Библија (Бакотић) : Прва Књига Летописа

←2. Краљевима

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

2. Летописа→

Глава 1.

1 Адам, Сит, Енос,

2 Кајинан, Малелило, Јаред,

3 Енох, Матусал, Ламех, Ноје.

4 Сим, Хам, Јафет.

5 Синови Јафетови: Гомер, Магог, Малај, Јаван, Товел, Mocox и Тирас.

6 Синови Гомерови: Асхенас, Рафат и Тогарма.

7 Синови Јаванови: Елиса, Тарсис, Китим и Доданим.

8 Синови Хамови: Хус, Мисраим, Фут, и Ханан.

9 Синови Хусови: Сава, Авила, Савата, Регма и Саватака. - Синови Регмини: Сава и Дедан.

10 Хус роди Неврода; он је који поче бити силан на земљи.

11 Мисраим роди Лудеје, Анамеје, Леавеје, Нафтухеје,

12 Патрусеје, Хаслухеје, од којих потекоше Филистеји, и Кафтореји.

13 Ханан роди Сидона, првенца свога, и Хета,

14 и Јевусеје, Амореје, Гергесеје,

15 Јевеjе, Арукеjе, Асенеје,

16 Apвадеје, Самареје и Аматеје.

17 Синови Симови: Елам, Асур, Арфаксад, Луд и Арам: Уз, Ул, Гетер и Месех.

18 Арфаксад роди Салу; а Сала роди Евера.

19 Еверу се родише два сина: једном беше име Фалег, јер се у његово време раздели земља; а име брату његовом беше Јектан.

20 Jeктан роди Алмодада, Салефа, Асармота, Јераха,

21 Адорама, Узала, Диклу,

22 Евала, Авимaила, Саву,

23 Oфира, Евилу и Јовава. Ти сви беху синови Јектанови.

24 Сим, Арфаксад, Сала,

25 Евeр, Фалег, Рагав,

26 Серух, Nахор, Тара,

27 Аврам, а то јe Аврaам.

28 Синови Аврaамови: Исак и Исмаило.

29 Ево потомства њихова. Навајот, првенац Исмаилов, Кидар, Авдеило, Мивсам,

30 Мисма, Дума, Маса, Адад, Тема,

31 Јeтур, Nавис и Кедма. То су синови Исмаилови.

32 Синови Хeтуре, иноче Авраaмове. Она роди Зeмрана, Јоксана, Мадана, Мадијана, Јeсвока и Суја. Синови Јоксанови: Сава и Дедан.

33 Синови Мадијанови: Гефа, Ефер, Енох, Авида и Елдага. - То су синови Хетурини.

34 Авраaм роди Исака. Синови Исакови: Исав и Израиљ.

35 Синови Исавови: Елифас, Рагуило, Јеус, Јеглом и Корeј.

36 Синови Елифасови: Теман, Омар, Софар, Готом, Кeнез, Тамна и Амалик.

37 Синови Рагуилови: Нахат, Зара, Сома и Моза.

38 Сииови Сирови: Лотан, Совал, Севегон, Ана, Дисон, Есер и Дисан.

39 Синови Лотанови: Хорије и Емам. Сестра Лотанова Тамна.

40 Синови Совалови: Елан, Манахат, Евал, Сефија и Онам, - Синови Севегонови: Аја и Ана.

41 Син Анин: Дисон. Синови Дисонови: Амрам, Асван, Итран и Харан.

42 Синови Есерови: Валан, Заван и Јакан. - Синови Дисанови: Уз и Арн.

43 Ово су краљеви који владаше у земљи Едонској пре него се закраљи краљ над синовима Израиљевим. - Валак, син Веоров, а граду његовом беше име Денава. -

44 Валак умре и на његово се место закраљи Јовав, син Зарин из Восоре.

45 Јовав умре и на његово се место закраљи Асом из земље Темановске.

46 Асом умре, и на његово се мссто закраљи Адад син Варадов. Он поби Мадијанце у пољу Моавском. Граду његовом беше име Гетем. -

47 Адад умре, а на његово се место закраљи Самада из Масекаса.

48 Самада умре, а на његово се место закраљи Саул из Ровота на реци.

49 Саул умре и на његово се место закраљи Валенон, син Ахоров.

50 Валенон умре, а на његово се место закраљи Адад. Град његов зваше се Фогор; а жени његовој беше име Метевеила, кћи Матраиде, кћери Мезавове.

51 Адад умре. Кнезови Едомски беху. Кнез Тамна, кнез Алва, кнез Јетет,

52 кнез Оливема, кнез Ила, кнез Финон,

53 кнез Кенез, кнез Теман, кнез Мивсар,

54 кнез Мегедило, кнез Ирам. То су кнезови Едомски.

Глава 2.

1 Ово су синови Израиљеви.

2 Рувим, Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Завулон, Дан, Јосиф, Венијамин, Нефталим, Гад и Асир.

3 Синови Јудини: Ир, Авнан, Сила; та му три роди кћер Сувина, Хананејка. Ир, првенац Јудин беше неваљао пред очима Господа који учини да он умре.

4 Тамара, снаха његова, роди му Фареса и Зару. Свега синова Јудиних: пет.

5 Синови Фаресови: Есрон и Амул.

6 Синови Зарини: Зимрије, Етан, Еман, Халхол и Дара. Свега: пет.

7 Синови Хармијни: Ахар, који смути Израиља кад почини неваљалство над запреченим стварима.

8 Син Етанов: Азарија.

9 Синови који се родише Есрону: Јерамеило, Арам и Халев.

10 Арам роди Аминадава. Аминадав роди Насона, кнеза синова Јудиних.

11 Насон роди Салмона. Салмон роди Воза.

12 Воз роди Овида. Овид роди Јесеја.

13 Јесеј роди Елијава, првенца, Аминадава, другога, Саму, трећега,

14 Натанаила, четвртога, Радаја, петога,

15 Осема, шестога, Давида, седмога.

16 Сестре њихове бејаху: Серуја и Авигеја. Синови Серујини: Ависај, Јоав и Асаило, тројица.

17 Авигеја роди Амасу; отац Амасов био је Јетер Исмаилац.

18 Халев, син Есронов, имао је деце од Азуве, жене своје, и од Јериоте. Ово су синови од Азуве: Јесер, Совав и Ардон.

19 Азува умре; и Халев узе Ефрату која му роди Ора.

20 Ор роди Урију, а Урија роди Веселеила.

21 Затим Есрон отиде ка кћери Махира, оца Галадова, и ожени се њом кад му беше шездесет година; она му роди Сегува.

22 Сегув роди Јаира, који имаше двадесет и три града у земљи Галадској.

23 Гесуреји и Сирци узеше Јаирове градове и Кенат с градовима његовим, шездесет градова. То све беху синови Махира, оца Галадова.

24 После смрти Есронове у Халев-Ефрати, Авија, жена Есрона, роди му Асхора, оца Текојанима.

25 Синови Јерамеила, првенца Есронова, беху: Арам, првенац, Вуна, Орен и Осем, које роди Ахија.

26 Јерамеило је имао и другу жену, којој беше име Атара, која би мати Онамова.

27 Синови Арама, првенца Јерамеила беху: Мас, Јамин и Екер.

28 Синови Онамови беху: Самај и Јадај. Синови Самајеви: Надав и Ависур.

29 Ависуровој жени беше име Авихаила, и она му роди Авана и Молида.

30 Синови Надавови: Селед и Апаим. Селед умре без деце.

31 Син Апаимов: Јесеј. Син Јесејев: Сисан, син Сисанов, Алај.

32 Синови Јадаја, брата Самајева: Јетер и Јонатан. Јетер умре без деце.

33 Синови Јонатанови: Фалет и Заза. - То су синови Јерамеилови.

34 Сисан није имао синова него кћери. Сисан је имао роба из Египта по имену Јараја.

35 И Сисан даде своју кћер Јараји робу своме, за жену, и она њему роди Атаја.

36 Атај роди Натана; Натан роди Завада;

37 Завад роди Ефлала; Ефлал роди Овида;

38 Овид роди Јуја; Јуј роди Азарију;

39 Азарија роди Хелиса; Хелис роди Елеасу;

40 Елеаса роди Сисамаја; Сисамај роди Салума;

41 Салум роди Јекамију; Јекамија роди Елисаму.

42 Синови Халева, брата Јерамеилова: Миса, првенац његов, отац Зифов, а синови Марисе, оца Хевронова.

43 Синови Хевронови: Кореј, Тафуја, Рекем и Сема.

44 Сема роди Рама оца Јоркоамова; Рекем роди Самаја

45 Син Самајев: Маон и Маон би отац Вет-Суре.

46 Гефа иноча Халевова роди Харана, Мосу и Газеса. Харан роди Газеса.

47 Синови Јадајеви: Регем, Јотам, Гисан, Фелет, Гефа и Сагаф.

48 Маха иноча Халевова роди Севера и Тирхану.

49 Она роди Сагафа, оца Мадманцима и Севу, оца Махвинцима и оца Гавајанима. Кћи Халевова беше Ахса.

50 Ово беху синови Халева: Совал, син Оров, првенац Ефратин и отац Киријат-Јарима;

51 Салма, отац Витлејема; Ареф, отац Вет-Гадера.

52 Синови Савала, оца Киријат-Јарима беху : Ароја, Аси-аменухота.

53 Породице Киријат-Јаримске беху: Јетрани, Фућани, Сумаћани и Мисрајани. Од њих изиђоше Сараћани и Естаољани.

54 Синови Салмини Витлејемци и Нетофаћани, Атароћани од дома Јоавова, половина Манахаћана, Зорани;

55 и породице књижевника који наставаху у Јавису, Тираћани, Симеасани и Сухаћани. То су Кенеји који се народише од Емата, оца дома Рихавова.

Глава 3.

1 Ово су синови Давидови који му се родише у Хеврону. Првенац Амнон од Ахиноаме Језраељанке; други Данило, од Авигеје Кармилке;

2 трећи Авесалом, син Махе, кћери Талмаја краља Гесурскога; четврти Адонија, син Агитин;

3 пети Сефатија од Авитале; шести Итрам од Егле, жене његове.

4 Ова шесторица родише му се у Хеврону. Он краљева онде седам година и шест месеци, а тридесет и три године краљева у Јерусалиму.

5 Ово су они који му се родише у Јерусалиму: Самаја, Совав, Натан и Соломон, четири од Витсавеје, кћери Амилове;

6 Јевар, Елисама, Елифалет,

7 Нога, Нефег, Јафија,

8 Елисама, Елијада и Елифелет, девет.

9 То су сви синови Давидови, осим синова иноча, његових. А сестра им беше Тамара.

10 Син Соломонов: Ровоам. Аија, син његов; Аса, син његов; Јосафат син његов.

11 Јорам, син његов; Охозија, син његов; Јоас, син његов; 12 Амасија, син његов; Азарија, син његов; Јотам, син његов;

13 Ахаз, син његов; Езекија, син његов; Манасија, син његов;

14 Амон син његов, Јосија, син његов.

15 Синови Јосијини: Првенац Јоанан; други Јоаким; трећи Седекија; четврти Салум.

16 Синови Јоакимови: Јехонија, син му и његов син Седекија.

17 Синови Јехоније: Асир и његов син Салатило.

18 Малхирам, Федаја, Сенасар, Јекамија, Осама и Недавија.

19 Синови Федајини: Зоровавељ и Симеј. Синови Зоровавељеви: Месулам и Ананија; Селомета њихова сестра;

20 и Асува, Оило, Варахија, Асадија, Јусавесед, пет.

21 Синови Ананијини: Фелатија, Јесаја, синови Рефајини, синови Арнанови, синови Овадијини, синови Сеханијини.

22 Син Сеханијин Семаја. Синови Семајини: Хатус, Игеал, Барија, Неарија и Сафат.

23 Синови Неаријини: Елиоинај, Језекија и Азрикам, три.

24 Синови Елиоинајеви: Одаја, Елијасав, Фелаја, Акув, Јоанан, Далаја и Анан, седам.

Глава 4.

1 Синови Јудини: Фарес, Есро, Хармија, Ор, и Совал.

2 Реаја, син Совалов, роди Јата; Јат роди Ахумаја и Лада. Ту су породице Саратске.

3 Ово су потомци оца Итамова: Језраел, Јесма, и Једвас; сестри њиховој беше име Аселелфонија.

4 Фануило беше отац Гедора и Есера, оца Хусина. То су синови Ора, првенца Ефрате, оца Витлејема.

5 Асхор, отац Текујанима, имао је две жене, Елу и Нару.

6 Нара му роди Ахузама, Ефера, Темана и Ахастара. То су синови Нарини.

7 Синови Елини: Серед, Јесоар у Етнан.

8 Кос роди Анува и Совиву, и породице Ахарила сина Арумова.

9 Јавис беше више цењен него ли браћа његова, матер му његова даде име Јавис говорећи: То зато што сам га с болом родила.

10 Јавис призва Бога Израиљева, говорећи: Ако ме ти благословиш и рашириш границе моје, ако је рука твоја са мном, и ако ме сачува од невоље, те да не будем у жалости! ... И Бог му даде оно што он моли.

11 Келув, брат Сујин роди Мехира, који би отац Естонов.

