Gospodnji izradi Hiram Aviv beše od uglađenog bakra.

17 Kralj učini da se ono salije u Jordanskoj ravnici u zemlji ilovači između Sohota i Sardate.

18 Solomon učini to posuđe u tako velikoj količini da se nije proveravala mera bakru.

19 Solomon načini i sve ostalo posuđe za dom Božji: oltar od zlata i trpeze na kojima se postavljaju hlebovi za predstavljanje;

20 svećnjake sa žižcima njihovim od čistoga zlata koji su imali da se zapale pred svetilištem prema utvrđenom redu;

21 cvetove, kandila i usekače od zlata, od najčistijeg zlata;

22 noževe, kupe, tase, kadionice i klešta od čistoga zlata; i krila zlatna za unutrašnja vrata od doma, na ulasku u presveto mesto, i za vrata od doma na ulasku u hram.

Glava 5.

1 Tako se svrši sav rad koji Solomon uradi za dom Gospodnji. Zatim on unese srebro, zlato i sve posuđe koje David, otac njegov, beše posvetio, i ostavio sve to u riznicu doma Božjega.

2 Solomon sabra tada u Jerusalimu starešine Izrailjeve i sve poglavice plemena, poglavice porodica sinova Izrailjevih da prenesu kovčeg saveza Gospodnjega iz grada Davidova, koji je Sion.

3 Svi ti ljudi Izrailjevi skupiše se ka kralju za praznik koji se praznova sedmog meseca.

4 Pošto dođoše sve starešine Izrailjeve, Leviti uzeše kovčeg.

5 Oni prenesoše kovčeg, šator od sastanka i sve posuđe sveto koje beše u šatoru. To sve prenesoše sveštenici i Leviti.

6 Kralj Solomon i ceo zbor Izrailjski koji se sabra k njemu beše pred kovčegom. Oni prinesoše na žrtvu ovaca i goveda u tolikom broju da se ne mogoše ni izbrojiti ni izračunati.

7 Sveštenici prenesoše kovčeg saveza Gospodnjega na mesto njegovo, u unutrašnji dom, u presveto mesto pod krila heruvima.

8 Heruvimi imahu raširena krila nad mestom gde je bio kovčeg, i zaklanjahu kovčeg i poluge njegove ozgo.

9 Dužina poluga beše takva da im se krajevi viđahu od kovčega pred svetilištem ali se s polja ne viđahu.

10 Kovčeg osta onde do danas. U kovčegu ne beše ništa osim dve ploče koje metnu u nj Mojsije na Horivu kad Gospod učini savez sa sinovima Izrailjevim pri izlasku njihovom iz Egipta.

11 Kad sveštenici izlažahu iz svetog mesta, - jer se svi sveštenici koji se tu nađoše osveštaše ne pazeći na red razreda, -

12 i svi Leviti pevači, Asaf, Eman, Jedutun, sinovi njihovi i braća njihova, obučeni u tanki lan stajahu na istočnoj strani oltara s cimbalima, psaltirima i harfama, - a kod njih stajaše sto i dvadeset sveštenika koji trubljahu u trube, -

13 i kad oni koji trubljahu u trube i oni koji pevahu, slažući se u jedan glas da slave i hvale Gospoda, zatrubiše u trube i zaudaraše u cimbale i u druge instrumente, te slaviše Gospoda ovim rečima: Jer je dobar, jer je do veka milosrđe njegovo! - u taj čas se dom Gospodnji napuni oblaka.

14 Sveštenici ne mogoše tu ostati da služe službu od oblaka; jer je slava Gospodnja ispunjavala dom Božji.

Glava 6.

1 Tada Solomon reče: Gospod hoće nastavati u mraku!

2 A ja sazidah dom koji će biti tvoj stan, mesto u kome ćeš ti do veka nastavati!

3 Kralj okrenu lice svoje i blagoslovi sav zbor Izrailjev; i sav zbor Izrailjev stajaše na nogama.

4 I kralj reče: Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, koji je svojim ustima govorio Davidu, ocu mome, i silom svojom ispunio što beše objavio govoreći:

5 Od dana kad izvedoh narod svoj iz zemlje Egipatske, ne izabrah grada među svim plemenima Izrailjevim da se u njemu sazida dom gde bi se smestilo ime moje, niti izabrah čoveka koji bi bio vođ narodu mome Izrailju;

6 ali izabrah Jerusalim da u njemu bude ime moje, i izabrah Davida da kraljuje nad narodom mojim Izrailjem!

7 David, otac moj, naumi da sazida dom imenu Gospoda, Boga Izrailjeva;

8 ali Gospod reče Davidu, ocu mome Što si naumio sazidati dom imenu mome, dobro si učinio što si tako naumio.

9 Ali nećeš ti taj dom sazidati, nego sin tvoj koji iziđe iz bedara tvojih; on će sazidati dom imenu mome.

10 I Gospod ispuni reč koju je rekao. Ja se uzdigoh na mesto oca svoga Davida i sedoh na presto Izrailjev, i kao što je rekao Gospod, sazidah dom imenu Gospoda, Boga Izrailjeva.

11 Ja namestih ovde kovčeg u kome je savez Gospodnji, savez što on učini sa sinovima Izrailjevim.

12 Solomon stade pred oltar Gospodnji pred svim zborom Izrailjevim i podiže ruke svoje.

13 Jer Solomon beše načinio podnožje od bakra i postavio ga nasred trema. Ono beše pet lakata dugo, pet lakata široko i tri lakta visoko. On stade na nj, kleče na kolena pred svim zborom Izrailjevim, podiže ruke svoje k nebu, i reče:

14 Gospode, Bože Izrailjev! Nema Boga koji bi na tebe ličio, ni na nebesima ni na zemlji. Ti čuvaš savez i milost slugama svojim, koji hode pred tobom svim srcem svojim!

15 Tako si ti ispunio sluzi svome Davidu, ocu mome, reč što si mu rekao. Što si ustima svojim javio, to ti silom svojom danas ispunjuješ.

16 I sad Gospode, Bože Izrailjev, ispuni obećanje koje si dao ocu mome Davidu govoreći: Neće tebi nikada nestati naslednika ispred mene koji će sedeti na prestolu Izrailjevu, samo ako sinovi tvoji čuvaju put svoj hodeći po zakonu mome, kao što si ti hodio preda mnom.

17 Sad, dakle, Gospode, Bože Izrailjev, nek se ispuni obećanje tvoje koje si dao sluzi svome Davidu.

18 Ali hoće li zaista Bog stanovati sa čovekom na zemlji? Gle, nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamo li ovaj dom što ga ja sazidah!

19 Ali ipak, Gospode, pogledaj na molitvu sluge svoga i na molbu njegovu, Bože moj! Čuj vapaj i molitvu kojom ti se danas moli sluga tvoj.

20 Neka su oči tvoje dan i noć otvorene nad ovim domom, nad ovim mestom gde si rekao da ćeš namestiti ime svoje! Čuj molitvu kojom ti se moli sluga tvoj na ovom mestu.

21 Udostoji se uslišiti molbe sluge svoga i naroda svoga Izrailja, kojima će se moliti na ovome mestu! Usliši ih s mesta stanovanja svoga, s neba, usliši ih i praštaj!

22 Ako neko zgreši bližnjemu svome, te mu se da zakletva da se njom zakune, i ako on dođe da se zakune pred tvoj oltar u ovom domu,

23 čuj ga s nebesa, delaj i sudi slugama svojim, osuđujući krivca i obraćajući dela njegova na njegovu glavu, a pravdajući pravoga i plaćajući mu po pravdi njegovoj.

24 Kad narod tvoj Izrailj bude potučen od neprijatelja svojih zato što ti zgreši; ako se oni obrate k tebi i dadu slavu imenu tvome i uprave ti molitve i molbe u ovom domu,

25 usliši ih s nebesa, oprosti greh narodu svome Izrailju, i vrati ih u zemlju koju si njima i ocima njihovim dao!

26 Kad se zatvori nebo, te ne bude kiše, zbog greha njihovih protiv tebe; ako ti se oni mole na ovom mestu i dadu slavu imenu tvome, te se obrate od greha svoga pošto si ih kaznio,

27 usliši ih s nebesa, oprosti greh slugama svojim i narodu svome Izrailju, kome ćeš pokazati put dobri kojim će hoditi, i pusti kišu na zemlju svoju, koju si narodu svome u nasleđe dao!

28 Kad u zemlji bude glad, kuga, suša, medljika, skakavci, gusenice, ili kad ga pritisne nepri-jatelj u zemlji njegovoj ili dođe kakvo zlo ili bolest,

29 ako jedan čovek, ako sav narod tvoj Izrailja izreče molbe i molitve, i svaki priznaje rane srca svoga i podigne ruke k ovom domu,

30 usliši ih s nebesa, s mesta stanovanja svoga, i praštaj; delaj i daj svakome po putevima njegovim, ti koji znaš svačije srce, jer ti sam znaš srca svojih sinova čovečjih,

31 i oni će te se bojati da bi hodili tvojim putevima dokle god žive u zemlji koju si dao ocima našim!

32 Kad stranac, koji nije od tvog naroda Izrailja, dođe iz daleke zemlje zbog imena tvoga velikoga i ruke tvoje silne i mišice tvoje podignute, kad on dođe i pomoli se u ovom domu,

33 usliši ga s nebesa, s mesta stanovanja svoga, i daj tom strancu ono za što te moli, da bi svi narodi na zemlji poznali ime tvoje, da te se boje kao i narod tvoj Izrailja, i da bi znali da se ime tvoje priziva nad ovim domom koji sam ja sazidao!

34 Kad narod tvoj iziđe u rat na neprijatelja svoga putem kojim ga ti pošlješ; ako ti uprave molitve, okrenuvši pogled ka gradu ovome, koji si ti izabrao, i k domu ovom koji sam sazidao imenu tvome,

35 usliši s nebesa molitvu njihovu i daj im po pravdi njihovoj!

36 Kad zgreše protiv tebe, - jer nema čoveka koji ne greši, - te se razgneviš na njih i predaš ih neprijateljima njihovim, koji će ih zarobiti i odvoditi u zemlju neprijateljsku, daleko ili blizu;

37 ako se obrate u zemlji u koju budu odvedeni u ropstvo, i obrate se k tebi, i upravljaju ti molitve iz zemlje onih koji ih zarobiše, i reku: Sagrešismo, zlo učinismo, skrivismo!;

38 ako se obrate k tebi svim srcem svojim i svom dušom svojom u zemlji neprijatelja svojih, koji ih zarobiše, i pomole ti se okrenuvši pogled k zemlji svojoj, koju si dao ocima njihovim, ka gradu koji si izabrao i k domu koji sam ja imenu tvome sazidao,

39 usliši s nebesa, s mesta stanovanja svoga, molbe njihove i molitve njihove i podaj im po pravdi njihovoj; oprosti narodu svome grehe njegove prema tebi.

40 A sad, Bože moj, neka su oči tvoje otvorene i uši tvoje prignute na molitvu učinjenu na ovom mestu.

41 Sad, Gospode, Bože, dođi na počivalište svoje, ti i kovčeg veličanstva tvoga. Sveštenici tvoji, Gospode, nek se obuku u spasenje i sveci tvoji nek se raduju u dobru!

42 Gospode, Bože, ne odvraćaj lica svoga od pomazanika svoga! Opomeni se milosti udeljene Davidu, sluzi tvome!

Glava 7.

1 Kad Solomon svrši molitvu, siđe oganj s neba i spali žrtvu paljenicu i druge žrtve, i slava Gospodnja ispuni dom Gospodnji.

2 Sveštenici ne mogahu ući u dom Gospodnji jer slava Gospdonja ispuni dom Gospodnji.

3 Svi sinovi Izrailjevi videše oganj i slavu Gospodnju silaziti na dom, i oni se sagnuše licem k zemlji do poda, pokloniše se i hvališe Gospoda govoreći: Jer je on dobar, jer je do veka milosrđe njegovo!

4 Kralj i sav narod prinesoše žrtve pred Gospodom.

5 Kralj Solomon prinese na žrtvu dvadeset i dve hiljade volova i sto i dvadeset hiljada ovaca. Tako kralj i sav narod posvetiše dom Božji.

6 Sveštenici stajahu na svom mestu, a i Leviti s instrumentima koje beše izradio kralj David za pesme hvale Gospodu kad im David dade nalog da hvale Gospoda govoreći: Jer je do veka milosrđe njegovo! Sveštenici trubljahu u trube stojeći prema njima. I tu beše ceo Izrailj.

7 Solomon posveti sredinu trema koji je pred domom Gospodnjim, jer onde prinese žrtve paljenice i pretilinu od žrtava zahvalnica, jer na bakrenom oltaru koji načini Solomon ne mogoše stati žrtve paljenice, prinosi i pretilina njihova.

8 U to vreme Solomon svetkova svetkovinu sedam dana, a sa njim i sav Izrailj; veliko mnoštvo naroda beše došlo iz svih mesta od okoline Emata do egipatskog potoka.

9 U osmi dan držaše svečani sabor; jer posvećivanje oltara svetkovaše sedam dana, a svetkovinu sedam dana.

10 Dvadeset trećega dana sedmog meseca Solomon vrati k šatorima njegovim narod koji beše veseo i radostan radi dobra što Gospod beše učinio Davidu, Solomonu i Izrailju, narodu svome.

11 Kad Solomon svrši dom Gospodnji i dom kraljevski, uspevši u svemu što beše odredio da uradi u domu Gospodnjemu i u domu svome,

12 Gospod se pojavi Solomonu noću i reče mu: Uslišavam molbu tvoju i izabiram ovo mesto kao dom u kome će mi se prinositi žrtve.

13 Kad budem zatvorio nebo da ne bude kiše, ili kad budem zapovedio skakavcima da popasu zemlju, ili pustim kugu na narod svoj;

14 ako se narod moj na koji je prizvano ime moje, ponizi i pomoli se i potraži lice moje i povrati se od zlih puteva svojih, - ja ću ga uslišiti s nebesa, oprostiću mu greh njegov i isceliću zemlju njegovu.

15 Oči će moje biti otvorene i uši moJe prignute k molitvi s tog mesta.

16 Ja sad izabiram i posvećujem ovaj dom da u njemu ime moje za uvek stoji, i uvek ću ja tu imati oči svoje i srce svoje.

17 A ti ako ideš preda mnom kao što je išao David, otac tvoj, vršeći sve ono što sam ti zapovedio i držeći zakone moje i naredbe moje,

18 utvrdiću presto kraljevstva tvoga kako sam obećao Davidu, ocu tvome, govoreći: Neće ti nestati naslednika koji će vladati u Izrailju.

19 Ali ako se odvratite i ostavite zakone moje i zapovesti moje koje sam vam dao i otidete da služite i da se klanjate drugim bogovima,

20 tad ću vas istrebiti iz svoje zemlje koju sam vama dao i odbaciću ovaj dom koji sam posvetio imenu svome i učiniću od njega predmet ruga i podsmeha među svim narodima.

21 I koliko da je god slavan bio ovaj dom svaki koji mimo njega prođe biće u čudu u reći će: Zašto to učini Gospod od ove zemlje i od ovoga doma?

22 I odgovoriće se Jer napustiše Gospoda, Boga otaca svojih, koji ih izvede iz zemlje egipatske, jer prionuše za druge bogove i pokloniše im se i služiše im. Zato on pusti na njih sve ovo zlo.

Glava 8.

1 Posle dvadeset godina, u koje Solomon sazida dom Gospodnji i dom svoj,

2 pregradi on gradove koje mu dade Hiram, i naseli u njima sinove Izrailjeve.

3 Solomon se krenu na Emat, prema Sovi, i osvoji ga.

4 On sazida Tadmor u pustinji i sve gradove koji služahu kao slagališta u Ematu.

5 On sazida Vet-Oron gornji i Vet-Oron donji, tvrde gradove sa zidovima, vratima i prevornicama;

6 Valat i sve gradove koji mu služahu kao slagališta a bili su njegovi, sve gradove za kola i gradove za konjanike, i sve što Solomon htede zidati u Jerusalimu i na Livanu i u svoj zemlji kraljevstva svoga.

