Библија (Бакотић) : Језекиљ

←Јеремијине Тужбалице

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Данило→

Глава 1.

1 Тридесете године, петога дана четвртога месеца, како бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и ја имах божанствена виђења.

2 Петог дана тога месеца, - пете године од како се заробио краљ Јоахин, -

3 реч Господња проговори Језекиљу, сину Вузијеву, свештенику, у земљи Халдејској на реци Хевару. Онде би над њим рука Господња.

4 Ја погледах, и гле, силан ветар дође са севера, и густ облак и сноп пламена, који сипаше на све стране блиставу светлост, у чијој се средини сјајише нешто као углађен бакар извађен из огња.

5 У средини бејаху још четири жива створења која на очи бејаху налик на човека.

6 Свако од њих имаше четири лица и свако је имало четири крила.

7 Ноге им бејаху праве, а у стопалу ноге им бејаху као у телета, и сијаху се као углађен бакар.

8 Под крилима на четири стране имаху руке човечје, и сва четири имаху своја лица и своја крила.

9 Крила им бејаху састављена једно с другим; и не окретаху се идући, него сваки иђаше право напред.

10 Сва четири имаху једно лице човечје, сва четири једно лице лавовско с десне стране, сва четири једно лице волувско с леве стране, и сва четири једно лице орловско.

11 Лица им и крила бејаху раздељена озго; у свакоме се два крила састављаху једно с другим, а два им покриваху тело.

12 Свако иђаше право напред; иђаху куд их вођаше дух, и не окретаху се идући.

13 Та створења изгледаху као живо угљевље, као буктиње, и тај огањ пролажаше између тих живих створења, и бацаше блиставу светлост и севања.

14 И та створења трчаху и враћаху се као муње.

15 Ја погледах та створења и гле, на земљи беше по један точак уза свако створење према четири лица његова.

16 Изгледом и обликом ти точкови бејаху као хрисолит, и сва четири бејаху једнака; изгледом и обликом бејаху као један точак утиснут у други точак.

17 Кад иђаху, иђаху на своје чеггири стране и не скретаху с пута свога.

18 Обим и висина им бејаше страшна, а на наплатцима сва су четири точка имала мноштво очију.

19 Кад та створења иђаху, иђаху и точкови уз њих; а кад се та створења подизаху од земље, подизаху се и точкови.

20 Куд их дух гоњаше онамо иђаху, и према њима се подизаху точкови, јер дух тих створења бејаше у точковима.

21 Кад она иђаху, иђаху и они, и кад она стајаху, стајаху и они, и кад се она подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух тих створења бејаше у точковима.

22 Изнад глава тих створења бејаше као небо, кристално, блиставо, разастрто озго, изнад глава њихових.

23 Под тим небом бејаху им крила пру- жена једно према другоме, а имаху их свако по двоја која покриваху тело његово.

24 Ја чух хуку крила њихових кад иђаху, као хуку велике воде, као глас Свемогућнога, као грају у логору. Кад стајаху спуштаху крила.

25 Кад спуштаху крила при застајању, чујаше се хука која се одбијаше с неба изнад глава њихових.

26 Сврх неба, изнад глава њихових, бејаше као камен сафир у облику престола, и на том облику престола бејаше појава човека постављена с висине.

27 И видех нешто као углађен бакар, као огањ у коме бејаше тај човек, те сипаше зраке унаоколо. Од бедара његових па до горе, од бедара његових па до доле, видех као огањ и блиставу светлост која га обавијаше.

28 Као што је дуга у облаку у дан кише, тако бејаше изглед те блиставе светлости која га обавијаше. То бејаше права слава Господња. Пред том појавом ја падох на лице и чух глас неког који говораше.

Глава 2.

1 И рече ми: Сине човечји, устани на ноге, говорићу ти.

2 Чим ми проговори, уђе у ме дух и постави ме на ноге, и ја слушах онога који ми говораше.

3 Он ми рече: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима бунтовним, који се одметнуше од мене. Они и оци њихови грешили су против мене до овога дана.

4 Шаљем те к синовима дрска образа и упорна срца. Реци им: Овако говори Господ.

5 И послушали они или не послушали, - јер су дом бунтовни, - знаће да је пророк међу њима.

6 И ти, сине човечји, не бој их се, нити се бој њихових речи. И ако су око тебе чкаљ и трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи, и не плаши се од њих, и ако су дом бунтовни.

7 Кажи им моје речи, послушали они или не послушали, јер су одметници.

8 А ти, сине човечји, слушај што ћу ти казати! Не буди непокоран као тај дом непокорни! Отвори уста своја и поједи оно што ћу ти дати!

9 Ја погледах, и гле, једна рука беше пружена к мени и она држаше једну књигу савијену.

10 Он је разви преда мном и беше исписана и изнутра и споља. У њој беху написана туговања, нарицања и јадиковања.

Глава 3.

1 Он ми рече: Сине човечји поједи ово што је пред тобом, поједи ову књигу и иди и говори дому Израиљеву.

2 Ја отворих уста и он учини да поједем ону књигу.

3 Он ми рече: Сине човечји, нахрани свој трбух и напуни утробе своје овом књигом коју ти дајем. Ја је поједох и она ми беше у устима слатка као мед.

4 Он ми рече: Сине човечји, иди к дому Израиљеву, и говори им моје речи!

5 Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, чије речи не би разумео, него к дому Израиљеву.

6 Није к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора, којима не би речи разумео, да те ја шаљем. Кад бих те к њима послао, они би те слушали.

7 Али те дом Израиљев неће слушати, јер они неће мене да слушају, јер је сав дом Израиљев тврда чела и упорна срца.

8 Ево отврднућу теби образ према њиховом образу, и отврднућу теби чело према њиховоме челу.

9 Учинићу твоје чело као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се, и ако су дом бунтовни.

10 Он ми рече: Сине човечји, прими у срце своје и слушај ушима својим све речи које ћу ти говорити.

11 Иди к робљу, к синовима свога народа, говори им, и послушали они или не послушали, реци им: Овако говори Господ, Вечити.

12 И дух ме подиже, и ја чух за собом жамор силнога гласа: Благословена слава Господња с места стана његовога!

13 Чух лупу крила оних живих створења која удараху једно о друго, праску точкова према њима и велики жамор граје.

14 Дух ме подиже и однесе. Ја иђах гневан и јаростан и рука Господња деловаше силно нада мном.

15 Дођох у Тел-Авив, к робљу које становаше на реци Хевару и у место где они сеђаху, и седох онде међу њима седам дана.

16 После седам дана реч Господња овако ми проговори:

17 Сине човечји, ја тебе постављам као стражу над домом Израиљевим. Слушаћеш речи из уста мојих и опомињаћеш их од моје стране.

18 Кад речем бездушнику: Погинућеш!, а ти га ие опоменеш и не проговориш му да би одвратио бездушника од злог пута његовог, да би га сачувао у животу, онај ће бездушник умрети у својој недушевности, а ја ћу од тебе тражити крв његову.

19 А кад ти опоменеш бездушника, а он сс не врати од недушевности своје и са злога пута свога, он ће умрети у бездушности својој, а ти ћеш спасти душу своју.

20 Ако се праведник одврати од правде своје и уради оно што је зло, ја ћу пред њим замку метнути и он ће умрети; а што га ниси опоменуо он ће у свом греху умрети и праведна дела његова се неће помињати, али ћу крв његову ја од тебе тражити.

21 Ако ти опоменеш праведника да не греши, и он не згреши, он ће живети, јер прими опомену, а ти ћеш спасти душу своју.

22 А и ту би нада мном рука Господња, и он ми рече: Устани изиђи у долину и онде ћу говорити с тобом.

23 Ја устах и отидох у долину; и гле, онде се појави слава Господња, као што је бејах видео на реци Хевару. Тада падох на лице своје.

24 Дух уђе у ме и учини да се дигнем на ноге. И Господ ми проговори, и рече: Иди и затвори се у своју кућу.

25 Сине човечји, на тебе ће се ужа метнути, и свезаће те њима да не би ишао међу њих.

26 Ја ћу учинити да ти језик прионе за непце, да онемиш, и да их не узмогнеш карати, јер је то род бунтован.

27 Али кад ти проговорим, отворићу ти уста да им кажеш: Овако говори Господ, Вечни: Ко хоће слушати нека слуша, а ко неће слушати нек не слуша, јер је то род бунтован.

Глава 4.

1 А ти, сине човечји, узми опеку и метни је преда се, и изрезуј на њој град Јерусалим.

2 Нацртај око њега опсаду и направи куле према њему, и опкопе около њега, и војску около њега, и убојне справе около њега.

3 Затим узми плочу гвоздену и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје према њему и он ће бити опседнут и ти ћеш га опсести. Нек то буде знак дому Израиљеву.

4 Затим лези на леву страну своју, и метни на њу бездушност дома Израиљева; колико дана лежиш на њој толико ћеш носити бездушност њихову.

5 Избројићу ти број дана једнак ономе година бездушности њихове, триста и деведесет дана. Толико ћеш носити бездушност дома Израиљева.

6 Кад навршиш те дане, онда лези на десну страну своју, и носићеш бездушност дома Јудина четрдесет дана; дајем ти по један дан за сваку годину.

7 Окренућеш лице своје и голу мишицу своју према опкољеном Јерусалиму, и пророковаћеш против њега.

8 И ево везаћу те ужама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде своје.

9 Узми пшенице, јечма, боба, лећа, проса и крупника, и саспи све у један суд и направи од тога себи хлеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни. Јешћеш га три стотине и деведесет дана.

10 Храна коју ћеш јести имаће меру од двадесет сикли на дан; јешћеш је на оброке.

11 Вода коју ћеш пити имаће меру од шестине ина; пићеш је на оброке.

12 Јешћеш погачу од јечма, коју ћеш испећи на њихове очи на калу човечјем.

13 И Господ рече: Тако ће јести синови Израиљеви хлеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати.

14 Ја рекох: Ах, Господе, Вечни, гле, душа се моја није оскврнила, јер од детињства свога до сада нисам јео мрцинога ни раздрта, нити је ушло у уста моја месо нечисто.

15 Он ми одговори: Ево дајем ти говеђу балегу место човечјега кала, да на њој испечеш себи хлеб.

16 Још ми рече: Сине човечји, ево ја ћу сломити потпору у хлебу у Јерусалиму, те ће јести хлеб на меру и у бризи, и пиће воду на меру и у ужасу.

17 Јер ће им нестати хлеба и воде, и чудиће се међу собом, и смалаксаће од бездушности своје.

Глава 5.

1 А ти, сине човечји, узми нож оштар, бритву бријачку, узми га и пређи њиме преко главе своје и преко браде своје. Узми затим мерила и раздели длаке.

2 Трећи део сажежи огњем усред града, кад се наврше дани опсаде, а другу трећину ударај бритвом около њега, а трећину разметни у ветар, и ја ћу извући мач за њима.

3 Узми мало од њих и завежи у скут свој.

4 И од тога још узми и баци у огањ и сажежи огњем. Одатле ће изићи огањ на сав дом Израиљев.

5 Овако говори Господ, Вечни: Ово је Јерусалим који поставих усред народа и земаља око њега.

6 Он прекрши законе моје и наредбе моје, и скриви већма него народи и земље око њега, јер одбаци законе моје и не ходи по наредбама мојим.

7 Зато овако говори Господ, Вечни: Што постасте гори од народа који су око вас, не ходисте по уредбама мојим и не извршисте законе моје, па ни по уредбама народа који су око вас не чинисте,

8 зато овако говори Господ, Вечни: Ево мене на те, и извршићу усред тебе судове своје на видику народа.

9 Учинићу ти што још нисам учинио, нити ћу више учинити, за све гадости твоје.

10 Зато ће оци јести синове усред тебе и синови ће јести оцеве своје, и навршићу на теби судове своје и расејаћу у све ветрове сав остатак твој.

11 Зато сам ја жив!, говори Господ, Вечни, што си оскврнио моје светилиште свакојаким нечистотама својим и свакојаким гадостима својим; зато ћу ја тебе потрти, и око моје неће жалити, нити ће се смиловати.

12 Трећина ће твојих становника помрети од куге и изгинуће од глади усред тебе, друга ће трећина пасти од мача око тебе, а трећину ћу расејати у све ветрове и извући ћу мач за њима.

13 Тако ће се извршити гнев мој и намирићу јарост своју на њима, и задовољићу се, и они ће познати да сам ја, Господ, говорио у ревности својој, кад распалим гнев свој над њима.

14 Учинићу од тебе пустош и руг међу народима који су око тебе, пред сваким пролазником.

15 Бићеш руг и срамота и пример и чудо народима који су око тебе, кад извршим судове своје на теби гневом, јарошћу и љутим казнама, - ја, Господ, говорим, -

16 кад пустим на вас љуте стреле глади које смрт дају, које ћу пустити да вас затрем и кад навалим на вас глад и сломим вам потпору у хлебу,

17 кад пустим на вас глад и љуте звери, које ће ти децу изести, и кад куга и крв прођу кроза те и кад пустим мач на те. Ја, Господ, рекох.

Глава 6.

1 Реч Господња проговори ми, говорећи:

2 Сине човечји, окрени лице своје према горама Израиљевим и пророкуј против њих!

3 и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господа, Вечнога! Овако говори Господ, Вечни, горама и хумовима, странама и долинама: Ево ја ћу на вас мач пустити и висине ваше оборити.

4 Раскопаће се олтари ваши, изломиће се сунчани ликови ваши, попадаће мртви ваши испред идола ваших.

5 Побацаћу лешеве синова Израиљевих пред идоле њихове, разметнућу кости ваше око олтара ваших.

6 Свуда где ви наставате градови ће се ваши раскопати и висине ваше пустошити; олтари ће се ваши разорити и напустити, идоли ће се ваши изломити и нестаће их; обориће се сунчани ликови ваши, уништиће се та дела ваша.

7 Побијени усред вас ће попадати, и познаћете да сам ја Господ.

8 Али ћу од вас оставити остатак који ће међу народе утећи од мача, кад се по земљама расејете.

9 Избеглице ваше опоменуће се мене међу народима где ће у ропству бити, јер ћу њима ја сломити браколомно и неверно срце; повадићу њима очи њихове којима су идолима угађали. Сами ће на себе омрзнути за зла која учинише у свим градовима својим.

10 И познаће да сам ја Господ, и да нисам узалуд претио да ћу на њих зло пустити.

11 Овако говори Господ, Вечни: Пљесни руком, лупни ногом и реци: Јаох! Због свих гадних зала дома Израиљева, јер ће пасти од мача, од глади и од куге.