12 Од Естона се роди дом Рафов, Фесеја и Техина, отац града Наса. То су људи Рихавови.

13 Синови Кенезови: Готонило и Сераја. Син Готонилов Атат.

14 Меонотај роди Офру. Сераја роди Јоава, оца радничке долине, јер они беху радници.

15 Синови Халева, сина Јефонијина: Ир, Ила и Нам, и синови Илини и Кенез.

16 Синови Јалелеилови: Зиф, Зифа, Тирија и Асареило.

17 Синови Езрини: Јетер, Меред, Ефер и Јалон. Жена Мередова роди Миријама, Самаја, Јесву, оца Естемојина.

18 Његова жена, Јудија, роди Јереда, оца Гедорова, Евера, оца Сохотова, и Јекутила, оца Занојина. То су синови Витије, кћери Фараонове, коју Меред узе за жену.

19 Синови жене Одијине, сестре Намаове: отац Кеила, Гармија и Естемоја, Махаћанин.

20 Синови Симонови: Амнон, Рина, Вен-Анан и Тилон. Синови Јесејеви: Зохет и Вен-Зохет.

21 Синови Силе, сина Јудина: Ир, отац Лиха, Лада, отац Марисе и породице дома Асвејина, у којима се ради танки лан,

22 и Јоким и људи од Хасиве, и Јоас и Сараф, који владаше над Моавом у Јасуви-Лехему. То су старе ствари.

23 То бејаху лончари и наставаху у вртовима и у оградама. Они су становали онде близу краља и радили су за њега.

24 Синови Симеонови: Немуило, Јамин, Јарив, Зера, Саул. Син Саулов:

25 Салум. Мивсам, син његов; Мисма, син његов.

26 Синови Мисмини: Амуило, син његов, Захур, син његов;

27 Симеј, син његов. Симеј је имао шеснаест синова и шест кћери. Браћа његова нису имала много синова. И све њихове породице не множише се као Јудини синови.

28 Они наставају у Вирсавеји, у Молади, у Асар-Суалу,

29 у Вали, у Асему, у Толаду,

30 у Ветуилу, у Хорми, у Сиклагу,

31 у Вет-Мархавоту, у Асар-Сусиму, у Вет-Виреју и у Сараиму. То беху градови њихови до краља Давида и села њихова.

32 Они имаху још Итам, Ајин, Римон, Тохен и Асан, пет градова, и сва села около тих градова до Вала.

33 То су пребивалишта њихова, и то је њихов родослов.

34 Месовав; Јамлих; Јоса, син Амасијин;

35 Јоило; Јуј, син Јосивије сина Сераје, сина Асилова;

36 Елиоинај; Јакова; Јесохаја; Асаја; Адило; Јесимило; Венаја;

37 Зиса, син Сифија, сина Алона, сина Једаје, сина Симрија, сина Семајина.

38 Ови, поименце назначени беху кнезови у својим породицама и њихови се домови много умножише.

39 Они отидоше ка Гедору до источне стране долине да траже паше за своју стоку.

40 Они нађоше обилату и добру пашу, и земљу пространу, мирну и мирољубиву, јер они који пре становаху у њој вођаху порекло од Хама.

41 Ови људи поименце записани дођоше за времена Језекије, краља Јудина. Они нападоше шаторе њихове и Маонићане који се затекоше онде, и они их истребише сасвим да не оста ни један до данас и населише се место њих, јер онде беше паше за стада њихова.

42 Било је и синова Симеонових који отидоше у планину Сир, њих пет стотина људи. На челу им беху Фелатија, Неарија, Рефаја и Озило, синови Јесејеви.

43 Они побише остатак избеглица Амаликових, и населише се онде и остадоше до дана данашњега.

Глава 5.

1 Синови Рувимови, првенца Израиљева. - Јер он беше првенац; али пошто оскврну постељу оца свога, његово првенаштво би дано синовима Јосифа, сина Израиљева; али се Јосиф не записа у родослову као првенац.

2 Јуда је, истина, био силан међу браћом својом и од њега је потекао и један кнез; али првенаштво припаде Јосифу.

3 Синови Рувимови, првенца Израиљева: Анох, Фалуј, Есрон и Харамија.

4 Синови Јоилови: Семаја, син његов; Гог, син његов; Симеј, син његов;

5 Миха, син његов; Реаја, син његов; Вал, син његов;

6 Веира, син његов, кога Телгат-Фелнасар, краљ Асирски, одведе у ропство. Он беше кнез племена Рувимова.

7 Браћа Веирина, по породицама њиховим, како су записана у родословима по коленима својим: Првенац, Јеило; Захарија,

8 Вела, син Азаза, сина Семе, сина Јоилова. Вела становаше у Ароиру и до Невона и Вел-Меона;

9 на истоку он становаше до уласка у пустињу, почамши од реке Еуфрата, јер су стада њихова многобројна била у земљи Галаду.

10 За време Саулова они заратише на Агарене који падоше у руке њихове; и они становаху под њиховим шаторима по свему источном крају земље Галадске.

11 Синови Гадови становаху према њима у земљи Васанској до Салхе.

12 Јоило, први, Сафам, други, Јанај и Сафат у Васану.

13 Браћа њихова по домовима отаца њихових: Михаило, Месула, Сева, Јорај, Јахан, Зија и Евер, седам.

14 Ево синова Авихаила, сина Урија, сина Јароје, сина Галада, сина Михаила, сина Јесисаја, сина Јадона, сина Вузова.

15 Ахије, син Авдила, сина Гунијева беше поглавица домова отаца њихових.

16 Они наставаху у Галаду, у Васану и у градовима њиховим и у свим предграђима Саронским до краја њиховог.

17 Сви ови беху уписани у родословима за времена Јотама, краља Јудина, и за времена Јеровоама, краља Израиљева.

18 Синови Рувимови, Гадови и половина племена Манасијина имадијаху храбрих људи који ношаху штит и мач и затезаху лук и беху извежбани за рат, у броју од четрдесет и четири хиљаде и седам стотина и шездесет, опремљених за војску.

19 Они водише ратове против Агарена, Јетуреја, Нафесеја и Надавеја.

20 Они добише појачања протв њих, и Агарени и сви они који беху с њима падоше у њихове руке.

21 Они им узеше њихова стада, педесет хиљада камила, двеста педесет хиљада оваца, две хиљаде магараца и сто хиљада људи;

22 јер паде много мртвих, јер борба од Бога долажаше. И они осташе на месту њиховом до времена кад беху одведени у ропство.

23 Синови половине племена Манасијина наставаху у земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, и до горе Ермона; њих је било много.

24 Ево поглавица домова отаца њихових: Ефер, Јисеј, Елило, Азрило, Јеремија, Одавија и Јадаило, храбри људи, људи на гласу, поглавице домова отаца својих.

25 Али они згрешише Богу отаца својих и разблудише се поред богова народа земље које Бог истреби испред њих.

26 Бог Израиљев подиже дух Фула, краља Асирског, и дух Телгат-Фелнасара, краља Асирскога, и Телгат-Фелнасар одведе у ропство синове Рувимове и Гадове и половину племена Манасијина, и пресели их у Алу, у Авор и у Ару, и на реку Гозан, где осташе до данас.

Глава 6.

1 Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.

2 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило.

3 Синови Амрамови: Арон и Мојсије, и Марија. Синови Аронови: Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар.

4 Елеазар роди Финеса; Финес роди Ависују;

5 Ависуја роди Вукија; Вукије роди Озију;

6 Озија роди Зерају; Зераја роди Мерајота;

7 Мерајот роди Амарију; Амарија роди Ахитова;

8 Ахитов роди Садока; Садок роди Ахимаса;

9 Ахимас роди Азарију; Азарија роди Јоанана;

10 Јоанан роди Азарију који би свештеник у дому који Соломон сазида у Јерусалиму;

11 Азарија роди Амарију; Амарија роди Ахитова;

12 Ахитов роди Садока; Садок роди Салума;

13 Салум роди Хелкију; Хелкија роди Азарију;

14 Азарија роди Серају; Сераја роди Јоседека;

15 Јоседек отиде кад Господ одведе Јудеје и Јерусалим у ропство преко Навуходоносора.

16 Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.

17 Ево имена синова Гирсонових: Ловеније и Симеј.

18 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило.

19 Синови Мераријеви: Малија и Мусија. То су породице Левијеве, по оцима својим.

20 Од Гирсона: Ловеније, син његов; Јат, син његов; Зима, син његов;

21 Јоах, син његов; Идо, син његов; Зера, син његов; Јетрај, син његов;

22 Синови Катови: Аминадав, син његов; Кореј, син његов; Асир, син његов;

23 Елкана, син његов; Евијасаф, син његов; Асир, син његов;

24 Тахат, син његов; Урило, син његов; Озија, син његов; Саул, син његов;

25 Синови Елкане: Амасај и Ахимог,

26 Елкана, син његов; Елкана-Суфија, син његов; Махат, син његов;

27 Елијав, син његов; Јероам, син његов; Елкана, син његов;

28 И синови Самуилови, Васнија првенац и Авија.

29 Синови Мераријеви: Малија; Ловеније, син његов; Симеј, син његов; Уза, син његов;

30 Симаја, син његов; Агија, син његов; Асаја, син његов.

31 Ово су они које Давид одреди да управљају над певањем у дому Господњему пошто ковчег доби место одмора.

32 Они вршаху службу певања пред шатором од састанка, док Соломон не сазида дом Господњи у Јерусалиму, и они вршаху своју службу по правилима која им беху прописана.

33 Ево оних који обављаху ту службу са синовима њиховим: - Од синова Катових: Еман, певач, син Јоила, сина Самуила,

34 сина Елкане, сина Јероама, сина Елила, сина Тоје,

35 син Суфа, сина Елкане, сина Мата, сина Амасија,

26 сина Елкане, сина Јоила, сина Азарије, сина Софоније,

37 сина Тахате, сина Асира, сина Евиасафа, сина Кореја,

38 сина Исара, сина Ката, сина Левија, сина Израиљева.

39 Брат његов Асаф, који му стајаше с десне стране, Асаф син Варахије, сина Симеје,

40 сина Михаила, сина Васије, сина Малхије,

41 сина Етнија, сина Зере, сина Адаје,

42 сина Етана, сина Зиме, сина Симеја,

43 сина Јата, сина Гирсона, сина Левијева.

44 Синови Мераријеви, браћа њихова која стајаху с леве стране: Етан, син Кисије, сина Авдија, сина Малуха,

45 сина Асавије, сина Амасије, сина Хелкије,

46 сина Амасије, сина. Ваније, сина Самира,

47 сина Малије, сина Мусије, сина Мерарија, сина Левијева.

48 Браћа њихова, Левити, беху одређени за сву службу у шатору, у дому Господњему.

49 Арон и синови његови приношаху жртве на олтару за жртве паљенице, и тамјан на олтару кадионом. Они вршаху сву службу у пресветом месту, и обављаху очишћење за Израиљ према свему ономе што беше наредио Мојсије, слуга Божји.

50 Ово су синови Аронови: Елеазар, син његов; Финес, син његов;

51 Ависуја, син његов; Вукије син његов; Озије, син његов; Зераја, син његов;

52 Мерајот, син његов; Амарија, син његов; Ахитов, син његов;

53 Садок, син његов; Ахимас, син његов.

54 Ево станова њихових, према местима њиховим, у границама које им беху одређене. Синовима Ароновим од породице Катове, на коју паде прва коцка,

55 дадоше Хеврон, у земљи Јудиној и предграђа около њега;

56 али поље градско и села његова беху дата Халеву, сину Јефонијину.

57 Синовима Ароновим дадоше град уточишта Хеврон, Ливну и предграђа њена, Јатир, Естемоју и предграђа њена,

58 Илион и предграђа његова, Девир и предграђа његова,

59 Асан и предграђа његова, Вет-Семес и предграђа његова;

60 а од племена Венијаминова, Гавају и предграђа њена, Алемет и предграђа његова, Анатот и предграђа његова. Свега градова њихових: тринаест градова по породицама њиховим.

61 Остали синови Катови добише коцком десет градова породица племена Јефремова, племена Давидова и половине племена Манасијина.

62 Синови Гирсонови добише, по породицама својим, тринаест градова племена Исахарова, племена Асирова, племена Нефталимова и племена Манасијина у Васану.

63 Синови Мераријеви добише коцком, по породицама својим, дванаест градова племена Рувимова, племена Гадова и племена Завулонова.

64 Синови Израиљеви дадоше Левитима градове и предграђа њихова.

65 Они дадоше њима коцком од племена синова Јудиних, од племена синова Симеонових и од племена синова Венијаминових те градове које поименце именоваше.

66 А за остале породице синова Катових, градови њиховог подручја беху у племену Јефремову.

67 Њима дадоше град уточишта Сихем и предграђа његова, у гори Јефремовој, Гезер и предграђа његова,

68 Јокмеам и предграђа његова, Вет-Орон и предграђа његова,

69 Ајалон и предграђа његова и Гат-Римон и предграђа његова;

70 а од половине племена Манасијина, Анир и предграђа његова и Вилеам и предграђа његова, за породицу осталих Катових синова.