7 Sav narod što beše ostao od Heteja, od Amoreja, od Ferezeja, od Jeveja i od Jevuseja, koji ne pripadaše Izrailju,

8 sinove njihove, koji behu ostali iza njih u zemlji, a koje ne potrše sinovi Izrailjevi, Solomon uze da kuluče, i to oni i danas rade.

9 Solomon ne uposli kao robove nikog od sinova Izrailjevih, Jer oni bejahu ratnici, vojskovođe, oficiri njegovi i zapovednici nad kolima i konjanicima njegovim.

10 Nastojnici koje Solomon postavi da upravljaju narodom i nad njim nadziru behu u broju od dvesta i pedeset.

11 Solomon preseli kćer Faraonovu iz grada Davidova u dom koji joj sazida, jer reče: Žena moja neće sedeti u domu Davida, kralja Izrailjeva, jer je mesto u koje je došao kovčeg Gospodnji sveto.

12 Solomon prinese tada žrtve paljenice Gospodu na oltaru Gospodnjemu koji on načini pred tremom.

13 On prinese ono što beše propisao Mojsije za svaki dan, za subote, za mladine i za praznike tri puta u godini; za praznike beskvasnih hlebova, za praznik sedmica i za praznik senica.

14 On postavi prema rasporedu Davida, oca svoga, redove svešteničke, prema službi njihovoj, i Levitske prema dužnosti njihovoj, da dadu hvalu Gospodu i vrše dan po dan službu pred sveštenicima, a vratare po redovima njihovim pred svakim vratima; jer tako beše odredio David, čovek Božji.

15 I ne odstupi se od uredbe kraljeve za sveštenike i Levite ni u čemu, a ni u pogledu onoga što se odnosilo na riznice.

16 Tako se izvede sve delo Solomonovo od dana kad bi osnovan dom Gospodnji pa dokle se ne dovrši. Dom Gospodnji bi dakle završen.

17 Solomon otide tada u Esion-Gaver i u Elot primorski, u zemlji Edomskoj.

18 I Hiram mu posla po svojim slugama lađe i sluge vešte moru. Oni otidoše sa slugama Solomonovim u Ofir, i uzeše odande četiri stotine i pedeset talanata zlata koje donesoše kralju Solomonu.

Glava 9.

1 Kraljica Savska ču za slavu Solomonovu i ona dođe u Jerusalim da iskuša Solomona zagonetkama. Ona dođe sa velikom pratnjom i sa kamilama koje nošahu mirisa i mnogo zlata i dragoga kamenja. Ona dođe k Solomonu i reče mu sve što je u srcu imala.

2 Solomon joj odgovori na sva pitanja; ne osta ni jedno pitanje koje Solomon nije umeo da reši.

3 Kraljica Savska vide mudrost Solomonovu i dom koji beše sazidao,

4 đakonije na stolu njegovom, i stanove sluga njegovih i službu i odela onih koji ga služahu i peharnike njegove i odela njihova, i njegove žrtve paljenice koje prinošaše u domu Gospodnjemu.

5 Izvan sebe ona reče kralju: Istina je dakle ono što sam čula u svojoj zemlji o položaju tvome i o mudrosti tvojoj.

6 Ja nisam verovala ono što mi se govoraše, dok ne dođoh i ne videh svojim očima. I gle, ni pola mi nije kazano o velikoj mudrosti tvojoj. Jer ti nadvisuješ glas koji sam ja slušala.

7 Blago ljudima tvojim i blago svim slugama tvojim, koji jednako stoje pred tobom i slušaju mudrost toju.

8 Da je blagosloven Gospod, Bog tvoj, koji ti dade milost, da te postavi na presto svoj kao kralja za Gospoda, Boga tvoga! Zato što Bog tvoj ljubi Izrailja i što hoće da on uvek postoji, zato te on postavi kraljem nad njim da mu ti daš pravo i pravdu.

9 Ona dade kralju sto i dvadeset talanata zlata i vrlo mnogo mirisa i dragog kamenja. Nikad više ne bi takvih mirisa kakve dade kraljica Savska kralju Solomonu.

10 Sluge Hiramove i sluge Solomonove koje donesoše zlato iz Ofira, dovezoše i drveta santalova i dragoga kamenja.

11 Od tog drveta santalova kralj načini stepenice za dom Gospodnji i za dom kraljev, harfe i psaltire za pevače. Nikad pre se nisu videle takve stvari u zemlji Judinoj.

12 Kralj Solomon dade kraljici Savskoj što god zaželi i zaiska, više od onoga što ona beše donela kralju. Zatim ona otide i vrati se u zemlju svoju sa slugama svojim.

13 Težina zlata što dohođaše Solomonu svake godine iznosila je šest stotina i šezdeset i šest talanata,

14 osim onoga što donošahu trgovci i preprodavci, i svi kraljevi Arapski i glavari zemaljski koji donošahu Solomonu zlato i srebro.

15 Kralj Solomon načini dvesta štitova od kovanoga zlata, ulažući šest stotina sikli kovanoga zlata u jedan štit,

16 i tri stotine malih štitova od kovanoga zlata, ulažući trista sikli zlata u jedan štit. Kralj ih ostavi u domu Šume Livanske;

17 Kralj načini veliki presto od slonove kosti i obloži ga čistim zlatom.

18 Ovaj presto imaše pet stepenica i podnožje od zlata sastavljeno s prestolom; imaše naslone s obe strane sedišta a pokraj naslona bejahu dva lava,

19 i dvanaest lavova na šest stepenica, na jednu i na drugu stranu. Ne bi tako načinjen ni u kojem kraljevstvu.

20 Sve kupe iz kojih pijaše kralj Solomon bejahu zlatne i svi sudovi u domu od Šume Livanske bejahu od čistoga zlata. Od srebra ne beše ništa. Srebro beše ništa za vremena Solomonova.

21 Jer kralj imaše lađe Tarsiske, koje plovljahu sa slugama Hiramovim; i lađe Tarsiske stizahu svake treće godine donoseći zlato, srebro, slonove kosti, majmune i paune.

22 Kralj Solomon bejaše veći do svih kraljeva na zemlji i bogatstvom i mudrošću.

23 Svi kraljevi zemlje tražahu da vide Solomona, da slušaju mudrost koju mu Bog u srce dade.

24 I svaki mu od njih donošaše dar svoj; stvari od srebra i stvari od zlata, odežde, oružje, mirise, konje i mazge; tako to beše svake godine.

25 Solomon imaše četiri hiljade staja za konje koji se prezahu u kola i dvanaest hiljada konjanika koje namesti po gradovima u kojima je držao svoja kola i kod sebe u Jerusalimu.

26 On vladaše nad svim kraljevima od reke do zemlje Filistejske i do granice Egipatske.

27 Kralj učini da je u Jerusalimu srebro postalo bilo tako obično kao i kamen a kedrovo drvo kao i drvo divljih smokava koje rastu u polju.

28 Konji za Solomona dovođahu se iz Egipta i iz svih drugih zemalja.

29 Ostala dela Solomonova, prva i poslednja, nisu li zapisana u knjizi Natana, proroka, u proročanstvu Ahije iz Siloma i u objavljenju Ida, proroka, o Jerovoamu, sinu Navatovu?

30 Solomon kraljeva četrdeset godina u Jerusalimu nad svim Izrailjem.

31 Zatim Solomon počinu kod otaca svojih, i bi sahranjen u gradu Davida, oca svoga. A na njegovo mesto zakralji se Rovoam, sin njegov.

Glava 10.

1 Rovoam otide u Sihem, jer ceo narod beše došao u Sihem da ga zakralji.

2 Kad Jerovoam, sin Navatov dobi tu vest on beše u Egiptu, kud beše pobegao od kralja Solomona, i on se vrati iz Egipta.

3 A poslaše po nj, da ga zovu. Tada Jerovoam i sav Izrailj dođoše k Rovoamu i ovako mu govoriše:

4 Tvoj je otac metnuo na nas težak jaram; ali ti olakšaj sada tešku službu oca svoga i jaram koji je metnuo na nas, pa ćemo ti služiti.

5 On im reče: Dođite do tri dana opet k meni. I narod otide.

6 Kralj Rovoam drža veće sa starcima koji bejahu stajali pred Solomonom, ocem njegovim, dok bejaše živ, i reče: Kako savetujete da odgovorim narodu?

7 Oni mu odgovoriše: Ako se udobriš narodu i ugodiš mu i odgovoriš lepim rečima, oni će ti biti sluge svagda.

8 Ali Rovoam napusti savet koji mu dadoše starci, i drža veće s mlađima, koji odrastoše s njim i koji stajahu pred njim.

9 On im reče: Šta vi savetujete da odgovorim narodu koji mi reče: Olakšaj jaram koji je tvoj otac na nas metnuo?

10 I evo što mu odgovoriše mladi ljudi koji odrastoše s njim: Ovako kaži narodu koji ti reče: Otac je tvoj metnuo na nas težak jaram; a ti nam olakšaj, ovako im reci: Moj je mali prst deblji od bedara oca moga.

11 Otac je moj metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na vaš jaram; otac vas je moj šibao bičevima, a ja ću vas šibati bodljikavim bičevima.

12 U treći dan Jerovoam i sav narod dođoše k Rovoamu, kao što im beše kazao kralj: Dođite opet k meni do tri dana.

13 Kralj im odgovori oštro, jer kralj Rovoam napusti savet staraca.

14 I on odgovori kao što ga behu savetovali mladi ljudi, govoreći: Moj je otac metnuo na vas težak jaram, a ja ću još dometnuti na nj; otac vas je moj šibao bičevima a ja ću vas šibati bodljikavim bičevima.

15 Tako se kralj ogluši naroda, jer Bog beše tako uredio, da bi se ispunila reč koju Gospod beše rekao preko Ahije iz Siloma Jerovoamu, sinu Navatovu.

16 Kad sav Izrailj vide da ih se kralj ogluši, narod odgovori kralju: Kakav deo imamo mi s Davidom? Nemamo mi nasleđa sa sinom Jesejevim. Svaki u svoj šator, Izrailju! A ti Davide, pazi sad na svoju kuću! I sav Izrailj otide u šatore svoje.

17 I Rovoam kraljeva samo nad sinovima Izrailjevim koji stanovahu u gradovima Judinim.

18 Kralj Rovoam posla tada Adorama, koji beše nastojnik poreza. Ali ga sinovi Izrailjevi kamenovaše, i on pogibe. I kralj Rovoam pohita na kola i uteče u Jerusalim.

19 Tako Izrailj otpade od doma Davidova do današnjega dana.

Glava 11.

1 Kad Rovoam dođe u Jerusalim, on sazva dom Judin i Venijaminov, sto i osamdeset hiljada odabranih ratnika, da bi oni ratovali protiv Izrailja, da ga povrate pod Rovoamovu vlast.

2 Ali reč Gospodnja ovako progovori Semaji, čoveku Božjemu:

3 Govori Rovoamu sinu Solomonovu kralju Judinu i svim sinovima Izrailjevim od Jude i Venijamina, i reci im:

4 Ovako govori Gospod: Ne idite i ne vodite rat protiv braće svoje, vratite se svaki svojoj kući, jer je to od mene. Oni poslušaše reč Gospodnju, vratiše se i napustiše nameru da se krenu protiv Jerovoama.

5 Rovoam sede u Jerusalimu i sazida tvrdih gradova u Judi.

6 On sazida Vitlejem, Itam, Tekuju,

7 Vet-Sur, Sohot, Odolam,

8 Gat, Marisu, Zif,

9 Adoraim, Lahis, Aziku,

10 Saraju, Ejalon i Hevron, koji su u zemlju Judinoj i Venijaminovoj,

11 i utvrdi ih, i namesti u njima zapovednike i slagališta životnih namirnica, ulja i vina.

12 On ostavi u svakom od tih gradova štitova i kopalja i utvrdi ih jako. Juda i Venijamin bejahu njegovi.

13 Sveštenici i Leviti koji bejahu po svemu Izrailju sabraše se k njemu iz svih svojih krajeva,

14 jer Leviti napustiše predgrađa svoja i imanja svoja i dođoše u Judu i u Jerusalim, jer im Jerovoam i sinovi njegovi ometahu da vrše službu sveštenika Gospodnjih.

15 Jerovoam postavi sebi sveštenike za visine i za jarce i za teoce koje beše načinio.

16 Oni, iz svih krajeva Izrailjevih, kojima beše u srcu volja da traže Gospoda, Boga Izrailjeva, dođoše u Jerusalim za Levitima, da prinesu žrtve Gospodu, Bogu otaca svojih.

17 Tako oni učvrstiše kraljevstvo Judino i utvrdiše Rovoama, sina Solomonova, za tri godine; jer za te tri godine hođahu putem Davidovim i Solomonovim.

18 Rovoam uze za ženu Maeletu, kćer Jerimota, sina Davida i Avihaile kćeri Elijava, sina Jesejeva.

19 Ona mu rodi sinove: Jeusa, Samariju i Zama.

20 Posle nje uze Mahu, kćer Avesaloma, koja mu rodi Aviju, Ataja, Zivu i Selomita.

21 Rovoam voljaše Mahu, kćer Avesalomovu više od svih žena svojih i inoča svojih; jer je on imao osamnaest žena i šezdeset inoča, i rodi dvadeset i osam sinova i šezdeset kćeri.

22 Rovoam dade prvo mesto Aviji sinu Mahinu i postavi ga za poglavicu nad oraćom njegovom, jer je hteo da ga učini kraljem.

23 I radeći lukavo rasturi sve sinove svoje po svim krajevima Jude i Venijamina, po svim tvrdim gradovima, te im dade izobila hrane i dovede im mnogo žena.

Glava 12.

1 Kad se Rovoam učvrsti u svom kraljevstvu i osnaži se, on napusti zakon Gospodnji i sa njim napusti ga i sav Izrailj.

2 Pete godine kraljevanja Rovoamova Sisak, kralj Egipatski krenu na Jerusalim, jer oni behu zgrešili Gospodu.

3 On imaše hiljadu i dve stotine kola i šezdeset hiljada konjanika i sa njim se krenu iz Egipta nebrojen narod Luveja, Suheja i Huseja.

4 On uze tvrde gradove Judine i dođe do Jerusalima.

5 Tada Semaja prorok dođe k Rovoamu i poglavicama Judinim koji se, ispred Sisaka, bejahu sklonili u Jerusalim, i reče im: Ovako govori Gospod: Vi napustiste mene, i zato i ja napuštam vas i predajem vas u ruke Sisaku.

6 Poglavice Izrailjeve i kralj se poniziše i rekoše: Pravedan je Gospod!

7 I kad Gospod vide da se poniziše, reč Gospodnja progovori Semaju: Poniziše se, neću ih potrti nego ću im sada dati izbavljenje, i gnev moj se neće izliti preko Sisaka na Jerusalim;

8 nego će mu biti podložni, da znaju šta je meni služiti, a šta je služiti kraljevstvima drugih zemalja.

9 Sisak kralj Egipatski, krenu se na Jerusalim. On uze blago doma Gospodnjega i blago doma kraljeva, on uze sve. On uze i zlatne štitove koje beše načinio Solomon.

10 Na mesto njih Rovoam načini štitove od bakra i predade ih poglavicama ulaka koji čuvahu vrata doma kraljeva.

11 Svaki put kad kralj iđaše u dom Gospodnji, ulaci dolažahu i nošahu ih, a posle ih opet ostavljahu u sobu od ulaka.

12 Kako se Rovoam unizi, odvrati se od njega gnev Gospodnji, i Gospod ga ne zatre sasvim. I u Judi beše još dobra.

13 Kralj Rovoam se učvrsti i kraljeva u Jerusalimu. Kad se zakralji, Rovoam imaše četrdeset i jednu godinu i on kraljeva sedamnaest godina u Jerusalimu, u gradu koji Gospod izabra između svih plemena Izrailjevih da onde namesti ime svoje. Materi njegovoj beše ime Nama, Amonka.

14 On počini zlo, jer ne upravi srce svoje da traži Gospoda.

15 Dela Rovoamova, prva i poslednja, nisu li zapisana u knjizi proroka Semaje i proroka Ida, između rodoslovskih spiskova? Rat među Rovoamom i Jerovoamom traja jednako.