12 Који је далеко, умреће од куге, ко је близу, од мача ће пасти, ко остане опкољен, издисаће од глади. Тако ћу ја навршити гнев свој над њима!

13 И познаће да сам ја Господ кад мртви њихови буду међу идолима њиховим, око олтара њихових на свакоме хуму високоме, и на свима врховима горским, и под сваким зеленим дрветом, и под сваким храстом гранатим, свуда где су год мирисе угодне палили свим идолима својим.

14 Замахнућу руком својом на њих, направићу им од земље гору пустош од пустиње Дивлате где год пребивају и познаће да сам ја Господ.

Глава 7.

1 Реч Господња проговори ми и рече:

2 Сине човечји, овако говори Господ, Вечни, за земљу Израиљеву: Дође крај! Дође земљи крај на све четири стране.

3 Дође ти крај; пустићу ја гнев свој на те, судићу ти по путевима твојим, и на тебе ћу све бреме градова твојих ставити.

4 Око те моје неће пожалити и нећу се смиловати, него ћу путеве твоје на те ставити, и гадови твоји биће усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.

5 Овако говори Господ, Вечни: Зло, зло јединствено! Ево га, иде!

6 Дође крај, дође крај, на те уста, ево иде!

7 Дође дан твој, становниче земље, дође време, примаче се дан, дан погибли, и на горама ће умукнути песме!

8 Сада ћу ја јарост своју на тебе излити, гнев свој ћу на теби навршити, судићу ти по путевима твојим, и на тебе ћу све бреме гадова твојих ставити.

9 Око те моје неће пожалити и нећу се смиловати, него ћу путеве твоје на те ставити и гадови твоји биће усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.

10 Ево дана! ево дође. Дође ред твој! Процвета прут! Проклија сила!

11 Насиље се као бич бездушности подиже. Нестаје њих и бучне вреве њихове и мноштва њихова! Не плаче се за њима!

12 Дође време, стиже дан! Купац да се не радује, продавац да се не жали! Јер се гнев распаљује на све мноштво њихово.

13 Неће продавац вратити оно што је продао ма и жив остао; јер се неће опорећи пророштво на све мноштво њихово, и због злоће своје неће нико живот свој сачувати.

14 Затрубише трубе, све је готово! Али нико на бој се не креће, јер се гнев мој распаљује на све мноштво њихово.

15 Мач на пољу, куга и глад унутра! Ко је у пољу, од мача ће пасти, ко је у граду, куга и глад ће га прождрети.

16 Склањају се бегунци; по горама су као голубови из долина; сви кукају, сваки за своју бездушност.

17 Све су руке клонуле, у зноју се сва колена растапају;

18 око себе кострет припасују; страх их хвата; сва су лица збуњена, све су главе обријане.

19 Сребро своје побацаће по улицама, згадиће се њима злато њихово; ни сребро ни злато њихово неће их спасти дан гнева Господњега. Неће моћи душе наситити ни трбуха свога напунити, јер баш то их баци у пропаст њихову.

20 Поносни су они на накит свој красан били, од њега су ликове гадова својих, идола својих, начинили. Зато ћу и учинити да се згаде на њ,

21 и даћу га туђину на пљачку, бездушницима у земљи на плен, и оскврниће га.

22 Одвратићу лице своје од њих, оскврниће се светилиште моје, разбеснели људи у њ ће ући и оскврниће га.

23 Спремај вериге! Јер је земља пуна убистава, град је пун насиља.

24 Довешћу најгоре између народа да им отму куће њихове; прекинућу бес силника и оскврниће се светилишта њихова.

25 Иде погибија! Спаса траже, али спаса нема!

26 Невоља за невољом их стиже и вика за виком. Од пророка виђења траже! Свештеници закона не знају, нестаде савета у стараца.

27 Превија се краљ, дрхти кнез од страха, задрхташе руке у свој земљи народу. Учинићу њима по путевима њиховим, судићу им како су заслужили, и познаће да сам ја Господ.

Глава 8.

1 Шесте године, петог дана шестога месеца, кад сеђах у својој кући и преда мном сеђаху старешине Јудине, паде онде на ме рука Господа, Вечнога.

2 Ја погледах, и гле, ту беше појава на очи као човек, а од бедара до доле беше огањ и од бедара до горе беше огањ, нешто блиставо као углађен бакар.

3 И пружи као руку и ухвати ме за косу главе моје. Дух ме подиже између неба и земље и пренесе ме у божанственом виђењу у Јерусалим, на унутрашња врата према северу, где бејаше идол љубоморе који дражи љубомору Господњу.

4 И гле, онде беше слава Бога Израиљева, како је бејах видео у долини.

5 Рече ми: Сине човечји подигни очи к северу! Ја подигох очи к северу, и гле, онај идол љубоморе беше на северу од врата од олтара, код уласка.

6 И рече ми: Сине човечји, видиш ли што они раде? Велике гадости које ту чини дом Израиљев, да бих се ја удаљио од свога светилишта? Али ћеш видети и још већих гадости.

7 Тад ме одведе на врата од трема. Ја погледах, и гле у зиду беше једна рупа.

8 И он ми рече: Сине човечји пробиј овај зид! Ја пробих зид и гле, ту беху једна врата.

9 И он ми рече: Уђи и гледај грдне гадости које они ту чине!

10 Ја уђох и погледах. И гле, ту бејаху свакојаке слике гмизаваца и гадних животиња, и сви идоли дома Израиљева насликани на зиду, свуда унаоколо.

11 Пред тим идолима стајаше седамдесет људи од старешина дома Израиљева, међу којима беше и Јазанија син Сафанов, и сваки имаше кадионицу у руци и подизаше се густ облак од тамјана.

12 И он ми рече: Сине човечји, видиш ли што у мраку раде старешине дома Израиљева, сваки у својој соби пуној слика? Јер они говоре: Не види нас Господ, Господ је ову земљу напустио.

13 И рече ми: Још ћеш видети и друге грдне гадости које они чине.

14 И одведе ме на врата дома Господњега, на северну страну. И гле, ту бејаху неке жене које сеђаху и плакаху за Тамузом.

15 И он ми рече: Видиш ли то, сине човечји? Видећеш и друге још веће гадости.

16 И одведе ме у унутрашњи трем дома Господњега. И гле, на уласку у храм Господњи, између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима ка храму Господњему, а лицем к истоку; и они се клањаху сунцу према истоку.

17 И он ми рече: Видиш ли ти то, сине човечји? Мало ли је дому Јудину да чине те гадости које овде чине? Треба ли још да напуне земљу насиља, и да не престану да ме драже? Ево, држе грану пред носом својим.

18 Али ћу и ја деловати у гневу, око ће моје бити без милосрђа и нећу се смиловати; кад на моје уши завапију нећу их услишити.

Глава 9.

1 3атим повика силним гласом на моје уши и рече: Приступите ви који имате да кажњавате град, сваки са својим оружјем затирања у руци.

2 И гле, шест људи дође путем од горњих врата, са северне стране, сваки са својим оружјем затирања у руци. Међу њима беше један човек обучен у платно с дивитом о појасу. Они се распоредише испред бакреног олтара.

3 Слава Бога Израиљева подиже се с херувима на коме беше, и крену се на праг од дома. И он позва човека обучена у платно који имаше дивит о појасу.

4 Господ му рече: Прођи кроз град, кроз Јерусалим, и забележи знак на чело људима који уздишу и кукају због свих гадости које се чине усред њега.

5 А другима рече на моје уши: Прођите за њим градом и ударајте, нек се око ваше не смилује, будите без милосрђа!

6 Побијте и истребите старце, младиће, девојке, децу и жене; али не приступајте к онима на којима буде знак; а почните од мог светилишта. И они почеше од старешина који бејаху пред домом.

7 И он им рече: Оскврните дом и напуните тремове лешевима!... Идите!... Они изиђоше и стадоше ударати по граду.

8 Док они удараху, и ја још остах, падох на лице своје и повиках: Ах! Господе, Вечни, зар ћеш уништити све оно што још остаје од Израиља, изливши гнев свој на Јерусалим?

9 Он ми одговори: Бездушност дома Израиљева и Јудина превелика је, и земља је пуна крви, и град пун неправде, јер они говоре: Господ је напустио земљу, Господ ништа не види.

10 Бићу и ја без милости и нећу имати милосрђа; дела њихова обратићу ја на главе њихове.

11 И гле, човек обучен у платно, који имаше дивит о појасу, јави говорећи: Учинио сам оно што си ми заповедао.

Глава 10.

1 Ја погледах, и гле, на небу које беше изнад глава херувима бејаше нешто као камен сафир; изнад њих виђаше се нешто налик на облик престола.

2 И Господ рече човеку обученом у платно: Уђи међу точкове испод херувима, узми пуне прегршти жерава које су између херувима и разаспи на град. И он пође на моје очи.

3 Херувими бејаху с десне стране дома кад човек уђе, и облак напуни унутрашњи трем.

4 Слава Господња подиже се с херувима и крену на праг од дома, и дом се напуни облака, и трем се напуни светлости славе Господње.

5 Шум крила херувимових чујаше се до спољашњег трема, као глас Свемоћнога Бога кад говори.

6 И Господ даде ову заповест човеку обученом у платно: Узми огња између точкова, између херувима! И тај човек уђе и стаде код точкова.

7 Тад један херувим испружи руку посред херувима к огњу који беше међу херувимима. Он га узе и метну га у руке човеку обученом у платно. И тај га човек узе и изиђе.

8 На херувимима виђаше се нешто као рука човечја под крилима њиховим.

9 Ја погледах, и гле, код херувима бејаху четири точка, по један точак код сваког херувима; и ти точкови изгледаху као камен хрисолит.

10 Сва четири точка изгледаху једнака; сваки точак изгледаше да је усред другог точка.

11 Кад се кретаху, кретаху се сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху без скретања.

12 Цело тело херувима, и леђа и руке и крила, беше пуно очију, а тако исто и точкови, сва четири точка, све унаоколо.

13 Ја чух да се точкови зваху вихор.

14 Сваки је од њих имао четири лица: Једно лице херувимско, друго лице човечје, треће лице лавовско а четврто лице орловско.

15 И херувими се подигоше у вис. То бејаху она иста жива створења која бејах видео на реци Хевару.

16 Кад херувими иђаху, и точкови се кретаху уз њих, а кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих.

17 Кад се они устављаху, устављаху се и точкови, а кад се они подизаху, подизаху се и точкови, јер дух тих живих створења бејаше у њима.

18 Слава Господња повуче се од прага од дома и стаде изнад херувима.

19 Херувими раширише крила, и подигоше се од земље пред мојим очима кад се кренуше заједно са точковима. Они се уставише на источним вратима дома Господњега, а слава Бога Израиљева беше над њима, на висини.

20 То бејаху она жива створења која бејах видео под Богом Израиљевим на реци Хевару, и ја познах да су то херувими.

21 Сваки је од њих имао четири лица и четири крила, а под крилима им бејаше нешто као рука човечја.

22 Лица су им била као она која бејах видео на реци Хевару; обличја им бејаху иста, бејаху они исти; сваки иђаше право напред.

Глава 11.

1 Дух ме подиже и однесе ме на источна врата дома Господњега, која гледају на исток. И гле, на уласку беше двадесет и пет људи и међу њима видех Јазанију, сина Азурова, и Фелатију, сина Венајина, поглавице народа.

2 И Господ ми рече: Сине човечји, то су људи који смишљају безакоње, и који дају рђаве савете у овоме граду.

3 Они говоре: Није још време! Зидајмо куће! Град је котао а ми смо месо.

4 Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји. 5 Тада дух Господњи паде на мене. И он ми рече: Реци: Овако говори Господ: Тако ли ви говорите, доме Израиљев! Знам ја мисли срца вашега.

6 Умножили сте убиства у овоме граду, напунисте улице лешева.

7 Зато овако говори Господ, Вечни: Мртваци ваши, које усред њега побацисте, то је месо, а он, то је котао; али ћу ја вас извести из њега.

8 Ви се плашите мача, али ћу ја на вас мач пустити, говори Господ, Вечни.

9 Извешћу ја вас из њега, туђинцима ћу вас у руке предати и на вама суд свој извршити.

10 Од мача ћете пасти; на међи ћу Израиља ја вама судити, и познаћете да сам ја Господ.

11 Неће вама више град котао бити, нити ћете месо ви у њему бити, на међи ћу Израиља ја вама судити,

12 и познаћете да сам ја Господ, по чијим уредбама не хтесте ходити и чије законе не хтесте вршити, већ чинисте по законима околних народа.

13 Како пророковах умре Фелатија, син Венајин. Ја падох на лице своје и повиках јаким гласом: Ах, Господе, Вечни! хоћеш ли уништити и оно што још остаде од Израиља?

14 И реч Господња проговори ми овако:

15 Сине човечји, твоја су то браћа, твоја браћа и твоја родбина и дом Израиљев васколики којима становници Јерусалимски кажу: Останите далеко од Господа, земља је нама у својину дата.

16 Зато им ти реци: Овако говори Господ, Вечни: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их по земљама расејах, опет ћу им неко време заклониште бити у земљама у које стигоше.

17 Зато им ти реци: Овако говори Господ, Вечни: Сабраћу вас између народа, покупићу из земаља у које се расејасте, и даћу вам земљу Израиљеву.

18 Тамо ће они отићи и из ње ће све идоле и гадости избацити.

19 Ја ћу њима једно срце дати и нов дух ћу у њих ја метнути, извадићу из тела њихова срце од камена и даћу им срце од меса,

20 да следују све наредбе моје, да поштују и да врше законе моје, и они ће мој народ бити и њима ћу ја бити Бог.

21 Али онима којима срце за идолима и гадовима њиховим иде, учинићу да њихова дела на њихову главу падну, говори Господ, Вечни.

22 Херувими раширише своја крила праћени од точкова; и слава Бога Израиљева беше над њима на висини.

23 Слава Господња подиже се усред града и стаде на гори источно од града.

24 Дух ме подиже и однесе ме у виђењу по духу Божјему, у Халдејску, к робљу; и виђење које бејах имао ишчезну испред мене.

25 Ја казах робљу све речи Господње које ми он беше објавио.

Глава 12.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, ти пребиваш усред дома бунтовника, који имају очи да виде, и не виде, и уши да чују, и не чују, јер је то дом бунтовника.

3 А ти, сине човечји, спреми своје путне ствари и иди дању, на њихове очи! Иди из свога места на друго место на њихове очи; ваљда ће увидети да су у дому бунтовника!

