Библија (Бакотић) : Данило
| ←Језекиљ | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Осија→ |
Глава 1.
[уреди]1 Треће године краљевања Јоакима, краља Јудина, Навуходоносор, краљ Вавилонски, крену на Јерусалим и опколи га.
2 Господ му даде у руке Јоакима, краља Јудина и један део посуђа дома Божјега. Навуходоносор однесе то посуђе у земљу Сенар, у дом бога свога, и метну га у дом ризнице бога свога.
3 Краљ даде налог Асфеназу, старешини својих евнуха, да доведе неке од синова Израиљевих од краљевскога или од кнежевскога рода,
4 младиће без телесних мана, лепога изгледа, обдарених мудрошћу, памећу и васпитањем, способних да служе у дому краљеву, а који ће се учити књизи и језику Халдеја.
5 Краљ им одреди оброк на дан од јела краљевског и од вина које он пијаше, у намери да их издржава три године, после којих ће они бити у служби краљевој.
6 Међу њима беху, од синова Јудиних, Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.
7 Старешина евнуха предену им имена; Данилу надену име Валтасар, Ананији Седрах, Мисаилу Мисах а Азарију Авденаго.
8 Данило се реши да се не скврни јелом краљевим и вином које краљ пијацие, и замоли старешину евнуха да га не натера да се скврни.
9 Бог даде да Данило нађе милост и наклоност код старешине евнуха.
10 Старешина евнуха рече Данилу: Бојим се господара свога који је одредио шта имате да једете и да пијете, јер како би он гледао да ваша лица изгледају слабија него у осталих младића ваших година? Ви бисте изложили главу моју код краља.
11 Тада Данило рече надзорнику коме старешина евнуха беше поверио надзор над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:
12 Окушај слуге своје за десет дана, и к нам се да вариво да једемо и воде де да пијемо.
13 Ти ћеш дат посматрати лица наша и лица младића који једу краљевско јело, и ти ћеш поступати са слугама својим према ономе што будеш сам видео.
14 Он приста на ту њихову молбу и огледа их за десет дана.
15 После тих десет дана лица им бејаху лепша и они беху гојнији од свих младића који јеђаху краљевско јело.
16 Надзорник одношаше јело и вино које беше намењено за њих и даваше им варива.
17 Бог даде свој четворици младића знања и ума у свим знаностима, и мудрости; И Данило је тумачио сва виђења и све снове.
18 Кад дође рок који краљ беше одредио да се они преда њ изведу, старешина евнуха изведе их пред Навуходоносора.
19 Краљ се забави с њима, а међу свим тим младићима не нађе се ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. И они беху примљени у службу краљеву.
20 И у свим стварима за које треба имати мудрости и разума а за које би их краљ упитао, они бејаху десет пута јачи од свих мудраца и звездара целога краљевства његова.
21 Данило оста тако до прве године краља Кира.
Глава 2.
[уреди]1 Друге године Навуходоносорова краљевања, усни Навуходоносор сан. Био је узнемирена духа и не могаше спавати.
2 Краљ дозва маге, звездаре, враче и Халдеје да му кажу сан његов. Они дођоше и сташе пред краљем.
3 Краљ им рече. Усних сан; дух ми је немиран; хтео бих знати тај сан!
4 Халдеји одговорише краљу арамејски: Краљу, да си жив довека! Реци сан слугама својим, па ћемо ти казати што он значи.
5 Краљ одговори Халдејима: Заборавио сам; ако ми не кажете што сам снио и не тумачите тај сан бићeтe исечени, и куће ће се ваше претворити у сметлишта.
6 Али ако ми кажете сан и што он значи, добићете од мене даре и поклоне и велике почасти. Кажите ми дакле сан и што он значи.
7 Они одговорише по други пут: Нека краљ каже сан слугама својим, па ћемо му дати тумачење.
8 Краљ одговори: Видим заиста да хоћете да добијете времена, јер видите да сам заборавио.
9 Али ако ми не кажете сан и што он значи, једна ће осуда све вас да окупи; ви се спремате да ми кажете лаж и превару, чекајући да се промени време, зато кажите ми сан, па ћу видети можете ли казати што он значи.
10 Халдеји одговорише краљу: Нема човека на земљи који би могао казати краљу оно што он тражи и ни један краљ, ма колико велик и моћан био, није нигда захтевао тако што од и једног мага, звездара или Халдеја.
11 Тешко је оно што краљ тражи, никог нема који би то могао казати краљу, осим богова чији стан није међу људима.
12 На то се краљ наљути и разгневи врло и нареди да се погубе сви маги Вавилонски.
13 Осуда би проглашена, маги беху погубљени и тражише се и Данило и другови његови, да се убију.
14 Тада се Данило опрезно и мудро обрати Ариоху, заповеднику краљевских телохранитеља који беше изишао да убије мудраце Вавилонске.
15 Он узе реч и рече Ариоху заповеднику краљевскоме: Зашто је краљева осуда тако строга? Ариох каза ствар Данилу.
16 И Данило отиде ка краљу и замоли га да му остави времена, па ће му он дати тумачење.
17 Данило отиде затим кући својој и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,
18 и каза им да се моле за милост Богу небескоме ради те тајне, да Данило и његови другови не би погинули с остатком мудраца Вавилонских.
19 Тада се Данилу објави тајна у једном ноћном виђењy. И Данило благослови Бога небескога.
20 Данило проговори и рече: Да је благословено име Господње од века до века! Његова је мудрост и сила.
21 Он је онај који мења времена и прилике, који обара и поставља краљеве, који даје мудрост мудрима и знање разумнима.
22 Он открива оно што је дубоко и сакривено, зна што је у тами, и светлост код њега станује.
23 Хвалим те и славим те, Боже отаца мојих, што си ми дао мудрости и снаге, и што си ми дао да сазнам за оно што те молисмо, објавивши ми тајну краљеву.
24 Данило отиде тада к Ариоху, коме краљ беше наредио да погуби маге Вавилонске. Он отиде к њему и овако му рече: Не чини да се погубе маги Вавилонски! Изведи ме пред краља и ја ћу дати краљу тумачење.
25 Ариох одмах изведе Данила пред краља и овако му рече: Нађох међу робљем Јудиним човека који ће дати краљу тумачење.
26 Краљ проговори и рече Данилу, кога зваху Валтазар: Можеш ли ми ти казати сан који сам снио и што он значи?
27 Данило одговори краљу и рече. Оно што краль иште то је тајна коју ни мудраци, ни звездари, ни врачи, ни гaтapи не могу казати краљу.
28 Али има на небу Бог који открива тајне, и који је дао познати краљу Навуходоносору оно што ће бити у току времена. Сан твој и виђење што си имао на постељи својој ово је:
29 Теби, краљу, дођоше на постељи мисли о ономе што ће бити у будућности, и онај који објављује тајне даде ти да познаш оно што ће бити.