71 Синовима Гирсоновим дадоше: од породице половине племена Манасијина Голан у Васану и преграђа његова, и Астарот и предграђа његова;

72 од племена Исахарова Кедес и предграђа његова, Даврат и предграђа његова,

73 Рамот и предграђа његова; Аним и предграђа његова;

74 од племена Асирова Масал и предграђа његова, Авдон и предграђа његова,

75 Хукок и предграђа његова и Реов и предграђа његова;

76 од племена Нефталимова Кедес у Галилеји и предграђа његова, Амон и предграђа његова и Киријатајим и предграђа његова.

77 Осталим Левитима, синовима Мераријевим дадоше: од племена Завулонова Римон и предграђа његова и Тавор и предграђа његова;

78 а преко Јордана према Јерихону на истоку од Јордана: од племена Рувимова Восор у пустињи и предграђа његова, Јасу и предграђа његова,

79 Кедимот и предграђа његова, Мифат и предграђа његова;

80 а од племена Гадова Рамот у Галаду и предграђа његова, Маханајим и предграђа његова,

81 Есевон и предграђа његова, и Јазир и предграђа његова.

Глава 7.

1 Синови Исахарови: Тола, Фуја, Јасув и Симрон, четири.

2 Синови Толини: Озије, Рефаја, Јерило, Јамај, Јевсам и Самуило, поглавице домова отаца својих, од Толе, храбри јунаци у нараштају своме. Број њихов за времена Давидова износио је двадесет и две хиљаде и шест стотина.

3 Син Озијев: Израја. Синови Израјини: Михаило, Овадија, Јоило, Јесија, свега пет поглавица.

4 Они имаху са собом, у нараштају своме, а према домовима отаца својих, тридесет и шест хиљада војника наоружаних за рат, јер они имаху много жена и синова.

5 Браће њихове по свим домовима Исахаровим, храбрих људи, беше осамдесет и седам хиљада уписаних у родословима.

6 Синови Венијаминови: Вела, Вехер и Једаило, тројица.

7 Синови Велини: Есвон, Озије, Озило, Јеримот и Ирије, пет поглавица домова отаца својих, храбри људи, уписани у родослову у броју од двадесет и две хиљаде тридесет и четири.

8 Синови Вехерови: Земира, Јоас, Елијезер, Елиоинај, Амрије, Јеримет, Авија, Анатот и Аламет, сви синови Вехерови

9 и уписани у родословима према нараштају своме, као поглавице домова отаца својих, храбри јунаци у броју од двадесет хиљада и две стотине.

10 Син Једиаилов: Валан. Синови Валанови: Јеус, Венијамин, Ехуд, Ханана, Зитан, Тарсис и Ахисар.

11 Сви ти синови Једиаила, поглавице домова отаца својих, храбри јунаци, беху у броју од седамнаест хиљада и две стотине способних за ношење оружја и за рат.

12 Суфим и Упим синови Ирови; Усим, син Ахеров.

13 Синови Нефталимови: Јасило, Гуније, Јесер, и Салум, син Валин.

14 Синови Манасијини: Азрило коју роди иноча његова Сиркиња; она роди Махира, оца Галадова.

15 Махир узе жену од Упима и Супима. Име сестре његове беше Маха. Име другог сина беше Салпад; и Салпад имаше кћери.

16 Маха, жена Махирова, роди сина коме надену име Фарес; његовом брату беше име Серес, и синови његови беху Улам и Ракем.

17 Син Уламов: Ведан. То су синови Галада, сина Махира, сина Манасијева.

18 Сестра његова Амолекета роди Исуда, Авијезера и Малу.

19 Синови Семидини бејаху Ахијан, Сихем, Лихија и Анијам.

20 Синови Јефремови: Сутала; Веред, син његов, Тахат, син његов, Елеада, син његов; Тахат, син његов;

21 Завад, син његов; Сутала, син његов; Езер и Елеад. Њих убише људи из Гата, рођени у земљи, јер беху сишли да им узму стада.

22 Јефрем, отац њихов, би дуго у жалости и браћа његова дођоше му да га теше.

23 Потом се он саста са женом својом и она затрудне и роди сина. Он му надену име Верија, јер несрећа задеси дом његов.

24 Он доби кћер Серу, која сазида Вет-Орон доњи и Вет-Орон горњи, и Узен-Серу.

25 Рефа, син његов, и Ресеф; Тела, син његов; Тахан, син његов;

26 Ладан, син његов; Амијуд, син његов; Елисама, син његов;

27 Нон, син његов; Исус, син његов.

28 Имовина њихова и седиште њихово беше Ветиљ и градови његови; на истоку Наран; на западу Гезер и градови његови, Сихем и градови његови до Газе и до градова њезиних.

29 Синови Манасијини имадијаху Вет-Сан и градове његове, Танах и градове његове, Мегидон и градове његове, Дор и градове његове. У тим градовима наставаху синови Јосифа, сина Израиљева.

30 Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвај и Верија, и Сера, сестра њихова.

31 Синови Веријини: Евер и Малхило. Малхило би отац Вирзавитов.

32 Евер роди Јафлита, Сомира и Хотама, и Сују, сестру њихову.

33 Синови Јафлитови: Фасак, Вимал и Асват. То су синови Јафлитови.

34 Синови Сомирови: Ахије, Рога, Јехува и Арам.

35 Синови Елема брата његова: Софа, Јемна, Селис и Амал.

36 Синови Софини: Суја, Арнефер, Согал, Верије, Јемра,

37 Восор, Од, Сама, Силиса, Итран и Веира.

38 Синови Јетерови: Јефонија, Фиспа и Ара.

39 Синови Улини: Арах, Анило и Рисија.

40 Сви ти беху синови Асирови, поглавице домова отаца својих, изабрани и храбри људи, поглавице кнезова уписани у броју од двадесет и шест хиљада људи способни да носе оружје и да иду у рат.

Глава 8.

1 Венијамин роди Велу, првенца свога, Асвила, другога, Ару, трећега,

2 Ноја, четвртога, и Рафу, петога.

3 Синови Велини беху: Адар, Гира, Авијуд,

4 Ависуја, Наман, Ахоја,

5 Гира, Сефуфан и Урам.

6 Ево синова Ехудових који беху поглавице домова међу становницима Гаваје, и који се преселише у Манахат:

7 Наман, Ахија и Гира. Гира, који их пресели, роди Узу и Ахијуда.

8 Сарајим роди синове у земљи Моавској пошто отпусти Усиму и Вару, жене своје.

9 Од жене своје Одесе он је имао: Јовава, Сивију, Мису, Малхама,

10 Јеуса, Сахију и Мирму. То су синови његови, поглавице домова.

11 С Усимом он роди: Авитова и Елфала.

12 Синови Елфалови: Евер, Мисам и Самед, који сазида Онон, Лод и градове његове.

13 Верија и Сема, који беху поглавице домова међу становницима Ејалона, истераше становнике Гата.

14 Ахијо, Сасак, Јеремот,

15 Зевадија, Арад, Адер,

16 Михаило, Јеспа и Јоха беху синови Веријини.

17 Завадија, Месулам, Езекије, Евер,

18 Исмерај, Језлија и Јовав беху синови Елфалови.

19 Јаким, Зихрије, Завдије,

20 Елинај, Зилтај, Елило,

21 Адаја, Вераја и Симрат беху синови Семини.

22 Јесфан, Евер, Елило,

23 Авдон, Зихрије, Анан,

24 Ананија, Елам, Антотија,

25 Јефедија и Фануило беху синови Сасакови.

26 Самсерај, Сеарија, Готолија,

27 Јаресија, Илија и Зихрије беху синови Јероамови.

28 То су поглавице домова по нараштајима својим. Они становаху у Јерусалиму.

29 Отац Гаваонов становаше у Гаваону, а жени његовој беше име Маха.

30 Авдон, његов првенац, затим Сур, Кис, Вал, Надав,

31 Гедор, Ахијо и Захер.

32 Миклот роди Симеју. Они становаху такође у Јерусалиму код браће своје, с браћом својом.

33 Нир роди Киса; Кис роди Саула; Саул роди Јонатана, Малхисуја, Авинадава и Есвала.

34 Син Јонатанов: Меривал. Меривал роди Миху.

35 Синови Михини: Фитон, Мелех, Тареја и Ахаз.

36 Ахаз роди Јоада; Јоада роди Алемета, Азмавета и Зимрија; Зимрије роди Мосу;

37 Моса роди Винеју. Рафа, син његов; Елеаса, син његов; Асаило, син његов.

38 Асаило је имао шест синова чија су имена: Азрикам, Вохеруј, Исмаило, Сеарија, Овадија, и Анан. Ти сви беху синови Асилови.

39 Синови Исека, брата његова: Улам, првенац његов, Јеус, други и Елифелет, трећи.

40 Синови Уламови беху храбри људи који натезаху лук; и они имаху много синова и унука, сто и педесет. Сви су ти од синова Венијаминових.

Глава 9.

1 Сав Израиљ уписан је у родословима и записан у књизи краљева Израиљевих. И Јуда би одведен у ропство у Вавилон због неверства његовог.

2 Први становници који становаху на њиховим добрима, у њиховим градовима, беху Израиљци, свештеници, Левити и Нетинеји^[1].

3 У Јерусалиму становаху људи од синова Јудиних, од синова Венијаминових и од синова Јефремових и Манасијиних

4 Од синова Фареса сина Јудина: Гутај, син Амијуда, сина Амрија, сина Имрија, сина Венија.

5 Од Силонових: Асаја, првенац, и синови његови.

6 Од синова Зериних: Јеуило и браћа његова, шест стотина и деведесет.

7 Од синова Венијаминових: Салуј, син Месулама, сина Одује, сина Асенујила;

8 Јебнеја, син Јероамов; Ила, син Озија, сина Михријева; Месулам, син Сефатије, сина Рагуила, сина Ивнијина;

9 и браћа њихова, по нараштајима својим, девет стотина педесет и шест. Сви ови људи беху поглавице домова у домовима отаца својих.

10 Од свештеника: Једаја, Јојарив, Јахин,

11 Азарија, син Хелкије, сина Меслама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахитовова кнеза у дому Господњему;

12 Адаја, син Јероама, сина Пасхора, сина Малхијина; Масај, син Адаила, сина Јазире, сина Меслама, сина Месилемита, сина Имирова,

13 и браћа њихова, поглавице домова отаца својих, хиљада и седам стотина и шездесет, вредних људи на служби у дому Господњему.

14 Од Левита: Семаја, син Асува, сина Азрикама, сина Асавијина, од синова Мераријевих.

15 Ваквакар; Ерес; Галал; Матанија, син Михе сина Зихрија, сина Асафова;

16 Овадија, сина Семаје, сина Галала, сина Једутунова; Варахија, син Асе, сина Елканина, који становаху у селима Нетофатским.

17 И вратари: Салум, Акув, Талмон, Ахиман и браћа њихова. Салум им беше поглавица,

18 и он је и до сада на краљским вратима на истоку. То бејаху вратари за логор синова Левијевих.

19 Салум, син Кореја, сина Евијасафа сина Корејева, и браћа његова од дома оца његова, синови Корејеви, вршаху службу чувања прагова шатора. Оци њихови беху чували улазак у логор Господњи,

20 и Финес, син Елеазаров беше им раније поглавица, и Господ бејаше с њим.

21 Захарија, син Меселемијин бејаше вратар на уласку у шатор од састанка.

22 Свега их је било двеста и дванаест, изабраних за вратаре на праговима, а беху записани у родословима по селима својим; Давид и Самуило виделац, беху их поставили на дужности њихове.

23 Они и синови њихови чуваху врата дома Господњега, дома од шатора.

24 Вратара је било на све четири стране: На истоку, на западу, на југу и на северу.

25 Браћа њихова, која су становала по селима морала су да долазе к њима с времена на време за седам дана.

26 Јер су та четири главна вратара, ти Левити, били увек на служби и они имаху још и да надзиравају над собама и над ризницама дома Божјега.

27 Они ноћиваху око дома Божјега, који они чуваху и који су отварали свако јутро.

28 Неки од Левита стараху се о посуђу за службу, које они избројаху и кад га примаху и кад га издаваху.

29 Други се стараху о посуђу, о целокупном посуђу светилишта о белом брашну, о вину, о уљу, о тамјану и о мирисима.

30 Свештенички синови готовљаху мирисе за приносе.

31 Мататија, један од Левита, првенац Салумов, од породице Корејеве, стараше се о ономе што се је пекло у тави.

32 А неки од браће њихове, од Катових, имаху дужност да сваке суботе зготове хлебове за престављање.

33 Ово су певачи, поглавице Левитских домова, који становаху у собама и беху ослобођени од сваке друге службе, јер су дан и ноћ били на послу.

34 То су поглавице домова Левитских, поглавица по коленима својим. Они становаху у Јерусалиму.

35 Отац Гаваонов, Јехило, становаше у Гаваону, а жена се његова зваше Маха.

36 Авдон, његов син првенац, затим Сур, Кис, Вал, Нир, Надав,

37 Гедор, Ахијо, Захарија и Миклот.

38 Миклот роди Симеама. И они наставаху у Јерусалиму код браће своје, с браћом својом.

39 Нир роди Киса; Кис роди Саула; Саул роди Јонатана, Малхисуја, Аминадава и Есвала.