4 Изнеси своје ствари дању, на њихове очи, као кад се ко сели, а сам изиђи у вече на њихове очи, као што полазе прогнаници.

5 На њихове очи пробиј зид и изнеси туда своје ствари.

6 На њихове очи их дигни на рамена и изнеси их док је мрак; покриј лице своје и не гледај у земљу. Јер ја хоћу да ти будеш знамење дому Израиљеву.

7 Ја учиних као што ми беше заповедио; изнесох своје ствари дању, као ствари за пут, а у вече пробих зид руком, и по мраку их изнесох на раменима, носећи их на њихове очи.

8 У јутро реч Господња проговори ми овако:

9 Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, тај дом бунтовника: Шта радиш?,

10 одговори им: Овако говори Господ, Вечни: Ово је пророштво за кнеза који је у Јерусалиму и за сав дом Израиљев који је у њему.

11 Реци: Ја сам за вас знамење. Како ја учиних, тако ће им бити: у изгнанство ићи ће, у робље.

12 И кнез који је усред њих метнуће у тами пртљаг свој на леђа и отићи ће; зид ће се пробити да се отера и лице ће своје он покрити да не види земљу очима својим.

13 Али ћу му ја своју мрежу разапети и ухватиће се он у моју замку. Одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејску, ал’ је неће видети, и онде ће умрети.

14 И све оне око њега који му помоћ дају, и сву војску његову расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима.

15 И познаће да сам ја Господ када их по народима расејем и по земљама разаспем.

16 Али ћу оставити од њих неколико људи, који ће спасти се од мача, од глади и куге, нек причају гадости њихове међу народима у које отиду, и познаће да сам ја Господ.

17 Реч Господња овако ми проговори:

18 Сине човечји, у страху ћеш хлеб свој јести и воду ћеш своју дрхћући и у бризи пити.

19 Народу од ове земље реци: Овако говори Господ, Вечни, за становнике Јерусалимске у земљи Израиљевој: Свој ће они хлеб у мукама јести, и воду своју у страху ће пити; јер ће земља њихова сасвим се опленити зоог насиља оних који у њој бораве.

20 И раскопаће се насељени градови и пустошиће се земља, и познаћете да сам ја Господ.

21 Реч Господња ми овако проговори:

22 Сине човечји, што значе те речи подругљиве које говорите у земљи Израиља: "Пролазе дани и од свих виђења неће ништа бити"?

23 Зато им реци: Овако говори Господ, Вечни: Прекинућу те речи подругљиве неће се оне више чути у Израиљу. Него им реци: Иду дани и сва ће се виђења испунити.

24 Јер неће више бити варљивих утвара нити лажних пророштви усред дома Израиљева.

25 Јер ћу ја, Господ, говорити, и што речем биће, и више се одлагати неће. Да, за ваших дана, доме бунтовнички, изговорићу и извршићу реч, говори Господ, Вечни.

26 Реч Господња овако ми проговори:

27 "Сине човечји, ево дом Израиљев говори: Виђење се његово неће дуго извршити, за далеко прориче он време."

28 Зато им реци: Овако говори Господ, Вечни: Извршење се мојих речи неће више одлагати; извршиће се реч коју ја речем, говори Господ, Вечни.

Глава 13.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, пророкуј против пророка Израиљевих, који пророкују, и реци онима који по своме срцу пророкују: Чујте реч Господњу!

3 Овако говори Господ, Вечни: Тешко пророцима безумним који за својим духом иду и ништа не виде!

4 Као лисица усред рушевина такви су пророци твоји, Израиљу!

5 Нисте ви на продор излазили нити сте дом Израиљев бедемом оградили, да би се у боју одржали у дан Господњи.

6 Варљиве су утваре њихове и лажна су пророштва њихова; говоре: Господ је рекао! А Господ их није послао, и варају вас да ће се реч њихова испунити.

7 Нису ли утваре ваше варљиве и нису ли пророштва ваша лажна? Говорите: Господ је рекао! А ја нисам нити речи изговорио.

8 Зато овако говори Господ, Вечни: Зато што варљиве речи говорите и што су вам лажне утваре ваше, зато ево мене на вас, говори Господ, Вечни.

9 Рука моја против пророка ће бити чије су утваре варљиве и пророштва лажна; неће они бити у збору народа мога, неће се записати у књигу дома Израиљева, и неће у земљу Израиља ући, и познаћете да сам ја Господ, Вечни.

10 То ће доћи зато што они мој народ преварише, говорећи: Мир!, када мира нема, и мој народ зид сазида, а они га кречем мажу.

11 Реци онима што кречем мажу да ће се он срушити; силан пљусак ће да дође, падаће камење града великога и разбеснеће олуја.

12 И гле, зид се руши! Неће ли вас питати где ли је креч којим га намазасте?

13 Зато овако говори Господ, Вечни: Учинићу у гневу своме да побесни вихор и падаће у мом гневу силан пљусак и падаће камење од града, гневно да потре.

14 Оборићу зид што кречем намазасте, развалићу га на земљу да ће му се темељи открити, и срушиће се, и ви ћете у развалинама његовим пропасти, и познаћете да сам ја Господ.

15 И тако ћу гнев свој навршити на зиду и на онима који га кречем намазаше; и рећи ћу вама: Нема више зида! ни оних којих га намазаше,

16 пророка Израиљевих, који о Јерусалиму пророкују, и имају виђења о миру када мира нема, говори Господ, Вечни.

17 А ти сине човечји поглед свој окрени на кћери народа свога које по срцу своме пророкују и пророкуј против њих.

18 И реци: Овако говори Господ Вечни: Тешко онима који за све лакте јастуке праве, и копрене за свачије главе, да душе преваре! Мислите ли мог народа душе преварити, а своје сачувати душе?

19 Ви ме пред народом мојим срамотите за грст јечма и залогај хлеба, убијајући душе које не треба да умру, и чувајући душе које не треба да живе, варајући народ мој који слуша лаж.

20 Зато овако говори Господ, Вечни: Ево гневан сам на јастуке ваше, којим душе, да вам долећу, варате, и из руку ваших ћу их истргнути, и спасићу душе које ви ловите да вама долећу.

21 И копрене ваше ја ћу подерати, и спасићу народ свој из руку ваших, и неће вам оне замка у рукама вашим бити, и познаћете да сам ја Господ.

22 Што ви срце праведних лажима жалостите кад га ја не ожалостих, и крепите руке бездушника да се са свог пута злога не поврати и сачува у животу,

23 нећете ви више лажних утвара имати, и нећете више прорицати; избавићу народ свој из руку ваших и познаћете да сам ја Господ.

Глава 14.

1 Неки од старешина Израиљевих дођоше к мени, и седоше преда ме.

2 И реч Господња ми овако проговори:

3 Сине човечји, ови људи носе идоле своје у срцима својим и упиру поглед у оно што их ували у безакоње. Хоћу ли ја допустити да мене запитају?

4 Зато им говори и реци им: Овако говори Господ, Вечни: Ко год од дома Израиљева носи идоле своје у срцу своме и упире поглед у оно што га ували у безакоње његово, па дође к пророку, - ја, Господ, одговорићу њему у пркос мноштву идола његових,

5 да дирнем у срце оне из дома Израиљева који су се отуђили од мене са свим идолима својим.

6 Зато реци дому Израиљеву: Овако говори Господ, Вечни: Обратите се и одступите од идола својих, одвратите лице своје од свих гадости својих.

7 Јер који год од дома Израиљева, или од странаца који пребива у Израиљу, одступи од мене и носи у срцу своме идоле своје, и упире поглед у оно што га ували у безакоње његово, па дође к пророку да мене преко њега упита, њему ћу одговорити ја, сам Господ.

8 И окренућу лице своје на тог човека, и учинићу од њега знамење и предмет приче, и истребићу га из народа свога, и знаћете да сам ја Господ.

9 И ако би се пророк преварио, и рекао коју реч, то сам ја, Господ, који ћу завести оног пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истребићу га из народа свога Израиља.

10 Тако ће обојица понети казну безакоња свога: Казна пророкова биће као и казна онога који га пита,

11 да дом Израиљев више не залута далеко од мене, и да се више не скврне свим преступима својим. Тад ће они бити мој народ и ја ћу бити њихов Бог, говори Господ, Вечни.

12 Реч Господња овако ми проговори:

13 Сине човечји, кад би ми која земља згрешила чинећи неверу, те бих ја дигао руку своју на њу, и сломио јој потпору у хлебу, и пустио на њу глад, и истребио у њој људе и животиње,

14 а у њој би била ова три човека: Ноје, Данило и Јов, они би правдом својом избавили душе своје, говори Господ, Вечни.

15 Ако бих пустио љуте звери у земљу да покољу људе, и она би опустела, да нико не би кроз њу могао од звери пролазити,

16 а у њој би била та три човека, жив сам ја!, говори Господ, Вечни, не би они избавили ни синове ни кћери, него би се сами избавили, а земља би опустела.

17 Или када бих на ту земљу мач пустио и рекао: Нека мач прође кроз ту земљу, и када бих истребио у њој људе и животиње,

18 а у њој би била та три човека, жив сам ја!, говори Господ, Вечни, не би они избавили ни синове ни кћери, него би се сами избавили.

19 Или кад би на ту земљу пустио кугу, и на њу гнев свој помором излио, да истребим у њој људе и животиње,

20 а у њој би били Ноје, Данило и Јов, жив сам ја!, говори Господ, Вечни, не би они избавили ни синове ни кћери, него би правдом својом своје душе избавили.

21 Да, овако говори Господ, Вечни: И ако ћу да пустим четири љута бича своја, мач, глад, љуте звери и кугу на Јерусалим, да истребим у њему људе и животиње,

22 ипак ће бити један остатак који ће се избавити, синови и кћери који ће изићи к вама, и ви ћете видети пут њихов и дела њихова, и утешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.

23 И они ће вас утешити, кад видите пут њихов и дела њихова, и познаћете да нисам без разлога учинио све оно што сам учинио у њему, говори Господ, Вечни.

Глава 15.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, што је дрво од лозе боље од другог дрвета, што је трс од лозе међу дрветима шумским?

3 Узима ли се од ње дрво да се што начини? Узима ли се од ње клин да се што о њему обеси?

4 Гле, меће се на огањ да гори, сажиже му огањ оба краја а и средина изгори. Хоће ли чему бити?

5 Гле, док цело беше не могаше се ништа од њега чинити, а како ли ће бити кад га огањ прождре, и изгори? Хоће ли се нешто до њега учинити?

6 Зато овако говори Господ, Вечни: Као што је дрво од лозе међу дрветима шумским, дрво ово које ја на ватру бацам, да изгори, тако ћу ја становнике Јерусалимске бацити.

7 Одвратићу лице своје од њих; из огња су изишли и огањ ће их прождрети, и познаћете да сам ја Господ када лице своје ја од њих одвратим.

8 Од земље њихове пустињу ћу учинити, јер неверни беху, говори Господ, Вечни.

Глава 16.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, покажи Јерусалиму гадости његове.

3 И реци: Овако говори Господ, Вечни, Јерусалиму: Пореклом и родом ти си из земље Хананске; отац ти беше Аморејац а мати Хетејка.

4 0 рођењу твоме, у дан кад си се родила, није ти пупак одрезан, и ниси водом окупана да би била чиста, нити си сољу натрвена, ни у пелене повита.

5 Нико не баци на те поглед самилости да ти учини што од тога из милосрђа према теби; него си ти била бачена у поље у дан рођења свога, 'јер си мрска била.

6 Ја прођох поред тебе, видех те мокру од крви своје, и рекох ти: Живи у својој крви!, и опет ти кажем: Живи у својој крви!

7 Ја учиних да растеш на десетине хил.ада, као трава у пољу; и ти на- расте и поста велика и дође до савршене лепоте; дојке ти се испупише, и коса ти се разви; али ти беше гола, сасвим гола.

8 Ја прођох поред тебе, и гле твоје доба беше доба љубљења. Ја прострех скут хаљине своје, на тебе, покрих голотињу тво- ју, заклех ти се на верност, учиних савез с тобом, говори Господ, Вечни, и ти поста моја.

9 Ја те окупах водом, опрах крв с тебе, и помазах те уљем.

10 Дадох ти везене хаљине и обућу од модре коже, и опасах те танким платном, и свилом тс покрих.

11 Накитих те накитом, метнух ти наруквице на руке и ђердан око врата;

12 метнух ти бурму на нос и обоце у уши, и сјајан венац на главу.

13 И ти беше окићена златом и сребром, и одело ти беше од танкога платна и од свиле и везено. Најбоље брашно, мед и уље беше храна твоја. Ти беше савршено лепа, достојна краљевства беше.

14 И раздире се глас о теби по народима с лепоте твоје, јер ти беше савршена сјајем мојим, који ја метнух на те, говори Господ, Вечни.

15 Али се ти ослони на лепоти своју и исквари се с гласа свога, те си расипала блуд свој са сваким који пролажаше, и бивала си његова

16 Узимала си од хаљина својих и начинила себи висине које си китила тканинама од свих боја и проводила си блуд на њима. Никад није што тако било нити ће икада бити!

17 Узела си красни накит свој од злата и од сребра, који ти ја дадох, и начинила си себи мушке ликове и проводила си блуд с њима.

18 Узела си везене хаљине своје и заодела си их, и пред те ликове ставила си уље моје и тамјан мој.

19 И хлеб мој који ти ја дадох, најбоље брашно и уље и мед којима те храњах, поставила си пред њих на мирис угодни. Ево што се догоди, говори Господ, Вечни.

20 Узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њима си их жртвовала да им за храну служе. Није ли доста било блуда твога?

21 Ти си и синове моје клала и давала их да се на њихову славу кроз огањ проведу.

22 И усред свих гадости својих и блуда свога ниси се опомињала времена младости своје, кад си била гола, сасвим гола и мокрадо крви своје.

23 И после свих злодела својих, - тешко, тешко теби!, говори Господ, Вечни, -

24 саградила си себи куће блудничке и начинила си себи висине на сваком тргу;

25 на свакој распутици начинила си себи висине, обешчастила си своју лепоту и подавала се сваком пролазнику, и умножила си блуд свој.

26 Проводила си блуд с Египћанима, суседима својим снажна тела, и умножила си блуд свој, да би ме надражила.

27 И гле, ја дигох руку своју на те, и умалих део који бејах теби одредио, и предах те на вољу непријатељица твојих, кћери Филистејских, које поцрвенеше од злочиначког понашања твога.

28 Проводила си блуд с Асирцима, јер не бејаше јоште задовољена; проводила си блуд с њима и још се ниси наситила.