30 Ако се је мени објавила та тајна, није то зато што би у мени било мудрости веће од оне која је код свих живих, него зато да се тумачи краљу и да познаш мисли срца свога.
31 Ти, краљу, погледа и виде кип велик. Тај кип беше велик, и силан беше сјај његов; он стајаше према теби и изглед његов бејаше страшан.
32 Глава тога кипа бејаше од чистога злата, прси и мишке од сребра, трбух и бедра од бакра,
33 ноге му од гвожђа, а стопала од гвожђа и од глине.
34 Ти погледа и одвали се један камен а да га се ничија рука не беше дотакла, удари кип у стопала гвоздена и глинена и разби их.
35 Тада се разломи и гвожђе и глина и бакар и сребро и злато, и све то поста као плева коју разноси ветар с гумна; ветар их однесе и не нађе им се више нигде трага, а камен који удари кип поста планина велика и испуни сву земљу.
36 То је сан. А сад смо казати краљу што он значи.
37 Ти си, краљу, краљ над краљевима, јер ти Бог небески даде краљевство, моћ силу и славу;
38 он предаде у твоје руке, где год они били, синове човечје, звери пољске и птице небеске, и поставио те господарем свима њима. Ти си она глава златна.
39 Након тебе подигнуће се друго краљевство, мање од твога; а затим треће краљевство, које ће бити од бакра и које ће завладати целом земљом.
40 Биће и четврто краљевство, јако као гвожђе, и као што гвожђе ломи и разбија све оно ће све сломити и разбити као гвожђе које све сатире.
41 И као што си видео стопала и прсте делом од глине лончарске и делом од гвожђа, то ће краљевство бити раздељено; али ће у њему бити нешто од снаге гвожђа, јер си видео гвожђе помешано са глином.
42 И као што су прсти од ногу били делом од гвожђа и делом од глине, то ће краљевство бити делом јако а делом ломно.
43 Видео си гвожђе помешано са глином, јер ће се они помешати савезима људским; али они неће бити свезани једно с другим као што се гвожђе не може свезати са глином.
44 У време тих краљева Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити и које неће долати под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а онo ће вечно постојати.
45 То је оно што казује камен који се одвали од планине, а да га се ничија рука не беше дотакла, и који сломи гвожђе, бакар, глину, сребро и злато. Бог велики објави краљу што ће после тога бити. Сан је истинит и тумачење му је верно.
46 Тада краљ Навуходоносор паде на лице своје и поклони се Данилу и нареди да му се принесу жртве и кад.
47 Краљ проговори Данилу и рече: У истину ваш је Бог, Бог над боговима и Господар над краљевима, и он објављује тајне кад си ти могао открити ову тајну.
48 Тада краљ узвиси Данила и даде му многе и богате дарове, и даде му заповедништво над целом покрајином Вавилона и постави га поглаварем мудраца Вавилонских.
49 Данило умоли краља да преда управу покрајине Вавилонске Седраху, Мисаху и Авденагу. И Данило оста у двору краљевом.
Глава 3.
[уреди]1 Краљ Навуходоносор начини златан кип, висок шездесет лаката а широк шест лаката. Он га подиже у долини Дури у покрајини Вавилонској.
2 Краљ Навуходоносор нареди да се саберу кнезови, управитељи и намесници, велике судије, ризничари, правознанци, судије и сви чиновници покрајина да присуствују освећењу кипа који беше подигао краљ Навуходоносор.
3 Тада се кнезови, управитељи и намесници, велики судије, ризничари, правознанци, судије и сви чиновници покрајине скупише за освећење кипа који беше подигао краљ Навуходоносор. Они стадоше пред кипом који беше подигао Навуходоносор.
4 Гласник повика гласно: Ево заповести која вам се даје: Народи, племена, људи свих језика!
5 Када чујете звук трубе свирале, гитаре, харфе, псалтира, рога и свих врста музичких инструмената, ви ћете попадати и поклонићете се златном кипу који подиже краљ Навуходоносор.
6 Ко не падне и поклони се тај ће оног истог часа бити бачен у пећ ужарену.
7 Зато у часу кад чуше звук трубе, свирале, гитаре, харфе, псалтира, рога и свих врста музичких инструмената, сви народи, племена и људи свих језика попадаше и поклонише се златном кипу који подиже краљ Навуходоносор.
8 Том приликом и у то време неки Халдеји дођоше и тужише Јевреје.
9 Проговорише и рекоше краљу Навуходоносору: Да си до века жив, краљу!
10 Ти си дао заповест да сваки који чује звук трубе, свирале, гитаре, харфе, псалтира, рога и свих врста музичких инструмената, има да падне и да се поклони златноме кипу,
11 а ко не падне ипоклони се да се баци у пећ ужарену.
12 А има неких Јудеја којима си ти дао управу покрајине Вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго, који не хају за те, они не служе твојим боговима и не клањају се златном кипу који си ти подигао.
13 Тада Навуходоносор, гневан и љут, заповеди да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И ти људи беху доведени пред краља.
14 Навуходоносор проговори и рече им: Је ли то намерно да ви, Седраше, Мисаше и Адвенаго не служите мојим боговима и не клањате се златном кипу који подигох?
15 Сад пазите, и кад чујете глас трубе, свирале, гитаре, харфе, псалтира, рога и свих врста музичких инструмената, да паднете и да се поклоните кипу који подигох. Ако се не поклоните ви ћете оног истог часа бити бачени у пећ ужарену. А који је бог који ће вас избавити из мојих руку?
16 Седрах, Мисах и Авденаго одговорише краљу Навуходоносору. Није потребно да ти на то одговоримо.
17 Ево Бог наш, коме ми служимо може нас избавити из пећи ужарене, и он ће нас избавити из твојих руку, краљу.
18 А и да не би, знај, краљу, да нећемо служити боговима твојим, и да се нећемо поклонити златном кипу који си ти подигао.
19 На то се Навуходоносор напуни гнева, и лице му се промени окренувши свој поглед на Седраха, Мисаха и Авденага. Он опет проговори и заповеди да се ужари пећ седам пута више но што је требало.
20 Затим заповеди неколицини од најjачих војника своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага и да их баце у пећ ужарену.
21 Ти људи беху свезани у њиховим доламама, са њиховом обућом и осталим њиховим хаљинама и бачени у пећ ужарену.
22 Како заповест краљева беше строга а пећ преко мере ужарена, пламен уби оне људе који беху бацили Седраха, Мисаха и Авденага.
23 И та три човека, Седрах, Мисах и Авденаго падоше свезани у пећ ужарену.