40 Син Јонатанов: Меривал. Меривал роди Миху.

41 Синови Михини: Фитон, Мелех и Тареја.

42 Ахаз роди Јару; Јара роди Алемета, Азмавета и Зимрија; Зимрије роди Мосу;

43 Моса роди Винеју. Његов син беше Рефаја; Елеаса, син његов, Асило, син његов.

44 Асило је имао шест синова, чија су имена: Азрикам, Вохеруј, Исмаило, Сеарија, Овадија и Анан. То су синови Асилови.

Глава 10.

1 Филистеји отворише битку против Израиља, и људи Израиљеви побегоше испред Филистеја и падаху мртви на гори Гелвуји.

2 Филистеји гонише Саула и синове његове, и убише Јонатана, Авинадава и Малхисуја, синове Саулове.

3 Најжешћи бој разви се око Саула. Стрелци га погодише и ранише.

4 Саул рече тада своме штитоноши: Извади мач свој и прободи ме да не дођу ти необрезани и не наругају ми се. Његов штитоноша то не хте, јер га беше страх. Тада Саул узе свој мач и баци се на њ. Саулов штитоноша видећи Саула мртва, баци се и он на свој мач и умре.

6 Тако погибоше Саул и три сина његова, и сав дом његов погибе у исто време.

7 Кад Израиљци који бејаху у долини видеше да је војска у бегству и да погибоше Саул и синови његови, напустише градове своје и побегоше. И Филистеји се настанише у њима.

8 Сутрадан Филистеји дођоше да опљачкају мртве, а они нађоше Саула и синове његове, пале на гори Гелвуји.

9 Опљачкаше их и узеше главу његову и оружје његово. Па послаше ту вест, да се објави по целој земљи Филистејској, идолима њиховим, и народу.

10 Оружје Саулово метнуше у храм богова својих а главу му обесише у храму Дагонову.

11 Цео Јавис у Галаду чу што учинише Филистеји од Саула,

12 и тад се подигоше сви храбри људи, и они узеше тело Саулово и телеса синова његових те их пренесоше у Јавис и сахранише кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана.

13 Саул погибе јер беше крив с неверства према Господу, што не слуша речи Господње и што упита оне који зазивају мртве.

14 Он не пита Господа. Зато Господ учини да умре и пренесе краљевство на Давида, сина Јесејева.

Глава 11.

1 Сав Израиљ сабра се к Давиду у Хеврон, говорећи: Ево ми смо кост твоја и месо твоје.

2 Још и пре, док Саул беше краљ, ти си изводио и доводио Израиља. Господ, Бог твој, ти рече: Ти ћеш пасти народ мој Израиља, и ти ћеш бити поглавица народа мога Израиља.

3 Тако све старешине Израиљеве дођоше ка краљу у Хеврон, и Давид учини с њима савез у Хеврону пред Господом. Они помазаше Давида за краља над Израиљем, по речи коју Господ беше изрекао преко Самуила.

4 Давид се крену са свим Израиљем на Јерусалим, који је Јевус. Онде бејаху Јевусеји, становници земље.

5 Јевусеји рекоше Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе тврђаву Сион. То је град Давидов.

6 Давид беше рекао: Ко први потуче Јевусеје, биће поглавица и кнез. Јоав син Серујин, изиђе први, и поста кнез.

7 Давид се настани у тврђави. Зато се она прозва град Давидов.

8 Он подиже грађевине около града, од Милона па унаоколо, а Јоав прегради остали део града.

9 Давид је постајао све већи и већи и Господ над војскама беше с њим.

10 Ово су поглавице јунака Давидових, који му са свим Израиљем помогоше да се утврди његова власт и да постане краљ над Израиљем по речи Господњој.

11 Ево по броју њиховом, јунака Давидових: Јасовеам, син Ахмонијев, један од главних официра. Он махну копљем својим на три стотине и поби их.

12 За њим Елеазар, син Додов, Ахошанин, један од три делије.

13 Он би с Давидом у Фас-Дамиму, где се Филистеји беху сакупили на борбу. Онде бејаше њива пуна јечма и народ бежаше испред Филистеја.

14 Они стадоше усред њиве, одбранише је и потукоше Филистеје, и Господ даде велико избављење.

15 Три између тридесеторице поглавица сиђоше к Давиду, ка стени, у пећину Одоламску, кад војска Филистејска беше улогорена у долини Рафајској.

16 Давид беше тад у тврђави, а стража Филистејска беше у Витлејему.

17 Давид изрази жељу, и рече: Ко ће ми донети да пијем воде из студенца код врата Витлејемских?

18 Тад та тројица продреше кроз логор Филистејски, захватише воде из студенца Витлејемскога и донесоше и дадоше Давиду; али Давид не хте пити, него је изли пред Господом,

19 и рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Бих ли ја пио крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три храбра човека.

20 Ависај, брат Јоавов, беше први између те тројице. Он махну копљем својим на три стотине људи и поби их; и прослави се међу тројицом.

21 Он беше најуваженији међу оним од друге тројице и беше им поглавица, али не стиже прву тројицу.

22 Венаја, син Јодајев, син једног човека из Кавсеила, пун храбрости и славан с подвига својих. Он погуби два лава Моавска. Он сиђе у бунар у коме уби лава, једног снежног дана.

23 Он уби и једног Египћанина, висока пет лаката. Египћанин имаше у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, истрже Египћанину копље из руке, и уби га његовим копљем.

24 То учини Венаја, син Јодајев, и он би славан међу она три храбра човека.

25 Он беше најуваженији између тридесеторице, али прву тројицу не стиже. Давид га прими у свој савет.

26 Јунаци у војсци: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов, из Витлејема.

27 Самот, из Арора. Хелис, из Фелона. 28 Ира, син Икисов, из Текоје. Авијезер, из Анатота.

29 Сивекај, из Хусата. Илај, из Ахоха.

30 Марај, из Нетофата. Хелед, син Ванин, из Нетофата.

31 Итај, син Ривајев, из Гаваје синова Венијаминових. Венаја, из Фаратона.

32 Урај, из Нахале-Гаса. Авило из Арвата.

33 Азмавет, из Варума. Елијава, из Салвона.

34 Синови Асима, из Гизона. Јонатан, син Сагијин, из Арара.

35 Ахијам, син Сахаров, из Арара. Елифал, син Уров.

36 Ефер, из Мехирота. Ахија, из Фелона.

37 Есро, из Кармила. Нарај, син Есвајев.

38 Јоило, брат Натанов. Мивар, син Агиријев.

39 Селек, Амонац. Нарај, из Вирота, штитоноша Јоава, сина Серујина.

40 Ира, из Јетера. Гарив, из Јетера.

41 Урија, Хетејин. Завад, син Алајев.

42 Адина, син Сизин, од Рувимових, поглавица Рувимоваца, и тридесет с њим.

43 Анан, син Машин. Јосафат, из Митне.

44 Озија, из Астерота. Сама и Јехило, синови Хотана, из Ариора.

45 Једиаило, син Симријев. Јоха, брат његов из Тисе.

46 Елило, из Мава, Јеривај и Јосавија, синови Елнамови. Јетема, Моавац.

47 Елило, Овид и Јасаило из Месоваје.

Глава 12.

1 Ево оних који дођоше к Давиду у Сиклаг, док се још кријаше од Саула, сина Кисова, и бејаху међу јунацима који му помогоше у рату.

2 Ти беху стрелци који гађаху камењем из десне и из леве руке и пуштаху стреле из лукова својих. Они бејаху из Венијамина, од браће Саулове.

3 Поглавица Ахијезер, и Јоас, синови Семаје из Гаваје; Језило и Фелет, синови Азмаветови; Верака, Јуј, из Анатота;

4 Исмаја, из Гаваона, јунак међу тридесеторицом и поглавица тридесеторице; Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад, из Гедирота;

5 Елузај, Јеримот, Валија, Шемарија, Сефатија, из Аруфа;

6 Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер, и Јасовеам, Коријани;

7 Јоила и Зевадија, синови Јероамови, из Гедора.

8 Од племена Гадова пребегоше к Давиду у тврђаву у пустињи, храбри људи, војници вешти рату, наоружани штитом и копљем, који су личили на лавове а бејаху брзи као срне по горама.

9 Есер, поглавица; Овадија, други; Елијав, трећи;

10 Мисмана, четврти; Јеремија, пети;

11 Атај, шести; Елило, седми;

12 Јоанан, осми; Елзавад, девети;

13 Јеремија, десети; Мохванај, једанаести.

14 Ти бејаху од синова Гадових, заповедници војске; један од њих, најмањи, могао је да се бори са стотином, а највећи са хиљадом људи.

15 То су они који пређоше преко Јордана првога месеца, кад се разли преко свих брегова својих, и који отераше све становнике из долина на исток и на запад.

16 Било је и синова Венијаминових и Јудиних који дођоше к Давиду, у тврђаву.

17 Давид им изиђе на сусрет и рече им: Ако долазите к мени с добром намером да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; али ако сте дошли да ме издате непријатељима мојим, кад никаквог насиља не чиним, нека то види Бог отаца наших, и нека суди!

18 Амасија, један од главних војвода, би духом надахнут и рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев! Мир, мир теби и онима који ти помажу, јер теби Бог твој помаже! И Давид их прими, и постави их међу заповеднике војске.

19 И неки од синова Манасијиних пређоше к Давиду кад он пође с Филистејима у рат против Саула. Али они не помогоше Филистејима; јер кнезови Филистејски, договоривши се, вратише Давида говорећи: Он би могао да на нашу погибао пребегне господару своме Саулу.

20 Кад се он врати у Сиклаг ево који му се придружише из племена Манасијина: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елиуј и Салатај, тисућници Манасијини.

21 Они помогоше Давиду против чете Амаличких пљачкаша, јер оии беху сви храбри људи и посташе војводе у његовој војсци.

22 И из дана у дан долажаху људи к Давиду, да му помогну, докле не доби велику војску, као војску Божју.

23 Ово је број људи опремљених за рат који пређоше к Давиду у Хеврон, да пренесу на њ краљевство Саулово, по речи Господњој.

24 Од синова Јудиних који ношаху штит и копље, шест хиљада осам стотина у ратној опреми.

25 Од синова Симеонових, храбрих у рату, седам хиљада и сто.

26 Од синова Левијевих, четири хиљаде и шест стотина;

27 Јодај, кнез Аронски и са њим три хиљаде и седам стотина;

28 и Садок, храбри младић, и дом оца његовога, двадесет и два заповедника.

29 Од синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер је до тада највећи део од њих остао био веран дому Сауловом.

30 Од синова Јефремових, двадесет хиљада и осам стотина храбрих људи, јунака на гласу, по породицама отаца својих.

31 Од половине племена Манасијина, осамнаест хиљада који беху поименце одређени да иду да поставе Давида краљем.

32 Од синова Исахарових, који добро разумеваху времена, да би знали шта је имао чинити Израиљ, двеста заповедника и сва браћа њихова под њиховом заповешћу.

33 Од Завулона педест хиљада способних за војску, наоружани свим ратним оружјем, и одважна срца, готови да отворе битку.

34 Од Нефталима, хиљада заповедника и са њима тридесет и седам хиљада људи који ношаху штит и копље.

35 Од племена Данова, опремљених за рат, двадесет и осам хиљада и шест стотина.

36 Од племена Асирова четрдесет хиљада способних за војску и готови за бој.

37 А с друге стране Јордана, од племена Рувимова и Гадова и од половине племена Манасијина, сто и двадесет хиљада са свим ратним оружјем.

38 Сви ови људи, ови ратници, готови за бој, дођоше у Хеврон отворена срца да поставе Давида краљем над свим Израиљем. А и сав остали део Израиља беше сложан у намери да постави Давида за краља.

39 Они осташе онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху припремила храну.

40 А и они који беху настањени близу њих, све до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху храну на магарцима, на камилама, на мазгама и на воловима, јела од брашна, сухих смокава, сухога грожђа, вина, уља и волова и оваца изобиља, јер беше радост у Израиљу.

Глава 13.

1 Давид држа веће с тисућницима и са стотиницима и са свим кнезовима.

2 И Давид рече свему збору Израиљеву: Ако нађете да је то добро, и ако је од Господа, Бога нашега, да поручимо на све стране браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, а и свештеницима и Левитима по градовима и предграђима њиховим да се придруже нама,

3 па да донесемо к себи ковчег Бога свога, јер се са тим не бависмо од времена Саулова.

4 Сав збор одлучи да се тако ради, јер се то учини да је добро за народ.

5 Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора египатскога до уласка у Емат, да се ковчег Божји пренесе из Киријат-Јарима.

6 И Давид отиде са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим, који је у Јуди, да пренесу оданде ковчег Божји, пред којим се призива име Господа који седи изнад херувима.

7 Они повезоше ковчег Божји на новим колима из куће Авинадавове: Уза и Ахијо управљаху колима.

8 Давид и сав народ Израиљев играху пред Богом из све снаге, певајући и ударајући у харфе, у псалтире, у даире и у цимбале и трубећи у трубе.

9 Кад дођоше до гумна Хидонова, Уза се маши руком да прихвати ковчег, јер волови беху потегли у страну.