29 Умножила си блуд свој у земљи Хананској па чак и у Халдеји, и ни тако се ниси наситила.

30 Какву си слабост у срцу имала, говори Господ, Вечни, да учиниш све што најгора блудница чини?

31 Кад си градила блудничке куће своје на свакој распутници и на сваком тргу дизала висине своје, ниси била ни као блудница која иште плату своју.

32 Ти си била браколомна жена, која прима туђинце место мужа свога.

33 Свакој се блудници плаћа, а ти си даривала све љубавнике своје, поклонима си их добијала, да их у блуду своме од свих страна себи мамиш.

34 Ти си била супротност дугих блудница, јер тебе не тражаху, и плаћајући у место да примаш плату, постала си супротностдругих блудница.

35 Зато, блуднице, чуј реч Господњу!

36 Овако говори Господ, Вечни: Што се благо твоје просу и што се у блуду твоме откривала голотиња твоја твојим милосницима и свим гадним идолима тво- јим, а за крв синова твојих, које си им дала,

37 зато ево ја ћу скупити, све милоснике твоје с којима си се миловала, и све које си волела, и све које си мрзела, - скупићу их све око тебе, и открићу им голотињу твоју, да виде сву голотињу твоју.

38 И судићу ти као што се суди браколомним женама, и онима које крв проливају, и учинићу од тебс крва- ву жртву јарости и љубоморе.

39 Предаћу те њима у руке и они ће разорити куће твоје блудничке, и раскопаће висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, узеће ти красни накит, и оставиће те голу, сасвим голу.

40 Они ће довести на те народ, каменоваће те и избошће те мачевима;

41 и попалиће куће твоје, и извршиће на теби суд пред многим женама. Тако ћу ја учинити крај бестидности твојој; и нећсш више плате давати.

42 Намирићу гнев свој над то- бом, и нећеш ти више бити предмет моје љубо- море; умирићу се и нећу више гневан бити.

43 Зато што се ниси опомињала времена младости своје, него си ме изазвала свим тим делима, зато ћу ја ево окренути поступање твоје на твоју главу, говори Господ, Вечни, и нећеш више чинити злодела са свим гадостима својим.

44 Гле, сви они који пословице спомињу, примењиваће на те пословицу: Каква мати, таква кћи!

45 Ти си кћи матере своје, која је одбила мужа свога и децу своју; ти си сестра својих сестара, које су одбиле синове своје и децу своју. Мати вам беше Хетејка, а отац Аморејац.

46 Старија сестра твоја, која ти је с десне стране, то је Самарија с кћеркама својим, а млађа сестра твоја, која ти је с леве стране, то је Содом са кћеркама својим.

47 А ти ниси само њиховим путем ходила и исте њи-хове гадости начинила, - то ти је мало било, - него си била покваренија од њих на свим путевима својим.

48 Жив сам ја!, говори Господ, Вечни, сестра твоја Содом и кћери њезине нису чиниле оно што си чинила ти и кћери твоје.

49 Ево који је био злочин Содома, сестре твоје! Она беше бесна, она живљаше у изобиљу и у безбрижноме миру, она и кћери њезине, и не помагаху сиромаху и убогоме.

50 Оне постадоше бесне и чинише гадости преда мном. Ја сам их уништио кад сам то видео.

51 Самарија није починила ни половину од твојих греха; твоје су гадости биле многобројније од њезиних, и ти си оправдала сестре своје свим гадостима које си починила.

52 И ти, која си осуђивала сестре своје, сноси срамоту своју за грехе своје, којима си постала грђа од њих, да оне изгледају праведније од тебе; стиди се и сноси срамоту своју, јер си ти оправдала сестре своје.

53 Ја ћу вратити њихово робље, робље Содомско и кћери њезиних и робље Самаријско и кћери њезиних, и твоје робље између њих,

54 да трпиш срамоту своју, и да поцрвениш због свега онога што си учинила, постајући за њих предмет утехе.

55 Сестре твоје, Содом и кћери њезине, и Самарија и кћери њезине повратиће се као што су биле; и повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле.

56 Не помињаше ли уста твоја Содом у време охолости твоје,

57 пре него се откри злоћа твоја, кад си примила увреде кћери Сирије и целе околине њене, кћери Филистеја који те са свих страна срамотише?

58 Ти носиш злочинства своја и гадости своје, говори Господ.

59 Јер овако говори Господ, Вечни: Учинићу ти као што си ти чинила, ти која си презрела заклетву прекршивши савез.

60 Али ћу се ја сетити савеза свога с тобом у време младости твоје, и утврдићу с тобом вечан савез.

61 Тада ћеш се опоменути понашања свога, постидећеш се кад примиш сестре своје, старије и млађе. Ја ћу ти их дати за кћери, али не по твоме савезу.

62 Ја ћу утврдити свој савез с тобом и познаћеш да сам ја Господ,

63 да се опоменеш прошлости и да се збуниш кад ти опростим све оно што си учинила, говори Господ, Вечни.

Глава 17.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, загонени загонетку и изложи поређење дому Израиљеву.

3 Реци: Овако говори Господ, Вечни: Орао велики, широких крила, дугих пера, пун перја, шарен дође на Ливан и узе врх од кедра.

4 Одломи врх од младих грана њего-вих, и однесе га у земљу прометну, и остави га у граду трговачком.

5 И узе и расад из оне земље и постави га на добру њиву; метну га код обилате воде и посади га као садницу.

6 Тај расад изниће и поста бујна лоза, али ниска; младице јој се пружаху ка орлу, а жиле бејаху под њом; поста лоза и пусти младице и гране.

7 Бејаше други орао велики, широких крила и пун перја. И гле с места где беше посађена окренута лоза жудно к њему жиле своје, и пружи к њему гране своје да би је заливао.

8 Она беше посађена у доброј земљи, код обилне воде, да пусти гране и донесе род, и да постане красна лоза.

9 Реци: Овако говори Господ, Вечни: Хоће ли напредовати? Неће ли јој први орао почупати жиле и род јој обломити, да се посуши, да јој се све гране које је пустила посуше? И неће требати ни много силе ни много народа да је из корена ишчупа.

10 Ето, посађена је; хоће ли напредовати?, и неће ли се сасвим посушити чим је се ветар источни дохвати. Посушиће се, у бразди где је посађена.

11 Реч Господња ми овако проговори:

12 Кажи дому бунтовноме: Не знате ли шта ово зиачи? Реци: Ево краљ Вавилонски пође у Јерусалим и узе му краља и кнезове, и одведе их са собом у Ва- вилон.

13 Он узе једнога од краљевскога рода, учини савез с њим, закле га, и узе и одведе великаше из земље,

14 да би се краљевство унизило, и да се не би могло подигнути, него да би се држало савеза и било му верно.

15 Али се он одметну од њега послав галснике своје у Египат да му да коња и велики број људи. Хоће ли успети онај који тако учини, хоће ли утећи? Он је прекршио савез, и он да утекне!

16 Жив сам ја!, говори Господ, Вечни, у месту краља који га је закраљио, према коме је преступио заклетву и савез прекршио, код њега ће он у Вавилон умрети.

17 Фараон неће ићи с великом војском и с великим народом да му помогне у рату, кад се буду ископали опкопи и подигле куле, да се многи народ погуби.

18 Он преступи заклетву, он прекрши савез; он беше дао руку своју, и чини све то; он неће утећи!

19 Зато овако говори Господ, Вечни: Жив сам ја! Моју заклетву он преступи и мој савез прекрши. Обратићу ја то на главу његову.

20 Разапећу ја над њим мрежу своју, и ухватиће се у замку моју; одвешћу га у Вавилон, и онде ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.

21 Сви избегли од све војске његове пашће од мача, а који остану распршаће се у све ветрове и познаћете да сам ја, Господ, говорио.

22 Овако говори Господ, Вечни: Ја ћу, ја, узети врх од високога кедра и посадићу га; одломићу гранчицу са врха од младих грана његових и посадићу је на гори високој и уздигнутој.

23 Посадићу је на високој гори Израиљевој, и она ће пустити гране и донеће род, и постаће красан кедар. Све ће врсте птица одмарати се под њим, све што крила има одмараће се у хладу грана његових.

24 И сва ће дрвета пољска познати да ја, Господ, снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени сухо дрво. Ја, Господ, рекох, и учинићу.

Глава 18.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Зашто говорите ову пословицу у земљи Израиљевој: Оци једоше кисело грожђе, а синовима зуби трну?

3 Жив сам ја!, говори Господ, Вечни: Нећете више говорити ту пословицу у Израиљу.

4 Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је; душа која згреши она ће умрети:

5 Ко је праведан и врши праведности и правду,

6 на горама не једе и не подиже очију својих ка идолима дома Израиљева, и не обешчасти жене ближњега свога, и не иде к жени у време њене нечистоте,

7 и никоме не чини насиља, и враћа залог дужнику своме, и ништа не отима, и од хлеба свога даје гладноме и одева голог,

8 и не даје на добит и не узима камате; ко устеже руку своју од неправде и право суди између једног човека и другог;

9 ко по законима мојим ходи и држи наредбе моје, радећи верно, - тај је праведан и он ће заиста живети, говори Господ, Вечни.

10 Ако он има сина који је свиреп, који крв пролива или почини тако што;

11 ако тај син не следује ни у чему понашање оца свога, него једе по горама, жену бжжњега свога обешчасти,

12 сиромаху и убогоме насиље чини, отима, залога не враћа, и ка идолима подиже очи своје и почини гадости,

13 даје на добит и узима камате: хоће ли тај син живети? Неће живети. Учинио је све те гадости: нек умре и нека крв његова на њега падне!

14 Али ако који човек има сина који види све грехе оца свога, види их и не чини онако;

15 ако тај син не једе на горама, нити очију својих подиже ка идолима дома Израиљева, жену ближњега свога не обешчасти,

16 никоме не чини насиља, залога не узима, ништа не отима, да је хлеба свога гладноме и голога одева;

17 ако он устеже руку своју од неправде не узима добити ни камата; ако врши законе моје и по наредбама мојим ходи, тај неће умрети за безакоње оца свога, у истину ће живети.

18 И отац његов који је чинио насиље, отимао од брата свога и чинио оно што није добро у народу своме, он ће умрети за безакоње своје.

19 Ви говорите: Зашто да не носи безакоња оца свога? Зато што је син радио по праву и по праведности, зато што је држао и вршио законе моје, он ће живети.

20 Душа која згреши то је она која ће умрети. Син неће носити безакоња оца свога, и отац неће носити безакоња сина свога. На праведнику ће бити правда његова, а на бездушнику бездушност његова.

21 Ако се бездушник одврати од свих греха које учини, и држи све законс моје, и врши право и правду, он ће живети, он нсће умрети.

22 Сва безакоња која почшш бпће заборављена, и он ће живсти због правде коју је вршио.

23 Оно што ја желим је ли да бездуппшк умре?, говори Господ, а не да се одврати од путева својнх и да живн?

24 Ако се праведник одврати од правде своје и чини неправду, ако ради све гадости, које чини бездушник, хоће ли он живети? Заборавиће се на сву праведност његову, јер се подао бездушности и греху, и зато ће он умрети.

25 Ви говорите: Пут Господњи није прав. Чујте доме Израиљев! Је ли мој пут који није прав? Нису ли напротив ваши путеви неправи?

26 Ако се праведник одврати од правде своје и чини неправду, и умре за то, он умире за неправду коју је починио.

27 Ако се бездушник одврати од свих бездушности којеје починио, он ће живети, неће умрети.

28 Ако отвори очи и одврати се од свих бездушности које је починио, он ће живети, неће умрети.

29 Дом Израиљев говори: Пут Господњи није прав. Је ли мој пут који није прав, доме Израиљев? Нису ли напротив ваши путеви неправи?

30 Зато ћу ја вама судити свакоме по путевима његовим, доме Израиљев, говори Господ, Вечни. Обратите се и одступите од свих преступа својих, да вам безакоње не буде узрок вашег пропадања.

31 Одбаците од себе сва безакоња којима сте згрешили; начините себи ново срце и нов дух. Зашто да умрете, доме Израиљев?

32 Јер ја не желим смрт онога који умире говори Господ, Вечни. Обратите се, дакле, и живите

Глава 19.

1 А ти наричи за кнезовима Израиљевим и реци:

2 Шта ли беше матер твоја? Лавица. Међу лавовима лежаше, међу лавовима младе своје храњаше.

3 И отхрани једно мало своје, које поста млади лав, који научи раздирати плен, и он људе прождре.

4 Чуше за њ народи, и он се ухвати у јаму њихову; на ноздрве брњицу му метнуше и одведоше га у земљу египатску.

5 Кад лавица виде да га залуд чека, и да нада њезина је вара, узе друго мало своје и од њега младог лава учини.

6 Он пође с лавовима и поста млади лав, и научи раздирати плен, и он људе прождре.

7 И он оби дворе њихове и градове затре њихове, и цела се земља опустоши и све што у њој беше на вику рике његове.

8 Усташе на њ народи с околних земаља, и мреже му своје разапеше, и он се ухвати у јаму њихову.

9 Метнуше му брњицу на ноздрве, у кавез га стрпаше и одведоше га краљу Вавилонском, и водише у град утврђен, да се више глас његов не чује по горама Израиљевим.

10 Мајка твоја, као и ти, личила је лози усађеној покрај воде живе. Родна је била и граната од обиља воде живе.

11 Имала је једрих грана за палице владарске а растом се својим узвиси изнад свих најјачих грана; сви је због висине њене гледаху и због многих грана њезиних.

12 Ал’ она би одједном гневно ишчупана и на земљу бачена, и устока јој род осуши: поломише се и посушише се једре гране њезине, огањ их прождре.

13 А сада је она у пустињи посађена, у земљи сухој и безводној.

14 Огањ изби из њезиних грана и род њезин прождре. Она више нема једрих грана за палицу владарску. То је нарицање, и биће нарицање.

Глава 20.

1 Седме године, десетог дана петога месеца, дођоше неки од старешина Израиљевих да упитају Господа, и седоше преда мном.

2 И реч Господња овако ми проговори:

3 Сине човечји, говори старешинама Израиљевим, и реци им: Овако говори Господ, Вечни: Дођосте ли да ме питате? Жив сам ја! неђете ме питати говори Господ, Вечни.

4 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш, сине човечји? Покажи им гадости отаца њихових.

5 Реци им: Овако говори Господ, Вечни: Оног дана кад изабрах Израиља, ја испружих руку своју к потомству дома Јаковљева, и показах се њима у земљи египатској; ја испружих руку своју к њима, говорећи: Ја сам Господ, Бог ваш.