24 Тад се краљ Навуходоносор запрепасти, и нагло уста. Он проговори и рече својим саветницима: Не бацисмо ли три човека везана у огањ? Они одоворише краљу: Да, краљу!
25 Он настави и рече: Па добро, а ја видим четири човека без веза који иду по ватри, и ништа им не уди; а лик четвртог човека изгледа као лик сина Божјега.
26 Затим се Навуходоносор приближи к отвору пећи ужарене и проговоривши рече Седраше, Мисаше и Авденаго, служитељи Бога Свевишњега изиђите и дођите! И Седрах, Мисах и Авденaгo изиђоше из огња.
27 Кнезови, управитељи, намесници и краљеви саветници сабраше се; они видеше да огањ није могао ништа телу тих људи, да им се коса на глави не опали, нити су им хаљине оштећене и да задах од дима не приону уз њих.
28 Навуходоносор узе реч и рече: Да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела свога и избави слуге своје које се у њ поуздаше, и који волеше да не послушају заповест краљеву него да служе и поклоне се другом богу осим свога Бога.
29 Ево сад заповести коју издајем: Сваки човек ког му драго племена и народа, који би похулио на Бога Седрахова, Мисахова и Авденагова биће исечен, и кућа ће му се у сметлиште претворити, јер нема другог Бога који би могао избавити као он што то може.
30 Тада краљ узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у покрајини Вавилона.
Глава 4.
[уреди]1 Краљ Навуходоносор свим народима и племенима и свим људима свих језика који су по свој земљи да вам се да мир у изобиљу.
2 Учинило ми се да је добро да објавим знамење и чудеса која ми је учинио Бог Свевишњи.
3 Велика ли су знамења његова! Силна ли су чудеса његова! Краљевство је његово краљевство вечно и власт његова од колена на колено постоји.
4 Ја Навуходоносор, мирно живљах у дому своме и срећан беjах у двору своме.
5 Ја усних сан који ме уплаши; мисли које салетаху на ме на постељи мојој и виђења духа мога узнемирише ме.
6 Ja заповедих да се преда ме довелу сви мудраци Вавилонски да ми тумаче сан.
7 Тада дођоше мудраци, звездари, Халдеји и врачи. Ја им казах сан, али ми га они не могоше тумачити.
8 Најпосле дође преда ме Данило, прозван по имену Бога мога Валтасар, који има у себи дух светих богова. Ја му казах сан:
9 Валтасаре, поглавицо мудраца, који имај, - ја то знам -, дух светих богова у себи, и коме никаква тајна није сакривена, тумачи ми виђења која сам у сну имао.
10 Ево виђења духа мога. Док лежах на постељи својој. Ја погледах, и гле, усред земље бејаше дрво врло велико.
11 То дрво беше постало велико и јако. Врх му допираше до неба и виђаше се с крајева целе земље.
12 Лишће му беше лепо и род обилан. Оно ношаше хране за цео свет, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, а на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако живо створење.
13 У виђењима духа свога, која имах на постељи својоj, ја погледах, и гле, један од оних који бдију и који су свети сиђе с неба.
14 Он повика силно и рече: Обарајте дрво и окрешите му гране; покидајте му лишће и разметните му род; нека побегну звери испод њега и птице с грана његових.
15 Али оставите му у земљи пањ са жилама, и свежите га веригама гвозденим и бакреним у трави пољској. Нека га кваси роса с неба и нек му је трава пољска део са зверима.
16 Извадиће му се срце људско, и даће му се срце животињско, и преко њега ће проћи седам времена.
17 Ову су пресуду изрекли они који бдију, ово је решење наредба светих, да би познали живи да Свевишњи влада над краљевством људи, да га он даје коме хоће, и узвисује на њему најнижега између људи.
18 То је сан који имах ја, краљ Навуходоносор. А ти, Валтасаре, реци ми што он значи, јер ми сви мудраци краљевства мога не могу то казати; а ти то можеш, јер ти имаш у себи дух светих богова.
19 Тада Данило, прозван Валтасар, оста неко време зачуђен, и мисли га његове збуњиваху. Краљ настави, и рече: Да те не збуне, Валтасаре, сан и тумачење његово! И Валтасар одговори: Господару, тај сан био за непријатеље твоје, а значење његово за противнике твоје!
20 Дрво које си видео, које беше постало велико и јако, чији врх допираше до неба а виђаше се са свих крајева земље;
21 то дрво чије је лишће било лепо и род обилан, које ношаше хране цео свет, под којим становаше зверје пољско а на гранама му сеђаху птице небеске,
22 то си ти, краљу, који си постао велик и силан, чија је величина расла и који си се до неба уздигао, и чија се власт шири до крајева земље.
25 Краљ је видео једнога од оних који бдију и који су свети, где силази с небеса и рече: Оборите то дрво и потрите га; али му оставите пањ са жилама у земљи и свежите га веригама од гвожђа и од бакра у трави пољској; нека га кваси роса с неба и нек му је део са зверјем пољским, док седам времена не прође преко њега.
24 А ево тумачења, краљу, ево суда Свевишњега који ће се на мом господару, краљу, извршити:
25 Бићеш прогнан између људи, са зверима ћеш пољским живети, и даће ти се, као и говедима, трава, да је једеш; роса ће те небеска квасити, и седам ће времена прећи преко тебе докле познаш да Свевишњи влада краљевством људским и даје га коме хоће.
26 Наредба да се остави пањ са жилама од дрвета значи да ће ти краљевство остати кад признаш да онај који влада јесте на небесима.
27 Зато, краљу, нек ти се допадне мој савет! Опрости се греха својих чинећи право, и безакоња својих, смилујући се невољнима, и срећа ће твоја моћи да се продуљи.
28 Све се то испуни на краљу Навуходоносору.
29 После дванаест месеца, шетајући се по краљевском двору у Вавилону,
30 краљ проговори и рече: Није ли ово Вабилон велики, који сам ја сазидао као краљевску престоницу, силом моћи своје а за славу величанства свога?
31 Још беше реч у устима краљевим, када глас сиђе с неба: Знај, краљу Навуходоносоре, да ће ти се отети краљевство.
32 Бићеш прогнан између људи и зивећеш са зверјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе док не познаш да Свевишњи влада краљевством људи, и да га он даје коме хоће.
33 Тог истог часа испуни се та реч на Навуходоносору. Он би прогнан између људи, и једе траву као говеда; роса небеска кваси му тело док му коса не нарасте као пера у орла и нокти као у птица.
34 После тог времена, ја Навуходоносор, подигох очи к небу и ум мој врати ми се. Ја благослових Свевишњега, хвалих и славих онога који вечно живи, чија је власт вечна и краљевство од колена на колено.