16 Rovoam počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u gradu Davidovom. Na njegovo se mesto zakralji Avija, sin njegov.

Glava 13.

1 Osamnaeste godine kraljevanja Jerovoamova, zakralji se Avija nad Judom.

2 On kraljeva tri godine u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Mihaja, kći Urilova iz Gavaje.

3 Između Avije i Jerovoama beše rat. Avija započe rat s hrabrom vojskom od četiri stotine hiljada ratnika; a Jerovoam uvrsta prema njemu vojsku od osam stotina hiljada hrabrih ratnika.

4 Avija stade navrh brda Semarajima u gori Jefremovoj i reče: Čujte me, Jerovoame i sav Izrailju!

5 Ne trebaše li da znate da je Gospod, Bog Izrailjev, dao Davidu za uvek kraljevstvo nad Izrailjem, njemu i sinovima njegovim savezom nepokolebljivim?

6 Ali Jerovoam, sin Navatov, sluga Solomona, sina Davidova, usta i pobuni se protiv gospodara svoga.

7 K njemu se skupiše ljudi praznovi i nevaljali i odapreše se Rovoamu, sinu Solomonovu. Rovoam beše mlad i plašljiv i ne ima snage protiv njih.

8 I vi sad mislite da ćete pobediti nad kraljevstvom Gospodnjim, koje je u rukama sinova Davidovih; i vas je mnogo i imate kod sebe zlatne teoce koje vam je načinio Jerovoam da su vam bogovi.

9 Niste li vi oterali sveštenike Gospodnje, sinove Aronove i Levite, i načinili sebi sveštenike kao narodi drugih zemalja? Ko je god dolazio sa teletom i sa sedam ovnova da oi bio posvećen, postajao je sveštenik onoga što nije Bog.

10 Ali je za nas Gospod, Bog naš, i mi ga nismo napustili, i sveštenici koji služe Gospodu jesu sinovi Aronovi, a Leviti vrše svoju službu.

11 Mi svako jutro i svako veče prinosimo žrtve Gospodu, i kadimo mirisima i postavljamo hlebove na čistu trpezu, i svako veče palimo žiške na zlatnom svećnjaku, jer držimo što je Gospod, Bog naš, naredio. A vi ga napustiste.

12 Evo s nama su, na čelu su nam Bog i sveštenici njegovi, i kod nas su trube glasne da zatrube protivu vas. Sinovi Izrailjevi!, ne ratujte protiv Gospoda, Boga otaca svojih, jer nećete nikakvog uspeha imati.

13 Jerovoam ih s pomoću jedne zasede napadne s leđa, a njegova vojska beše prema Judi, kome s leđa stajaše zaseda.

14 Oni od Jude, obazrevši se, videše da su imali da se biju spred i s leđa. Oni zavapiše ka Gospodu, a sveštenici zatrubiše u trube.

15 Ljudi iz Jude podigoše poklič bojni, i na poklič oojni, udari Gospod Jerovoama i ceo Izrailj pred Avijom i Judom.

16 Sinovi Izrailjevi utekoše ispred Jude i Bog mu ih dade u ruke.

17 Avija i narod njegov zadade im veliki poraz i od Izrailja pade pet stotina hiljada odabranih ljudi.

18 Sinovi Izrailjevi behu tad pokoreni a sinovi Judini odnesoše pobedu, Jer se osloniše na Gospoda, Boga otaca svojih.

19 Avija potera Jerovoama, i uze mu nekoliko gradova, Vetilj i gradove njegove, Jesamu i gradove njegove, i Efron i gradove njegove.

20 Jerovoam ne ima više snage za vremena Avijina; i Gospod ga udari i on umre.

21 Ali Avija posta moćan. On uze četrnaest žena i rodi dvadeset i dva sina i šesnaest kćeri.

22 Ostala dela Avijina, što on uradi i što on govori, zapisana su u knjizi proroka Ida.

Glava 14.

1 Avija počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u gradu Davidovu. I Asa, sin njegov, zakralji se na njegovo mesto.

Za njegova vremena zemlja bi deset godina u miru.

2 Asa učini ono što je dobro i pravo pred očima Gospoda, Boga njegova.

3 On obori tuđe oltare i visine, izlomi likove i izbaci idole.

4 On zapovedi sinovima Judinim da traže Gospoda, Boga otaca sovjih, i da izvršuju zakon i zapovesti.

5 On učini da po svim gradovima Judinim nestane visina i sunčanih likova i za njegova vremena zemlja bi pred njim u miru.

6 On sazida tvrde gradove u zemlji Judinoj, jer zemlja beše u miru i ne beše rata protiv njega onih godina, jer mu Gospod dade mir.

7 On reče Judi: Sazidajmo ove gradove i opašimo ih zidom, vratima i prevornicama, dok je zemlja naša, jer mi tražismo Gospoda, Boga svoga, tražismo ga, i on nam dade mir na sve strane. Oni dakle zidaše i imaše uspeha.

8 Asa imaše vojsku od trista hiljada ljudi od Jude, sa štitovima i kopljima i dvesta i osam-deset hiljada ljudi od Venijamina sa štitovima i lukovima. Svi bejahu hrabri vojnici.

9 Na njih iziđe Zara Etiopljanin s vojskom od hiljadu hiljada ljudi i od tri stotine kola i on nastupi do Marise.

10 Asa se krenu na njega, i vojske se uvrstaše u dolini Sefati kod Marise.

11 Asa prizva Gospoda, Boga svoga, govoreći: Gospode, ti sam možeš da pomogneš slabome kao i silnome. Pomozi nam, Gospode, Bože naš, jer se mi u tebe uzdamo i u tvoje ime dođosmo protiv ovog mnoštva. Gospode, ti si Bog naš; ne daj da čovek bude jači od tebe.

12 Gospod udari Etiopljane pred Asom i pred Judom i Etiopljani pobegoše.

13 Asa i narod koji beše s njim, teraše ih sve do Gerara, i Etiopljani padoše a da ne uspeše da spasu život jer behu uništeni od Gospoda i od vojske njegove.

14 Asa i narod njegov pokupiše veliki plen; oni udariše gradove oko Gerara, jer dođe na njih strah od Gospoda.

15 Oni udariše i na stanove pastirske i odvedoše mnogo ovaca i kamila. Zatim se vratiše u Jerusalim.

Glava 15.

1 Duh Božji bi na Azariji, sinu Odidovu,

2 i Azarija otide pred Asu i reče mu. Čujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo! Gospod je s vama, jer ste vi s njim, i ako ga tražite naći ćete ga; ako li ga ostavite i on će vas ostaviti.

3 Dugo je Izrailj bio bez pravoga Boga i bez sveštenika koji bi učili i bez zakona.

4 Ali su se oni u teskobi svojoj obratili ka Gospodu, Bogu Izrailjevu, i tražili ga, i našli su ga.

5 Ali u to vreme ne beše mira onima koji su odlazili i dolazili, jer među stanovnicima zemlje beše velika buna,

6 i narodi potirahu jedni druge i gradovi jedni druge, jer ih Bog beše svakojakim nevoljama smeo.

7 Zato budite vi hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer će se naći plata za trud vaš.

8 Kad Asa ču te reči i proroštvo proroka Odida, ohrabri se, i on istrebi sve gadosti iz sve zemlje Judine i Venijaminove i iz gradova koje beše uzeo u gori Jefremovoj, i ponovi oltar Gospodnji, koji beše pred tremom Gospodnjim.

9 Zatim sazva sve pleme Judino i Venijaminovo, i one od Jefrema, od Manasije, i Simeona koji stanovahu usred njih, jer se mnogi od naroda Izrailjeva behu pridružili njemu kad videše da je Gospod, Bog njegov, s njim.

10 Oni se skupiše u Jerusalim trećega meseca petnaeste godine kraljevanja Asina.

11 Tog dana prinesoše Gospodu žrtve od plena koji dognaše, sedam stotina volova i sedam hiljada ovaca.

12 Oni uhvatiše veru da traže Gospoda, Boga otaca svojih, svim srcem svojim i svom dušom svojom;

13 a svaki koji ne bi tražio Gospoda, Boga Izailjeva, imao je da se pogubi, bio mali ili veliki, čovek ili žena.

14 Zakleše se na vernost Gospodu glasom velikim, uz klikovanje i uz zvuk truba i rogova.

15 Sav se narod Judin obradova radi te zakletve, jer se zakleše iz svega srca svoga i od sve volje svoje ga tražiše i nađoše ga. I Gospod im dade mir na sve strane.

16 Asa svrže s kraljevske vlasti i Mahu, mater svoju, jer beše podigla idola Astarti. Asa obori idola njezina, izlomi ga i sažeže ga na potoku Kedronu.

17 Ali visine ne nestaše sasvim u Izrailju i ako je srce Asino svega veka njegova bilo upravljeno ka Gospodu.

18 On unese u dom Božji ono što beše posvetio otac njegov i ono što on sam beše posvetio, srebro, zlato i vaze.

19 I ne bi rata do trideset i pet godine kraljevanja Asina.

Glava 16.

1 Trideset i šeste godien kraljevanja Asina krenu se Vasa, kralj Izrailjev, protiv Jude; a on sazida Ramu da spreči onima od Ase, kralja Judina i izlaz i ulaz.

2 Asa uze srebro i zlato iz riznica doma Gospodnjega i doma kraljeva i posla Ven-Adadu, kralju Sirskome, koji življaše u Damasku i poruči mu:

3 Neka bude savez između mene i teoe kao što beše savez između moga oca i tvoga oca. Evo šaljem ti srebra i zlata. Hajde, pokvari savez s Vasom, kraljem Izrailjevim, da bi se on udaljio od mene.

4 Ven-Adad posluša kralja Asu i posla vojvode svoje na gradove Izrailjeve i oni osvojiše Ijon, Dan, Avel-Majim i sva slagališta u gradovima Neftalimovim.

5 Kad Vasa sazna za to, presta zidati Ramu i ostavi radove započete.

6 Kralj Asa upotrebi sav narod Judin za prenos kamenja i drva kojim Vasa zidaše Ramu i posluži se njim da sazida Gavaju i Mispu.

7 U to vreme dođe k Asi, kralju Judinu, Ananije, videlac, i reče mu: Što si se naslonio na kralja Sirskoga a nisi se naslonio na Gospoda, Boga svoga, zato se vojska kralja Sirskoga izmače iz ruku tvojih.

8 Nisu li Etiopljani i Luveji imali velike vojske i vrlo mnogo kola i konjanika?, i kad si se naslonio na Gospoda, on ti ih u ruke dade.

9 Jer oči Gospoda gledaju po svoj zemlji da bi pokazao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu. Ludo si u tome radio jer ćeš od sada imati rat.

10 Asa se razgnevi na videoca i baci ga u tamnicu, jer se rasrdi na njega za to. U to vreme Asa potlači i neke iz naroda.

11 Dela Asina, prva i poslednja, zapisana su u knjizi kraljeva Judinih i Izrailjevih.

12 U trideset i devetoj godini svog kraljevanja, Asa se razbole od nogu, i bolest njegova bi vrlo teška. Ali ni u bolesti svojoj ne traži Gospoda nego lekare.

13 Asa počinu kod otaca svojih i umre četrdeset prve godine kraljevanja svoga.

14 On bi sahranjen u grob njegov, koji on iskopa sebi u gradu Davidovu. Položiše ga na postelju koju beše okitio aromatima i mirisima spremljenim po mirisarskoj veštini, i u njegovu počast se spali vrlo velika količina mirisa.

Glava 17.

1 Josafat, sin njegov, zakralji se na njegovo mesto.

2 On se utvrdi prema Izrailju; ponamešta vojsku po svim tvrdim gradovima Judinim i po zemlji Judinoj i po gradovima Jefremovim koje zadobi Asa, otac njegov.

3 Gospod bi s Josafatom, jer on pođe pravim putevima Davida, oca svoga, i ne traži Vale;

4 jer se on obrati Bogu oca svoga i vlada se po zapovestima njegovim, ne povodeći se za onim što činjahu sinovi Izrailjevi.

5 Gospod utvrdi kraljevstvo u ruci Josafata, kome sav narod Judin davaše dare, i koji steče veliko blago i slavu.

6 Srce njegovo ojača na putevima Gospodnjim i on još učini da ne stane u Judi visina i dola.

7 Treće godine svog kraljevanja on dade nalog poglavicama svojim Ven-Ailu, Ovadiju, Zahariji, Netanilu i Miheji da uče po gradovima Judinim.

8 S njima posla i Semaju, Nataniju, Zevadiju, Asala, Semiramota, Jonatana, Adoniju, Toviju i Tov-Adoniju, Levite, i sveštenike Elisamu i Jorama.

9 Oni učahu u Judi imajući pri sebi knjigu zakona Gospodnjega. Oni obiđoše sve gradove Judine učeći narod.

10 Strah od Gospoda obuze sva kraljevstva zemalja oko Jude i ne zaratiše na Josafata.

11 I neki Filisteji donosiše Josafatu dare i danak u srebru, a Arapi mu dogonjahu stoku, po sedam hiljada i sedam stotina ovnova i po sedam hiljada i sedam stotina jaraca.

12 Josafat se podizaše do najvišeg stepena veličine. On sazida u Judi zamke i gradove za slagališta.

13 On dade izvršiti velike radove u gradovima Judinim i imaše hrabrih junaka kao vojnike u Jerusalimu.

14 Evo popisa njihovog po domovima otaca njihovih. Od Jude, tisućnici: Adna, vojvoda, sa tri stotine hiljada hrabrih junaka;

15 pored njega Joanan, vojvoda, sa dvesta i osamdeset hiljada ljudi;

16 a pored njega Amasija, sin Zihrijev, koji se svojevoljno posveti Gospodu, sa dvesta hiljada hrabrih junaka.

17 Od Venijamina: Elijada, hrabar junak sa dvesta hiljada ljudi naoružanih lukom i štitom,

18 a pored njega Jozavad sa sto i osamdeset hiljada ljudi naoružanih za rat.

19 To behu oni koji behu u službi kraljevoj osim onih koje kralj beše ponameštao po svim tvrdim gradovima Jude.

Glava 18.

1 Josafat imaše veliko bogatstvo i mnogo slave, i on se ženidbom srodi s Ahavom.

2 Posle nekoliko godina on otide k Ahavu u Samariju; i Ahav nakla za njega i za narod koji beše s njim mnogo ovaca i volova i nagovori ga da krene na Ramot Galadski.

3 Ahav, kralj Izrailjev, reče Josafatu, kralju Judinu: Hoćeš li ići sa mnom na Ramot Galadski? Josafat mu odgovori: Ja kao i ti, i moj narod kao i tvoj narod, ići ćemo s tobom da napadnemo na njega.

4 Josafat reče zatim kralju Izrailjevu: Pitaj sad, molim te, reč Gospodnju.

5 Kralj Izrailjev sazva proroke svoje, četiri stotine ljudi, i reče im: Hoćemo li ići na Ramot Galadski ili ću se okaniti? I oni odgovoriše: Idi, i Gospod će ga dati kralju u ruke.

6 Ali Josafat reče: Nema li tu više ni jednog proroka Gospodnjeg da ga pitamo?

7 Kralj Izrailjev odgovori Josafatu: Ima još jedan čovek preko koga bismo mogli upitati Gospoda, ali ja mrzim na njega, jer mi ne proriče dobra nego svagda zlo. To je Miheja, sin Jemlin. I Josafat reče: Neka kralj ne govori tako!

8 Tada kralj Izrailjev dozva jednog evnuha i reče mu: Dovedi mi odmah Miheju, sina Jemlina.

9 Kralj Izrailjev i Josafat, kralj Judin, seđahu svaki na svom prestolu, obučeni u kraljevske haljine; seđahu na trgu kod vrata Samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.

10 Sedekija, sin Hananin, beše načinio sebi gvozdene rogove, i on reče: Ovako govori Gospod: Ovim ćeš rogovima bosti Sirce dokle ih ne istrebiš.