6 Тога дана испружих руку своју к њима, да их одведем из земље египатске у земљу коју бејах изабрао за њих, у земљу у којој тече млеко и мед, у најлепшу од свих земаља.

7 Ја им рекох: Одбаците, сваки, гадости које привлаче погледе ваше и немојте се скврнити о идоле египатске. Ја сам Господ, Бог ваш.

8 Али се они одвргоше од мене и не хтеше ме послушати. Ни један не одбаци гадости испрсд очију својих, и не оставише идола египатских. Ја хтедох излити јарост своју на њих, да исцрпим на њима гнев свој усред земље египатске.

9 Али ја ипак делах ради имена свога, да се оно неоскврни пред очима народа међу којима они беху, усред којих им се ја показах да их изведем из земље египатске.

10 И изведох их из земље египатске и одведох их у пустињу.

11 Ја им дадох законе своје и објавих им наредбе своје, које човек треба да врши да би по њима живео.

12 Ја им дадох и суботе своје, као знак између мене и њих, да би знали да сам ја, Господ, који их посвећује.

13 Али се дом Израиљев одврже од мене у пустињи; не ходише по законима мојим и одбацише наредбе моје, које човек треба да врши да би по њима живео, и грдно скврнише суботе моје. Хтедох да излијем гнев свој на њих у пустињи, да их истребим.

14 Али ипак делах ради имена свога, да се оно не оскврни пред очима народа, пред којима их изведох.

15 У пустињи ја испружих руку своју к њима, да их не одвсдем у земљу коју им бејах одредио, у земљу у којој тече мед и млеко, у најлепшу од свих земаља,

16 и то зато што одбацише законе моје, што не ходаше по наредбама мојим и суботе моје оскврнише, јер се срце њихово не удаљи од идола њихових.

17 Али ја имах за њих поглед милосрђа, и не истребих их и не затрах у пустињи.

18 Ја рекох синовима њиховим у пустињи: Не идите по уредбама отаца својих, не држите законе њихове, и не скврните се идолима њиховим.

19 Ја сам Господ, Бог ваш. По мојим законима ходите и моје наредбе држите и извршујте.

20 Светкујте суботе моје, и нека оне буду знамење између мене и вас, да се позна да сам ја, Господ, Бог ваш.

21 Али се синови одвргоше од мене. Не ходише по законима мојим и не држаше наредбе моје, које човек треба да врши да би по њима живео, и скврнише суботе моје. Ја хтедох да излијем јарост своју на њих, и да исцрпим гнев свој на њима у пустињи.

22 Али ја тргох руку своју и делах ради имена свога, да се оно не оскврни пред очима народа пред којима их изведох.

23 У пустињи ја још испружих руку своју к њима, да их расејем по народима и разаспем по земљама,

24 јер не вршаху законе моје, одбациваху уредбе моје и скврњаху суботе моје, и управљаху очи своје к идолима отаца својих.

25 Ја им дадох и уредбе које не беху добре и наредбе по којима не могаху живети.

26 Ја их оскврних приносима њиховим кад пропуштаху кроз огањ све што беше прво- рођено; ја их хтедох тако казнити и учинити да познају да сам ја Господ.

27 Зато говори дому Израиљеву, сине човечји, и реци им: Овако говори Господ, Вечни: Оци ме ваши јоште увредише, показујући ми се неверни.

28 Ја их одведох у земљу за коју се бејах заклео да ћу им је дати, а они бацаху очи на сваки хум високи и на свако дрво гранато, и оне приносише жртве своје, и приносише приносе своје којима ме дражаху, и палише тамјан на угодан мирис и ливаше наливе своје.

29 Ја им рекох: Шта су те висине на које идете? И оста им име висина до данас.

30 Зато реци дому Израиљеву: Овако говори Господ, Вечни: Не скврните ли се ви као и оци ваши, и не проводите ли блуд поред гадости њихових?

31 Приносећи приносе своје, проводећи синове своје кроз огањ, не скврните ли се о све идоле своје још и данданас, и мене ли ћете упитати, доме Израиљев? Жив сам ја!; говори Господ, Вечни, нећете ме упитати!

32 Неће се видети да се испуњује оно што ви замишљате кад говорите: Хоћемо да будемо као и народи, као и породице других земаља, хоћемо да служимо дрвету и камењу.

33 Жив сам ја!, говори Господ, Вечни. Краљеваћу над вама руком крепком и мишицом подигнутом, и изливајући гнев свој.

34 Извешћу вас из народа и сабраћу вас из земаља по којима сте расејани руком крепком и мишицом подигнутом, и изливајући гнев свој.

35 Одвешћу вас у пустињу народа, и онде ћу вам судити лицем к лицу.

36 Као што се судих с оцима вашим у пустињи земље египатске, тако ћу се судити с вама говори Господ, Вечни.

37 И учинићу да прођете испод штапа и ставићу вас у свезе савеза.

38 Одлучићу између вас одметнике и оне који су неверни према мени; извешћу их из земље у којој су туђини, али они неће ући у земљу Израиљеву. И познаћете да сам ја Господ.

39 А ви, доме Израиљев, овако говори Господ, Вечни: Идите, служите и даље сваки идолима својим! Али после тога ви ћете ме слушати и нећете више скврнити име моје свето приносима својим и идолима својим.

40 Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ, Вечни, онде ће ми служити сав дом Израиљев, сви који се у земљи нађу. Онде ћу ја милостиво примити, онде ћу ја искати приносе ваше, првине од дарова ваших и све што ми ви посветите.

41 Ја ћу вас примити као тамјан угодног мириса, кад вас изведем из народа и саберем из земаља у којима сте расејани и ја ћу бити посвећен по вама пред очима народа.

42 И познаћете да сам ја Господ, кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју се заклех да ћу је дати оцима вашим,

43 онде ћете се ви опомињати понашања свога и свих дела својих којима се оскврнисте; и сами ћете бити себи мрски због свих недела која сте починили.

44 И познаћете да сам ја Господ, кад будем делао за вас ради имена свога, а не никако према вашем рђавом понашању и према опаким делима вашим, доме Израиљев, говори Господ, Вечни.

Глава 21.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, окрени лице своје на Југ и говори против Југа! Пророкуј на шуму у јужноме пољу.

3 Реци шуми јужној: Послушај реч Господњу! Овако говори Господ, Вечни: Ево ћу ја огањ распалити у теби који ће свако дрво зелено и свако дрво сухо прождрети. Пламен разгорели неће се угасити, и свако ће лице изгорети од њега, одјуга до севера.

4 Свако ће тело видети да сам га ја запалио, и неће се угасити.

5 Ја рекох: Ах, Господе, Вечни! Они кажу за ме: Не прича ли он само приче?

6 И реч Господња овако ми проговори:

7 Сине човечји, окрени лице своје на Јерусалим и говори против светих места, и пророкуј против земље Израиљеве.

8 Реци земљи Израиљевој: Овако говори Господ: Гле, гневан сам на тебе, извадићу мач свој из корица и истреоићу из тебе и праведног и бездушног.

9 Зато што ја хоћу из тебе истребити и праведног и бездушног, зато ће мој мач изићи из корица својих да побије свако тело одјуга до севера.

10 И познаће свако тело да сам ја, Господ, истргао мач свој из корица његових и више се он неће вратити.

11 А ти, сине човечји, закукај! Поломљених груди, с чемером у души, закукај пред очима њиховим!

12 А ако ти реку: Зашто цвилиш? Одговори им: За глас који иде... Сва ће срца устрептати, све ће руке смалаксати, сви ће духови клонути, сва ће се колена у зноју растопити... Ево иде, ево стиже! говори Господ, Вечни.

13 Реч Господња овако ми проговори:

14 Сине човечји, пророкуј и реци: Овако говори Господ: Реци: Мач! мач! Оштар је, блиста се!

15 За клање је он наоштрен, светао је да засева... Хоћемо л’ се радовати? Палица мог сина мрзи свако дрво...

16 Датједа се углади да га рука ухвати; оштар је мач, блиста се да наоружа руку оном који затире.

17 Врисни и заридај, сине човечји! јер је он на народ мој истргнут, на кнезове Израиљеве; мачу предани су они са свим народом мојим. Лупни по бедру!

18 Јест, извршиће се то! И шта ће бити пропадне ли палица која на све мрзи?, говори Господ, Вечни.

19 А ти, сине човечји, пророкуј и запљешти рукама. И нека се два и три пута множе ударци од мача! Мач је ово клања, мач великога клања, мач који њих гони

20 да задрхте срцаод страха да се множе жртве! На сва ћу их врата мачем ударити. Ах! Спремљен је да сева, оштар је да коље!

21 Замахни силом својом, на десно крени! Стој!, На лево иди! Оштрицом својом на све стране ударај!

22 А и ја ћу рукама запљескати, и своју ћу јарост намирити. Ја сам, Господ, који говорим.

23 Реч Господња овако ми проговори:

24 Сине човечји, нацртај два пута куд ће да прође мач краља Вавилонскога; оба треба из једне земље да излазе. Стави знак, стави га где почињс пут који води у неки град.

25 Нацртај пут којим ће мач доћи на Раву синова Амонових, и други којим ће доћи у Јудеју, на тврди Јерусалим.

26 Јер је краљ Вавилонски на распутници, где почињу два пута, да упита знамења. Он тресе стреле, пита терафиме, посматра јетру.

27 На десно му судбина показује Јерусалим где ће наместити бојне справе, издати заповести за покољ, и подигнути вику бојну. Наместиће се бојне справе према вратима, начиниће се опкопи, поградиће се куле.

28 Они ту виде само залудно врачање, они који су му заклетве потврдили. Али се он опомиње безакоња њихова, и они ће се ухватити.

29 Зато овако говори Господ, Вечни: Зато што напомињете своје безакоње, откривајући преступе своје, објављујући грехе своје у свим дслима својим, зато што их дозвасте на памет, бићете ухваћени руком његовом.

30 А ти неосвећени, рђави кнеже Израиљсв чији дан долази кад је безакоње дошло своме крају,

31 овако говори Господ, Вечни: Скинуће ти се тијара и отеће ти се венац. Свршено је! Узвисиће се оно што је унижено и унизиће се оно што је узвишено.

32 Ја ћу од тога направити рушевину, рушевину, рушевину. Али се то неће догодити него при доласку онога коме припада суд и коме ћу га ја предати.

33 А ти, сине човечји, пророкуј и реци: Овако говори Господ, Вечни, за синове Амонове и за њихову срамоту. Реци: Мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сева!

34 Усред твојих таштих виђења и твојих лажних пророштви, бациће те он међу лешеве бездушника, чији дан долази кад је бездушност при крају своме.

35 Врати мач свој у корице! Ја ћу теби судити у месту где си се зачео, у земљи у којој си се родио.

36 Ја ћу на тебе гнев свој излити, дунућу на те огњем јарости своје, предаћу те у руке људи који прождиру, који једнако затиру.

37 Огањ ће те исцедити; крв ће  твоја посред земље тећи, и нико те неће спомињати. Јер сам ја, Господ, проговорио.

Глава 22.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 А ти, сине човечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничкоме? Предочи му све гадости његове.

3 Реци: Овако говори Господ, Вечни: Граде који проливаш крв усред себе, да и твој дан дође, и правиш себи идоле да се скврниш!

4 Ти си крив с крви коју си пролио, и оскврнио си се о идоле које си правио. Тако си ти учинио да се ускоре дани твоји, и дошао си крају година својих. Зато те чиним предметом ружења међу народима и подсмеха у свим земљама.

5 И они који су близу тебе, и они који су далеко до тебе, смејаће се теби, који си гадан по имену и пун пометње.

6 Гле, усред тебе сви кнезови Израиљеви улажу силу своју да крв пролију.

7 Усред тебе презиру се отац и матер, чини се криво странцу, угњетују се сироче и удовица.

8 Ти презиреш светилишта моја, ти скврниш суботе моје.

9 У теби су клеветници за проливање крви; код тебе се на горама једе; усред тебе се злочини чине.

10 Усред тебе се очина голотиња открива, усред тебе се жени сила чини у време нечистоте њене.

11 Усред тебе сваки гадости чини са женом ближњега свога; сваки се скврни силовањем снахе своје, сваки обешћашћује сестру своју, кћер оца свога.

12 Код тебе се награде примају за про- ливање крви; ти тражиш добитке и камате, ти силом ближњега свога плениш, а мене заборављаш, говори ГосподВечни.

13 Ево ја пљескам рукама због нахалности коју си имао и због крви што се усред тебе проли.

14 Хоће ли остати чврсто срце твоје, хоће ли руке твоје снагу имати у дане кад будем ја делао на те? Ја, Господ, проговорих, и делаћу.

15 Ја ћу те расејати по народима и разасути по земљама, и урадићу да нестане нечистоте твоје у теби.

16 Бићеш скврњаван самим собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ.

17 Реч Господња овако ми проговори:

18 Сине човечји, дом Израиљев поста ми као троска; сви су бакар, коситер, гвожђе, олово у пећи; троске су од сребра.

19 Зато овако говори Господ, Вечни: Зато што ви сви постасте као троска, гле покупићу вас усред Јерусалима.

20 Као што се купи сребро, бакар, гвожђе, олово и коситср у пећи, те се распали огањ да се истопе, тако ћу ја вас покупити у гневу своме и у јарости својој, и бацићу вас у пећ да вас растопим.

21 Поткупићу вас и распалићу око вас огањ гнева свога и ис- топићете се усред Јерусалима.

22 Као што се сребро у пећи топи, тако ћете се ви истопити у њему. И познаћете да сам ја, Господ, излио гнсв свој на вас.

23 Реч Господња овако ми проговори:

24 Сине човечји, кажи Јерусалиму: Ти си земља која није очишћена, на коју не пада киша у дан гнева.

25 Пророци његови заверише се у њему као лав који риче и граби плен; ждеру душе, отимају благо и драгоцености, умножавају удовице усред њега.

26 Свештеници његови преступају закон мој и скврне светилишта моја, не” разликују свето од неосвећенога и не распознају нечисто од чистога, крију очи своје од субота мојих, и ја бивам оскврњен усред њих.

27 Поглавице су његове усред њега као вуци који грабе плен; они крв проливају и губе душе, да засите нахалност своју.

28 Пророци његови имају за њега лепак од креча, ташта виђења и лажна пророчанства; они говоре: Овако говори Господ, Вечни, - а Господ им не проговори.

29 Народ из земље предаје се насиљу, отима, угњетава убогога и сиромаха и странцу криво чини.