35 Сви становници земље ништа су према њему. Он ради што хоће с војском небеском и са становницима земље, никог нема који би руци његовој одолео, и који би му рекао: Шта радиш?
30 У то време врати ми се ум; и вратише се слава краљевства мога, величанство моје и светлост моја; потражише ме саветници и великаши моји: ја се вратих на своје краљевство и моћ се моја учврсти.
37 Сад ја, Навуходоносор, хвалим, славим и узвисујем краља небеса, чија су сва дела истинита и чији су путеви праведни, и који може оборити оне који поносито ходе.
Глава 5.
[уреди]1 Краљ Валтасар приреди велику гозбу хиљади великаша својих, и пи вино пред њима.
2 Напивши се вина, Валтасар, заповеди да се донесе посуђе златно и сребрно које Навуходоносор, отац његов, беше однео из храма Јерусалимскога, да из њих пију краљ, великаши његови, жене његове и иноче његове.
3 Тад донесоше златне пехаре који беху однешени из дома Господњега у Јерусалиму; и краљ и великаши његови, жене његове и иноче његове служише се њима да из њих пију.
4 Они пише вино и хвалише богове од злата и од сребра, од бакра, од дрвета и од камена.
5 У тај час појавише се прсти једне човечје руке који писаху по углачаном зиду од краљевскога двора, иза свећњака. Краљ виде ту руку која писаше.
6 Тад се краљу промени боја лица, и мисли га његове узнемирише; зглобови леђа његових задрхташе и колена му удараху једно о друго.
7 Краљ повика гласно да му се доведу звездари, Халдеји и гатари, и краљ проговори и рече мудрацима Вавилонским: Ко прочита ово писмо и протумачи ми гa, тај ће се обући у скерлет, носиће златан ланац о врату и биће трећи господар у краљевству.
8 Тада уђоше сви мудраци краљеви: али они не могоше прочитати писмо нити протумачити краљу.
9 Тад се краљ Валтасар врло запрепасти, лице му промени боју, и великани се његови уплашише.
10 На речи краља и великаша његових, краљица уђе у дворану где је била гозба и овако проговори: Краљу, да си довека жив! Да те не узнемирују мисли твоје, и да лице твоје не мења боје!
11 Има у краљевству твоме један човек у коме је дух светих богова; и у време оца твога нађе се у њега проницавост, разум и мудрост као мудрост богова. Зато га краљ Навуходоносор, отац твој, постави главарем мудраца, звездара, Халдеја, и врача,
12 јер се код њега, код Данила, коме краљ предену име Валтасар, нађе јачи дух, знање и мудрост, моћ и тумачење снова, погађања тајни, и решавања загонетака. Нека се, дакле, позове Данило, и он ће то протумачити.
13 Тада Данило би доведен пред краља. Краљ проговори и рече Данилу: Јеси ли ти тај Данило, роб Јудејин, кога краљ, отац мој, доведе из Јудеје?
14 Чух за тебе да је дух светих богова у теби, и да се у теби нађе бистрина, разум и мудрост велика.
15 Сад су доведени преда ме мудраци и звездари, да прочитају ова писма и да ми их протумаче, али ми они не могоше тумачити те речи.
16 Чух за тебе да можеш дати тумачења, и да можеш да решаваш загонетке, а сад ако можеш прочитати и тумачити ми ова писма, бићеш обучен у скерлет, носићеш златан ланац о врату и бићеш трећи господар у краљевству.
17 Данило одговори пред краљем: Држи ти за себе дарове своје и дај другоме поклоне своје, а ја ћу исто прочитати краљу и протумачити му писма.
18 Бог Свевишњи беше дао краљу Навуходоносору, оцу твоме, краљевство, величину, славу и част,
19 и с величине коју му он даде, сви народи и племена и људи свих језика дрхтаху пред њим и бојаху га се. Краљ чињаше да се убију они које је хтео и остављаше у животу кога је хтео, узвисиваше кога је хтео и понизиваше кога је хтео.
20 Али кад се срце његово осили и дух се његов укрути од беса, он би оборен с краљевског престола свога, и оте му се слава.
21 Он би прогнан измеђ' људи, срце његово поста као срце у звери, и стан му би с дивљим магарцима; хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тело, док не позна да Бог Свевишњи влада краљевством људи и да га он даје коме хоће.
22 А ти Валтасаре, сине његов, ниси понизио срце своје, ма да си све то знао.
23 Ти си се подигао на Господа небеса; пехари дома његова беху донети преда те, и ви писте из њих вино, ти и великаши твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти си хвалио богове од сребра и од злата, од бакра, од гвожђа, од дрвета и од камена, који не виде, који не чују, и који ништа не знају; и ти ниси славио Бога у чијој су руци дах твој и сви путеви твоји.
24 Зато он посла руку која је написала ова писма.
25 Ево писма написаног: Мене, Мене, Текел, Уфарсин.
26 И ево тумачења тих речи: Мене: избројио је Бог твоје краљевство, и крај му одредио.
27 Текел: Измерен си на мерила и нашао си се лак.
28 Ферес: разделиће ти се краљевство и даће се Миђанима и Персијанцима.
29 Тада Валтасар даде заповест и обукоше Данила у скерлет, метнуше му златан ланац око врата, и прогласи се да ће он имати треће место у влади краљевства.
30 Те исте ноћи би убијен Валтасар, краљ Халдеја.
31 И Дарије, Миђанин, преузе краљевство у шездесет другој години свога живота.
Глава 6.
[уреди]1 Дарије нађе за добро да постави над краљевством сто и педесет кнезова да буду у свему краљевству.
2 На челу им беху три старешине, од којих један беше Данило, да им кнезови даду даду рачун, да не би краљ никакву штету претрпео.
3 Данило надвисиваше и старешине и кнезове, јер у њему беше већи дух, и краљ намераваше да га постави над целим краљевством.
4 Тада старешине и кнезови гледаше да нађу прилику да оптуже Данила за послове краљевства. Али они не могоше да нађу никакву прилику, ни било коју ствар за које би могли да му замере, јер је он био веран, те се у њега не нађе ни погрешке ни мане.
5 И ти људи рекоше: Нећемо наћи никакве прилике на тог Данила, ако је не нађемо у закону Бога његова.
6 Затим пожурише старешине и кнезови ка краљу и рекоше му овако: Дарије, краљу, да си жив довека!
7 Све старешине краљевства, управитељи, кнезови намесници и саветници мишљења су да се прогласи краљевска наредба, са строгом забраном, да који би год за тридесет дана управио молитве коме богу или човеку осим тебе, тај има да се баци у јаму лавовску.
8 А сад, краљу, потврди забрану и напиши наредбу, да се не би могла опозвати, по закону Мидијском и Персијском који се не може мењати.