11 I svi proroci prorokovahu jednako, govoreći: Idi na Ramot Galadski! Uspećeš i Gospod će ga predati kralju u ruke.

12 Glasnik koji beše otišao da dozove Miheju reče mu: Evo proroci proriču svi jednim glasom dobro kralju; neka i tvoja reč bude kao njihova i govori dobro.

13 Miheja odgovori: Živ je Gospod! Govoriću ono što Bog moj reče.

14 Kad on dođe kralju, kralj mu reče: Miheja, hoćemo li ići na Ramot Galadski, ili ću se okaniti? On odgovori: Idite! Uspećete, i oni će vam se predati u ruke.

15 I kralj mu reče: Koliko ću te puta zaklinjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?

16 Miheja odgovori: Vidim sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, i Gospod govori: Ovi ljudi nemaju gospodara, neka se svaki vrati svojoj kući s mirom!

17 Kralj Izrailjev reče Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati dobro nego zlo?

18 I Miheja reče: Čujte dakle reč Gospodnju! Videh Gospoda koji je sedeo na prestolu svome i svu vojsku nebesku koja mu stajaše s desne i s leve strane.

19 I Gospod reče: Ko će navesti Ahava, kralja Izrailjeva, da otide na Ramot Galadski i da padne? Oni odgovoriše jedan na jedan drugi na drugi način.

20 I jedan duh dođe pred Gospoda i reče: Ja ću ga navesti. Gospod mu reče: Kako?

21 On odgovori: Izići ću i biću lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. Gospod reče: Izvešćeš ga i uspećeš; idi i učini tako.

22 Zato je eto Gospod metnuo lažljiv duh u usta tih proroka tvojih, i Gospod je izrekao zlo na tebe.

23 Tada Sedekija, sin Hananin, pristupivši udari Miheju po obrazu govoreći: Kojim je putem išao duh Gospodnji od mene da tebi govori?

24 Miheja odgovori: Videćeš onog dana kad budeš trčao iz sobe u sobu da se sakriješ.

25 Kralj Izrailjev reče: Uhvatite Miheju i odvedite ga k Amonu, zapovedniku gradskome, i k Joasu, sinu kraljevom,

26 i recite im: Ovako govori kralj: Metnite ovog čoveka u tamnicu i hranite ga hlebom i vodom žalosti dokle se ne vratim u miru.

27 I Miheja reče: Ako se vratiš u miru, nše Gospod govorio preko mene. On reče još: Čujte svi narodi!

28 Kralj Izrailjev i Josafat, kralj Judin, pođoše na Ramot Galadski.

29 Kralj Izrailjev reče Josafatu: Ja ću se preobući kad pođem u boj, a ti obuci svoje odelo. I kralj Izrailjev se preobuče i pođoše u boj.

30 Kralj Sirski dade ovu zapovest vojvodama kola svojih: Ne udarajte ni na maloga ni na velikoga, nego na samoga kralja Izrailjeva.

31 Kad vojvode od kola videše Josafata, oni rekoše: To je kralj Izrailjev. I okrenuše se da udare na nj Ali Josafat povika i Gospod mu pomože, i Bog ih odvrati od njega.

32 Vojvode od kola, videvši da on nije kralj Izrailjev, odstupiše od njega.

33 Tada jedan vojnik zastreli iz luka nagonom i ustreli kralja Izrailjeva među kopče od oklopa. Kralj reče svom vozaču: Okreni kola i izvedi me iz boja, jer sam ranjen.

34 Boj bi žestok toga dana. Kralj Izrailjev osta na kolima svojim pred Sircima do večera i umre o sunčanom zahodu.

Glava 19.

1 Josafat, kralj Judin, vrati se s mirom domu svome u Jerusalimu.

2 Juj, sin Ananijev, prorok, iziđe preda nj. I on reče kralju Josafatu: Treba li pomagati bezdušnike, i ljubiš li ti one koji mrze Gospoda? Zato se razgnevi na tebe Gospod.

3 Ali se našlo dobra na tebi što si istrebio idole iz zemlje i što si upravio srce svoje da Boga traži.

4 Josafat osta u Jerusalimu. I on opet prođe kroz narod od Virsaveje do gore Jefremove i povrati ih ka Gospodu, Bogu otaca njihovih.

5 On postavi sudije u zemlji po svim tvrdim gradovima Judinim, u svakom gradu.

6 I reče sudijama: Gledajte šta ćete raditi, jer nećete vi za ljude suditi, nego za Gospoda koji će biti pored vas kad budete sudili.

7 Zato neka bude strah od Gospoda u vama, bdite nad delima svojim, jer u Gospoda, Boga našega, nema nepravde, niti obzira prema bilo kome, niti primanja poklona.

8 Kad se povrati u Jerusalim, Josafat postavi za sudove Gospodnje i za raspre neke od Levita, od sveštenika i od poglavica domova Izrailjevih,

9 i dade im ove zapovesti: Ovako ćete raditi u strahu od Gospoda, verno i cela srca.

10 U svakoj raspri koji dođe pred vas od braće vaše što sede po gradovima svojim, za kakvo ubistvo, ili u pogledu kojeg zakona ili zapovesti, naredbe ili propisa, obavestićete ih da ne bi grešili Gospodu, da ne dođe gnev njegov na vas i na braću vašu. Tako činite i nećete biti krivi.

11 I evo vama je na čelu prvosveštenik Amarija za sve poslove Gospodnje, a Zavdija, sin Ismailov, vođ doma Judina, za sve poslove kraljevske. Budite čvrsti i delajte, i Gospod nek bude sa onim koji dobro čini.

Glava 20.

1 Posle toga sinovi Moavovi i sinovi Amonovi i s njima i neki od Amonaca krenuše u rat na Josafata.

2 Javiše Josafatu govoreći: Ide na tebe veliko mnoštvo ispreko mora, od Sirije, i eno ih u Asason-Tamaru, a to je En-Gad,

3 U strahu svome obrati se Josafat Gospodu i oglasi post po svoj zemlji Judinoj.

4 Sinovi Judini se skupiše da zazovu Gospoda i dođoše ljudi iz svih gradova Judinih da traže Gospoda.

5 Josafat stade usred zbora Judina i Jerusalimskog u domu Gospodnjemu, pred novim tremom.

6 I reče: Gospode, Bože otaca naših, nisi li ti Bog na nebesima i ne vladaš li ti nad svim kraljevstvima naroda? Nije li u tvojoj ruci sila i moć, a da ti niko ne može odoleti?

7 Nisi li ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svoga Izrailja, i dao je za uvek potomstvu Avrama koji te ljubljaše?

8 Oni se naseliše u njoj i sagradiše ti u njoj svetilište za ime tvoje, govoreći:

9 Ako nas zadesi kakvo zlo, mač, sud, kuga ili glad, staćemo pred ovim domom i pred tobom, jer je u ovom domu ime tvoje. Zavapićemo k tebi iz teekobe svoje, i ti ćeš uslišiti i ti ćeš izbavljati.

10 A sada evo, sinovi Amonovi i Moavovi i oni iz gore Sira, kroz koje nisi dao sinovima Izrailjevim da prolaze kad iđahu iz zemlje Egipatske, nego ih obiđoše i ne istrebiše,

11 evo nas sad nagrađuju dolazeći da nas isteraju iz nasleđa tvoga koje si nam ti predao.

12 Bože naš, zar im ti nećeš suditi? Jer mi nemamo snage da se opremo tome mnoštvu velikome, koje ide na nas, niti znamo šta da činimo, nego su oči naše uprte u tebe.

13 Svi sinovi Judini stajahu na nogama pred Gospodom, s decom svojom, ženama svojim i sinovima svojim.

14 Tada duh Gospodnji siđe usred zbora na Jazila, sina Zaharije, sina Venaje, sina Jaila, sina Matanijina, Levita, od sinova Asafovih.

15 I Jazilo reče: Slušajte, svi sinovi Jude i stanovnici Jerusalima i ti kralju Josafate! Ovako vam govori Gospod: Ne bojte se i ne plašite se toga mnoštva velikoga, jer nećete vi da se bijete nego Bog.

16 Iziđite sutra na njih; oni će poći uz brdo Zis i naći ćete ih na kraj potoka prema pustinji Jeruilu.

17 Ne treba vi da se bijete u ovom boju. Pokazujte se, držite se tu i videćete izbavljenje koje će vam Gospod dati. Juda i Jerusalime, ne bojte se i ne plašite se. Iziđite sutra na njih i Gospod će biti s vama!

18 Josafat sagnu lice k zemlji i svi Judejci i stanovnici Jerusalima padoše pred Gospodom, i pokloniše se Gospodu.

19 Leviti od sinova Katovih i od sinova Korejevih ustaše i silnim glasom hvališe Gospoda, Boga Izrailjeva.

20 Sutradan iziđoše rano u pustinju Tekujsku. Pri polasku dođe Josafat i reče: Čujte me Judejci stanovnici Jerusalima! Uzdajte se u Gospoda, Boga svoga, i bićete jaki, uzdajte se u proroke njegove i uspećete.

21 Zatim, u dogovoru s narodom odredi pevače koji su u svečanim haljinama išli pred vojskom i slavili Gospoda, govoreći: Hvalite Gospoda, jer je do veka milosrđe njegovo!

22 Kad počeše pesmu i hvalu, postavi Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na one iz gore Sira koji iđoše na Judu. I oni behu potučeni.

23 Sinovi Amonovi i Moavovi ustaše na stanovnike iz gore Sira, da ih pobiju i potru, i kad pobiše one iz gore Sira, udariše jedni na druge, te se potrše među sobom.

24 Kad Juda dođe do visa prema pustinji i pogleda na mnoštvo, gle, tu behu samo leševi po zemlji i ni jedan ne beše umakao.

25 Josafat i narod njegov pođoše da pokupe plen i među leševima nađoše mnogo blaga i skupocenih nakita, i napleniše toliko da već ne mogahu nositi. Tri dana kupiše plen, jer ga beše mnogo.

26 U četvrti dan skupiše se u dolini Veraki^[1], gde blagosloviše Gospoda. Zato se prozva ono mesto dolina Veraka i to mu ime osta i do danas.

27 Svi ljudi iz Jude i iz Jerusalima s Josafatom na čelu krenuše se u veselju put Jerusalima, jer ih Gospod beše oveselio izbavivši ih od neprijatelja njihovih.

28 Oni uđoše u Jerusalim i u dom Gospodnji pod zvukom psaltira, harfi i truba.

29 Strah od Boga obuze sva kraljevstva drugih zemalja kad čuše da se Gospod borio protiv neprijatelja Izrailjevih.

30 I smiri se kraljevstvo Josafatovo, jer mu Bog njegov dade mir na sve strane.

31 Josafat kraljeva nad Judom. On je imao trideset i pet godina kad poče kraljevati, i kraljeva dvadeset i pet godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Azuva, kći Silejeva.

32 On pođe putem oca svoga Ase, i ne skrenu s njega, čineći ono što je pravo pred očima Gospodnjim.

33 Ali visine ne nestaše sasvim, jer narod ne beše još tvrdo upravio srce svoje k Bogu otaca svojih.

34 Ostala dela Josafatova, prva i poslednja, zapisana su u knjizi Juja, sina Ananijeva, koja je uvrštena u knjigu kraljeva Izrailjevih.

35 Zatim se Josafat, kralj Judin, združi s Ohozijom, kraljem Izrailjevim čije je vladanje bilo neduševno.

36 On se združi s njim zbog gradnje lađa koje su trebale da plove u Tarsis, i oni izgradiše lađe u Esion-Gaveru.

37 Tada Elijezer, sin Dodavin, iz Marise, prorokova protiv Josafata, govoreći: Zato što si se združio s Ohozijom, Gospod razmeće delo tvoje. I lađe se razbiše i ne mogoše ploviti u Tarsis.

Glava 21.

1 Josafat počinu kod otaca svojih i bi sahranjen kod otaca svojih u gradu Davidovu. I Joram, sin njegov zakralji se na mesto njegovo.

2 Joram imaše braće, sinove Josafatove; to behu: Azarija, Jehilo, Zaharija, Azarija, Mihailo i Sefatija.

3 Otac im beše dao velike darove, srebra i zlata i skupocenih stvari sa tvrdim gradovima u Judi; ali kraljevstvo dade Joramu, jer on beše prvenac.

4 Kad Joram preuze kraljevstvo oca svoga i učvrsti se, dade pobiti mačem svu braću svoju a i neke poglavice Izrailjeve.

5 Joram imaše trideset i dve godine kad se zakralji i kraljeva osam godina u Jerusalimu.

6 On pođe putem kraljeva Izrailjevih, kao što beše činio dom Ahavov, jer se oženi kćerju Ahavovom i on učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim.

7 Ali Gospod ne hte zatrti doma Davidova radi saveza koji učini s Davidom i obećanja koja mu beše dao da će mu dati uvek jedno kandilo, njemu i sinovima njegovim.

8 Za njegova vremena odvrže se Edom od Jude i postavi sebi kralja.

9 Joram se krenu s vojvodama svojim i sa svim kolima svojim. Ustavši noću, potuče Edomce koji ga behu opkolili i zapovednike od kola.

10 Pobuna Edomaca na Judu potraja od ovog dana. U isto vreme odvrže se od njega i Livna, jer on beše napustio Gospoda, Boga otaca svojih.

11 Joram podiže i visine po brdima Judinim, i navede na porok Jerusalimljane i prelasti Judu.

12 Dođe mu knjiga od proroka Ilije govoreći: Ovako govori Gospod, Bog Davida, oca tvoga: Što nisi hodio putevima Josafata, oca svoga, i putevima Ase, kralja Judina,

13 već si hodio putem kraljeva Izrailjevih i naveo si na porok Judu i Jerusalimljane, kao što je dom Ahavov naveo na porok Izrailja, i još si i braću svoju bolju od sebe, dom oca svoga, pobio,

14 gle Gospod će udariti velikim bičem narod tvoj, sinove tvoje, i žene tvoje, i sve što imaš;

15 a tebe će udariti užasnom bolešću, bolešću utrobe koja će iz dana u dan sve jača biti dok ti od silnih bolova ne iziđu creva napolje.

16 I Gospod nadraži na Jorama duh Filisteja i Arapa sa granice Etiopske.

17 Oni se krenuše na zemlju Judinu, prodreše u nju, opljačkaše sve blago koje se naće u domu kraljevu i odvedoše i sinove njegove i žene njegove, tako da mu ne osta ni jedan sin osim Joahaza^[2], najmlađeg od sinova njegovih.

18 Posle svega toga udari ga Gospod bolešću utrobe kojoj ne beše leka;

19 i iz dana u dan ta bolest bivaše sve jača i kad se navršiše dve godine Joramu. iziđoše creva od silnih bolova. On umre u užasnim bolovima i narod ne pali mirisa u njegovu počast kao što je činio ocima njegovim.

20 On imaše trideset i dve godine kad poče kraljevati, i kraljeva osam godina u Jerusalimu. On preminu, a da niko ne zažali za njim, i bi sahranjen u gradu Davidovu, ali ne u grob kraljevski.

Glava 22.

1 Stanovnici Jerusalima zakraljiše na njegovo mesto Ohoziju, najmlađega sina njegovog, jer starije beše pobila vojska koja beše došla s Arapima; i tako Ohozija, sin Joramov, posta kralj Judin.

2 Ohozija imaše četrdeset i dve godine kad poče kraljevati i kraljeva godinu dana u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Gotolija, kći Amrijeva.

3 On pođe putem doma Ahavova, jer mu mati davaše pogane savete.

4 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, kao i dom Ahavov; jer mu oni behu savetnici po smrti oca njegovog, na pogibao njegovu.

5 Po njihovom savetu on iziđe s Joramom, sinom Ahavovim kraljem Izrailjevim, u rat na Azaila, kralja Sirskoga, u Ramot Galadski. Onde Sirci raniše Jorama.

6 Joram se vrati, da se leči u Jezraelu od rane koju mu zadaše u Rami kad se boraše sa Azailom, kraljem Sirskim. Azarija^[3], sin Joramov, kralj Judin, dođe u Jezrael da obiđe Jorama, sina Ahavova, jer bejaše bolestan.

7 Ali to bi od Boga na propast Ohoziji što dođe k Joramu, jer kad dođe pođe s Joramom na Juja, sina Nimsijina, koga Gospod pomaza da istrebi dom Ahavov.