30 Ја тражим међу њима човека који би подигао зид, и стао на продору преда ме у корист земље, да је не затрем; али га не налазим.

31 Ја ћу на њих излити гнев свој, истребићу их огњем јарости своје, обратићу дела њихова на главу њихову, говори Господ, Вечни.

Глава 23.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, две су жене биле, кћери једне мајке.

3 Оне се у Египту блуду предаше, у младости својој блуду се предаше. Онде су им груди додирнуте, згњечене им дојке девојачке.

4 Старија се зваше Ола, сестра њена Олива. Обадве моје беху, и синове и кћери родише. Ола, то је Самарија, Олива, то је Јерусалим.

5 Ола ме изневери, за драганима упали се својим, за Асирцима, суседима својим

6 у одела плава одевеним, кнезовима и властелима, младим и лепим витезовима на коњима.

7 Она с њима блуду се предаде, са најлепшим Асирским момцима, и оскврни се са свима за којима се упаљиваше, оскврни се са свим идолима њиховим.

8 А ни с Египћанима не окани се блуда свога, који лежаху са њом у младости њеној и дојке јој девојачке додирнуше и са њоме блуд проводише.

9 Зато је ја предах милосницима њезиним у руке, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше.

10 И они открише голотињу њену, узеше јој синове и кћери а њу мачем убише. И она изиђе на глас међу женама када беше на њој суд извршен.

11 Сестра њена Олива то виде, и још горе од ње се упаљиваше, гори беше њезин блуд и од блуда сестре њене.

12 Она се упали за синовима Асирским кнезовима и властелима, суседима својим, красно одевеним витезовима који коње јашу и који сви лепи и млади беху.

13 И ја видех да се она оскврни и да обе истим путем кренуше.

14 И ова још гори блуд проведе. Она виде слике људи на зидовима слике Халдејаца црвено бојадисане,

15 с појасима около бедара, са шареним чалмама на глави, који сви као кнезови изгледаху, и синове Вавилона представљаху из Халдејске, из земље њихове.

16 И упали се за њима чим их виде, и гласнике посла њима у Халдеју.

17 И уђоше ка њој синови из Вавилона да љубавну постељу са њом деле, и они је блудом својим оскврнише. Оскврни се она с њима па се одврати од њих срце њено.

18 Она своју бестидност разголи, она откри голотињу своју, и срце се моје одврати од ње, као што се срце моје одврати од сестре њене.

19 И свој блуд она умножи сећајући се дана младости своје када олуд проводи у земљи египатској.

20 Она се за бестидницима упали којима је тело као у магарца било а приступање као коњско приступање.

21 Сетила си се злодела младости своје кад су теби дојке Египћани дирали зарад твојих девојачких груди.

22 Зато, Оливо, овако говори Господ, Вечни, ево ја на теое милоснике твоје дражим од којих се срце твоје одвратило. Од свих страна их ја купим на те:

23 Синове из Вавилона и из се Халдеје, племиће, кнезове и газде, и све синове Асирске са њима, младе и красне, све кнезове и властеле, витезове славне који коње јашу.

24 Они на теое с оружјем, с колима и с точковима иду и са мноштвом народа; са великим и малим штитовима и са кацигама дижу се они са свих страна на те. Њима ћу те предати да ти суде и судиће ти по своме закону.

25 Ја изливам јарост своју на те и она ће беснети на те. Нос и уши одсећи ће теби и што остане од тебе под мач ће да иде. Узеће ти и кћери и синове твоје,

26 однеће ти и хаљине твоје, узеће ти накит којим се красиш.

27 Злоделима твојим крај ћу учинити и свом блуду твоме у земљи египатској. К њима нећеш више очи своје управити нити ћеш ти више на Египат мислити.

28 Јер овако говори Господ, Вечни: Ево дајем те у руке онима које ти мрзиш у руке онима од којих се срце твоје одвратило.

29 И они ће тебе мржњом сусретати и све благо твоје од тебе узети, и голу ће тебе, сасвим голу, оставити; откриће се тад срамота бестидности твоје, од злодела твојих и од блуда твога.

30 То ће да те снађе јер си проводила блуд по народима, јер си се оскврнила о идоле њихове.

31 Ходила си путем сестре своје и ја њен пехар у руку ти мећем.

32 Овако говори Господ Вечни: Испићеш ти пехар сестре своје колико је широк и дубок, и он ће тебе наруженом и срамотном учинити. Много он бере.

33 Напунићеш се заноса и бола; то је пехар муке и затирања, пехар сестре твоје Самарије.

34 Испићеш га, испразнићеш га, разбићеш га у комаде и груди ћеш своје покидати, - јер ја тако рекох, говори Господ, Вечни.

35 Зато овако говори Господ, Вечни: Зато што си ме заборавила, што си мене иза леђа својих бацила, зато носи казну блуда свога и злодела својих!

36 Рече ми Господ: Сине човечји, хоћеш ли ти Оли и Оливи судити? Покажи им гадости њихове!

37 Браколомне беху и крв им је на рукама, прељубу су с’ идолима својим учиниле, и децу што ми родише кроз огањ пустише да им храну од њих зготовљују.

38 Ево што ми још учинише: светилиште моје истог дана оскврнише, и суботе моје скрнавише.

39 Идолима својим заклаше синове моје и тог истог дана у светилиште моје уђоше да га оскврне. То су оне у мом дому учиниле.

40 У далеке земље по људе послаше, гласнике им слаше, и они им дођоше. За њих си се окупала и мазала очи своје и накитом својим китила,

41 и на одар украшен си села пред којим је сто постављен, и на њега си ти поставила тамјан мој и уље моје.

42 Чу се вика веселога мноштва, и усред те гомиле од људи дозвани су Савеји из пустиње, који су тим двема сестрама гривне на руке и прекрасне венце на главе метали.

43 Ја рекох за ону што остаре у прељуби, хоће ли она још блуд проводити и хоће ли к њој се долазити?

44 И долазило се к њој као ка блудници; тако се ишло к Оли и к Оливи, тим рђавим женама.

45 Али ће њима судити људи праведници, као што се браколомним женама суди, као што се онима суди који крв проливају, јер су браколомне, и крв им је на рукама.

46 Зато овако говори Господ, Вечни: На њих ћу ја мноштво довести људи и предаћу их ужасу и пљачки.

47 Ти ће људи њих каменовати и мачем исећи; побиће им синове и кћери и куће њихове огњем ће попалити.

48 И тако ћу укинути злочин ја у земљи, и све ће се жене научити и неће као ви злочин учинити.

49 Ваше ће злочинство на вас пасти и ви ћете носити грех идола својих, и познаћете да сам ја Господ, Вечни.

Глава 24.

1 Девете године, десетога дана дссстог месеца реч Господња овако ми проговори.

2 Сине човечји, запиши број овога дана; у тај исти дан долази краљ Вавилонски на Јерусалим.

3 Изложи поређење, дому бунтовноме и реци им: Овако говори Господ, Вечни: Пристави котао, пристави и налиј у њ воде.

4 Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.

5 Узми најбоље из стада, и наложи дрва испод котла, и узвари добро да се и кости раскухају у њему.

6 Зато овако говори Господ, Вечни: Тешко граду крвничкоме, котлу пуном рђе, с кога рђа се не скида! Повади делове један за другим, а да се не баци коцка за то.

7 Јер је крв коју је пролио усред њега; на го камен метнуо је, не проли је на земљу да се прахом покрије.

8 Да покажем гнев свој, да се осветим, излио сам ја на го камен крв његову, да се не покрије.

9 Зато овако говори Господ, Вечни: Тешко граду крвничкоме! И ја ћу велики огањ наложити.

10 Нанеси дрва, распали ватру, искухај добро месо, и зачини га, кости нека изгоре.

11 Метни затим празан котао на жераву да се угреје и да се бакар његов усија, да се нечистота његова у њему стопи и да изгори рђа његова.

12 Сваки Је напор узалудан, рђа, које је пуна, не скида се; рђа ће се само огњем скинути.

13 Злочин је у твојој нечистоти, јер сам ја хтео да те очистим, али се ти не хте очистити; ти се нећеш више очистити од нечистоте своје, докле не исцрпим гнев свој над тобом.

14 Ја, Господ, рекох; то ће доћи, и ја ћу то извршити; нећу ја устукнути, и нећу имати ни милосрђа ни покајања. Судиће ти се по понашању твоме и по делима твојим, говори Господ, Вечни.

15 Реч Господња овако ми проговори:

16 Сине човечји, ево дижем ти наглом смрћу оно што ти је уживање очију твојих. Нећеш кукати, нећеш плакати, нећеш суза роиити.

17 У тајности уздиши, не узимај жалост за мртвим, метни на главу чалму и обућу своју обуј на ноге, браде своје не покриј, хлеба туђега не једи.

18 Ја бејах у јутру говорио народу, а жена моја умре ми у вече. Сутрадан учиних како ми би за- поведано.

19 Народ ми рече: Хоћеш ли нам казати шта за нас значи то што ти радиш?

20 Ја им одговорих: Реч Господња ми овако проговори:

21 Реци дому Израиљеву: Овако говори Господ, Вечни: Ево ја ћу оскврнити светилиште своје, понос силе ваше, милину очију ваших, предмет љубави ваше; и синови ваши и кћери ваше, које сте ви оставили, пашће од мача.

22 Ви ћете тада учинити као што сам ја чинио. Нећете браде покрити и нећете хлеба туђег јести,

23 држаћете чалме своје на глави и обућу на ногама; нећете кукати ни плакати; него ћете смалаксати с безакоња својих и међу собом ћете уздисати.

24 Језекиљ ће вам бити знак. Ви ћете чинити све оно што он чини. Кад то дође, познаћете да сам ја Господ, Вечни.

25 А ти, сине човечји, у онај дан кад им ја узмем оно што им снагу даје, радост њихову и славу њихову, милину очију њихових и предмет љубави њихове, синове њихове и кћери њихове,

26 у тај ће дан један избегли доћи к теби да ти то на уши твоје јави.

27 У тај дан уста ће се твоја отворити према избегломе и ти ћеш проговорити, нећеш више бити нем. Ти ћеш њима бити знак и они ће познати да сам ја Господ.

Глава 25.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, окрени лице своје према синовима Амоновим и пророкуј против њих!

3 Реци синовима Амоновим: Чујте реч Г оспода, Вечнога! Овако говори Господ, вечни: Што си говорио: Ах! ах! за светилиште моје које се оскврни, за земљу Израиљеву што опусте, и за дом Јудин који је у робље вођен, -

4 ево ја те дајем Источним синовима и они ће усред тебе дворе своје уредити и домове своје утврдити, и јешће идоле твоје и млеко ће твоје пити.

5 Од Раве ћу обор за камиле учинити а од земље синова Амонових тор за овце, и познаћете да сам ја Господ.

6 Јер овако говори Господ, Вечни: Што си рукама пљескао и ногом ти лупнуо, и у срцу своме презирно се веселио на земљу Израиљеву, -

7 зато ево дижем руку своју на те и на плен те народима дајем, истребљујем те између народа, затирем те између земаља, уништавам те. И познаћете да сам ја Господ.

8 Овако говори Господ, Вечни: Што Моав и Сир говорише: Ето дом је Јудин као и остали народи, -

9 зато ја отварам земљу Моавску од стране градова, градова на међи, украса земље, Вет-Јесимота, Вал-Меона и Киријат-Ајима,

10 отварам је синовима Истока, који на синове Амонове наваљују, и њима је у државу дајем, да се међу народима Амонови синови не броје.

11 Извршићу суд свој над Моавом, и познаће да сам ја Господ.

12 Овако говори Господ, Вечни: Што се Едом освети дому Јудину, што он тешко скриви и освети се над њим; -

13 зато овако говори Господ, Вечни: Руку своју дижем ја на Едом и затирем људе и животиње. Од њега ја пустош од Темана до Дедана чиним. Од мача ће пасти!

14 Осветићу се Едому руком народа свога Израиља; и он ће Едому по мом гневу вратити, и познаће тад освету моју, говори Господ, Вечни.

15 Овако говори Господ, Вечни: Што освету Филистеји учинише, што се бесно из душе своје осветише, све из старе мржње своје потирући, -

16 зато овако говори Господ, Вечни: Ево руку своју дижем ја на Филистеје и истребљујем и Херетеје и потирем све што поред мора лежи.

17 Велику ћу освету на њима учинити казнећи их у гневу своме, и познаће они да сам ја Господ, кад на њима освету извршим.

Глава 26.

1 Једанаесте године, у први дан од месеца, реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји. Што Тир рече за Јерусалима: Ах! ах!, разбише се врата народа, сад се к мени обраћају, ја ћу да се пуним, а он већ опусте!, -

3 зато овако говори Господ, Вечни: Гле, гневан сам на те, Тире! Подигнућу на те велике народе као што море своје валове подиже,

4 и они ће Тирске зидове обалити, раскопаће куле његове, и ја ћу омести прашину њихову и од њега ћу голи камен учинити.

5 Он ће покрај мора постати место на коме ће се мреже разастрти, јер сам ја то рекао, говори Господ, Вечни. И он ће плен народа постати,

6 и кћери његове у земљи његовој од мача ће погинути, и познаће они да сам ја Господ.

7 Јер овако говори Господ, Вечни: Ево ја доводим на Тир Навуходоносора, краља Вавилонскога, са севера, краља над краљевима, са коњима и са колима, са коњаницима, с војском и с многим народом.

8 Он ће кћери твоје у земљи твојој мачем побити, против тебе ће куле подизати, против тсбе ће опкопе ископати, против тебе ће штитове подигнути.

9 На зидове твоје ће он са бојним справама хитати, и развалиће куле твоје бојним справама својим.

10 Прашина од многих коња његових покриће те, од праске коњаника, точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад буде улазио на твоја врата, као што се у побеђен град улази.

11 Копитима коња својих изгазиће све улице твоје, мачем ће народ твој побити, и попадаће на земљу стубови силе твоје.

12 Поплениће се благо твоје, разграбиће се трговина твоја, развалиће се зидови твоји и разориће се лепе куће твоје; и камење твоје и дрва твоја и прах твој у воду ће се бацити.

13 Прекинућу ја јеку песама твојих, и неће се више чути глас харфи твојих.

14 Учинићу од тебе голу стену. Бићеш место на коме се мреже разастиру и нећеш се више президати. Јер ја, Господ, то рекох, говори Господ, Вечни.

15 Овако говори Тиру Господ, Вечни: На праску падања твога, кад јаучу рањеници, кад је покољ усред тебе, задрхћу острва.