9 И краљ Дарије написа наредбу и забрану.
10 Када Данило сазна да је написана наредба, повуче се у свој дом, чији су прозори горње собе били отворени према Јерусалиму; и три пута на дан он клечаше, мољаше се и даваше хвалу своме Богу као што је и пре то чинио.
11 Тада они људи пожурище да уђу код њега, и нађоше Данила који је молио и призивао свога Бога.
12 Затим отидоше ка краљу, и рекоше му односно краљевске забране: Ниси ли ти написао наредбу да ко би год за тридесет дана управио молитве коме богу или човеку осим тебе, тај има да се баци у јаму лавовску? Краљ одговори: Тако је по закону Мидијском и Персијском који се не може мењати.
13 Они опет проговорише и рекоше краљу: Данило један од робова Јудиних, не хаје за те краљу, ни за забрану коју си написао и он чини своју молитву три пута на дан.
14 Краљ се ожалости кад то чу, те науми да избави Данила и труђаше се до заласка сунца да га избави:
15 Али ти људи навалише код краља и рекоше му: Знај краљу, да закон Мидски и Персијски захтева да свака забрана и свака наредба коју је краљ потврдио буде непромењива.
16 Тада краљ нареди да одведу Данила и да га баце у јаму лавовску. И краљ узе реч и рече Данилу: Нека те избави Бог твој коме ти устрајно служиш!
17 Тад донесоше камен који метнуше на отвор од јаме, и краљ га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа за Данила не промени.
18 Краљ отиде у свој двор, он проведе ноћ, а да ништа не једе, он не пусти к себи иноче, и не може заспати.
19 Краљ уста рано у јутро, у зору, и пожури к јами лавовској.
20 Приближујући се јами, он зазва Данила жалосним гласом. Краљ проговори и рече: Данило, Данило, служитељу Бога живога, може ли те Бог твој коме предано служиш, избавити од лавова?
21 И Данило рече краљу: Да си довека жив, краљу!
22 Бог мој посла анђела свога и затвори уста лавовима, који ми не учинише зла; јер се нађох чист пред њим, а ни теби, краљу, не учиних зла.
23 Тад се краљ много обрадова и заповеди да се Данило извади из јаме, и не нађе се на њему ране, јер се он поузда у Бога свога.
24 Краљ нареди да се доведу људи који бејаху тужили Данила, и да се баце у јаму лавовску: они, и деца њихова и жене њихове, и пре но што дођоше до дна јаме, лавови их зграбише и све им кости изломише.
25 После тога краљ Дарије писа свим народима и племенима и људима свих језика који живљаху на свој земљи: Да вам се умножи мир!
26 Заповедам да се у целоме краљевству моме сваки боји и плаши Бога Данилова, јер је он Бог живи који у вечности постоји; краљевство се његово неће никада уништити, и власт ће његова за увек остати.
27 Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи. Он је избавио Данила од силе лавовске.
28 Данило напредова за краљевања Даријева и за краљевања Кира, Персијанца.
Глава 7.
[уреди]1 Прве године Валтасара, краља Вавилонскога усни Данило сан и угледа виђења духа свога док лежаше на постељи својој. Затим он написа сан и приповеди главне ствари.
2 Данило поче и рече: Ја погледах у виђењу своме ноћноме, и гле, четири ветра небеска ударише на велико море.
3 И четири велике звери изиђоше из мора, свака друкчија.
4 Прва бејаше као лав и имаше крила орловска; ја гледах докле јој се крила не ишчупаше; она се подиже са земље и стаде на ноге као човек, и даде јој се срце људско.
5 И, гле, друга звер као медвед стаде с једне стране, она имаше три ребра у устима међу зубима, и говораше јој се: Устани, једи много меса.
6 Затим погледах и гле, опет друга беше као леопард и имаше на леђима четири крила као птица; та звер имаше четири главе, и њојзи се даде власт.
7 Затим погледах у својим ноћним виђењима, и гле, ту беше и четврта звер, страшна, ужасна и необично јака. Она имаше велике зубе гвоздене, она јеђаше, ломљаше и гажаше ногама оно што остајаше, она беше друкчија од свих пређашњих звери и имаше десет рогова.
8 Ја посматрах рогове и гле, други мали рог израсте међу њима и три прва рога ишчупаше се пред њим. И гле, он имаше очи као очи човечје и уста која дрско говораху.
9 Ја погледах док се постављаху престоли. И старешина дана седе. Он имаше хаљину белу као снег и коса на глави његовој беше као чиста вуна; престо његов беше као пламен огњени, а точкови му као разгорео огањ.
10 Река огњена тецијаше и извираше испред њега. Хиљаде хиљада служитеља служаше му и десет хиљаде хиљада стајаху пред њим. Судије седоше, и књиге се отворише.
11 Тада погледах, због дрских речи које говораше онај рог, и док гледах, звер би убијена, и тело јој се уништи, предано огњу да изгори.
12 Осталим зверима одузе се власт, али им се продужи живот до неког рока.
13 Ја погледах у мојим ноћним виђењима и гле, на облацима небеским дође неко као син човечји. Он приступи к старешини дана и приближи се к њему.
14 Њему се даде власт, слава и краљевство, и њему служаху сви народи и сва племена, и људи свих језика. Његова је власт, власт вечна која неће проћи и његово краљевство неће никада престати.
15 Мени, Данилу, пренеможе дух мој у мени, и виђења духа мога збунише мe.
16 Приступих к једноме од оних који стајаху ондe и упитах га шта беше истина у свим тим стварима. Он ми то рече, и даде ми тумачење:
17 Ове четири велике звери су четири краља, који ће се уздигнути на земљи;
18 али ћe cвeци Свевишњега преузети краљевство за вечност, за увек.
19 Затим зажелех знати истину о четвртој звери која беше друкчија од осталих, која беше необично страшна и имаше зуби гвоздене и нокте бакрене, и јеђаше и ломљаше, и ногама гажаше оно што остајаше,
20 и о десет рогова које имаше на глави, и о другом који израсте, а три отпадоше пред њим, о том рогу који имаше очи и уста која дрско говораху, а беше по изгледу већи од осталих.
21 Ја видех да тај рог ратоваше са свецима и надвлађиваше их,
22 док не дође старешина дана и даде право свецима Свевишњега, те дође време да свеци преузму краљевство.
23 Он ми овако рече: Четврта звер биће четврто краљевство на земљи, различито од свих краљевстава и које ће прождирати сву земљу и погазиће и сатрће jе.
24 Десет рогова јесу десет краљева који ће настати из тога краљевства, а после њих настаће други и он ће бити друкчији од пређашњих и покориће три краља.
25 Он ће изговорити речи против Свевишњега, он ће тлачити свеце Свевишњега, и помишљаће да промени времена и законе, и свеци ће му се предати у руке за једно време, за времена и за пола времена.