8 I kako Juj vršaše pravdu nad domom Ahavovim, on nađe poglavice Judine i sinove braće Ohozijine, koji behu u službi Ohozijinoj, i pogubi ih.

9 On potraži Ohoziju, koji bi uhvaćen u Samariji gde se beše sakrio. Dovedoše ga k Juju i ubiše ga. Zatim ga sahraniše, jer rekoše Sin je Josafata, koji tražaše Gospoda svim srcem svojim. I ne osta niko od doma Ohozijina koji bi mogao biti kralj.

10 Gotolija, mati Ohozijina, videvši da joj sin pogibe, usta i pobi ceo kraljevski porod doma Judina.

11 Ali Josaveta, kći kraljeva, uze Joasa, sina Ohozijina i ukrade ga iz sinova kraljevih, kad ih ubijahu, te ga sakri s dojkinjom njezinom u sobi od postelja. Tako Josaveta, kći kralja Jorama, žena sveštenika Jodaja i sestra Ohozijina, sakri ga od Gotolije te ga ona ne ubi.

12 On osta s njima šest godina, sakriven u domu Božjemu. A Gotolija kraljevaše u zemlji.

Glava 23.

1 Sedme godine ohrabri se Jodaj i učini savez sa stotinicima: Azarijom, sinom Jeroamovim, Ismailom, sinom Joananovim, Azarijom, sinom Ovidovim, Masijom, sinom Adajevim i Elisafatom, sinom Zihrijevim.

2 Prolazeći zemlju Judinu oni sabraše Levite iz svih gradova Judinih, i poglavice porodica Izrailjevih i dođoše u Jerusalim.

3 Sav zbor učini savez s kraljem u domu Gospodnjemu. I Jodaj im reče: Evo, sin će kraljev kraljevati, kao što je izjavio Gospod za sinove Davidove.

4 Evo što imate da činite: Trećina vas sveštenika i Levita koji dolazite u subotu na službu čuvaće stražu na pragu;

5 druga trećina biće u kraljevom dvoru, a treća na vratima Jesodovim. Sav će narod biti u tremovima doma Gospodnjega.

6 Niko da ne ulazi u dom Gospodnji osim sveštenika i onih Levita koji su na službi. Oni neka ulaze, jer su posvećeni. I ceo će narod čuvati stražu Gospodnju.

7 Leviti će opkoliti kralja svaki s oružjem u ruci. Ko bi god ušao u dom, da se pogubi. Budite uz kralja kad ulazi i kad izlazi.

8 Leviti i sav narod Judin učiniše sve što zapovedi sveštenik Jodaj, i uzeše svaki svoje ljude, one koji dolažahu u subotu i one koji odlažahu u subotu; jer sveštenik Jodaj ne isključi ni koji red.

9 Sveštenik Jodaj dade stotinicima koplja i štitove kralja Davida, koji bejahu u domu Božjemu.

10 On postavi sav narod oko kralja, sve s oružjem u ruci, od desne strane doma do leve, prema oltaru i prema domu.

11 Tada izvedoše sina kraljeva, i metnuše mu na glavu venac i svedočanstvo, i utvrdiše ga za kralja. I Jodaj i sinovi njegovi pomazaše ga i rekoše: Živeo kralj!

12 Kad Gotolija ču viku naroda koji se sticaše i klicaše kralju, ona dođe k narodu u dom Gospodnji.

13 Ona pogleda. I gle, kralj stajaše kod svog stuba na ulasku; poglavice i trube bejahu oko kralja, sav se narod radovaše, trube trubljahu i svirači s instrumentima upravljahu pevanjem pesama hvale. Gotolija razdre haljine svoje i povika: Zavera! zavera!

14 Tada sveštenik Jodaj zapovedi da iziđu stotinici koji zapovedahu vojskom i reče im: Izvedite je iz vrsta napolje, i ko pođe za njom nek se pogubi mačem. Jer sveštenik beše rekao: Nemojte je ubiti u domu Gospodnjemu.

15 Oni joj načiniše mesto i ona otide u dom kraljevski na konjska vrata. Tu je ubiše.

16 Jodaj zaključi savez sa svim narodom, da će oni biti narod Gospodnji.

17 Zatim sav narod otide u dom Valov, te ga raskopa, izlomi oltare i likove njegove i ubi pred oltarima Matana, sveštenika Valova.

18 Jodaj uredi opet službu u domu Gospodnjemu među sveštenicima i Levitima, koje David beše odredio u domu Gospodnjemu da bi prinosili žrtve Gospodu, kao što piše u zakonu Mojsijevom, usred veselja pesama, po naredbi Davidovoj:

19 On postavi i vratare na vrata doma Gospodnjega, da ne bi ulazio niko koji bi bio zbog nečega nečist.

20 On uze stotinike i uvažene ljude koji uživahu poverenje u narodu, i ceo narod, i izvede kralja iz doma Gospodnjega. Uđoše na visoka vrata u dom kraljevski, i metnuše kralja na kraljevski presto.

21 I sav narod bi u radosti i grad bi miran. Gotoliju ubiše mačem.

Glava 24.

1 Joas je imao sedam godina kad se zakralji, i kraljeva četrdeset godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Sivija iz Virsaveje.

2 Joas učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim dokle god bi živ sveštenik Jodaj.

3 Jodaj oženi Joasa dvema ženama i Joasu ee rodiše sinovi i kćeri.

4 Zatim Joas naumi da opravi dom Gospodnji.

5 On sazva sveštenike i Levite, i reče im: Idite po gradovima Judinim i kupite svake godine od svega Izrailja srebra da se opravlja dom Boga vašega i budite revni u tome. Ali se Leviti ne požuriše.

6 Kralj pozva prvosveštenika Jodaju i reče mu: Zašto nisi pazio da Leviti donose iz Judeje i Jerusalima porezu koju propisa Mojsije, sluga Gospodnji, zboru Izrailjevu za šator od sastanka?

7 Jer bezdušna Gotolija i sinovi njezini opleniše dom Gospodnji i upotrebiše za Vale sve stvari posvećene domu Gospodnjemu.

8 Tada kralj zapovedi da se napravi jedan kovčeg i da se on metne na vrata doma Gospodnjega spolja.

9 I oglasi se po Judi i po Jerusalimu da donose Gospodu porezu koju propisa Mojsije, sluga Gospodnji, Izrailju u pustinji.

10 Sve poglavice i sav narod bi radostan i donosi se i metnu se u kovčeg sve što je trebalo da se da.

11 Kad su Leviti, videći da u kovčegu ima mnogo srebra, trebali da ga predaju kraljevim nastojnicima, tajnik kraljev i poverenik prvosveštenikov dolažahu da isprazne kovčeg, - i oni ga uzimahu i vraćahu opet na njegovo mesto. To oni činjahu svaki dan, i tako nakupiše mnogo srebra.

12 Kralj i Jodaj davahu ga nastojnicima nad radovima u domu Gospodnjemu, a ovi naimahu kamenoresce i drvodelje za opravke u domu Gospodnjemu, i radnike koji su radili predmete od gvožđa i od bakra za opravke u domu Gospodnjemu.

13 Poslenici radiše i opravke se svršiše. Oni opraviše i učvrstiše dom Gospodnji.

14 Kad završiše posao, donesoše pred kralja i Jodaja srebro koje preteče, i od toga se načini posuđe za dom Gospodnji, posuđe za službu i za žrtve, kupe i ostalo posuđe zlatno i srebrno. I svega veka Jodajeva prinošahu a stalno žrtve u domu Gospodnjemu.

15 Jodaj umre star i sit života. Kad umre imaše sto i trideset godina.

16 On bi sahranjen u gradu Davidovu kod kraljeva, jer on beše učinio dobra u Izrailju i prema Bogu i prema domu njegovome.

17 Posle Jodajeve smrti, poglavice Judine dođoše da se poklone kralju. Kralj ih posluša.

18 I oni napustiše dom Gospoda, Boga otaca svojih, i služiše Astartama i idolima. Gnev Gospodnji bi nad Judom i Jerusalimom za taj greh njihov.

19 Gospod im posla proroke da ih vrate k njemu, ali oni ne poslušaše opomene njihove.

20 Duh Gospodnji obuze Zahariju, sina sveštenika Jodaja i on dođe pred narod i reče: Ovako govori Bog: Zašto prestupate zapovesti Gospodnje? Nećete biti srećni, jer napustiste Gospoda, i zato će on vas napustiti.

21 I oni se urotiše protiv njega i kamenovaše ga po kraljevoj zapovesti u tremu Gospodnjemu. Kralj Joas se ne opomenu milosti koje mu ukaza Jodaj, otac njegov, nego dade ubiti sina njegovoga. Zaharija reče umirući: Gospod neka vidi i neka vrši pravdu!

23 Kad prođe godina, podiže se na Joasa vojska Sirska i uđe u Judu i u Jerusalim. Oni pobiše po narodu sve poglavice narodne i poslaše kralju u Damask sav plen koji upleniše.

24 Vojska Sirska dođe s malim brojem ljudi a ipak im Gospod dade u ruke vrlo veliku vojsku, jer oni bejahu napustili Gospoda, Boga otaca svojih. I Sirci izvršiše sud nad Joasom.

25 Kad oni otidoše do njega, ostaviše ga na teškoj muci, urotiše se protiv njega sluge njegove za krv sinova sveštenika Jodaja i ubiše ga na postelji njegovoj i on umre. Sahraniše ga u gradu Davidovu ali ga ne sahraniše u kraljevske grobove.

26 Evo koji su koji se urotiše protiv njega: Zavad, sin Simeate, Amonke i Jozavad, sin Šimrite, Moavke.

27 0 sinovima njegovim i o velikom broju proroštva o njemu i o opravkama doma Božjega eto zapisano je u knjizi o kraljevima. Na njegovo mesto zakralji se Amasija sin njegov.

Glava 25.

1 Amasija posta kralj u svojoj dvadeset petoj godini i kraljeva dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Joadana, iz Jerusalima.

2 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, ali ne celim srcem.

3 Kad se kraljevstvo učvrsti u rukama njegovim, on učini da se pobiju sluge njegove koje behu ubile kralja oca njegovoga.

4 Ali on ne dade da se pobiju sinovi njihovi, jer on postupi prema onome što je pisano u zakonu, u knjizi Mojsijevoj, gde Gospod daje ovu zapovest: Neće se učiniti da ocevi ginu za sinove, i neće se učiniti da sinovi ginu za oceve; nego će se učiniti da svaki za svoj greh gine.

5 Amasija skupi narod Judin i postavi po domovima otačkim tisućnike i stotinike po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoj i učini popis njihov od dvadeset godina pa na više, i nađe ih trista hiljada odabranih ljudi u stanju da nose oružje, vešti rukovanju kopljem i štitom.

6 Osim toga on najmi za sto talanata srebra sto hiljada hrabrih ljudi iz Izrailja.

7 Jedan Božji čovek dođe k njemu i reče: Kralju, da ne ide s tobom vojska Izrailjska, jer Gospod nije s Izrailjem, sa svim tim sinovima Jefremovim.

8 Ako ideš s njima, pa da si najhrabriji u boju, oboriće te Bog pred neprijateljem, jer Bog može i pomoći i oboriti.

9 Amasija reče Božjem čoveku: A šta da radim od sto talanata koje sam dao vojsci Izrailjskoj? Božji čovek odgovori: Može Gospod da ti da i više od toga.

10 Tada Amasija odvoji vojsku koja mu beše došla od Jefrema, da se ti ljudi vrate u svoje mesto. Ali se oni mnogo rasrdiše na Judu i vratiše se kući s velikim gnevom.

11 Amasija se ohrabri i povede narod svoj. Krenu u Slanu dolinu i potuče deset hiljada sinova Sirovih.

12 I sinovi Judini zarobiše žive deset hiljada ljudi koje odvedoše na vrh stene i strovališe sa vrha stene, da se svi raspadoše.

13 Ali vojnici koje Amasija vrati, da ne idu sa njim u rat, navališe na gradove Judine od Samarije do Vet-Orona, pobiše u njima tri hiljade ljudi i upleniše veliki plen.

14 Kad se Amasija vrati pošto potuče Edomce, on donese bogove sinova Sirovih i postavi ih sebi za bogove; on se pokloni pred njima i prinese im mirise.

15 Tada se gnev Gospodnji raspali na Amasiju, i on posla k njemu proroka, koji mu reče: Zašto tražiš bogove toga naroda, koji ne izbaviše svog naroda iz tvoje ruke?

16 Dok on govoraše Amasija mu reče Jesmo li tebe postavili za kraljevskog savetnika? Idi! Zašto hoćeš da pogineš? Prorok se povuče govoreći: Znam da je Gospod naumio da te uništi, kad to radiš i ne slušaš saveta moga.

17 Pošto se posavetova, Amasija kralj Judin, poruči Joasu, sinu Joahaza, sina Jujeva, kralju Izrailjevu: Dođi, da se ogledamo!

18 A Joas, kralj Izrailjev, poruči Amasiji, kralju Judinu: Trn s Livana poruči kedru Livanskome: Daj kćer svoju sinu mome za ženu! I naiđe zverje Livansko i pogazi trn.

19 Veliš, potukao si Edomce, i srce se tvoje ponese i tražiš slave. Ostani sad kod kuće svoje. Zašto bi se zapleo u zlo, da padneš i ti i Juda s tobom?

20 Ali ga Amasija ne posluša, jer Bog beše rešio da ih preda neprijatelju u ruke, zato što tražiše bogove Edomske.

21 I Joas, kralj Izrailjev, se krenu, i ogledaše se on i Amasija, kralj Judin, u Vet-Semesu Judinu.

22 Juda bi potučen od Izrailja i svi pobegoše u šatore svoje.

23 Joas, kralj Izrailjev, uhvati u Vet-Semesu Amasiju, kralja Judina, sina Joasa, sina Joahazova, i odvede ga u Jerusalim, i obori zid Jerusalimski za četiri stotine lakata, od vrata jefremovih do vrata na uglu.

24 On uze sve zlato i srebro i sve posuđe što se nađe u domu Božjemu, kod Ovid-Edoma, i u riznici doma kraljevskoga, i uze i taoce, pa se vrati u Samariju.

25 Amasija, sin Joasov, kralj Judin požive petnaest godina po smrti Joasa, sina Joahaza, kralja Izrailjeva.

26 Ostala dela Amasijina, prva i poslednja, nisu li zapisana u knjizi kraljeva Izrailjevih?

27 Pošto Amasija odstupi od Gospoda, napravi se protiv njega urota u Jerusalimu, i on uteče u Lahis. Ali ga goniše i do Lahisa i onde ga ubiše.

28 Prenesoše ga na konjima i sahraniše ga kod otaca njegovih u gradu Judinu.

Glava 26.

1 Vas narod Judin uze Oziju, kome beše šesnaest godina i zakralji ga na mesto oca njegova Amasije.

2 Ozije prezida Elot i povrati ga pod vlast Jude, pošto kralj počinu kod otaca svojih.

3 Ozija je imao šesnaest godina kad posta kralj, i on kraljeva pedeset i dve godine u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Jeholija, iz Jerusalima.

4 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, sasvim kao što je činio Amasija, otac njegov.

5 On je nastojao da traži Boga dok je bio živ Zaharija, koji razumevaše viđenja Božja; i dokle god tražaše Gospoda, Bog mu dade sreću.

6 On zarati protiv Filisteja i obori zidove Gata, zidove Javne i zidove Azota, i sazida gradove u zemlji Azotskoj i po Filistejima.

7 Bog mu pomože protiv Filisteja i protiv Arapa, koji stanovahu u Gur-Valuk, i protiv Maonaca.

8 Amonci davahu dare Oziji, i ime se njegovo raznese do Egipta, jer on posta silan.

9 Ozije sazida kule u Jerusalimu na vratima i na uglu, na vratima u dolu, i na uglu, i utvrdi ih.

10 On sazida kule i u pustinji, i iskopa mnogo studenaca, jer imaše mnoga stada i u dolinama i u ravnicama, i ratara i vinogradara po brdima i na Karmilu, jer je voleo zemljodelstvo.