10 Гнев се Господњи распали на Узу и он га удари зато што се маши руком за ковчег, и Уза умре онде пред Богом.

11 Давид се ожалости што Господ удари Узу таквом казном. Зато се оно место прозва и до данас Фарес-Уза.

12 Давид се тог дана уплаши од Бога и рече: Како ћу пренети к себи ковчег Божји?

13 Давид не пренесе к себи ковчег него га склони у дом Овид-Едома, Хете-ћјина.

14 Ковчег Божји оста три месеца у дому Овид-Едома, у дому његовом. И Господ благослови дом Овид-Едома и све што беше његово.

Глава 14.

1 Хирам, краљ Тирски, посла гласнике к Давиду, и дрва кедрова, и зидара и дрводеља да му саграде дом.

2 Давид призна да га Господ утврђаваше за краља над Израиљем и да се краљевство његово подиже високо ради народа његова Израиља.

3 Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

4 Ево имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон,

5 Јевар, Елисуја, Елфалет, 6 Нога, Нефег, Јафија,

7 Елисама, Велијада и Елифалет.

8 Филистеји сазнаше да је Давид помазан за краља над свим Израиљем и изиђоше сви да га траже. Давид, који би обавештен о томе изиђе пред њих.

9 Филистеји стигоше и раширише се по долини Рафајској.

10 Давид упита Господа, говорећи: Хоћу ли изићи на Филистеје и хоћеш ли их ти дати у моје руке? И Господ му рече: Изиђи и даћу их у твоје руке.

11 Они кренуше у Вал-Фарасим, где их Давид потуче. Затим рече: Разли Господ непријатеље моје мојом руком као воду која се разлива. Зато се то место прозва Вал-Фара-сим.

12 Они оставише онде богове своје који беху спаљени по заповести Давидовој.

13 Филистеји се опет раширише у оној долини.

14 Давид упита опет Бога. И Бог му рече: Не иди за њима, него се крени на њих, па удари на њих према дудовима.

15 Кад чујеш да зашушти по врховима од дудова тада отвори бој; јер ће Бог ићи пред тобом да потуче војску Филистејску.

16 Давид учини оно што му Бог беше заповедио и војска Филистејска би потучена од Гаваона до Гезера.

17 Слава Давидова разгласи се по целој земљи и Господ учини да сви народи имају страх од њега.

Глава 15.

1 Давид сазида себи куће у граду Давидову, спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор.

2 Тада Давид рече Ковчег Божји треба да носе само Левити јер је њих Господ изабрао да носе ковчег Божји и да му служе до века.

3 И Давид скупи сав Израиљ у Јерусалиму да се ковчег Господњи пренесе на место које му он беше спремио.

4 Давид скупи синове Аронове и Левите:

5 од синова Катових, Урила, поглавицу, и браћу његову, сто и двадесет;

6 од синова Мераријевих, Асају, поглавицу, и браћу његову, двеста и двадесет,

7 од синова Гирсонових, Јоила, поглавицу, и браћу његову, сто и тридесег,

8 од синова Елисафанових, Семају, поглавицу, и браћу његову, двеста;

9 од синова Хевронових, Елила, поглавицу и браћу његову, осамдесет,

10 од синова Озилових, Аминадава, поглавицу, и браћу његову, сто и дванаест.

11 Давид позва свештенике Садока и Авијатара, и Левите Урила, Асају, Јоила, Семају, Елила и Аминадава,

12 и рече им: Ви сте поглавице породица Левитских; освештајте себе и браћу своју, и пренесите ковчег Господа, Бога Израиљева, на место које сам му ја спремио.

13 Јер зато што вас први пут није било, Господ, Бог наш, удари нас; јер га не тражисмо као што треба.

14 Свештеници и Левити освешташе се да пренесу ковчег Господа, Бога Израиљева.

15 Синови Левитски носише ковчег Божји на раменима својим о полугама као што беше заповедио Мојсије по речи Господњој.

16 И Давид рече поглавицама Левита да распореде браћу своју певаче са музичким инструментима, с псалтирима, харфама и цимбалима, чији гласови треба да се заоре у знак весеља.

17 Левити распоредише Емана, сина Јоилова, а од браће његове Асафа, сина Варахијина, а од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајина,

18 а затим с њима браћу њихову другог реда: Захарију, Вена, Јазила, Семирамота, Јехила, Унија, Елијава, Венају, Масију, Мататију, Елифела, Микнеју, Овид-Едома и Јеила, вратаре.

19 Певачи Еман, Асаф и Етан удараху у бакрене цимбале;

20 Захарија, Азаило, Семирамот, Јехило, Уније, Елијав, Масија, и Венаја имаху високе псалтире;

21 а Мататија, Елифел, Микнеја, Овид-Едом, Јеило и Азазија имаху харфе на осам жица за пратњу певања.

22 Хенанија хоровођа међу Левитима управљаше певањем, јер беше вешт у томе.

23 Варахија и Елкана беху вратари ковчега.

24 Севанија, Јосафат, Натанеило, Амасај, Захарија, Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим. Овид-Едом и Јехија беху вратари ковчега.

25 Давид, старешине Израиљеве и тисућници кренуше се пратећи ковчег савеза Господњега из дома Овид-Едомова, с весељем.

26 С Божјом помоћу носише Левити ковчег савеза Господњег; и принесоше се на жртву седам телаца и седам овнова.

27 Давид беше огрнут плаштем од финога лана, а тако исто и сви Левити који ношаху ковчег, и певачи, и Хенанија који беше хоровођа међу певачима; а Давид је имао на себи ланени ефод.

28 Сав Израиљ пратијаше ковчег савеза Господњег, уз звук труба, и рогова и ударајући у цимбале, у псалтире и у харфе.

29 Како ковчег савеза Господњег улажаше у град Давидов, Михала, кћи Саулова, гледаше с прозора, и видећи краља Давида где скаче и игра, подругну му се у срцу своме.

Глава 16.

1 Кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора који му разапе Давид, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалнице пред Богом.

2 Кад Давид принесе жртве паљенице и жртве захвалнице, благослови народ у име Господње. Затим раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, свакоме по један хлеб, по комад меса и по један колач од грожђа.

4 Он предаде Левитима налог да врше службу пред ковчегом Господњим, да зазивају славе и хвале Господа, Бога Израиљева.

5 То беху: Асаф, поглавица; Захарија, други за њим, Јеило, Семирамот, Јехило, Мататија, Елијав, Венаја, Овид-Едом и Јеило. Они имаху музичке инструменте, псалтире и харфе; а Асаф удараше у цимбале.

6 Свештеници Венаја и Јазаило трубљаху једнако у трубе пред ковчегом савеза Господњега.

7 У тај дан Давид даде по први пут наредбу Асафу и браћи његовој да врше службу хвале Господу:

8 Хвалите Господа, призивајте име његово! Јављајте по народима велика дела његова!

9 певајте му и славите га, казујте сва чудеса његова!

10 Хвалите се светим именом његовим! Нек се весели срце оних који Господа траже!

11 Тражите Господа и помоћ његову! тражите лице његово једнако!

12 Памтите чудеса његова, знаке његове и судове уста његових,

13 ви, семе Авраамово, слуге његове, синови Јаковљеви, изабрани његови!

14 Он, Господ, он је Бог наш. Од судова његових сва земља зависи.

15 Памтите увек савез његов обећање на хиљаду колена,

16 што се заветова Аврааму и за што се Исаку он закле,

17 што за закон потврди Јакову, и за савез вечни Израиљу,

18 говорећи: "Земљу Хананску даћу теби у наслеђе."

19 Мало их је тада било, мало, и беху дошљаци

20 и иђаху од народа до народа, од једног краљевства ка другом племену;

21 ал не даде Господ ником да их тлачи, него казни због њих краљеве.

22 "Не дирајте" рече "у помазанике моје, пророцима мојим не чините зла".

23 Певајте Господу сви који сте на земљи, с дана у дан јављајте спасење његово!

24 Казујте по народима славу његову, по свим племенима чудеса његова.

25 Јер је велик Господ и достојан хвале, силан је он изнад свих богова.

26 Јер су сви богови народа ништавни а Господ је небеса створио.

27 Слава је и величанство пред лицем његовим, сила и лепота у дому његовом.

28 Дајте Господу племена народа, дајте Господу славу и част!

29 Дајте Господу славу имена његовог! Носите даре и идите пред лице његово! Поклоните се Господу у светој красоти!

30 Стрепите пред њиме сви који сте на земљи! Чврста је васељена, не помера се.

31 Нек се веселе небеса, нек се радује земља и нека се у народима рече: Господ краљује!

32 Нек попљеска море и све што је у њему, нека слави поље и све што је у њему,

33 нека покликују сва дрвета шумска пред лицем Господњим! Јер иде, иде он да земљи суди.

34 Хвалите Господа, јер је добар, јер је до века милосрђе његово.

35 И реците: Спаси нас, Боже спасења нашега! Покупи нас и избави из паганаца, да славимо свето име твоје, да се твојом славом хвалимо!

36 Благословен Господ, Бог Израиљев, од века до века! И нек цео народ рече: Амин! Хвалите Господа!

37 Давид остави онде пред ковчегом савеза Господњега Асафа и браћу његову да врше једнако службу пред ковчегом, обављујући своју дужност од дана на дан.

38 Он остави Овид-Едома и Осу, и браћу њихову, шездесет и осам на броју, Овид-Едома, сина Једутунова и Осу као вратаре.

30 Он утврди свештеника Садока и браћу његову, свештенике, пред шатором Господњим на висини која беше у Гаваону,

40 да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве јутром и вечером и да врше све што је написано у закону Господњему, како је Господ Израиљу прописао.

41 Поред њих бејаху Еман и Једутун и остали који беху изабрани и поименице одређени да хвале Господа, јер је до века милосрђе његово.

42 Поред њих бејаху Еман и Једутун да трубе у трубе и ударају у цимбале и у друге музичке инструменте. Синови Једутунови бејаху вратари.

43 Сав се народ разиђе, сваки својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.

Глава 17.

1 Кад се Давид настани у дому своме, рече Натану пророку: Гле, ја станујем у дому од кедрова дрвета, а ковчег је Господњи под шатором.

2 Натан одговори Давиду: Чини све што ти је у срцу, јер је Бог с тобом.

3 Идуће ноћи реч Божја говори Натану:

4 Иди и реци слузи моме Давиду: Овако говори Господ: Ниси ти онај који ће ми сазидати дом да у њему наставам.

5 Јер ја нисам становао у никаквом дому од дана кад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од станишта до станишта.

6 Свуда куд сам имао са свим Израиљем, јесам ли и једну реч рекао коме од судија Израиљевих којима дадох налог да пасу народ мој, јесам ли рекао: Зашто ми не саградите дом од кедра?

7 А сад реци слузи моме Давиду: Овако говори Господ над војскама: Ја те узех с паше од оваца да будеш вођ народу моме Израиљу.

8 Био сам с тобом свуда куд си ти ишао, истребио сам све непријатеље твоје испред тебе, и учинио сам име твоје као што је име великаша на земљи.

9 Дао сам стан народу своме Израиљу, и усадио сам га да остане на свом месту, да се више не злопати и да га више не сатиру бездушници као пре,

10 и као кад поставих судије над народом својим Израиљем. Унизио сам све непријатеље твоје. И јављам ти да ће теби Господ сазидати дом.

11 Кад се наврше дани твоји и отидеш к оцима својим, подигнућу потомство твоје након тебе, једнога од синова твојих, и утврдићу краљевство његово.

12 Он ће бити онај који ће мени дом сазидати, и ја ћу њега заувек на престолу утврдити.

13 Ja ћу њему бити отац и он ће мени бити син; а милости своје нећy уклонити од њега, као што сам је уклонио од онога који је пре тебе био.

14 Утврдићу га заувек у дому моме и у краљевству моме, и престо ће његов заувек бити утврђен.

15 Натан каза Давиду све те речи и све то виђење.

16 И краљ Давид стаде пред Господа и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, да си ме довео овде?

17 И то је још мало пред очима твојим, Боже, и ти говориш за дом слуге свога, за идућа времена, и ти се, Господе Боже, удостојиш да као човек обратиш поглед свој на ме.

18 Шта ће још Давид да ти говори о части удељеној слузи твоме?

19 Ти знаш слугу свога. О Господе! Због слуге свога, и по срцу своме, учинио си све ове велике ствари, да их њему објавиш.

20 О Господе! Нико није теби раван, и нема другог Бога осим тебе, по свему што чусмо ушима својим.

21 Има ли на земљи и један народ који би био као народ твој Израиљ, који је Бог дошао да избавља, да од њега учини свој народ, да себи име стечеш и да учиниш чудна и дивна дела, терајући народе испред народа свога који си искупио из Египта?

22 Ти си утврдио народ свој Израиљ, да буде твој народ до века, и ти си. Господе, Бог његов.

23 И сад, Господе, нека реч коју си изрекао о слузи своме и о дому његовоме буде тврда до века и делај по речи својој!

24 Нека она остане, да се вели- ча име твоје до века, и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев, он је Бог Израиљу! И нека је утврђен пред тобом дом Давида слуге твога!