26 Па ћe доћи суд, и одузеће му се власт, која ће се затрти и уништити за увек.
27 Краљевство, власт и величанство свих краљевстава под небом даће се народу свeтaца Свевишњега. Његово је краљевство, краљевство вечно, и сви ће владаоци њему служити и њему се покорити.
28 Ту престаше речи. Мене, Данила, врло узнемирише мисли моје, ја промених боју лица и сачувах те речи у срцу своме.
Глава 8.
[уреди]1 Треће године краљевања краља Валтасара показа се мени Данилу виђење после онога које ми се пре показа.
2 Кад ми се показа то виђење чинило ми се је да сам у Сусану, у престоници, у покрајини Еламској. У виђењу ја се нађох код реке Улај.
3 Подигох очи и погледах, и гле, крај воде стајаше један овaн који имаше рогове. Ти рогови бејаху високи, али један беше виши од другога, и тај виши нарасте после.
4 Видех овна где боде на запад, на север и на југ, ниједна звер му не могаше одолети, и не беше никога који би избављао жртве његове од њега, него је он чинио све што је хтео и постао силан.
5 Како ја то пажљиво посматрах, гле изиђе један јарац од запада и проходи сву површину земље, а да се не дотицаше земље. Тај јарац имаше један велики рог међу очима.
6 Он дође до овна који имаше два рога, а кога беjах видео крај воде, и потрча на њ свом силом својом.
7 Видех га како дође до овна и разгневи се на њ удари овна те му сломи оба рога, а ован не имаде силе да му одоли. Он га обори на земљу и погази га, и не нађе се нико да избавља овна од њега.
8 Japaц поста врло моћан; али кад он осили, сломи му се велики рог, и место њега нарастоше четири велика рога према четири ветра небеска.
9 Из једнога од њих изиђе један рог мален који нарасте врло велик према југу и истоку и према земљи лепоте.
10 Он нарасте све до војске небеске, и обори на земљу неке од те војске и од звезда, и погази их.
11 Он нарасте све до војводе те војске и узе му жртву ваздашњу и обори стан светилишта његова.
12 Војска му се преда заједно са жртвом ваздашњом за грех, и рог обори Истину на земљу, и успе у делима својим.
13 Тада чух једног свеца који говораше и други светац рече оном свецу који говораше: Кад ће се испунити виђење ваздашње жртве и греха пустошника? И докле ће се газити светилиште и војска?
14 И он ми рече: До две хиљаде и три стотине вечери и јутра; па ће се светилиште очистити.
15 Док ја Данило имах ово виђење и настојах да га разумем, гле, стаде неко преда ме који изгледаше као човек.
16 и ја чух глас човечји који повика исред Улаја, и рече: Гаврило тумачи овоме виђење.
17 Он дође где ја стајах, и кад он дође ја се уплаших, и падох на лице своје. Он ми рече: Пази, сине човечји, јер је ово виђење за време кад ћe бити крај.
18 Док ми он говораше ја беjах пренеражен, лицем на земљи. Он ме се дотаче и исправи ме и ја стадох на месту на коме сам био.
19 Па ми рече: Ево ја ћу казати шта ће бити на крају гнева, јер има одређено време кад ће бити крај.
20 Ован што си видео, који има два рога, то су краљеви Мидски и Персијски.
21 Јарац је краљ Јавански. Велики рог међу очима то је први краљ.
22 Четири рога који избише на место изломљеног рога, то су четири краљевства која ће настати из тог народа, али која неће имати толику силу.
23 На крају њиховог краљевања, кад безаконици наврше меру, настаће краљ дрзак и лукав.
24 Његова ћe моћ расти, али не од саме силе његове. Он ће страшно пустошити, успеће у делима својим, уништиће силнике а и народ светaца.
25 Због успеха својих и среће лукавстава својих имаће бес у срцу, погубиће многе људе који живљаху у миру и устаће на поглавара од поглавара; али ће се он разбити без напора ичије руке.
26 А виђење вечера и јутара истина је. Али ти запечати то виђење, јер је за далеке дане.
27 Ја Данило занемогох и боловах неколико дана; затим устах и радих послове краљеве. Бејах забринут с тог виђења, али нико не дозна за то.
Глава 9.
[уреди]1 Прве године Дарија, сина Асвирова, од племена Мидског, који се закраљи над краљевством Халдеја,
2 прве године краљевања његова, ја, Данило, видех из књига да је требало да прође седамдесет година развалинама Јерусалимским, према броју година које Господ беше рекао Јеремији пророку.
З Ја окренух лице своје ка Господу да га тражим молитвама и молбама, постећи и узимајући кострет и пепео.
4 Ја се помолих Господу, Богу своме, и рекох ову исповест: Господе, Боже велики и страховити, ти који држиш савез свој и који чиниш милост онима који те љубе и држе заповести твоје!
5 Згрешисмо ми и зло чинисмо, били смо зли и бунтовни, и одступисмо од заповести твојих и од закона твојих.
6 Не слушасмо слуга твојих пророка, који говорише у име твоје краљевима нашим, поглавицама нашим и оцима нашим и свему народу земље.
7 Теби, Господе, припада правда а нама срам на лицу, како је данас људима Јуде и Јерусалима и свим Израиљцима, који су близу и који су далеко по свим земљама куда си их разагнао за неверства којим ти они згрешише.
8 Господе, нама је срам на лицу, краљевима нашим, поглавицама нашим и оцима нашим, јер ти згрешисмо.
9 У Господа је, Бога нашега, милосрђе и праштање, јер се ми одметнусмо од њега.
10 Не слушасмо глас Господа, Бога свога, да ходимо по законима његовим, које нам је он дао преко слуга својих, пророка.
11 Сав Израиљ преступи закон твој и одступи, да не слуша гласа твога. Зато се излише на нас проклетства и клетве написане у закону Мојсија, слуге Божјега, јер згрешисмо, Богу своме.
12 Он испуни речи своје, које је говорио за нас и за поглавице наше, који су владали над нама, пустивши на нас зло велико, које не би под целим небом као што би у Јерусалиму.
13 Као што је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу, Богу своме да бисмо се вратили од безакоња свога и пазили на истину твоју.
14 Господ је чувао то зло и наведе га на нас; јер је праведан Господ, Бог наш, у свим делима својим јер не слушасмо глас његов.
15 И сад, Господе, Боже наш, који си извео народ свој из земље египатске руком крепком и стекао си себи име, како је оно данас; згрешисмо, бездушници бесмо.
16 Господе, по великом милосрђу своме одврати гнев свој и јарост своју од града свога Јерусалима, од свете горе своје. Јер са греха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ постадоше срамотни код свих оних који су око нас.