11 Ozija imaše vojsku od vojnika koji iđahu u rat u četama izbrojenim po popisu koji učiniše tajnik Jeilo i poverenik Masija a postavljenim pod zapovest Ananije vojvode kraljevskog.

12 Celokupni broj poglavica domova otačkih, hrabrih ratnika, beše dve hiljade i šest stotina.

13 Oni zapovedahu vojsci od tri stotine i sedam hiljada i pet stotina vojnika spremnih da podržavaju kralja protiv neprijatelja.

14 Ozija nabavi svoj vojsci štitove i koplja, šljemove i oklope, lukove i kamenje za praćke.

15 On dade da se izrade u Jerusalimu bojne sprave koje beše izmislio jedan stručnjak, a određene da se postave na kule i na uglove za bacanje strela i velikog kamenja. Njegovo se ime raznese daleko, jer on bi divno podržan dok se ne osili.

16 Ali kad se osili, ponese se srce njegovo, te se pokvari i sagreši Gospodu, Bogu svome, i uđe u hram Gospodnji da kadi na oltaru kadionom.

17 Za njim uđe sveštenik Azarija a sa njim osamdeset sveštenika Gospodnjih, srčanih ljudi,

18 koji se opreše kralju Oziji govoreći: Nemaš ti prava, Ozija, da kadiš Gospodu. To pravo pripada sveštenicima, sinovima Aronovim, koji su posvećeni da kade. Iziđi iz svetilišta, jer ti greh činiš. I neće ti to biti na čast pred Gospodom, Bogom.

19 Gnev obuze Oziju koji držaše kadionicu u ruci. I kako se on gnevljaše na sveštenike, iziđe mu guba na čelo pred svim sveštenicima u domu Gospodnjemu, kod oltara kadionoga.

20 Prvosveštenik Azarija i svi sveštenici pogledaše ga, i gle, on beše gubav na čelu. Oni ga brže izvedoše napolje, a i sam se požuri da iziđe, jer ga Gospod udari.

21 Kralj Ozija osta gubav do svoje smrti i stanovaše u odvojenom domu gubav, jer on bi odlučen od doma Gospodnjega. I Jotam, sin njegov, upravljaše domom kraljevim i suđaše narodu u zemlji.

22 Ostala dela Ozijina, prva i poslednja, napisao je prorok Isaija, sin Amosov.

23 Ozija počinu kod otaca svojih i bi sahranjen kod otaca svojih u grobnom polju kraljevskom, jer rekoše: Gubav je. Na njegovo mesto zakralji se Jotam, sin njegov.

Glava 27.

1 Jotam imaše dvadeset i pet godina kad poče kraljevati i kraljeva šesnaest godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Jerusa, kći Sadokova.

2 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim sasvim kao što je činio Ozija, otac njegov, samo što ne uđe u hram Gospodnji. Ali se narod još pokvari.

3 On načini visoka vrata na domu Gospodnjemu i mnogo nazida na zidovima gradskim.

4 On sazida i gradove u gori Judinoj a u šumama pogradi zamke i kule.

5 On ratova s kraljem sinova Amonovih i savlada ih. Sinovi Amonovi mu te godine dadoše sto talanata srebra, deset hiljada mera pšenice i deset hiljada mera ječma; i toliko mu dadoše i druge i treće godine.

6 Jotam posta silan, jer utvrdi puteve svoje pred Gospodom, Bogom svojim.

7 Ostala dela Jotamova i svi ratovi njegovi i sve što uradi, to je zapisano u knjizi kraljeva Izrailjevih i Judinih.

8 On je imao dvadest i pet godina kad posta kralj i kraljeva šesnaest godina u Jerusalimu.

9 Jotam počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u gradu Davidovu. Na njegovo se mesto zakralji Ahaz, sin njegov.

Glava 28.

1 Ahaz je imao dvadeset godina kad poče kraljevati i kraljeva šezdeset godina u Jerusalimu. On ne učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim kao David, otac njegov.

2 On pođe putem kraljeva Izrailjevih, i još sali likove Valima.

3 I sam kađaše u dolini sina Enomova, i učini da sinovi njegovi prođu kroz oganj prema gadostima naroda koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih.

4 On prinosi žrtve i mirise na visinama, na bregovima i pod svakim zelenim drvetom.

5 Gospod, Bog njegov, predade ga u ruke kralju Sirskomu; i Sirci ga potukoše i zarobiše mu vrlo mnogo ljudi koje odvedoše u Damask. On bi predat u ruke i kralju Izrailjevu, koji mu zadade težak poraz.

6 Fakej sin Remalijin pobi sto i dvadeset hiljada Judejaca u jedan dan, sve hrabrih ljudi, jer ostaviše Gospoda, Boga otaca svojih.

7 Zihrije, junak od Jefrema, ubi Masiju, sina kraljeva, Azrikama, upravitelja kraljevoga doma, i Elkanu, drugog do kralja.

8 Sinovi Izrailjevi zarobiše braći svojoj dvesta hiljada, žena, sinova i kćeri; i upleniše velik plen koje odnesoše u Samariju.

9 Onde bejaše prorok Gospodnji, po imenu Odid, koji iziđe pred vojsku koja ulažaše u Samariju i reče: Gle, Gospod Bog otaca vaših, razgnevi se na Judu i dade ih u vaše ruke, te ih pobiste ljuto, te do neba dopre.

10 I još mislite da od sinova Jude i Jerusalima napravite sluge i sluškinje! A niste li vi krivi pred Gospodom, Bogom svojim?

11 Slušajte me dakle, i vratite natrag to roblje što zarobiste braći svojoj, jer se raspali gnev Gospodnji na vas.

12 Neki od poglavica sinova Jefremovih, Azarija, sin Joananov, Verahija, sin Mesilemotov, Jezekija, sin Salumov, i Amasa, sin Adlajev, ustaše na one koji se vraćahu s vojske,

13 i rekoše im: Nećete vi dovesti ovamo to roblje, jer bi nam to bilo na greh pred Gospodom što vi mislite, domećući na grehe naše i na krivice naše, jer je velika krivica na nama i gnev se Gospodnji raspali na Izrailja.

14 Vojnici ostaviše roblje i plen pred poglavicama i pred svim zborom.

15 I ustaše ljudi imenovani i uzeše roblje i sve gole između njih odenuše iz plena; a kad ih odenuše i obuše, odvedoše na magarcima sve iznemogle i dovedoše ih k braći njihovoj u Jerihon, grad u kome ima mnogo palmi, pa se vratiše u Samariju.

16 U to vreme kralj Ahaz traži pomoć od kraljeva Asirskih.

17 Dođoše još i Edomci, koji potukoše Judu i odvedoše roblje.

18 Filisteji udariše na gradove u ravnici i u južnom kraju Judinu i uzeše Vet-Semes, Ejalon, Gedirot, Sohot i gradove njegove, Tamnu i gradove njezine, i Gimzon i gradove njegove, i useliše se u njima.

19 Jer Gospod ponizi Judu zbog Ahaza kralja Izrailjevog koji beše uveo nered u Judu i Gospodu zgrešio.

20 K njemu priđe Telgat-Felnasar, kralj Asirski, ali on postupi sa njim kao s neprijateljem i ne podrža ga.

21 Jer Ahaz opljačka dom Gospodnji i dom kraljevski i domove od poglavica da bi dao darove kralju Asirskome, ali mu to ne pomože.

22 Dok bejaše u teskobi on još većma grešaše Gospodu. Takav beše kralj Ahaz.

23 On prinošaše žrtve bogovima Damaštanskim, koji ga behu udarili i govoraše: Kad bogovi kraljeva Sirskih njima pomažu prinosiću njima žrtve da bi pomagali. Ali oni behu povod pada njegovog i celog Izrailja.

24 Ahaz pokupi posuđe doma Božjega i izlomi posuđe doma Božjega. On zatvori vrata doma Gospodnjega i načini sebi oltare po svim uglovima u Jerusalimu,

25 i odredi visine u svakom gradu Judinu da kadi tuđim bogovima. On razgnevi tako Gospoda, Boga otaca svojih.

26 Ostala dela njegova i svi putevi njegovi, prvi i poslednji, eto su zapisani u knjizi kraljeva Judinih i Izrailjevih.

27 Ahaz počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u gradu Jerusalimu, ali ga ne metnuše u grob kraljeva Izrailjevih. Na njegovo mesto zakralji se Jezekija, sin njegov.

Glava 29.

1 Jezekija je imao dvadeset i pet godina kad poče kraljevati i kraljeva dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi njegovoj beše ime Avija, kći Zaharijina.

2 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim, sasvim kako je činio David, otac njegov.

3 Prve godine svog kraljevanja, prvog meseca, otvori vrata doma Gospodnjega i opravi ih.

4 On sazva sveštenike i Levite i sabra ih na istočni trg,

5 i reče im: Slušajte me Leviti! Osveštajte se sad i osvetite dom Gospoda, Boga otaca svojih i iznesite što je nečisto iz svetilišta.

6 Jer su oci naši sagrešili i činili ono što je zlo pred očima Gospoda, Boga našega, i napustili ga; oni odvratiše poglede svoje od šatora Gospodnjega i okrenuše mu leđa.

7 Oni su zatvorili vrata od trema, pogasili žiške, i oni niti kadom kadiše niti žrtve prinosiše u svetilištu Bogu Izrailjevu.

8 Zato gnev Gospodnji bi nad Judom i nad Jerusalimom, i on ih predade pometnji, očajanju i poruzi, kao što to svojim očima vidite.

9 I gle, zato padoše oci naši od mača i zarobiše se sinovi naši, kćeri naše, i žene naše.

10 Ja imam dakle nameru da učinim savez s Gospodom, Bogom Izailjevim, da bi se odvratio od nas plameni gnev njegov.

11 A sad, sinovi moji, ne oklevajte više, jer je vas izabrao Gospod da budete u službi njegovoj pred njim, da budete sluge njegove i da mu prinosite kad.

12 Leviti ustaše: Mat, sin Amasajev, Joilo, sin Azarijin od sinova Katovih; a od sinova Merarijevih, Kis, sin Avdijev i Azarija, sin Jaleleilov; i od sinova Girsonovih, Joah, sin Zimin i Eden, sin Joahov;

13 i od sinova Elisafanovih, Simrije i Jeilo; od sinova Asafovih, Zaharija i Matanija;

14 a od sinova Emanovih, Jeilo i Simej; i od sinova Jedutunovih, Semaja i Ozilo.

15 Oni skupiše braću svoju i osveštavši se dođoše kao što beše naredio kralj po reči Gospodnjoj, da očiste dom Gospodnji.

16 Sveštenici uđoše u dom Gospodnji, da ga očiste, i sve nečisto što nađoše u hramu Gospodnjemu iznesoše u trem doma Gospodnjega; a Leviti kupiše i iznesoše na polje na potok Kedron.

17 Oni počeše osvećivati prvog dana prvoga meseca, a osmog dana tog meseca uđoše u trem Gospodnji, i osvećivaše dom Gospodnji osam dana; a šesnaestoga dana prvog meseca svršiše.

18 Zatim dođoše ka kralju Jezekiji i rekoše: Očistismo sav dom Gospodnji i oltar za žrtve i sve posuđe njegovo i trpezu za hlebove za predstavljanje i sve posuđe njeno.

19 Mi smo uredili i osvetili i sve posuđe koje kralj Ahav beše oskvrnio za kraljevanja svoga porocima svojim; ono je sve pred oltarom Gospodnjim.

20 Kralj Jezekija usta rano i sazva upravitelje gradske i otide u dom Gospodnji.

21 Oni prinesoše sedam junaca, sedam ovnova, sedam jaganjaca i sedam jaraca na žrtvu očišćenjakajanja, za kraljevstvo, za svetilište i za Judu. Kralj naredi sveštenicima, sinovima Aronovim, da ih prinesu na oltaru Gospodnjemu.

22 Sveštenci zaklaše goveda, uzeše krv njihovu, i pokropiše oltar. Zaklaše ovnove i krvlju njihovom pokropiše oltar; i zaklaše i jaganjce i krvlju njihovom pokropiše oltar.

23 Zatim se dovedoše jarci za greh pred kralja i pred zbor, koji metnuše ruke svoje na njih.

24 Sveštenici ih zaklaše i očistiše krvlju njihovom oltar na očišćenje greha sveg Izrailja; jer kralj beše naredio da se žrtva paljenica i žrtva za greh prinesu za sav narod Izrailjev.

25 On učini da se Leviti postave u domu Gospodnjemu s cimbalima, psaltirima i harfama, po naredbi Davida, Gada, videoca kraljeva, i Natana, proroka, jer to beše zapovest Gospodnja predata preko proroka njegovih.

26 Leviti se uvrstaše sa instrumentima Davidovim, a sveštenici s trubama,

27 Jezekija naredi da prinesu žrtvu paljenicu na oltaru; i u času kad započne žrtva zaori se pesma Gospodnja iz trube i instrumente Davida kralja Izrailjeva.

28 Sav se zbor pokloni, i pevaše se pesme i trubiše u trube dok se žrtva ne svrši.

29 Kad se svrši žrtva, kralj i svi koji behu s njim padoše i pokloniše se.

30 Zatim kralj Jezekija i poglavice rekoše Levitima da hvale Gospoda rečima Davida i Asafa proroka; i oni ga hvališe sa radošću i, sagnuvši se, pokloniše se.

31 Tada Jezekija progovori i reče: Sad kad se posvetiste Gospodu, pristupite, dovedite žrtve i prinesite domu Gospodnjemu žrtve zahvalnice. I zbor dovede žrtve i prinese žrtve zahvalnice, i ko beše voljna srca prinese žrtve paljenice.

32 Broj žrtava paljenica što prinese zbor bi od sedamdeset volova, sto ovnova, dvesta jaganjaca. Sve se te žrtve prinesoše Gospodu.

33 I posvetiše se još šest stotina volova i tri hiljade ovaca.

34 Ali je bilo malo sveštenika, i ne mogoše dreti sve žrtve paljenice; i pomogoše im braća njihova Leviti, dokle se ne svrši služba i dokle se ne osveštaše drugi sveštenici, jer je Levitima ležalo više na srcu da se osveštaju, nego sveštenicima.

35 A žrtava je bilo mnogo sa pretilinom od žrtava zahvalnica i s nalivima od žrtava paljenica.

36 Tako bi povraćena služba u domu Gospodnjemu. Jezekija i sav narod, obradovaše se što je Bog upravio narod na dobro, jer se to s gotovošću svrši.

Glava 30.

1 Jezekija posla glasnike k svemu Izrailju i Judi, i napisa knjige sinovima Jefremovim i Manasijinim, da dođu u dom Gospodnji u Jerusalim da proslave Pashu Gospodu, Bogu Izrailjevu.

2 Kralj, poglavice njegove i vas zbor behu držali veće u Jerusalimu u svrhu da se Pasha slavi drugoga meseca;

3 jer ne mogoše slaviti u pravo vreme, jer ne beše dosta sveštenika posvećenih, i narod se ne beše skupio u Jerusalim.

4 I pošto to odobri kralj i ceo zbor,

5 odredište da oglase po svemu Izrailju, od Virsaveje do Dana, da dođu u Jerusalim da proslave Pashu Gospodu, Bogu Izrailjevu, jer je odavna narod ne beše slavio kako je napisano.

6 Glasnici otidoše s knjigama od kralja i od poglavica po svemu Izrailju i Judi. I po zapovesti kraljevoj rekoše: Sinovi Izrailjevi, obratite se ka Gospodu, Bogu Avramovu, Isakovu i Izrailjevu, pa će se i on obratiti k vama, koji ste ostali od ruku kraljeva Asirskih.

7 Ne budite kao oci vaši i kao braća vaša koji grešiše Gospodu, Bogu otaca svojih, te ih on predade očajanju, kao što sami vidite.

8 Ne budite dakle tvrdovrati kao oci vaši; dajte ruku Gospodu, dođite u svetilište njegovo koje je on za uvek posvetio, i služite Gospodu, Bogu svome, da se odvrati od vas plameni gnev njegov.