25 Jep си ти сам, Боже мој, јавио слузи своме да ћеш му сазидати дом. Зато се слуга твој усуди да ти се помоли.

26 Сад Годподе, ти си Бог и објавио си ову милост слузи своме.

27 Сад, дакле, кад си ти благословио дом слуге свога, да он буде довека пред тобом! Јер оно што ти, Господе, благословиш, заувек је благословено.

Глава 18.

1 После тога Давид потуче и понизи Филистеје и узе Гат и градове његове из руку Филистејских.

2 Он потуче и Моавце, и Моавци посташе зависни од Давида и плаћаху му данак.

3 Давид потуче и Адар-Езера, краља Совскога, у Амату, кад пође да утврди власт своју над реком Еуфратом.

4 Давид му узе хиљаду кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Он подреза жиле свим коњима колским, само остави сто запрега.

5 Сирци из Дамаска бејаху дошли у помоћ Адар-Езеру, краљу Совскому, и Давид потуче двадесет и две хиљаде Сираца.

6 Давид понамести своју војску у Сирији Дамаској, и Сирци беху подложни Давиду и плаћаху му данак.

7 Господ заштићаваше Давида куд год он иђаше. И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адар-Езерове, и донесе их у Јерусалим.

8 Давид узе још силан бакар из Тивата и из Хуна, градова Адад-Езерових, од кога Соломон начини море бакрено.

9 Тоја краљ Ематски, сазна да је Давид потукао сву војску Адар-Езера, краља Совскога,

10 и он посла Адорама, сина свога ка краљу Давиду, да га поздрави и да му честита што је напао на Адар-Езера и што га је потукао. Јер Тоја беше у рату с Адар-Езером. Он му посла и сваковрсних ваза златних, сребрних и бакрених.

11 Краљ Давид их посвети Господу, заједно са сребром и златом што беше узео од свих народа: од Едомаца и од Моаваца, и од синова Амонових, од Филистеја и од Амалика.

12 Ависај, син Серујин, потуче осамнаест хиљада Едомаца у Сланој долини.

13 Он намести војску по Едому и сви Едомци посташе зависни од Давида. Господ заштићаваше Давида куд год он иђаше.

14 Давид је краљевао над свим Израиљем и он је судио и делио правду свему народу своме.

15 Јоав, син Серујин, заповедаше војском, Јосафат син Ахилудов беше летописац,

16 Садок, син Ахитовов и Авимелех син Авијатаров беху свештеници; Суса беше тајник;

17 Венаја, син Јодајев, беше заповедник Херетеја и Фелетеја; а синови Давидови беху први до краља.

Глава 19.

1 После тога умре Нас, краљ синова Амонових, и на његово место се закраљи син његов.

2 Давид рече: Показаћу благонаклоност према Ануну, сину Насову, јер је отац његов показао према мени. И Давид посла гласнике да га теше за оцем. Кад слуге Давидове дођоше у земљу синова Амонових к Ануну, да га теше,

3 поглавице синова Амонових рекоше Ануну, господару своме: Мислиш ли да Давид шаље тешиоце да би дао почаст оцу твоме? Нису ли дошле слуге његове да промотре град, да га раскопају и да уходе земљу?

4 Тада Анун ухвати слуге Давидове, даде их обријати и учини да им се одсеку хаљине по пола до бедара. Затим их отпусти.

5 Давид, који би извештен о ономе што се догоди тим људима, посла људе њима на сусрет, јер они бејаху грдно збуњени. И краљ им поручи: Останите у Јерихону док вам брада опет нарасте, па онда дођите натраг.

6 Синови Амонови увидеше да су се омразили с Давидом, и Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланти сребра да најме кола и коњаника од Сираца из Месопотамије, и од Сираца из Махе и из Сове.

7 Они најмише тридесет и две хиљаде кола и краља од Махе с народом његовим, који дођоше и улогорише се према Медеви. Синови Амонови скупише се из својих градова и кренуше у бој.

8 На вест о томе Давид посла против њих Јоава са свом храбром војском.

9 Синови Амонови изиђоше и уврсташе се у бојне редове пред вратима градским. Краљеви који беху дошли заузеше засебне положаје у пољу.

10 Јоав виде да треба да се бије спред и позади. Он тад узе најодабраније људе из све војске и намести их према Сирцима,

11 а остали народ предаде Ависају, брату своме, да нападне са њим на синове Амонове.

12 Он рече: Ако Сирци буду јачи од мене, доћи ћеш ми у помоћ, а ако синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.

13 Буди чврст и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свога, а Господ нека учини што му се чини да је добро!

14 Јоав и народ који беше с њим наступише да ударе на Сирце, и ови побегоше испред њих.

15 А кад синови Амонови видеше да Сирци беху побегли, побегоше и они испред Ависаја, брата Јоавова, и вратише се у град. И Јоав се врати у Јерусалим.

16 Сирци, видевши да су их Израиљци потукли, послаше по Сирце с друге стране реке; и Софак, главни заповедник Адар-Езерове војске, беше им на челу.

17 То би јављено Давиду, који скупи сав Израиљ, пређе преко Јордана, крену се против њих и припреми се за напад. Давид разви своју војску против Сираца.

18 Али Сирци, пошто примише битку побегоше испред Израиља. Давид им поби посаду од седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и погуби и Софака, главног заповедника.

19 Слуге Адар-Езерове, видевши да их је Израиљ потукао, закључише мир с Давидом и посташе му зависни. И Сирци не хтедоше више помагати синовима Амоновим.

Глава 20.

1 Идуће године, у време кад краљеви беху изишли у рат, Јоав на челу једне јаке војске крену се да опљачка земљу синова Амонових и да опколи Раву. Али Давид беше остао у Јерусалиму. Јоав узе Раву и раскопа је.

2 Давид скиде краљу круну с главе његове и нађе да је тежила један талант злата. Она беше украшена драгим камењем. Метнуше је на главу Давиду, који однесе из града врло велик плен.

3 Он нареди да изиђу становници, те их исече тестерама, гвозденим, бранама и секирама. Тако он поступа према свим градовима синова Амонових. Давид се са свим народом врати у Јерусалим.

4 После тога би се битка у Гезеру с Филистејима. Тада Сивехај, Хусаћанин, уби Сифаја, једног од синова Рафе. И Филистеји беху покорени.

5 Још је била једна битка с Филистејима. И Елханан, син Јаиров, уби Ламију, брата Голијата, Хетејина, коме копље беше као вратило.

6 Још је била и битка у Гату. Ту се нађе један човек висока раста, који имаше по шест прста на свакој руци и на свакој нози, скупа двадесет и четири који је такође потицао од Рафе.

7 Он изазва Израиља, и Јонатан, син Самаје, брата Давидова, уби га.

8 Ти људи бејаху од синова Рафе из Гата. Они погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.

Глава 21.

1 Сотона уста на Израиља и он наведе Давида да преброји Израиља.

2 И Давид рече Јоаву и поглавицама народа: Идите, пребројите синове Израиљеве од Вирсавеје до Дана, па ме известите, да знам колико их има.

3 Јоав одговори: Нека Господ да да народ његов буде сто пута бројнији! О краљу, господару мој, нису ли они сви слуге господара мога? Али зашто тражи то господар мој? Зашто да се Израиљ наведе тако на грех?

4 Краљ потврди заповест коју даде Јоаву. И Јоав отиде и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.

5 Јоав даде Давиду списак пребројеног народа; а беше у свему Израиљу једанаест пута сто хиљада људи који махаху мачем, а у Јуди четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем.

6 Он не преброји племена Левијева и Венијаминова, јер му се краљева заповест учини мрска.

7 Та заповест не допаде се Богу, који удари Израиља.

8 И Давид рече Богу: Починих велики грех што то урадих; али удостоји се да опростиш кривицу слуге свога, јер сам потпуно лудо радио.

9 Господ проговори овако Гаду, видеоцу Давидову:

10 Иди к Давиду и реци му: Овако говори Господ: Предлажем ти три бича; избери један да те њиме бијем.

11 Гад отиде к Давиду и рече му: Овако говори Господ: Бирај:

12 или три године глади, или три месеца за које ће те сатирати противници твоји, и стићи те мач непријатеља твојих, или три дана за која ће у земљи бити мач Господњи и куга, и анђео ће Господњи донети пропаст свим земљама Израиљским. Гледај сад шта ћу говорити ономе који ме шаље.

13 Давид одговори Гаду: На великој сам муци. Ох, нека западнем у руке Господу, јер је велика самилост његова, али да не западнем у руке људи!

14 Господ пусти кугу на Израиља и паде седамдесет хиљада људи од Израиља.

15 Бог посла анђела у Јерусалим да га затире; и кад га он затираше, Господ погледа, и сажали му се тог зла, и он рече анђелу који затираше: Доста! Спусти сад руку своју! Анђео Господњи беше код гумна Орнана Јевусејина.

16 Давид подиже очи своје и угледа анђела Господњега који лебдијаше између земље и неба с голим мачем окренутим на Јерусалим у руци. Тада Давид и старешине, обучени у кострет, падоше на лице.

17 И Давид рече Богу: Нисам ли ја заповедио да се преброји народ? Ја сам онај који је згрешио и зло учинио; али ове овце, шта су оне учиниле? Господе, Боже мој, нека се рука твоја окрене на мене и на дом оца мога, а да не задаје ране народу своме.

18 Анђео Господњи рече Гаду нека говори Давиду да изиђе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.

19 Давид изиђе по речи које му рече Гад у име Господње.

20 Орнан се окрену и виде анђела, и сакри се са своја четири сина. Он тад вршијаше пшеницу.

21 Кад Давид дође к Орнану, Орнан погледа и виде Давида. Тада изиђе с гумна и поклони се Давиду лицем до земље.

22 Давид рече Орнану: Дај ми то гумно да подигнем на њему олтар Господу; дај ми га за вредност његову у сребру, да се отклони бич од народа.

23 Орнан одговори Давиду: Узми га, и нека краљ, господар мој, чини што му се чини да је добро; гле ја дајем и волове за жртву, и кола за дрва, и пшеницу за принос, све то ја дајем.

24 Али краљ Давид рече Орнану: Не, него ћу га набавити за сребро колико вреди, јер нећу да представим Господу оно што је твоје, и нећу да принесем жртву која ме не кошта ништа.

25 И Давид даде Орнану за то место шест стотина сикли злата.

26 Давид сазида онде олтар Господу и принесе на њему жртве паљенице и жртве захвалнице. Он призва Господа и Господ му одговори огњем који се спусти с неба на олтар жртве паљенице.

27 Тада Господ проговори анђелу, који врати мач свој у корице.

28 У то време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде.

29 Али шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи и олтар за жртве паљенице бејаху онда на висини у Гаваону.

30 Давид није могао да иде пред тај олтар да тражи Господа, јер се беше уплашио од мача анђела Господњега.

Глава 22.

1 И Давид рече: Овде ће бити дом Господа, Бога, и овде ће бити олтар жртава паљеница за Израиља.

2 Давид нареди да се скупе странци који беху у земљи Израиљевој, и даде налог каменоресцима да припреме тесани камен за зидање дома Божјега.

3 Он спреми такође и гвожђа у великој количини за клине на крила од врата и за саставке, и тако много бакра да се он не могаше ни мерити,

4 и дрва кедрова без броја, јер Сидонци и Тирци беху довозили Давиду врло много кедрових дрва.

5 Давид говораше: Мој је син Соломон мали, и дом који ће се Господу градити изићи ће на велики глас и славу у свим земљама. Зато ћу за њега да припремим оно што треба. И Давид припреми много пре своје смрти.

6 Давид позва Соломона, сина свога, и нареди му да сазида дом Господу, Богу Израиљеву.

7 Давид рече Соломону: Сине мој, ја сам имао намеру да сазидам дом имену Господа, Бога свога.

8 Али ми реч Господња овако проговори: Ти си много крви пролио, и велике си ратове водио. Нећеш ти сазидати дом имену моме, јер си много крви преда мном на земљу пролио.

9 Ево, родиће ти се син, који ће бити човек мира, и коме ћу ја дати мир, ослободивши га од свих околних непријатеља његових; јер ће њему бити име Соломон*), и ја ћу дати Израиљу мир и покој за живота његова.

10 Он ће бити онај који ће сазидати дом имену моме. Он ће мени бити син и ја ћу њему бити отац; и ја ћу за увек утврдити престо краљевства његова у Израиљу.

11 А сад, сине мој, нек је Господ с тобом да би био срећан и да би сазидао дом Господа, Бога твога, као што је он објавио за тебе!

12 Само нек ти да Господ разума и мудрости да владаш над Израиљем држећи се закона Господа, Бога свога!

13 Тад ћеш напредовати ако пазиш да вршиш законе и наредбе које је Господ за Израиља Мојсију прописао. Буди чврст и храбар, не бој се и не плаши се.

14 Ево старањем својим припремио сам за дом Господњи сто хиљада таланти злата, хиљаду пута хиљаду таланти сребра, а бакра и гвожђа толико да се не може ни измерити. Припремио сам и дрва и камена, и ти ћеш још да додаш.

15 Код себе имаш велики број радника, зидара и дрводеља и људи вештих свакоме раду.

16 Злата, сребра, бакра и гвожђа има без мере. Устај, дакле, и ради и нек је Господ с тобом!