17 Сада, дакле, послушај, Боже наш, молитву слуге свога и молбе његове и обасјавај лицем својим опустело светилиште своје, Господа ради.
18 Боже мој, пригни ухо своје и чуј; отвори очи своје и види пустош нашу и град на који је призивано име твоје, јер не по правди својој, него по великој милости твојој, падамо пред тобом и молимо ти се.
19 Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и делај. Не часи, ради своје љубави, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ.
20 Ја још говорах, ја се мољах и исповедах грех свој и грех народа свога Израиља, и падох молећи се пред Господом, Богом својим, за свету гору Бога свога.
21 Још говорах, молећи се, кад човек Гаврило, кога видех пре у виђењу, долети брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви.
22 Он ме научи, и говори са мном и рече: Данило, сада изиђох да отворим разум твој.
23 У почетку молитве твоје изиђе реч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио и љубљен. Слушај реч, и разуми виђење.
24 Седамдесет је недеља одређено твoмe народу и твоме граду светоме да се сврши отпад и да се очисти безакоње, да се доведе вечна правда, и да се запечати виђење и пророштво, и да се помаже Свети над Светима.
25 Зато знај и разуми: Одкад се објави реч, да ће се Јерусалим опет президати, до помазаника, до војводе, биће седам недеља, а за шездесет и две недеље биће опет пограђени тргови и бедеми, али у тешко време.
26 А после те шездесет и две недеље биће погубљен један помазаник, и он неће имати наследника. Народ ће војводе који ће доћи разорити град и светилиште и крај ће му бити као с потопа; и одређено је да ће пустошење трајати до краја рата.
27 Он ће утврдити савез с многима за недељу дана, а за половину недеље уставиће жртву и принос. Пустошник ће најмрже ствари извршити док се пустошење које намисли не излије на пустошника.
Глава 10.
[уреди]1 Треће године Кира, краља Персијскога објави се реч Данилу кога зваху Валтасар. Та реч која беше истинита јављаше велику погибију. Он пази на реч и разуме виђење.
2 У то време ја Данило беjах три недеље дана у жалости.
3 Не једох слатка јела, нити месо, ни вино не уђе у моја уста, нити се мазах уљем док се не навршише три недеље дана.
4 Двадесет четвртога дана првога месеца бејах на обали велике реке Хидeкeлa.
5 Подигох очи своје и погледах, и гле, ту беше један човек обучен у платно, који је имао око себе појас од чистога уфашкога злата.
6 Тело му беше као хрисолит, а лице му се светљаше као муња; очи му бејаху као лучеви запаљени, руке и ноге као углађен бакар, а звук речи његових као глас великога мноштва.
7 Ja Данило имах то виђење, а људи који бејаху са мном не видеше га, али их попаде велики страх, те побегоше и сакрише се.
8 Ја остах сам и видех то велико виђење. Неста снаге умени, и лице ми промени боју, и падох у очајање.
9 Ја чух глас речи његових, и како чух глас речи његових, падох онесвешћен лицем на земљу.
10 И, гле, рука ме се једна дотаче, подиже ме на колена моја и на дланове моје,
11 и рече ми: Данило, мили човече! Пази на речи које ћу ти казати и стани право, јер сам сада к теби послан. Кад ми рече ту реч, ја устадох дpxћyћи.
12 Он ми рече: Не бој се, Данило, јер првога дана, кад си управио срце своје да разумеш и да унизиш себе пред Богом својим, твоје речи беху услишене, и ја дођох ради тих речи твојих.
13 Поглавар краљевства персијскога стаја ми насупрот двадесет и један дан, али, гле, Михаило, један од првих кнезова, дође ми у помоћ. Тако ја остах онде код краљева Персијских.
14 Ја долазим да ти кажем шта ће бити твoмe народу у току времена; јер се виђење односи на то време.
15 Док ми он говораше те речи ја оборих очи своје на земљу и ћутах.
16 И гле, неко који изгледаше као син човечји дотаче се усана мојих. Ja отворих уста своја, те проговорих и рекох ономе који стајаше према мени: Господару мој, виђење ме ово напуни страха, и ја сам сву снагу своју изгубио.
17 Како би слуга господара мога могао говорити с господарем мојим? Јер сада ја више немам снаге, и ни даха не оста у мени.
18 Тада онај који изгледаше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме.
19 Он рече: Не бој се, мили човече, нек је мир с тобом!, буди срчан, буди срчан! Како ми он говораше, поврати ми се снага, и ја рекох: Нека говори господар мој, јер си ме укрепио.
20 Он ми рече: Знаш ли зашто сам дошао к теби? Сада ћу се вратити да ратујем на кнеза Персијскога. Затим ћу отићи, и гле, доћи ће кнез Јавански.
21 Али хоћу да знаш оно што је написано у књизи истине. Нема никога да ми помогне против њега, осим Михаила, кнеза вашега.
Глава 11.
[уреди]1 И и ја прве године Дарија Миђанина беjах код њега да му помогнем и да га подржим.
2 А сад ћу учинити да сазнаш истину. Ево, још ће три краља бити у Персији. Четврти ће сакупити богатства више од свих осталих; и кад постане моћан по богатству своме, он ће све подигнути против Јаванскога краљевства.
3 Али ће се подигнути храбар краљ који ће владати силном државом, и радиће што год буде хтео.
4 А кад се он подигне, његово ће се краљевство сломити и разделиће се у четири ветра небеска. Оно неће припадати потомству његовом, и неће бити моћно као што је пре било, јер ће се растргнути и допасти ће другима а не њима.
5 Краљ ће јужни постати силан. Али ће један од кнезова његових бити силнији од њега, и он ће владати, његово ће владање бити моћно.
6 После неколико година они ће се сродити, и кћи јужнога краља доћи ће ка краљу северноме да поврати слогу. Али она неће сачувати силу мишице његове и нити ће он нити ће одолети мишица његова; него ће она бити предана заједно са онима који је буду довели, с оцем својим и са оним који у то време буде био помоћ њезина.
7 Изданак из корена њезина подићи ће се на место његово. Он ће доћи к војсци, ући ће у градове краља севернога, располагаће њима по својој вољи, и бићe cилан.
8 Он ће и богове њихове, и кипове њихове, и драгоцености њихове златне и сребрне однети у Египат. Затим ће остати неколико година далеко од краља севернога.
9 И овај ће кренути на краља јужног и вратиће се у своју земљу.
10 Синови ће његови заратити и скупиће велику војску. Један ће од њих наступити, ступиће као бујица, плавиће, па ће се вратити, и они ће војевати до града јужнога краља.
11 Краљ ће се јужни раздражити, изићи ће и напашће краља севернога; подигнуће велико мноштво, и биће му предана у руке војска краља севернога.