9 Ako se obratite ka Gospodu, braća će vaša i sinovi vaši steći milost kod onih koji ih zarobiše, te će se vratiti u ovu zemlju; jer je Gospod, Bog vaš, milostiv i žalostiv, i neće odvratiti pogled od vas, ako se obratite k njemu.

10 Glasnici iđahu od grada do grada po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj sve do Zavulona, ali im se ljudi podsmevahu i rugahu im se.

11 Ali se neki ljudi od Asira, od Manasije i od Zavulona poniziše i dođoše u Jerusalim.

12 I nad Judu dođe ruka Gospodnja, koja im dade složno srce da čine ono što behu naredili kralj i poglavice po reči Gospodnjoj.

13 Mnogo se naroda skupi u Jerusalim da praznuju praznik beskvasnih hlebova drugog meseca; i sabor bi veoma velik.

14 Oni ustaše i oboriše oltare koji bejahu u Jerusalimu: oboriše sve oltare kadione i baciše u potok Kison.

15 Zatim zaklaše Pashu četrnaestog dana drugog meseca. Sveštenici i Leviti, ganuti, osveštaše se, i unesoše žrtve paljenice u dom Gospodnji.

16 Oni zauzimahu svoja mesta po zakonu Mojsija, sluge Božjega; i sveštenici kropiše krvlju, primajući je iz ruku Levita.

17 Kako ih u zboru bejaše mnogo koji se ne behu osveštali, to Leviti klahu Pashu za sve one koji ne behu čisti, da bi ih posvetili Gospodu.

18 Jer mnoštvo naroda, mnogi od Jefrema, od Manasije, od Isahara i od Zavulona se ne behu očistili, i jedoše Pashu ne kako je napisano. Ali se za njih pomoli Jezekija govoreći: Gospod blagi neka očisti svakoga,

19 koji je upravio srce svoje da traži Boga, Gospoda, Boga otaca svojih, ako i ne bi bio čist prema svetom očišćenju.

20 Gospod usliši Jezekiju i oprosti narodu.

21 Tako sinovi Izrailjevi koji behu u Jerusalimu praznovaše praznik beskvasnih hlebova sedam dana u velikom veselju; i svaki dan Leviti i sveštenici hvaljahu Gospoda uz instrumente za davanje slave Gospodu.

22 Jezekija progovori srcu svih Levita koji se pokazaše revni u službi Gospodnjoj. Oni jedoše žrtve sedam dana, prinoseći žrtve zahvalnice i slaveći Gospoda, Boga otaca svojih.

23 Sav zbor reši da se praznuje još sedam dana. I praznovaše u veselju i tih sedam dana,

24 jer Jezekija, kralj Judin dade zboru hiljadu junaca i sedam hiljada ovaca, a poglavice dadoše hiljadu junaca i deset hiljada ovaca, i osvešta se mnogo sveštenika.

25 Tako se proveseli sav zbor Judin, sveštenici i Leviti, i sav zbor koji beše došao od Izrailja i stranci koji behu došli iz zemlje Izrailjeve a behu nastanjeni u zemlji Judinoj.

26 U Jerusalimu bi veliko veselje, jer od vremena Solomona, sina Davidova, kralja Izrailjeva, ne bi tako što u Jerusalimu.

27 Sveštenici i Leviti ustaše i blagosloviše narod. I njihov glas bi uslišen i molitva njihova dođe do nebesa, do svetog stana Gospodnjeg.

Glava 31.

1 Kad se sve ovo svrši, svi sinovi Izrailjevi koji se nađoše onde, zađoše po gradovima Judinim, izlomiše likove, oboriše idole i uništiše visine i oltare po svoj zemlji Judinoj i Venijaminovoji po zemlji Jefremovoj i Manasijinoj; pa se vratiše svi, svaki na nasleđe svoje, u gradove svoje.

2 Jezekija opet uredi redove svešteničke i Levitske po redovima njihovim, svakoga po službi njegovoj, sveštenike i Levite, za žrtve paljenice i za žrtve zahvalnice, za službu, za pevanje i slavljenje, i za službu pred vratima logora Gospodnjeg.

3 Kralj odredi jedan deo od blaga svoga za žrtve paljenice koje se prinose jutrom i večerom, i za žrtve paljenice koje se prinose u subote i na mladine i na praznike, koje je napisano u zakonu Gospodnjemu.

4 I poruči stanovnicima Jerusalimskim da daju deo sveštenicima i Levitima, da bi se verno držali zakona Gospodnjega.

5 Čim se to razglasi, sinovi Izrailjevi počeše donositi prvine od žita, od vina, od ulja, od meda i od svakoga roda zemaljskoga u velikoj količini. Oni donesoše takođe u velikoj količini i desetak od svih prihoda svojih.

6 Sinovi Izrailjevi i Judini koji nastavahu po gradovima Judinim donosiše i desetak od goveda i ovaca i od svih stvari posvećenih Gospodu, Bogu njihovom i metahu gomile.

7 Trećega meseca počeše metati u gomile, a sedmog meseca svršiše.

8 Jezekija s poglavicama dođe da vidi gomile, i oni blagosloviše Gospoda i narod njegov Izrailja.

9 Jezekija zapita sveštenike i Levite za gomile.

10 Tad mu Azarija, prvosveštenik od doma Sadokova, reče: Od kad počeše donositi ove priloge u dom Gospodnji, jedemo i siti smo i pretiče mnogo, jer je Gospod blagoslovio svoj narod; i evo velike količine koja je pretekla.

11 Jezekija dade zapovest da se spremaju sobe u domu Gospodnjemu. I oni spremiše.

12 Onde prenesoše verno sve priloge i desetke i stvari posvećene. Honanija, Levit, bi prvi nadzornik nad tim, a Simej, brat mu, drugi do njega.

13 Jehilo, Azazija, Nahat, Asailo, Jerimot, Jozavad, Elilo, Ismahija, Mat i Venaja bejahu nastojnici pod rukom Honanije i brata njegovog Simeja, po naredoi kralja Jezekije i Azarije poglavice doma Božjega.

14 Korej, sin Jemne, Levit, vratar na istoku nadgledaše nad onim što se dragovoljno prinošaše Bogu, i razdeljivaše stvari koje se prinose Gospodu podizanjem i stvari presvete.

15 Pod njim bejahu Eden, Minijamin, Isus, Semaja, Amarija i Sehanija po gradovima svešteničkim za verno razdavanje braći svojoj, velikome i malome,

16 prema redu njihovom: muškim upisanim od tri godine i više; svakome koji svaki dan ulažaše u dom Gospodnji da vrši službu po dužnosti svojoj i po redu svome;

17 sveštenicima upisanim po domovima otaca njihovih, i Levitima od dvadeset godina i više, prema službi njihovoj i redovima njihovim;

18 i svima od celog zbora upisanim sa svom decom njihovom, žena njihovim, sinovima njihovim i kćerima njihovim, jer verno vršahu službu u svetilištu.

19 A za sinove Aronove, sveštenike u predgrađima gradova njihovih, po svim gradovima određeni ljudi davahu delove svakom muškarcu između sveštenika i svakome upisanom Levitu.

20 Ovo učini Jezekija u svoj zemlji Judinoj. On učini ono što je dobro, pravo i istinito pred očima Gospoda, Boga njegovoga.

21 On se založi svim srcem svojim i uspe u svim delima koje započe, tražeći Boga svoga i za službu u domu Gospodnjemu, i za zakon i za zapovesti.

Glava 32.

1 Posle tih stvari i tih dela vernosti pojavi se Senahirim, kralj Asirski, uđe u zemlju Judinu i opkoli tvrde gradove s namerom da ih osvoji.

2 Jezekija, videći da je Senahirim došao i da je naumio da udari na Jerusalim,

3 drža veće sa poglavicama svojim, i s junacima svojim da zaroni studence koji bejahu iza grada, i oni se složiše sa njim.

4 Sabra se mnoštvo naroda i zaroniše sve studence i potok koji teče posred zemlje, govoreći: Zašto kad dođu kraljevi Asirski da nađu toliko vode?

5 Jezekija se ohrabri i prezida sav oboreni zid, podiže kule i ozida još jedan zid s polja, utvrdi Milon u gradu Davidovu i pripremi mnogo oružja i štitova.

6 Postavi vojvode nad narodom, i sabra ih k sebi na trgu kod vrata gradskih, i govoreći srcu njihovom, reče:

7 Budite srčani i hrabri! Ne bojte se i ne plašite se kralja Asirskoga, ni svega mnoštva što je s njim, jer je s nama veći nego s njim.

8 S njim je mišica telesna a s nama je Gospod Bog naš, da nam pomože i da bije naše bojeve. Narod se osloni na reči Jezekije, kralja Judina.

9 Posle toga Senaherim, kralj Asirski, dok bejaše na Lahisu sa svom silom svojom, posla sluge svoje u Jerusalim k Jezekiji, kralju Judinu, i ka svemu narodu Judinu koji bejaše u Jerusalimu i poruči:

10 Ovako govori Senaherim, kralj Asirski: U što se uzdate te stojite zatvoreni u Jerusalimu?

11 Ne vara li vas Jezekija da vas pomori glađu i žeđu govoreći: Gospod, Bog naš, izbaviđe nas iz ruku kralja Asirskoga?

12 Nije li taj Jezekija oborio visine njegove i zapovedio Judi i Jerusalimljanima: Klanjajte se samo pred jednim oltarom i na njemu kadite?

13 Ne znate li šta sam učinio ja i moji stari od naroda drugih zemalja? Jesu li bogovi drugih zemalja mogli izbaviti zemlju svoju iz mojih ruku?

14 Koji je između svih bogova onih naroda koje zatrše oci moji, mogao izbaviti svoj narod iz mojih ruku, da bi mogao vaš Bog vas izbaviti iz moje ruke?

15 Nemojte dakle da vas vara Jezekija i da vas tako nagovara, i ne verujte mu; jer ni jedan bog ni jednoga naroda ili kraljevstva nije mogao izbaviti naroda svoga iz mojih ruku, a kamo li će vaš Bog izbaviti vas iz mojih ruku!

16 Sluge Senaherimove govoriše još protiv Gospoda, Boga, i Jezekije, sluge njegovog.

17 I on posla i knjigu u kojoj je ružio Gospoda, Boga Izrailjeva, izrazujući se ovako protiv njega: Kao što bogovi naroda drugih zemalja nisu izbavili svog naroda iz mojih ruku, tako neće ni Bog Jezekijin izbaviti svog naroda iz mojih ruku.

18 Sluge Senaherimove vikahu judejski narodu Jerusalimskome koji beše na zidu, da ih uplaše i smetu, da bi uzeli grad.

19 Oni govorahu o Bogu Jerusalimskom kao o bogovima naroda drugih zemalja, koji su delo ruku čovečjih.

20 Kralj Jezekija i prorok Isaija, sin Amosov, pomoliše se i zavapiše k nebu.

21 Gospod posla tada anđela koji pobi sve junake, vojvode i knezove u vojsci kralja Asirskoga. I kralj se vrati sramotan u svoju zemlju. On uđe u dom svoga boga i tu ga ubiše mačem oni koji oehu izišli iz bedara njegovih.

22 Tako spase Gospod Jezekiju i narod Jerusalimski od ruku Senaherima, kralja Asirskoga i od ruku sviju, i zaštiti ih od onih koji behu okolo njih.

23 Mnogi donosiše prinose Gospodu u Jerusalim i poklone Jezekiji, kralju Judinu, koji se od tada uzvisi pred očima svih naroda.

24 U to vreme razbole se Jezekija na smrt. On upravi molitvu i Gospod mu progovori i učini mu čudo.

25 Ali Jezekija ne postupi prema dobru koje mu se učini, jer se ponese srce njegovo; i gnev Gospodnji podiže se na nj i na Judu i na Jerusalim.

26 Tad se Jezekija ponizi od oholosti svoje, zajedno sa stanovnicima Jerusalima i za života Jezekijina ne pade na njih gnev Gospodnji.

27 Jezekija je imao silno bogatstvo i veliku slavu. On načini sebi riznice za srebro i zlato, za drago kamenje, za mirise, za štitove i za sve dragocene stvari,

28 i stovarišta za dohotke od žita i od vina i od ulja i staje za stada i za svakojaku stoku.

29 On sazida gradove i ima mnogo stoke, ovaca i goveda, jer mu Bog dade vrlo mnogo blaga.

30 Isti Jezekija zagradi gornji tok vode Gihona i izvede je dole na zapadnu stranu grada Davidova. Jezekija uspe u svakom svom poslu.

31 Ali kad poglavice Vavilonske poslaše glasnike da se raspitaju za čudo koje bi u zemlji, Bog ga napusti, da ga iskuša, da bi znao sve što mu je u srcu.

32 Ostala dela Jezekijina, i milosrdna dela njegova, eto to je napisano u viđenju proroka Isaije, sina Amosova, i u knjizi kraljeva Judinih i Izrailjevih.

33 Jezekija počinu kod otaca svojih i bi sahranjen više grobova sinova Davidovih. Svi Judeji i Jerusalimljani ukazaše mu počasti prilikom smrti njegove. Na njegovo mesto zakralji se Manasija, sin njegov.

Glava 33.

1 Manasije imaše dvanaest godina kad posta kralj, i kraljeva pedeset i pet godina u Jerusalimu.

2 On učini ono što je zlo pred očima Gopsodnjim, prema gadostima naroda koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih.

3 On opet pogradi visine koje beše raskopao Jezekija, otac njegov, i podiže oltare Valima, načini idole Astartine i pokloni se svoj vojsci nebeskoj i služi joj.

4 I podiže oltare u domu Gospodnjemu i ako Gospod beše rekao: U Jerusalimu će za uvek biti ime moje.

5 On načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjega.

6 On sprovede sinove svoje kroz oganj u dolini sina Enomova,i on gledaše u oblake i u zmije da bi dobio predskazivanja i predade se vračarstvu i odredi ljude koji zazivaju duhove i predskazuju budućnost, i sve više činjaše ono što je zlo pred očima Gospodnjim, dražeći ga.

7 On postavi lik rezani idola koji načini u domu Božjemu, za koji Bog beše rekao Davidu i Solomonu, sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah između svih plemena Izrailjevih, namestiću ime svoje za uvek.

8 Neću više krenuti Izrailja iz zemlje koju sam odredio ocima vašim, ako samo drže sve što sam im zapovedio po celom zakonu i propisima i naredbama propisanim preko Mojsija.

9 Ali Manasija učini da se zavedu Juda i Jerusalim i oni činiše gore nego narodi koje Gospod istrebi ispred sinova Izrailjevih.

10 Gospod progovori Manasiji i narodu njegovom, ali oni ne hteše slušati.

11 Tada Gospod dovede na njih vojvode kralja Asirskoga i oni uhvatiše Manasiju u trnju, i svezavši ga u dvoje bakrene verige odvedoše ga u Vavilon.

12 Kad bi u teskobi, on zavapi ka Gospodu, Bogu svome, i ponizi se duboko pred Bogom otaca svojih.

13 On mu uputi molitvu svoju, i Gospod usliši molitvu njegovu, i povrati ga u Jerusalim na kraljevstvo njegovo. Tad Manasija poznada je Gospod Bog.

14 Posle toga ozida zid iza grada Davidova, sa zapada, prema Gionu, od samoga potoka pa do ribljih vrata i njime opkoli breg, i podiže ga vrlo visoko. On postavi i vojne zapovednike po svim tvrdim gradovima Judinim.

15 On iznese iz doma Gospodnjega tuđe bogove i idole i obori sve oltare koje beše načinio na gori doma Gospodnjega i u Jerusalimu i baci ih izvan grada.

16 On postavi opet oltar Gospodnji i prinese na njemu žrtve zahvalnice i žrtve blagodarenja, i zapovedi Judejcima da služe Gospodu, Bogu Izrailjevu.

17 Narod prinošaše još žrtve na visinama, ali samo Gospodu, Bogu svome.

18 Ostala dela Manasijina i molitva njegova Bogu njegovom i reči koje mu govoriše proroci u ime Gospoda, Boga Izrailjeva, to je sve u knjizi kraljeva Izrailjevih.