17 Давид нареди свим поглавицама Израиљевим да помажу Соломону, сину његовом.

18 Господ, Бог ваш, није ли с вама, и није ли вам он дао мир на све стране? Јер је он предао у моје руке становнике земље, и земља је покорена Господу и народу његовом.

19 Сад управите срце своје и душу своју да траже Господа, Бога свога. Устајте и зидајте светилиште Господу, Богу, да унесете ковчег савеза Господњега и свето посуђе Божје у дом који ће се зидати имену Господњему.

Глава 23.

1 Давид, стар и сит живота, постави Соломона, сина свога, краљем над Израиљем.

2 Он сабра све поглавице Израиљеве, свештенике и Левите.

3 И пребројише се Левити од тридесет година и више, и беше их на број, с главе на главу, тридесет и осам хиљада људи.

4 И Давид рече: Нека међу њима буде двадесет и четири хиљаде за службу у дому Господњему и шест хиљада управитеља и судија;

5 и четири хиљаде вратара; и четири хиљаде који ће имати да даду хвалу Господу инструментима које сам дао да се израде за давање хвале.

6 Давид их расподели у разреде према синовима Левијевим, Гирсону, Кату, и Мерарију.

7 Од Гирсовоних: Ладан и Симеј.

8 Синови Ладанови: поглавица Јехило, Зетам и Јоило, тројица.

9 Синови Семејеви: Селомит, Азило, и Харан, тројица. То су поглавице домова отачких Ладанове породице.

10 Синови Симејеви: Јат, Зина, Јеус и Верија. То су четири сина Симејева.

11 Јат беше поглавица а Зина други; Јеус и Верија нису имали много деце и они се у попису бројаху у један дом отачки.

12 Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило, четворица.

13 Синови Амрамови: Арон и Мојсије. Али Арон би одвојен да се освети као пресвет, он и синови његови до века, да каде пред Господом, да му служе и да благосиљају у име његово до века.

14 Али се синови Мојсија, човека Божјега, убројише у племе Левијево.

15 Синови Мојсијеви: Гирсом и Елиезер.

16 Син Гирсомов: Севуило, поглавица.

17 А синови Елиезерови беху: Реавија, поглавица; Елиезер није имао више синова, али се синови Реавијини много умножише.

18 Синови Исарови: Саломит, првенац;

19 Синови Хевронови: Јерија, први, Амарија, други, Јазило, трећи, и Јекамеам, четврти.

20 Синови Озилови: Миха, први, и Јесија други.

21 Синови Мераријеви: Малије и Мусије. - Синови Малијеви: Елеазар и Кис.

22 Елеазар умре без синова, али он имаше кћери, и њима се оженише синови Кисови, браћа њихова.

23 Синови Мусијеви: Малије, Едер и Јеремот, тројица.

24 То су синови Левијеви по отачким домовима својим, поглавице отачких домова по попису који се учини бројећи имена с главе на главу. Они су вршили службу у дому Господњему, од дванаест година у напред.

25 Јер Давид рече: Господ, Бог Израиљев, даде мир народу своме, и он ће увек наставати у Јерусалиму;

26 и Левити неће више имати да носе шатор и све посуђе његово за службу његову.

27 Последњи попис синова Левијевих од двадесет година и више би извршен према последњим Давидовим наредбама.

28 Одређени поред синова Аронових за службу у дому Господњему, они су имали да обављају службу у тремовима и у собама и да воде бригу о чистоти свих светих ствари, о пословима који су се односили на службу у Дому Господњему,

29 о хлебовима за представљање, о белом брашну за приносе, о погачицама бесквасним, о колачима печеним у тави и о прженим колачима, и о свим мерама садржине и дужине.

30 Они су имали да долазе свако јутро и свако вече да хвале и славе Господа,

31 и да приносе непрестано пред Господом све жртве паљенице Господу, у суботе, на младине и на празнике у прописаном броју и по прописаним обичајима.

32 Они се стараху и за шатор од састанка и за светилиште, и за синове Аронове, браћу своју, у служби у дому Господњему.

Глава 24.

1 Ево редова синова Аронових. Синови Аронови: Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар.

2 Надав и Авијуд умреше пре оца свога и немаху деце; а Елеазар и Итамар вршише свештеничку службу.

3 Давид расподели синове Аронове према служби коју су имали да обављају: Садок припадаше потомству Елеазаровом, а Ахимелех потомству Итамаровом.

4 Међу синовима Елеазаровим наше се више поглавица него међу синовима Итамаровим, те их распоредише. Синови Елеазарови имаху шеснаест поглавица домова отачких, а синови Итамарови осам поглавица домова отачких.

5 Они беху расподељени коцком и једни и други, јер поглавице светилишта и поглавице дома Божјег беху и од синова Елеазарових и од синова Итамарових.

6 Семаја, син Нетанилов, тајник, од племена Левијева, пописа их пред краљем и пред кнезовима и пред Садоком, свештеником, и Ахимелехом, сином Авијатаровим, и пред поглавицама домова отачких међу свештеницима и Левитима. И вади се коцка за један дом отачки од Елеазара и друга коцка за један дом отачки од Итамара.

7 Прва коцка паде на Јојарива, а друга на Једају,

8 трећа на Харима, четврта на Сеорима,

9 пета на Малхију, шеста на Мејамина,

10 седма на Акоса, осма на Авију,

11 девета на Исуса, десета на Сеханију,

12 једанаеста на Елијасива, дванаеста на Јакима,

13 тринаеста на Уфу, четрнаеста на Јесевава,

14 петнаеста на Вилгу, шеснаеста на Имира,

15 седамнаеста на Езира, осамнаеста на Афисиса,

16 деветнаеста на Петају, двадесета на Језекила,

17 двадесет прва на Јахина, двадесет друга на Гамула,

19 двадесет трећа на Делају, двадесет четврта на Мазију.

19 Тако беху они расподељени за службу њихову, да улазе у дом Господњи на службу своју по наредби Арона, оца свога, као што њему оеше заповедио Господ, Бог Израиљев.

20 Поглавице осталих синова Левијевх беху: од синова Амрамових: Суваило; од синова Суваилових: Једаја;

21 од Реавије, од синова Реавијиних: поглавица Јесија;

22 од синова Исахарових: Селомот, од синова Селемотових: Јат,

23 од синова Хевронових: Јерија, први, Амарија, други, Јазаило, трећи, Јекамеам, четврти.

24 Од синова Узилових: Миха; од синова Михиних: Самир;

25 брат Михин: Јесија; од синова Јесиних: Захарија;

26 од синова Мераријевих: Малије и Мусије, и син Јазије, сина његовога.

27 Синови Мераријеви од Јазије, сина његовоп Соам, Захур и Иврије;

28 од Малије: Елеазар, који немаше синова;

29 од Киса, од синова Кисових: Јерамеило.

30 Од синова Мусијевих: Малије, Едер и Јеримот. То беху синови Левитски по домовима отаца својих.

31 И они, као и браћа њихова, синови Аронови, бацише коцку пред Давидом, Садоком и Ахимелехом и пред поглавицама домова отачких међу свештеницима и Левитима. Тако би и за свакога поглавицу дома као и за најмањег од браће његове.

Глава 25.

1 Давид и заповедници војске одвојише за службу оне од синова Асафових и Еманових и од Једутуна који пророковаху уз харфе, псалтире и цимбале. И ево броја оних који су имали да обављају ту службу.

2 Од синова Асафових: Захур, Јосиф, Нетанија, Асарела, синови Асафови, под управом Асафа, који пророковаху по краљевој заповести.

3 Од Једутуна шест синова Једутунових: Гедалија, Сорије, Је-саија, Асавија, Мататија и Симеј, шесторица, под управом оца свога Једутуна, који пророковаху уз харфе, хвалећи и славећи Господа.

4 Од Емана: синови Еманови: Вукија, Матанија, Озило, Севу-ило, Јеримот, Ананија, Ананије, Елијата, Гидалтија, Рамамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир у Мазиот,

5 сви синови Хемана, видеоца краљева, за објављивање речи Божјих и за узвисивање моћи његове. Бог беше дао Хеману четрнаест синова и три кћери.

6 Сви ови беху под управом отаца својих за певање у дому Господњему уз цимбале, псалтире и харфе у служби у дому Божјему. Асаф, Једутун и Еман примаху наредбе од краља.

7 Они беху у броју од двеста и осамдесет и осам, заједно с браћом њиховом која су се била увежбала да певају песме Господње, и који су то умели.

8 Они бацише коцку за службу своју, мали и велики, учитељи и ученици.

9 Прва коцка паде, за Асафа, на Јосифа, друга на Гедалију с браћом и синовима његовим, њих дванаест,

10 трећа на Захура, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

11 четврта на Исерија, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

12 пета на Нетанију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

13 шеста на Вукију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

14 седма на Јесарилу, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

15 осма на Јесаију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

16 девета на Матанију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

17 десета на Симеја, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

18 једанаеста на Азареила, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

19 дванаеста на Асавију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

20 тринаеста на Савуила, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

21 четрнаеста на Мататију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

22 петнаеста на Јеремота, на синове његове и браћу његову, њих дванаест;

23 шеснаеста на Ананију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

24 седамнаеста на Јосвекасу, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

25 осамнаеста на Ананију, на синове његове и браћу његову, њих дванаест,

26 деветнаеста на Малотија, на синове његове и на браћу његову, њих дванаест,

27 двадесета на Елијату, на синове његове и на браћу његову, њих дванаест,

28 двадесет прва на Отира, на синове његове и на браћу његову, њих дванаест,

29 двадесет друга на Гидалтију, на синове његове и браћу његову, њих дванаесг,

30 двадесет трећа на Мазиота, на синове његове и браћу његову, њих дванаест;

31 двадесет четврта на Рамамти-Езера, на синове његове и браћу његову, њих дванаест.

Глава 26.

1 Ево редова вратара. Од Корејевих: Меселемија, син Корејев, између синова Сафових.

2 Синови Меселемијини: Захарија, првенац, Једаило, други, Зевадија, трећи, Јатнило, четврти,

3 Елам, пети, Јоанан, шести, Елионај, седми.

4 Синови Овид-Едома: Семаја, првенац, Јозавад, други, Јоах трећи, Сахар, четврти, Нетанеило, пети,

5 Амило, шести, Исахар, седми, Феултај, осми; јер га Бог беше благословио.

6 Семаји, сину његовом, родише се синови који управљаху домом оца свога, јер бејаху вредни људи;

7 синови Семајини: Готоније, Рефаило, Овид, Елзавад и браћа његова, ваљани људи, Елиуј и Семахија.

8 Сви ови беху од синова Овид-Едомових: они, синови њихови, и браћа њихова беху храбри и снажни људи у служби, шездесет и два њих од Овид-Едома.

9 Синова и браће Меселемијних, вредних људи, беше осамнаест.

10 Од синова Мераријевих: Оса, који је имао синове: Симрија, поглавицу, кога постави поглавицом отац његов, и ако није био првенац,

11 Хелкија, други, Тевалија трећи, Захарија четврти. Свих синова и браће Осине беше тринаест.

12 Овим редовима вратара, поглавицама тих људи и браћи њиховој, предана је служба чувања дома Господњега.

13 Они бацише коцке за свака врата, мали и велики, по отачким домовима својим.

14 За источну страну коцка паде на Селимију. Баци се коцка за Захарију, сина његовога, мудрог саветника, и њему допаде коцком северна страна.

15 Јужна страна допаде Овид-Едому, а кућа слагалишта допаде синовима његовим.

16 Западна страна допаде Суфиму и Оси, уједно са вратима Салехетским на путу на узбрдици. Ту стајаше стража према стражи.

17 На истоку било је шест Левита, на северу по четири на дан, на југу по четири на дан и четири на слагалиштима на два места; на страни од предграђа,

18 на западу четири према путу а два према предграђу.

19 То су редови вратара међу синовима Корејевим и синовима Мераријевим.

20 Један од Левита, Ахија, водио је надзор над благом дома Божјега и над благом посвећених ствари.

21 Између синова Ладанових, синова Гирсонових потеклих од Ладана, поглавица отачких домова Ладана Гирсонова, Јехило:

22 синови Јехилови, Зетам и Јоило, брат његов, чуваху благо дома Господњега.

23 Између синова Амрамових, Исахарових, Хевронових и Озилових,

24 Севуило, син Гирсона, сина Мојсијева, беше надзорник блага.

25 Између браће његове потекле од Елијезера, чији је син био Реавија, чији је син Јесаија, чији је син оио Јорам, чији је син био Зихрије, чији је син био Селомит.

26 Селомит и браћа његова чуваху све благо од посвећених ствари које посветише краљ Давид, поглавице отачких домова, тисућници, и стотиници и војсковође.

27 Они их беху посветили од ратног плена за уздржање дома Господњега.

28 Све што беше посветио Самуило, виделац, Саул, син Кисов, Авенир, син Ниров, Јоав син Серујин, све посвећене ствари беху под надзором Селомита и браће његове.

29 Од синова Исахарових, Хенанија и синови његови управљаху извањским пословима као управитељи и судије у Израиљу.

30 Од синова Хевронових, Асавија и браћа његова, хиљада и седам сотина вредних људи, управљаху Израиљем с ове стране Јордана, на западу за све послове Господње и за послове краљеве.