12 То ће се мноштво осилити и срце ће се краљево понети. Он ће хиљаде оборити, али неће победити.
13 Јер ће краљ северни опет доћи и скупиће мноштво још веће од првога. После неколико година он ће се кренути с великом војском и с великим богатством.
14 У то време многи ћe ycтати на краља јужнога, и насилни људи од твог народа подигнуће се да се испуни виђење, и подлећи ће.
15 Краљ ће северни напредовати, направиће опкопе и узеће тврде градове. Војска и избраници краља јужнога неће одолети, неће имати снаге да се одупиру.
16 Онај који крене на њега чиниће шта буде хтео, и неће бити никога да му се одупре, он ће се уставити у земљи лепоте, потирући све што му под руке дође.
17 Он ће хтети да дође са свим силама свога краљевства и да углави мир с краљем јужним, и даље му кћер своју за жену, да би га упропастио. Али то неће бити, и он неће у томе успети.
18 Он ће се окренути на острва и многа ће од њих освојити; али ће један војвода учинити крај срамоти коју он хтеде на њега бацити, и учиниће да она на њега падне.
19 Он ће се затим окренути на градове своје земље и пашће, и неће се више наћи.
20 Онај који ће доћи на његово место послаће настојника у најлепши део краљевства, али ће се он за мало дана сломити, и то неће бити ни с гнева ни с рата.
21 На његово место доћи ће презрен човек, који неће имати краљевске части. Он ће се појавити усред мира, и уграбиће краљевство с лукавством.
22 Војске, које ће као бујице плавити, утонуће пред њим, и биће уништене као и један од кнезова савеза.
23 После савеза с њим послужиће се он подвалом, и напашће и надвладаше с мало народа.
24 Напашће усред мира у најплоднија места у земљи, и учиниће оно што ни оцеви његови ни оцеви отаца његових не учинише. Он ће разделити плен, пљачку и благо; смишљаће планове против тврђава, и то за неко време.
25 На челу силне војске, уложиће он своју моћи и јарост против краља јужнога. И краљ ће јужни примити рат с великом и силном војском, али он неће одолети, јер ће му се чинити невера.
26 Који храну његову једу спремиће му пропаст, војска ћe његова као бујица плавити и много ће мртвих бити.
27 Два ће краља о злу мислити и за једним ће се столом лагати. Али то неће успети; јер ће крај доћи у одређено време.
28 Он ће се вратити у своју земљу с великим богатством; срце ће његово бити против светог савеза, он ће против њега радити, па ће се вратити у своју земљу.
29 У одређено време опет ће кренути на југ; али овога пута неће проћи као први пут.
30 Лађе Китејске ће на њ доћи, и он ће се очајан натраг вратити и, љут на свети савез, неће остати миран, и на повратку управиће поглед свој на оне који буду напустили свети савез.
31 Војске ће на његову заповест доћи; оне ће оскврнити светилиште, град, оне ће прекинути жртву ваздашњу и подигнуће гадост пустошника.
32 Он ће ласкањем задобити издајице савеза; али народ који познаје Бога свога охрабриће се и делаће чврсто,
33 и најразумнији међу њима научиће народ. Биће их који ће пасти од мача, од огња, од ропства и од пљачке за неко време.
34 У време кад буду падали добиће малу помоћ, и многи ће пристати с њима с дволичења.
35 Пашће и неки од разумних, да би се окушали, да се очисте и убеле за крај, јер ће крају своје време доћи.
36 Краљ ће учинити оно што буде хтео; подигнуће се и узвисиће се изнад свакога бога, и гадно ће говорити на Бога над боговима; и биће срећан док се не наврши гнев, јер ће се извршити оно што је одређено.
37 Он неће марити ни за богове отаца својих, ни за божанство које је радост жена, нити ће за кога бога марити, него ће се над свима узвисивати.
38 Али ће са свог подножја славити бога тврђава, кога не знаше оци његови, и томе богу даваће част златом, сребром, драгим камењем и закладама скупоценим.
39 Он ће с туђим богом војевати на утврђена места, засипаће частима оне који га буду признали, даће им власт над многима, и за награду разделиће им земље.
40 При крају ће се јужни краљ сукобити с њим. И краљ һе северни ударити на њ као вихор с колима и с коњаницима и с многим лађама, ући ће у земљу, јуриће као бујица и плавиће.
41 Ући ће у земљу лепоте, и многи ће падати; али ће се Едом, Моав и главни од синова Амонових, избавити из руку његових.
42 Он ће руком својом на многе земље посегнути, и земља египатска неће умакнути.
43 Он ће опленити благо златно и сребрно и све драгоцености египатске, и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим.
44 Доћи ће гласови и с истока и са севера да га смету, и он ће изићи с великим гневом да погуби и затре многе народе.
45 Он ће paзaпети шаторе двора свога међу морима према славној и светој гори; па ће доћи к своме крају, и никому неће помоћи.
Глава 12.
[уреди]1 У то ће се време подигнути Михаило, велики кнез, бранич синова народа твога; и то ће бити време тескобе, како га није било од како је народа до тада. У то ће време он избавити оне од твог народа који се нађу записани у књизи.
2 Многи од оних који спавају у праху земаљскоме пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.
3 Који су били разумни сјајиће се као светлост небеска и они који су народ правди учили сјајиће се као звезде увек и довека.
4 А ти, Данило, држи у тајности ове речи и запечати књигу до дана када дође крај. Многи ће је тад прочитати и познање ће се умножити.
5 Тад ја Данило, огледах, и гле, ту стајаху друга два човека, један с једне стране до обале речне а други с друге стране од обале речне.
6 Један од њих рече човеку обученоме у платно, који стајаше над водом речном: Кад ће бити крај овим чудесима?
7 И ја чух човека обучена у платно, који стајаше над водом речном; он подиже десницу своју и левицу своју к небу, и закле се оним који у вечности живи, да ће све ово бити по времену, по временима и по пола времена, и да ће се све то свршити кад се сасвим скрши сила светог народа.
8 Ја чух али не разумеx; и рекох: Господару мој, какав ће бити крај тих ствари?
9 Он одговори: Иди, Данило, јер ће се ове речи држати у тајности и запечаћене до крајњег времена.
10 Многи ће се очистити, убелити и ишчистити; зли ће зло учинити, и ни један од бездушника неће разумети, али ће разумни разумети.
11 Од времена кад се буде укинула жртва ваздашња и постави се гадост пустошника, проши ће хиљада двеста и деведесет дана.
12 Благо ономе који претрпи и дочека хиљаду и три стотине и тридесет и пет дана!
13 А ти иди ка крају своме; почиваћеш и бићеш на ногама за наслеђе своје на крају дана.