19 Molitva njegova i kako ga Bog usliši, svi gresi njegovi i prestupi, i mesta gde je pogradio visine i podigao idole i likove rezane pre nego se ponizi, to je sve napisano u knjizi Ozajevoj.

20 Manasija počinu kod otaca svojih i bi sahranjen u domu njegovom. Na njegovo se mesto zakralji Amon, sin njegov.

21 Amon imaše dvadeset i dve godine kad posta kralj i kraljeva dve godine u Jerusalimu.

22 On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim, kao što je činio Manasija, otac njegov; jer Amon prinošaše žrtve svim rezanim likovima koje beše načinio Manasija, otac njegov, i služaše im.

23 Ali se on ne ponizi pred Gospodom, kao što se ponizi Manasija, otac njegov, jer on, Amon, grešaše sve više i više.

24 Na njega se urotiše sluge njegove i ubiše ga u kući njegovoj.

25 Ali narod pobi sve one koji se behu urotili na kralja Amona i narod zakralji Josiju, sina njegovog, na njegovo mesto.

Glava 34.

1 Josija imaše osam godina kad poče kraljevati i kraljeva trideset i jednu godinu u Jerusalimu.

2 On učini ono što je pravo pred očima Gospodnjim i pođe putem Davida, oca svoga, i ne svrnu ni na desno ni na levo.

3 Osme godine kraljevanja svoga, dok još beše dete, poče tražiti Boga Davida, oca svoga, a dvadesete godine poče čistiti Judu i Jerusalim od visina, od idola i od likova rezanih i livenih.

4 Pred njim se raskopaše oltari Valovi i likovi sunčani koje behu na njima. On polomi idole i likove rezane i livene, i razasu ih po grobovima onih koji im prinosiše žrtve,

5 i sažeže kosti svešteničke na oltarima njihovim. Tako on očisti Judu i Jerusalim.

6 U gradovima Manasijinim, Jefremovim, Simeonovim, pa i Neftalimovim, svuda pa i u razvalinama njihovim,

7 on obori oltare i izlomi idole i iseče sve sunčane likove u svoj zemlji Izrailjevoj. Zatim se vrati u Jerusalim.

8 Osamnaeste godine kraljevanja svoga, pošto očisti zemlju i dom, posla Safana, sina Azajilina, Masiju, zapovednika gradskoga i Joaha, sina Joahazova, letopisca, da se opravi dom Gospoda, Boga njegovoga.

9 Oni otidoše prvosvešteniku Helkiji i tad se preda srebro doneseno u dom Božji, koje skupiše Leviti vratari od sinova Manasijinih i Jefremovih i do svega ostatka Izrailjeva i od svega Jude i Venijamina, pa se vratiše u Jerusalim.

10 Oni ga predaše nastojnicima koji su imali da izvrše radove u domu Gospodnjemu, i oni ga razdavahu radnicima koji su radili na opravkama doma Gospodnjega,

11 drvodeljama, kamenorescima, za nabavke tesanog kamenja, drva, greda, i za pobrvnavanje građevina koje kraljevi Judini behu razvalili.

12 Ti su ljudi radili svoj posao verno, a nad njima behu postavljeni Jat i Avdija, Leviti od sinova Merarijevih, Zaharija i Mesulam, od sinova Katovih; svi Leviti koji su umeli udarati u muzičke instrumente

13 nadgledahu i upućivahu radnike u svakom radu; beše još Levita koji behu tajnici, upravitelji i vratari.

14 Kad se iznese srebro doneseno u dom Gospodnji, sveštenik Helkija nađe knjigu zakona Gospodnjega, danoga preko Mojsija.

15 Tada Helkija uze reč i reče Safanu, tajniku: Nađoh knjigu zakona u domu Gospodnjemu. I Helkija dade knjigu Safanu.

16 Safan odnese knjigu kralju i izvesti ga o tome govoreći: Sluge tvoje rade sve što je naređeno;

17 one su pokupile srebro koje se nađe u domu Gospodnjemu i dale ga nastojnicima i radnicima.

18 Safan, tajnik, reče još kralju: Sveštenik Helkija dade mi jednu knjigu. I Safan je pročita pred kraljem.

19 Kad kralj ču reči zakona, razdre haljine svoje,

20 i dade ovu zapovest Helkiji, Ahikamu, sinu Safanovu, Avdonu, sinu Mihejinu, Safanu, tajniku, i Asaji, sluzi kraljevom:

21 Idite, upitajte Gospoda za me i za ostatak u Izrailju i Judi o rečima ove knjige, koja se nađe; jer je velik gnev Gospodnji koji se izlio na nas zato što oci naši ne držaše reči Gospodnje da bi činili sve onako kao što je napisano u ovoj knjizi.

22 Helkija i ljudi kraljevi otidoše ka Oldi, proročici, ženi Saluma, sin Tekuja, sina Asre, rizničara. Ona seđaše u Jerusalimu u drugom kraju grada. Pošto joj kazaše ono što su imali da joj reku,

23 ona im odgovori: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni:

24 Ovako govori Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sva prokletstva napisana u knjizi koju su pročitali kralju Judinom.

25 Zato što me napustiše i kadiše drugim bogovima da bi me nadražili svim delima ruku svojih, zato će se izliti gnev moj na to mesto i neće se ugasiti.

26 A kralju Judinu, koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako recite: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev, za reči koje si čuo:

27 Što se je odmeknulo srce tvoje i ponizio si se preda Bogom kad si čuo što je rekao za to mesto i za stanovnike njegove, i ponizivši se preda mnom razdro si haljine svoje i plakao preda mnom, zato sam ja to slušao, govori Gospod.

28 Evo ja ću te pribrati k ocima tvojim i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš videti svojim očima zla koja ću pustiti na to mesto i na stanovnike njegove. Oni saopštiše kralju ovaj odgovor.

29 Tada kralj skupi sve starešine Judine i Jerusalimske;

30 pa otide u dom Gospodnji sa svim ljudima iz zemlje Judine i sa stanovnicima Jerusalima, sa sveštenicima i Levitima i s celim narodom, malim i velikim, te im pročita sve reči knjige saveza, koja se nađe u domu Gospodnjemu.

31 Kralj stajaše na svom mestu i učini savez s Gospodom obećajući da će ići za Gospodom i da će držati zapovesti njegove, propise njegove, i zakone njegove svim srcem svojim i svom dušom svojom, vršeći reči saveza napisane u onoj knjizi.

32 I on učini da pristupe savezu svi oni koji se nađoše u Jerusalimu i u Venijaminu; i stanovnici Jerusalimski postupiše po savezu Boga, Boga otaca svojih.

33 Josija učini da nestanu sve gadosti po svim krajevima koji pripadahu sinovima Izrailjevim i učini da svi oni koji bejahu u Izrailju služe Gospodu, Bogu svome. I svega veka njegova oni ne odstupiše od Gospoda, Boga otaca svojih.

Glava 35.

Josija praznova Pashu Gospodu i Pasha se nakla četrnaestog dana prvoga meseca. 2 On postavi sveštenike u službe njihove i utvrdi ih da služe u domu Gospodnjemu. 3 On reče Levitima, koji učahu sav narod Izrailjev i bejahu posvećeni Gospodu: Namestite sveti kovčeg u dom koji je sazidao Solomon, sin Davidov, kralj Izrailjev; ne treba više da ga nosite na ramenima. Služite sad Gospodu, Bogu svome, i narodu njegovom Izrailju. 4 Držite se spremni po domovima otaca svojih, po redovima svojim, kako je naredio David, kralj Iz-railjev, i Solomon, sin njegov. 5 Držite svoja mesta u svetilištu po redovima domova otačkih braće svoje, sinova naroda, i po redovima domova otačkih među Levitima. 6 Zakoljite Pashu i os-veštajte se i pripravite braću svoju da bi činili po reči koju je Gospod izrekao preko Mojsija. 7 Josija dade narodu, svima koji bejahu onde, jaganjaca i jarića, na broj dve hiljade i šest stotina, i tri hiljade goveda, sve od kraljeva blaga 8 Poglavice njegove dadoše takođe dra-govoljno narodu, sveštenicima i Levitima. Hel-kija, Zaharija i Jehilo, knezovi doma Gospodnjega, dadoše sveštenicima za Pashu dve hiljade i šest stotina jaga1vaca, i tri stotine goveda 9 Ho-nanija, Semaja i Natanilo, braća njegova, Azavija, Jeilo i Jozavad, poglavice Levitske, dadoše Levi-tima za Pashu pet hiljada jagavaca i pet stotina goveda. Služba se rasporedi, i sveštenici i Leviti zauzeše mesta svoja prema redovima svojim po zapovesti kraljevoj. 11 Oni klaše Pashu. Sveš-tenici kropiše krvlju koju primahu iz ruku Le-vita a Leviti oderaše žrtve. 12 Oni odvojiše žrtve paljenice da ih predaju raznim domovima otačkim, da ih oni prinesu Gospodu kao što je napisano u knjizi Mojsijevoj. Tako učiniše i s govedima. 13 Ispekoše Pashu na ognju, po pro-pisu, a druge posvećene stvari kuhaše u loncima u kotlovima i u pećima i razdavahu odmah svemu narodu. 14 Zatim zgotoviše sebi i sveštenicima, jer sveštenici, sinovi Aronovi, behu zauzeti oko žrtava paljenica i pretilina sve do noći. Zato Leviti gotoviše i sebi i sveštenicima, sino-vimaAronovim. 15 Pevači, sinovi Asafovi, bejahu na svom mestu, po uredbi DavidovoJ, AsafovoJ, Emanovoj i Jedutuna, videoca kraljeva, a vratari bejahu na svim vratima; oni se udaljiše od službe svoje, jer braća njihova, ostali Leviti, gotoviše za njih. 16 Tako bi urđena sva služba Gospodnja u onaj dan, da se proslavi Pasha i prinesu žrtve na oltaru Gospodnjem, po zapovesti kralja Josije. 17 Sinovi Izrailjevi koji se nađoše onde prazno-vaše u to vreme Pashu i praznik beskvasnih hle-bova sedam dana. 18 Ni jedna Pasha ne bi praznovana tako u Izrailju od vremena Samuila proroka; i ni jedan od kraljeva Izrailjevih ne praznova Pashu kao što je praznova Josija sa sveštenicima i Levitima i sa svim Judom i Iz-railjem koji se tu nađe i sa stanovnicima Jeru-salimskim. 19 Ta Pasha se praznova osamnaeste godine kraljevanja Josijina. 20 Posle svega toga, kad Josija rpravi dom, Nehaon kralj egipatski, krenu se da bije Harkemis na Eufratu. Josija iziđe preda nj; 21 i Nehaon posla k njemu glasnike i poruči mu: Šta ima između mene i tebe, kralju Judin? Ne idem ja danas na tebe, nego na dom koji je u ratu sa mnom. I Bog mi reče da pohitam. Ne idi protiv Boga koji je sa mnom, da te ne uništi. 22 Ali se Josija ne odv-rati od njega, te se preruši da ga napadne, i ne posluša reči Nehaonove koje behu od Boga. On se krenu da se bije u polju Megidonskom. 23 Strelci ustreliše kralja Josiju, i on reče slugama svojim: Izvedite me odavde jer sam teško ranjen. 24 Sluge njegove skidoše ga s kola, metnuše ga na druga kola koja bejahu tu, i odvezoše ga u Jerusalim. On umre i bi sahranjen u groblju otaca svojih. Sav Juda i Jerusalim plaka za Josijom. 25 Jeremija narica za Josijom; i svi pevači i pevačice spo-minju u tužbalicama svojim Josiju do današnjega dana i uvedoše taj običaj u Izrailju. Te pesme napisane su u tužbalicama. 26 Ostala dela Josijina i njegova dela milo-srđa, kao što ih propisuje zakon Gospodnji, 27 dela njegova prva i poslednja, zapisana su u knjizi kraljeva Izrailjevih i Judinih.

Glava 36.

1 Narod uze Joahaza, sina Josijina, i zakralji ga na mesto oca njegova u Jerusalimu.

2 Joahaz imaše dvadeset i tri godine kad posta kralj, i kraljeva tri meseca u Jerusalimu.

3 Njega svrže u Jerusalimu kralj egipatski koji oglobi zemlju sto talanata sebra i talanat zlata.

4 Kralj egipatski postavi Elijakima, brata njegova, kraljem nad Judom i Jerusalimom, i predenu mu ime Joakim, a Joahaza brata njegovoga, uze Nehaon i odvede u Egipat.

5 Joakim imaše dvadeset i pet godina kad poče kraljevati i kraljeva jedanaest godina u Jerusalimu. On učini ono što je zlo pred očima Gospoda, Boga svoga.

6 Na njega se krenu Navuhodonosor, kralj Vavilonski, sveza ga u dvoje bakrene verige i odvede ga u Vavilon.

7 Navuhodonosor odnese u Vavilon i posuđe doma Gospodnjega i metnu ga u svoj dvor u Vavilonu.

8 Ostala dela Joakimova i gadosti koje počini i što se na njemu nađe, to je sve zapisnao u knjizi kraljeva Izrailjevih i Judinih. Na njegovo se mesto zakralji Jahin, sin njegov.

9 Joahin imaše osam^[4] godina kad poče kraljevati, i kraljeva tri meseca i deset dana u Jerusalimu. On učini ono što je zlo pred očima Gospodnjim.

10 Druge godine kralj Navuhodonosor učini da ga odvedu u Vavilon sa dragocenim posuđem doma Gospodnjega. I utvrdi kraljem nad Judom i Jerusalimom Sedekiju, brata njegovog.

11 Sedekija imaše dvadeset i jednu godinu kad poče kraljevati i kraljeva jedanaest godina u Jerusalimu.

12 On učini ono što je zlo pred očima Gospoda, Boga svoga, i ne pokori se pred Jeremijom proro^om, koji mu govoraše u ime Gospoda.

13 On se odvrže i od kralja Navuhodonosora koji ga beše zakleo Bogom; i otvrdnu vratom svojim i upre se srcem svojim da se ne obrati ka Gospodu, Bogu Izrailjevu.

14 Svi prvosveštenci i narod grešiše vrlo mnogo po svim gadostima drugih naroda skvrneći dom Gospodnji, koji beše osvetio u Jerusalimu.

15 Gospod, Bog otaca njihovih, slaše k njima za rana jednako glasnike svoje, jer mu beše žao naroda svoga i stana svoga;

16 ali se oni rugahu glasnicima Božjim i ne marahu za reči njegove i smejahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev Gospodnji na narod njegov, te ne bi više leka.

17 Tada Gospod učini da se na njih krene kralj Haldeja, i pobi mladiđe njihove mačem u domu svetilišta njihova i ne poštedi ni mladiđe ni devojke ni starije, ni starce pod sedom kosom; sve im u ruke preda.

18 Navuhodonosor odnese u Vavilon sve posuđe doma Božjega, veliko i malo, i blago kraljevo i poglavica njegovih.

19 Oni potpališe dom Božji, i razvališe zidove Jerusalimske, predaše ognju sve palate njegove i uništiše sve dragocenosti njegove.

20 Navuhodonosor odvede kao roblje u Vavilon sve ono što uteče od mača; i oni behu podložni njemu i sinovima njegovim do vladavine kraljevstva Persijskoga,

21 da se ispuni reč koju Gospod izreče na usta Jeremije: dokle se zemlja ne nauživa subota svojih, jer počinu za vreme dokle beše pusta, dokle se ne navrši sedamdeset godina.

22 Prve godine Kira, kralja Persijskoga, da bi se ispunila reč koju Gospod izreče na usta Jeremijina, pobudi Gospod duh Kira, kralja Persijskoga, koji dade i usmeno i pismeno ovu objavu:

23 Ovako govori Kir, kralj Persijski: Gospod, Bog nebesa, dade meni sva kraljevstva zemlje, i dade mi zapovest da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judi. Ko je između vas od naroda njegovog? Gospod, Bog njegov, neka je s njim i nek ide.

1. Veraka znači: blagoslov.
2. Joahaz nazvan Ohozija, vidi 22,1.
3. Ohozija.
4. U drugoj knjizi Kraljeva 24,8 stoji da je imao osamnaest godina kad je postao kralj.