31 Што се тиче синова Хевронових, чији је поглавица био Јерија, четрдесете године краљевања Давидова учинише се извиди у њиховом погледу према родословима њихових отачких домова, и међу њима се нађе вредних људи у Јазиру Галадскому.

32 Браће Јеријине било је две хиљаде и седам стотина ваљаних људи, поглавица отачких домова. Краљ Давид их постави над синовима Рувимовим и Гадовим и над половином племена Манасијина за све послове Божје и за послове краљеве.

Глава 27.

1 Синови Израиљеви по броју своме, поглавице отачких домова, тисућници, стотиници и њихови официри у служби краљевој, у свему ономе што се односи на војску, на њихово долажење и на њихово излажење од месеца до месеца, у свим месецима преко године, а свака војска бројаше двадесет и четири хиљаде људи:

2 На челу прве војске првога месеца беше Јасовеам, син Завдилов; а у његовој војсци било је двадесет и четири хиљаде људи. 3 Он беше од синова Фаресових и заповедаше над свим војсковођама првога месеца.

4 На челу војске другога месеца беше Додај, Ахошанин. Миклот беше један од заповедника у његовој војсци; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

5 Заповедник треће војске трећега месеца беше Венаја, син свештеника Јојада, поглавица, и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

6 Овај Венаја беше један од тридесеторице јунака, и тој тридесеторици на челу, а Амизавад, син његов, беше један од заповедника у његовој војсци.

7 Четврти за четврти месец, беше Асаило, брат Јоавов, а после њега Зевадија, син његов; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

8 Пети, за пети месец, беше поглавица Самут, Језрајанин; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

9 Шести, за шести месец, бешеИра, син Икисов, Текојанин; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

10 Седми, за седми месец, беше Хелис, Фелоњанин, од синова Јефремових; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

11 Осми, за осми месец, беше Сивехај, Хусаћанин, од синова Зариних; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

12 Девети, за девети месец, беше Авијезер, Анатоћанин, од синова Венијаминових; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

13 Десети, за десети месец, беше Марај, Нетофаћанин, од синова Зариних; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

14 Једанаести, за једанаести месец, беше Венаја, Фаратоњанин, од синова Јефремових; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

15 Дванаести, за дванаести месец, беше Хелдај, Нетофаћанин, од породице Готонилове; и он је имао војску од двадесет и четири хиљаде људи.

16 Ово су поглавице племена Израиљевих: Поглавица Рувимових: Елијезер, син Зихријев; Симеонових: Сефатија, син Машин;

17 Левита: Асавија, син Кемуилов; породице Аронове: Садок;

18 Јуде: Елијуд, од браће Давидове; Исахара: Амрије, син Михаилов;

19 Завулон: Исмаја, син Овадијин; Нефталимових: Јеримот, син Азрилов;

20 синова Јефремових: Исус, син Азазијев; полуплемена Манасијина: Јоило, син Федајин;

21 полуплемена Манасијина у Галаду: Идо, син Захаријин; Венијамина: Јасило, син Авениров;

22 Дана: Азареило, син Јероамов. То су поглавице племена Израиљевих.

23 Давид не преброји млађе од двадесет година, јер Господ беше обећао да ће умножити синове Израиљеве као звезде на небу.

24 Јоав, син Серујин, беше започео пописивање, али га он не доврши, јер се Господ разгневи на Израиља за то пописивање које се зато не унесе у летопис крања Давида.

25 Азмавет, син Адилов, надзирао је над благом краљевим; Јонатан, син Озијин, над намирницама у пољу, у градовима, у селима и у кулама;

26 Езрије, син Хелувов, над ратарима који обрађиваху земљу;

27 Симеј, из Раме, над виноградима; Завдије, из Сифмеја, над залихама вина и виноградима;

28 Вал-Анан, Гедеранин, над маслиницима и смоквама у равници; Јоас над залихама уља;

20 Ситрај, Сароњанин, над говедима што пасијаху у Сарону; Сафат, син Адлајев, над говедима у долинама;

30 Овил, Исмаилац, над камилама; Једаја, Мероноћанин, над магарцима;

31 Јазиз, Агарејин, над овцама. Сви ови бејаху надзорници добара краља Давида.

32 Јонатан, стриц Давидов, беше саветник, човек од ума и од знања; Јехило син Ахмонијев беше код синова краљевих;

33 Ахитофел беше саветник краљев; Хусај, Архијанин беше пријатељ краљев;

34 после Ахитофела беху саветници Јодај, син Венајин и Авијатар; Јоав беше главни заповедник војске краљеве.

Глава 28.

1 Давид сабра у Јерусалиму све поглавице Израиљеве, поглавице племена, заповеднике војске у служби краљевој, тисућнике и стотинике, надзорнике свих добара и стада краљевих и синова његових, евнухе, јунаке и све ваљане људе.

2 Краљ Давид уста на ноге и рече Чујте ме, браћо моја и народе мој! Ја сам имао намеру да сазидам дом починка за ковчег савеза Господњег и за подножје Бога нашега, и ја се спремах да га саградим.

3 Али ми Бог рече: Нећеш ти сазидати дом имену моме, јер си ти ратник и јер си крв пролио.

4 Господ, Бог Израиљев, изабрао ме је из свега дома оца мога да будем за увек краљ над Израиљем; јер он изабра Јуду за вођа, изабра дом оца мога из дома Јудина; и између синова оца мога би му воља да мене постави краљем над свим Израиљем.

5 Између свих синова мојих - јер ми Бог даде много синова, - он изабра сина мога Соломона да га постави на престо краљевства Господњега над Израиљем.

6 И он ми рече: Соломон, син твој, сазидаће дом мој и тремове моје; јер њега изабрах за сина и ја ћу њему бити отац.

7 Утврдићу за увек краљевство његово ако буде као до сада извршио заповести моје и наредбе моје.

8 А сада пред свим Израиљем, пред збором Господњим и пред Богом нашим који вас чује, вршите и примите к срцу све заповести Господа, Бога свога, да бисте држали ову добру земљу и оставили је у наслеђе синовима својим до века.

9 А ти, Соломоне, сине мој, познај Бога оца свога и служи га оданим срцем, и душом спремном, јер Господ испитује свачије срце и прозире све намере и сваку мисао. Ако га тражиш он ће дати да га ти нађеш; али ако га напустиш он ће тебе за свагда одбацити.

10 Проматрај сад да је тебе Господ изабрао да сазидаш дом за светилиште. Учврсти се и делај.

11 Давид предаде Соломону, сину своме, нацрте од трема и од грађевина, од ризница, од соба високих и од соба унутрашњих, и од собе заклопца умилостивљења.

12 Он му саопшти све што беше наумио за тремове дома Господњега и за све околне собе, за ризнице дома Божјега и за ризницу светилишта,

13 и за редове свештеника и Левита, и за све што се односи на службу у дому Господњему и за све посуђе у дому Господњему.

14 Он му даде узорке посуђа златна, са мером од онога што је требало да буде од злата, за све посуђе за сваку службу, и узорак за све посуђе сребрно, са мером од сваког посуђа за сваку службу.

15 Даде му меру за свећњаке златне и жишке златне са тежином свакога свећњака и жижака његових, и за свећњаке сребрне, са тежином свакога свећњака и жижака његових, према употреби свакога свећњака.

16 И даде му злата под меру за трпезе за хлебове за представљање, за сваку трпезу и сребро за трпезе сребрне.

17 Даде му нацрте за виљушке, за котлиће и за пехаре од чистога злата и за златне купе, са мером за сваку купу, и за сребрне купе, са мером за сваку купу;

18 и нацрт од олтара кадионога од чистога злата са мером. Даде му нацрт од кола, од златних херувима који раширених крила заклањају ковчег Савеза Господњега.

19 Писмом својом руком написаним, рече Давид, даде ми Господ све то разумети, да бих знао како треба што да се уради.

20 Давид рече Соломону, сину своме Буди чврст, буди храбар и делај; не бој се и не плаши се. Јер ће Господ, Бог, мој Бог, бити с тобом; он те неће оставити, неће те напустити, докле се не доврши сав рад за службу дома Господњега.

21 А ево редова свештеника и Левита за сву службу у дому Божјему, и ево код тебе за цео рад људи ваљаних и вештих свакоме раду, и поглавице и сам народ одан свим заповестима твојим.

Глава 29.

1 Краљ Давид рече свему збору: Син мој Соломон, једини кога је Господ изабрао, млад је и нејак, а ово је дело велико, јер овај двор није одређен за неког човека, него је он одређен за Вечитога Бога.

2 Ја сам све своје силе уложио да припремим за дом Бога свога злата за оно што треба да буде од злата, сребра за оно што треба да буде од сребра, бакра за оно што треба да оуде од бакра, гвожђа за оно што треба да буде од гвожђа, дрва за оно што треба да буде од дрва, камења ониксова и камења за укивање, и камења светлог и разних боја, и свакојаког драгог камења и белог мермера у великим количинама.

3 Сврх тога, из оданости своје према дому Бога свога ја дајем дому Бога свога и своје злато и сребро, осим свега што сам припремио за дом светиње:

4 три хиљаде таланата злата, злата Офирскога, и седам хиљада таланата чистога сребра, да се обложе зидови домова,

5 злато за оно што треба да буде од злата, и сребро за оно што треба да буде од сребра и за све радове које ће мајстори да изведу. Ко хоће још да приложи данас прилоге своје Господу?

6 Поглавице домова отачких, поглавице племена Израиљевих, тисућници, стотиници и надзорници краљевски предадоше тада добровољне прилоге.

7 Они дадоше за службу дома Божјега пет хиљада таланата злата, десет хиљада дарејки*) и десет хиљада таланата сребра, осамнаест хиљада таланти бакра и сто хиљада таланата гвожђа.

8 Они који имаху камења предаше га за ризницу дома Господњега у руке Јехила, од синова Гирсонових.

9 Народ се обрадова с добровољних прилога њихових, јер они то чињаху из чистог срца према Господу; а и краљ Давид се такође врло много обрадова.

10 Давид благослови Господа пред свим збором, и рече: Да си благословен, Господе, Боже Израиљев, оца нашега, од вечности у вечност.

11 Теои, Господе, припада величанство, моћ и част, вечност и слава, јер је твоје све што је на небу и на земљи; теби припада, Господе, краљевство, Јер си ти сврх свега величанствено узвишен!

12 Од тебе долазе богатство и слава, ти над свима владаш, у твојој су руци сила и крепост, и у твојој је руци моћ узвишавања и утврђивања сваке ствари.

13 А сад те ми, Боже наш, славимо и хвалимо име твоје славно.

14 Јер ко сам ја и шта је народ мој да бисмо ти добровољно могли приносити ове прилоге? Све од тебе долази, и што ми теби приносимо, из твојих руку примамо,

15 јер смо ми пред тобом странци и гости, као и сви оци наши; наши су дани на земљи као сенке и нема наде.

16 Из твоје руке долази, Господе, Боже, све ово благо што ти приправисмо за грађење дома имену твоме светоме, и све је твоје.

17 Ја знам, Боже мој, да ти срца испитујеш, и да волиш оно што је праведно, а ја сам и принео све ове драговољне прилоге у чистоти срца свога, и видео сам сад с радошћу народ твој који је овде сакупљен, како ти драговољно приноси прилоге своје.

18 Господе, Боже Авраама, Исака и Израиља, отаца наших, подржавај за увек у срцу народа твога ове наклоности и ове мисли, и учврсти у себи срце њихово.

19 Подај сину моме Соломону срце одано поштовању заповести, уредаба и закона твојих, да би све то извршио и да би сазидао двор за који сам ја припреме чинио.

20 Давид рече свему збору: Благословите Господа, Бога свога! И сав збор благослови Господа, Бога отаца својих. Они се сагнуше и поклонише се пред Господом и пред краљем.

21 Сутрадан принесоше Господу на жртву паљеницу хиљаду волова, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца, с обичним наливима и многе друге жртве за сав Израиљ.

22 Они тога дана једоше и пише пред Господом у великој радости, прогласише по други пут Соломона, син Давидова, краљем, и помазаше га пред Господом за вођа, и помазаше Садока за свештеника.

23 Соломон седе на престо Господњи као краљ на место Давида, оца свога. Он напредова и цео га Израиљ послуша.

24 Све поглавице и јунаци, а и сви синови краља Давида, покорише се краљу Соломону.

25 Господ узвиси Соломона до највишег степена пред очима свега Израиља и учини краљевство његово сјајнијим од оног свих краљева пре њега у Израиљу.

26 Давид, син Јесејев, краљева над свим Израиљем.

27 Време за које он краљева над Израиљем би од четрдесет година: У Хеврону краљева седам година, а у Јерусалиму краљева тридесет и три године.

28 Он умре у срећној старости, сит живота, богатства и славе. И Соломон, син његов, закраљи се на његово место.

29 Дела краља Давида, прва и последња, записана су у књизи Самуила, видеоца, у књизи Натана, пророка, и у књизи Гада, пророка,

30 са свим краљевањем његовим и подвизима његовим и са свим догађајима који се за његовог времена збише у Израиљу и у свим краљевствима других земаља.

1. Нетинеји су они који вршаху нижу службу у храму