16 Сви кнезови морски слазе са престола својих и скидају плаште своје, и хаљине везене свлаче, и страхом се огрћу и на земљи седе. Страх их непрестано хвата, престрављени су због тебе.

17 За тобом наричу и говоре: Зар пропаде, ти ког населише они који морем плове, славни граде толико на мору силан! Уништен је са свим житељима својим, који суседима својим страх задаваху!

18 Уздрхташе острва у дан пада твога. Смела су се острва морска од пропасти твоје.

19 Јер овако говори Господ, Вечни: Кад од тебе пуст ја град учиним, као што су градови у којима нема људи, кад на тебе амбис пустим и велике покрију те воде,

20 свалићу ја тебе с онима који су већ у јаму сишли, ка народу из ранијих дана; свалићу те у дубину земље, у пустињу вечну, поред оних који су већ у јами, да не буде више нико жив у теби, а славу ће земљи живих оставити.

21 У ништа ћу те обратити и више те неће бити; тражиће те ал’ те неће никад више наћи, говори Господ, Вечни.

Глава 27.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 И ти, сине човечји, наричи над Тиром!

3 Реци Тиру: Ти што седиш на обали мора, који с народима многих острва тргујеш!, овако говори Господ, Вечни: Ти говораше, Тире: Савршен сам у лепоти!

4 Земља твоја у срцу је мора, који тебе зидаше у лепоти те градише.

5 Сенирским чемпресима бокове ти утврдише, од кедара ЈТиванских катарке ти направише;

6 од храстова Васанских весла ти истесаше, а палубу од филдиша и шимшира с острва Китејских учинише.

7 Од танкога лана египатског везеног једра си и заставе имао, а застори су ти од порфире и скерлета, с острва Елиских били.

8 Становници Сидонски и Арвадски твоји веслари беху; највештији измеђ’ твојих, Тире, беху ти крмари.

9 Мерачи из Гевела и вешти радници његови обале уредише твоје, и све морске лађе и морнари њихови к теби долажаху, да набаве трговину твоју.

10 Персијанци и Лудеји и Путеји твоју војску служаху, они ти ратници беху, и штитове и шљемове вешаху о зидове твоје, и сјај теби даваху.

11 Синови Арвадски и твоји ратници брањаху бедеме твоје, и добри јунаци куле твоје чуваху, и штитове своје о зидове твоје вешаху и лепоту твоју савршеном чињаху.

12 Људи из Тарсиса с тобом трговаху ради силног блага које си имао; сребра, коситера, гвожђа и олова доношаху на сајмове твоје.

13 Јаван, Тувал и Месех с тобом трговаху, робове и бакрене судове ти доношаху у размену за трг твој.

14 Људи из дома Тогармина с коњима, коњаницима и са мазгама на сајмове твоје долажаху.

15 Трговаху с тобом синови Дедана; трг од многих острва кроз руке твоје пролажаше; филдиш и дрво ебаново у размену ти даваху.

16 Сирија је с тобом трговала ради многих производа твојих, и на сајме твоје доношаше смарагд, порфир и везове, танко платно, корал и рубине.

17 С тобом трговаху Јуда и земља Израиљска, и пшеницу из Минита доношаху, посластице, мед, мелеме и уље за твој еспап у размену.

18 С тобом Дамаск трговаше ради великог мноштва израда твојих, ради свега блага што си обилно имао вино хелвонско и белу вуну доношаху.

19 Дан, Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; прерађено гвожђе, касију и цимет размењиваху с тобом.

20 С тобом Дедан трговаше са простиркама и амајлијама.

21 С тобом трговаше Арапска и сви кнезови Кидарски, с јагањцима, овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје.

22 Трговци из Саве и Раме трговаху с тобом, долажаху на сајмове твоје са најлепшим мирисима, драгим камењем и златом.

23 Харан, Кана и Еден, трговци из Саве, Асирије и Хилмада трговаху с тобом;

24 трговаху с тобом са лепим еспапом, плаштима плаво обојеним, везом, богатим тканинама, у ковчезима ужама везаним, од кедра дрвета, које на сајмове твоје доношаху.

25 Тарсиске лађе пловљаху за трговину твоју, и ти беше у напону богатства и славе, у срцу мора.

26 Пучином те морском одвезоше веслари твоји, а ветар источни разби тебе усред мора.

27 Благо твоје, сајмови твоји и трговина твоја, и лађари и кормилари твоји, и тесачи твоји, и који трговину твоју воде и ратници твоји и сав народ твој усред мора пропашће у дан погибије твоје.

28 На вику твојих крмара усколебаће се валови морски.

29 И изићи ће из лађа својих сви веслари и мормари и крмари твоји, и изићи ће на крај.

30 И викаће за тобом и горко ће заридати, и посуће прахом главе своје, ваљаће се у пепелу.

31 За тобом ће обријати главу и кострет припасати; плакаће за тобом у горчини душе своје, у мукама тешким.

32 За тобом ће у жалости својој нарицати и жалити за тобом: Који је град као Тир био, као град овај усред мора оборен?

33 Кад је благо твоје из мора излазило многе си ти народе ситио, мноштвом богатства и тргова својих краљеве си земље богатио.

34 А кад тебе море разби, када те нестаде у дубини воде, сви тргови и све мноштво твоје с тобом пропадоше!

35 Становници острва очајни су сви за тобом и краљеви њихови уздрхташе и у лицу пребледеше.

36 Трговци по народима звижде сад над тобом; пропао си и никада више постојати нећеш.

Глава 28.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, реци кнезу Тирском: Овако говори Господ, Вечни: Понесе се срце твоје, и ти рече: ”Бог сам на престолу Божјем усред мора седим!” Ти си човек, и ниси ти Бог, и ти своју вољу за Божју узимаш.

3 Гле, мудрији си ти од Данила, никаква ти тајна није сакривена,

4 Мудрошћу си својом и разумом својим благо ти стекао, насуо си злата и сребра у ризнице своје.

5 Великом мудрошћу својом и трговином својом богатство си својеумножио, и срце се твоје благом твојим понесе.

6 Зато овако говори Господ, Вечни: Што ти своју вољу за Божју узимаш,

7 зато ћу ја странце на тебе довести измеђ’ народа најљуће. Мач ће они вадити на сјајну ти памет и лепоту оскврниће твоју, и свалићете у јаму.

8 Као они који од убода падају погинућеш усред мора.

9 Хоћеш ли ти рећи пред крвником својим: ”Ја сам Бог?” Ти ћеш човек и нећеш Бог бити под руком онога који ће те убити.

10 Умрећеш ти смрћу необрезаних, од руке туђинске, јер ја то рекох, говори Господ Вечни.

11 Реч Господња овако ми проговори:

12 Сине човечји, нарицаљку за краљем Тирским изреци! Реци му: Овако говори Господ, Вечни: Ти си печат метнуо на савршенство, пун мудрости и сасвим леп си био.

13 Био си у Едему, у врту Божјему; покривало те свако камење драго, сард и топаз, дијамант, хризолит, оникс и јаспис, сафир, рубин, смарагд и злато; играше ти фруле и даире у дан твог рођења.

14 Херувим си заштитник ти био, раширених крила; поставио те бејах, и ти беше на светој Божјој гори, усред сјајног ходио си камења.

15 Савршен си на путима својим био од дана од када се роди, докле безакоње на теби се не нађе.

16 Величина трговине твоје напуни те силе и ти згреши. Избацујем те с горе Божје, и чиним да те нестане, херувиме заштитниче, усред сјајног камења.

17 Понесе се срце твоје са лепоте твоје, и ти поквари мудрост своју сјајем својим. Ја те на земљу бацам, предајем те краљевима, да те гледају.

18 Мноштвом безакоња свога и неправдом трговине своје светилишта си своја оскврнио! Из тебе изводим огањ који прождире, обраћам те у пепео на земљи, испред очију оних који те гледају.

19 Сви који те међу народима познаше у очајању су од тебе. Уништен си и никад те више бити неће.

20 Реч Господња овако ми проговори:

21 Сине човечји, окрени лице к Сидону и пророкуј против њега!

22 Реци: Овако говори Господ, Вечни: Гле, гневан сам на тебе, Сидоне! Прославићу се ја усред тебе, и познаће они да сам ја Господ, када суд свој над њиме извршим, кад покажем светост своју усред њега.

23 Послаћу ја кугу на њ, учинићу да крв падне по улицама његовим. Попадаће мртви усред њега од мача који ће од свих страна на њега навалити, и познаће они да сам ја Господ.

24 Тада неће он више дому Израиљеву трн бодљикав нити жалац болни бити усред свих суседа који га плене, и познаће они да сам ја Господ, Вечни.

25 Овако говори Господ, Вечни: Кад скупим дом Израиљев из народа међу које је расејан, посветићу се у њему и они ће се населити у својој земљи, коју дадох слузи свом Јакову.

26 Они ће у њој живети без страха, зидаће куће и садиће винограде; живеће без страха кад извршим судове своје  на свима оним који их опкољују и презиру. И они ће познати да сам ја Господ, Бог њихов.

Глава 29.

1 Десете године, дванаестог дана, десетога месеца реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, окрени лице своје к Фараону, краљу египатскоме, и пророкуј против њега и против целог Египта.

3 Говори и реци: Овако говори Господ, Вечни: Гле, гневан сам на те, Фараоне, краљу египатски, змају велики који лежиш усред река својих, и КОЈИ рече: Моја је река, ја сам је начинио!

4 Метнућу брњицу на чељусти твоје, натакнућу рибе из река на крљушти твоје, извућићу те из река твојих са свим рибама које су у њима натакнуте на крљуштима твојим.

5 У пустињу ћу те оацити, тебе и све рибе из река твојих. Пашћеш ти на лице земље, и нећеш се покупити ни сабрати; зверима пољским и птицама небеским даћу те за храну.

6 И сви ће египатски становници знати дасам ја Господ, јер су штап од трске дому Израиљеву били.

7 Кад те у руке ухватише сломио си се, и цело си раме њима расекао; кад се на те наслонише, ти се преби и укочише се бубрези у њима.

8 Зато овако говори Господ, Вечни: Ево ја ћу пустити мач на тебе и истребићу из тебе људе и животиње.

9 Земља ће египатска пустош, пустиња постати и познаће они да сам Ја Господ, јер ти рече: Моја је река, ја сам је начинио!

10 И зато сам гневан на те и на реке твоје, и правићу пустош од земље египатске, од Мигдола до Сине и до међе Етиопске.

11 Неће њоме човек пролазити, неће њоме ногом својом живинче крочити, и неће се у њој четрдесет лета живети.

12 Учинићу од земље египатске пустош међу пустошеним земљама, и градови њени биће пусти међу пустим градовима четрдесет година. Египћане међу народе ћу расејати, разасућу их по земљама.

13 Овако говори Господ, Вечни: После четрдесет година скупићу Египћане из народа у које ће бити расејани.

14 Вратићу ја робље египатско, вратићу га ја у земљу Патрос, на њихову постојбину, и онде ће они основати мало краљевство.

15 Биће најмање од краљевстви и више се неће над народима уздизати; смањићу их да народима не владају,

16 И неће он више бити узданица дому Израиља; и опомињаће му он безакоње његове кад се њему обрати, и познаће да сам Господ, Вечни.

17 Двадест и седме године, првог дана првога месеца, реч Господња овако ми проговори:

18 Сине човечји, Навуходоносор, краљ Вавилонски тешку службу против Тира даде војсци својој. Све су главе ћелаве, сва се одреше рамена, а од Тира плате никакве не доби, ни он ни војска његова, за службу што против њега учини.

19 Зато овако говори Господ, Вечни: Ето дајем Навуходоносору, краљу Вавилонском, земљу египатску. Он ће однети благо, узеће плен, пограбиће пљачку: то ће бити плата војсци његовој.

20 За награду службе коју учини на Тир Египатску му ја земљу дајем, јер се они за мене трудише, говори Господ, Вечни.

21 У онај ћу дан ја дати силу дому Израиљевом, а теои ћу отворити уста усред њих, и познаће они да сам ја Господ.

Глава 30.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји пророкуј и реци: Овако говори Господ, Вечни: Закукајте!... јаох дани!

3 Јер иде дан, иде дан Господњи дан пун таме, удес народа.

4 Мач ће на Египат пасти, страх ће у Етиопији бити  када стану падати побијени у Египту, кад се богатства његова разграбе, и темељи његови раскопају.

5 Етиопска, Пут, Луд, сва Арапска, Хув и синови савезних земаља с њима ће од мача пасти.

6 Овако говори Господ: Пашће, пашће савезници египатски и пропашће сила снаге његове; од Мигдола до Сина од мача ће падати, говори Господ, Вечни.

7 Биће опустошени међу пустошеним земљама, и градови ће његови међу пустим градовима бити.

8 И познаће они да сам ја Господ кад распалим ватру у Египту и сви помоћници његови се затру.

9 Весници ће моји на међама у тај дан изићи, да помуте Етиопији безбрижност њезину, и ужас ће у дан египатски међу њима бити, јер гле, долази све то.

10 Овако говори Господ, Вечни: Истребићу мноштво египатско, руком Навуходоносора, краља Вавилонскога,

11 њега и народ његов са њим. Најљући између народа послаће се да земљу затру, и мачеве своје на Египат ће извући, и земљу ће мртвима напунити.

12 Исушићу реке; земљу ћу у руке злим људима предати и туђинском руком пустошићу земљу и све што у њој има Ја, Господ, говорих.

13 Овако говори Господ, Вечни: Уништићу идоле и у Нофу таште ликове истребићу, и из земље египатске кнеза више бити неће, и пустићу страву на земљу египатску.

14 Опустошићу ја Патрос, упалићу Соан, и суд свој на Нову извршићу.

15 Излићу гнев свој на Син, град египатски, и у Нову истребићу људство.

16 Запалићу огањ у Египту и Син ће у страху бити. Но на јуриш ће се узети, и у Ноф ће непријатељ усред белог дана улазити.

17 Од мача ће Авински момци и Пи-Весетски падати и заробљени ће ти градови бити.

18 А у Тафнесу помркнуће дан када онде јарам египатски сломим, и нестане беса силе његове. Тафнес ће облак да покрије и кћери његове одвешће се у робље.

19 Извршићу суд свој над Египтом и познаће они да сам ја Господ.

20 Једанаесте године, седмог дана првога месеца, реч Господња овако ми проговори:

21 Сине човечји, сломио сам мишицу Фараону, краљу египатскоме; а ето га нису ни завили да га лсче, нити се на њега завој метну да се очврсти и завеже, да би могао мач држати.

22 Зато овако говори Господ, Вечни: Гле, гневан сам на Фараона, краља египатског. Мишицу ћу његову сломити, и здраву и поломљену, и мач ћу му из руке избити.

23 Египћане ћу по народима расејати, разасућу их по земљама.

24 Укрепићу мишицу краљу Вавилонском у руку ћу њему мач свој дати; поломићу Фараону мишицу и зајечаће пред њиме као рањеник кад издише.

25 Укрепићу мишицу краљу Вавилонском и клонуће мишице Фараонске, и познаће они да сам ја Господ, кад у руку краљу Вавилонском мач свој дам, и он њим замахне на земљу египатску.

26 Расејаћу Египћане међу народе разасућу их по земљама, и познаће они да сам ја Господ.

Глава 31.

1 Једанаесте године, првог даиа трећега месеца, реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, реци Фараону, краљу Египатскоме, и народу његовом: На што ли ти личиш у величини својој?

3 Ето Асирац беше кедар Ливански; лепе беху гране његове, густо лишће његово и висок раст његов, врх се његов изнад густих грана уздизаше.

4 Воде му даваху раст, бездана га узвиси; око стабла његова тецијаху реке и заливаху сва дрвета пољска.

5 Раст његов надвиси сва дрвета пољска, и гране се његове множише, и гране се његове пружише од обиља воде која га уздиже.

6 На гранама његовим све птице небеске гнезда плетијаху, а под гранама његовим звери пољске младе своје излегаху, а у хладу његову многи народи сеђаху.

7 Леп он беше величином својом и ширином грана својих, јер се корен његов код обилне воде хранијаше.

8 Ни кедри из баште Господње не надвисиваху га, нити су чемпреси такве имали гране, а јавори ни ко огранци његови не беху. Нити једно Божје дрво није лепше од њега било.

9 Украсио га бејах многим гранама његовим, и у врту Господњему завиђаху му сва Едемска дрвета.

10 Зато овако говори Господ, Вечни: Што је висок нарастао, што је врх свој изнад густих грана уздигао а срце се његово висином својом поносило, -

11 зато га у руке јунаку народа дадох, који ће му дати по безакоњу његовом. Ја сам њега отерао.

12 И туђини, најљући између народа оборише га и исекоше, гране му по горама и по свим долинама попадаше, огранци се по свим потоцима земље изломише, и из хлада његовога отидоше сви народи земље, и напустише га.

13 На пањ његов изваљени долетеше све птице небеске, и у гранама његовим све су звери пољске ложе своје спремиле,

14 да се растом својим више не подигне ни једно дрво поред воде, и да врх свој изнад густих грана не уздигне, да храстови водом орошени не подигну врхове своје, јер су сви на смрт предани, у дуоини земље заједно да буду с онима што у јаму слазе.

15 Овако говори Господ, Вечни: У дан у који у Шеол сиђе, жалост ширих, покрих бездану због њега, уставих њезине реке, и велике воде устукнуше. У жалост због њега бацих Ливан и осушише се за њим сва дрвета пољска

16 Праском падања његова устресох народе, када га у Шеол свалих с онима што у јаму слазе; и утешише се у дубини земље сва дрвета Едемска и најлепша и најбоља на Ливану, сва водом орошена.

17 А и она с њиме у Шеол сиђоше к онима од мача побијеним; они њему мишица бејаху, и у хладу његовом међ’ народима сеђаху.

18 Коме личиш сад у слави и у величини међу Едемским дрветима? С дрветима Едемским бићеш и ти оборен у дубину земље! Ти ћеш међу необрезанима лежати, међу побијенима од мача. Ето Фараона и народа његовог! говори Господ, Вечни.

Глава 32.

1 Дванаесте године, првог дана дванасстога месеца, реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, изреци тужбалицу за Фараоном, краљем египатским. Реци му: Ти си као лавић међе народима био, а као змај си ти у мору био. Јурио си рекама својим; ногама својим воде си мутио, узбуркивао си валове њихове.

3 Овако говори Господ, Вечни: Разапећу теби мрежу своју у збору многих народа, и они ће тебе у мојој мрежи извући.

4 На земљи ћу те оставити бацићу те на поље. Пустићу да све птице небеске на тебе седају, и све звери пољске наситићу тобом.

5 Место твоје по горама ћу разметнути, а остатком твојим долине ћу напунити.

6 Крвљу твојом напојићу земљу, у којој ти пливаш, а до наврх гора, и тобом ће потоци се напунити.

7 Кад те угасим, небо ћу застрти, и звезде на њему помрачити и сунце ћу облаком покрити, и месец неће више светлост своју дати. -

8 Ради тебе ћу сва светлила на небу помрачити а на твоју земљу пустићу таму, говори Господ Вечни.

9 Многе ћу ја народе уцвелити кад објавим пропаст твоју међу народима по земљама које не познајеш.

10 Запрепастиће се многи народи с тебе, и краљеви њихови згрозиће се од тебе, кад замахнем мачем својим пред њима.  Сви ће они за живот свој дрхтати у дан пада твога.

11 Јер овако говори Господ, Вечни: Пашће на те мач краља Вавилонског.

12 Мачем од јунака побићу твој народ, мачем најљућег између народа. Уништиће они силу египатску, и цело ће мноштво његово потрти.

13 Потрћу му стоку код вода великих, неће више нога људска њих мутити, нити ће их замутити папак животиња.

14 Стишаћу ја тад воде њихове, учинићу да потоци њихови као уље теку, говори Господ, Вечни.

15 Кад од земље египатске пустош ја учиним и када се она сасвим изопљачка, кад побијем све што у њој живи, познаће они да сам ја Господ.

16 Тужбалица је то, и рећи ће се: тужбалицу ће ову кћери народа нарицати за Египтом и за целим народом његовим, говори Господ, Вечни.

17 Дванаесте године, петнаестог дана истог месеца, реч Господња овако ми проговори:

18 Сине човечји, наричи за мноштвом египатским, и свали га, њега и кћери моћних народа у дубину земље, с онима који у јаму слазе!

19 Кога ти лепотом надвисујеш? Сиђи и лези с необрезанима!

20 Пашће усред оних који су мачем побијени. Већ је предат мач! Вуците Египат и цео народ његов!

21 Силни ће му јунаци говорити у предели Шеола, са онима што му ослонац беху. Сиђоше, легоше необрезани, мачем побијени.

22 Ту је Асирац и сав збор његов, око њега гробови његови. Сви су побијени, мачем побијени.

23 Гробови су његови у дубини јаме, а збор његов око гроба његовог. Сви су побијени, мачем побијени они који су трепет земљи живих били.

24 Онде је Елам и све мноштво његово, око њега гробови његови. Сви су побијени, мачем побијени. Сви су необрезани сишли у дубину земље, они који су трепет земље живих били, и срамоту своју носише са онима што у јаму слазе.

25 Међу мртвима му постељу наместише као и свом мноштву његовом; око њега су гробови њихови. Сви ти необрезани мачем погибоше, јер су трепет земљи живих били и срамоту своју носише са онима што у јаму слазе; метнути су међу мртве.

26 Онде су Месех, Тувал и све мноштво њихово, око њих су гробови њихови. Сви су мачем побијени ти необрезани, јер су трепет земљи живих били.

27 Али не леже са јунацима они који падоше измеђ’ необрезаних. С целим својим оружјем у Шеол сиђоше и под главе своје мачеве метнуше, а на костима њиховим безакоња беху њихова, јер су трепет јунацима на земљи живих били.

28 И ти ћеш се међу необрезанима сатрти и лежаћеш с онима који су мачем побијсни.

29 Ту су Едом, краљеви његови и сви кнезови његови, који су, и ако јунаци, метнути с онима који су мачем побијени, и леже с необрезанима, с онима који у јаму слазе.

30 Ту су сви кнезови северни и сви Сидонци који ка мртвима сиђоше. Збуњени код свег трепета јунаштва свога ови необрезани леже с онима који су мачем побијени, и срамоту своју носише к онима који у јаму слазе.

31 Видеће их Фараон и утешиће се за свим мноштвом својим, за онима од његових који су мачем побијени, и за целом војском својом, говори Господ, Вечни.

32 Јер ћу страх у земљи живих ја ширити и они ће лежати усред необрезаних, с онима који су мачем побијени, Фараон и све мноштво његово, говори Господ, Вечни.

Глава 33.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, говори синовима народа свога, и реци им: Кад на коју земљу мач пустим, и народ те земље изабере усред себе неког човека и постави га за стражара,

3 ако тај човек види мач који иде на земљу, затруби у трубу и обавести народ;

4 и ако се онај који чује труоу не узме на ум, и мач дође да га изненади, крв ће његова бити на његовој глави.

5 Он чу глас трубни, и не узе се на ум; крв ће његова бити на њему. Ако се узме на ум, сачуваће душу своју!

6 Ако стражар види мач који иде и не затруби у трубу; ако народ није обавештен, и мач дође и покоси некоме живот, тај ће погинути за своје неваљалство, али ћу ја крв његову од стражара тражити.

7 А ти, сине човечји, - ја тебе поставих стражарем над домом Израиљевим. Ти имаш да слушаш реч која из мојих уста излази, и да их опоменеш од мене.

8 Кад речем бездушнику: Бездушниче, умрећеш!, ако ти не проговориш да одвратиш бездушника од пута његова, тај ће бездушник умрети у свом неваљалству, али ћу ја од тебе крв његову тражити.

9 Али ако ти опоменеш бездушника, да га одвратиш од пута његова, а он се не одврати, он ће умрети у свом неваљалству, а ти ћеш спасти душу своју.

10 А ти, сине човечји, реци дому Израиљеву: Ви говорите: Преступи наши и греси наши на нама су, и због њих чамимо: Како бисмо живели?

11 Реци им: Жив сам ја!, говори Господ, Вечни, што ја желим није да бездушник умре, него да промени правац свог живота, и да живи. Вратите се, вратите се са злог пута свога; и зашто да мрете, доме Израиљев?

12 И ти, сине човечји, реци синовима народа свога: Праведнога неће избавити правда његова у дан преступа његова, и бездушник неће пропасти с бездушности своје у дан кад се одврати од ње, као што праведник неће моћи живети с правде своје у дан преступа свога.

13 Када речем праведнику да ће живети -, ако се он поузда у правду своју па учини неправду, сва ће се правда његова заборавити, и он ће умрети с неправде коју учини.

14 Када речем бездушнику: Погинућеш! -, ако се он обрати од греха свога и постане исправан и праведан,

15 ако он врати залог и поврати што је отео и стане ходити по уредбама животним, не чинећи безакоња, он ће живети, неће умрети.

16 Сви греси његови биће заборављени; постао је исправан и праведан; живеће.

17 Синови народа твога говоре: Пут Господњи није прав. Њихов пут није прав.

18 Ако се праведник одврати од правде своје и почини неправду, он ће умрети с тога.

19 Ако се бездушник одврати од бездушности своје и постане исправан и праведан, он ће живети с тога.

20 Ви говорите: Пут Господњи није прав. Ја ћу вама судити, свакоме по путевима његовим, доме Израиљев!

21 Дванаесте године, петог дана десетога месеца робовања нашега, дође к мени један човек који утече из Јерусалима и рече: Узе се град!

22 Рука Господња би нада мном у вече пре доласка тог избеглице, и Господ ми отвори уста кад оп дође к мени у јутро. Отворише ми се уста и не ћутах више.

23 И тад ми реч Господља овако проговори:

24 Сине човечји, они који живе у оиим рушевинама у земљи Израиљевој говоре: Аврам беше сам и он наследи ову земљу, а нас је много, и нама је дата ова земља да је држимо.

25 Зато им рсци: Овако говори Господ, Вечни: Ви једете јела своја с крвљу, ви очи своје к идолима подижете, ви крв проливате. И ви хоћете земљу да држите!

26 Ви се на мач свој ослањате, ви гадости чините, сваки од вас скврни жену ближњега свога. И ви хоћете земљу да држите!

27 Реци им: Овако говори Господ, Вечни: Жив сам ја!, они који су усред рушевина пашће до мача; они који су у пољу, од њих ћу храну зверима припремити; а они који су у градовима и у пећинама, од куге ће помрсти.

28 Од земље ћу пустош и пустињу учинити. Престаће понос силе њезине, опустеће горе Израиљеве, нико њима пролазити неће.

29 И они ће познати да сам ја Господ, кад од земље пустош и пустињу направим, због свих гадости које они починише.

30 А о теби, сине човечји, синови народа твога говоре о теби уза зидове и на вратима кућним, и кажу један другоме, сваки брату своме: Ходите и чујте каква је реч која од Господа дође.

31 И много их к теби долази, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује, јер уста њихова праве од њих предмет подругивања, и срце њихово за лакомством иде.

32 И гле ти си за њих као један пријатан певач, који има леп глас и који је вешт музици. Они слушају речи твоје, али их не извршују.

33 Кад се те ствари буду испупиле - а ето се испуњују! - познаће да је међу њима пророк био.

Глава 34.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако говори Господ, Вечни: Тешко пастирима Израиљевим, који пасу сами себе! Не требаше ли стадо да пасу пастири?

3 Претилину једосте и вуном се оденусте, класте товно, овце своје не пасосте.

4 Слабе међу њима не креписте и болесне не лечисте, рањене не завијасте, одагнане не доводисте натраг, изгубљене не тражисте, него силом и жестином господаристе над њима.

5 Оне се распршаше, јер немаше пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.

6 Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима. По свој земљи распршано је стадо моје и никог нема да се стара за њега, никог да га тражи.

7 Зато, пастири, чујте реч Господњу:

8 Жив сам ја!, говори Господ, Вечни: Што овце моје посташе плен и храна свим зверима пољским, јер немаше пастира, и пастири моји не траже оваца мојих, него пастири пасу сами себе, а оваца мојих не пасу, -

9 зато, пастири, чујте реч Господњу:

10 Овако говори Господ, Вечни: Ево ме на те пастире, тражићу овце своје из руку њихових, и нећу им више дати да овце моје пасу, и неће више они сами себе пасти; избавићу овце своје из уста њихових, и оне им неће више бити плен.

11 Јер овако говори Господ, Вечни: Ево ја ћу сам о својим овцама се старати, и ја ћу их пребројити.

12 Као што пастир прегледа стадо своје, кад је код оваца својих распршаних, тако ћу ја пребројити овце своје, и покупићу их из свих места куда се распршаше у дан облака и мрака.

13 Извешћу их из народа, покупићу их из разних земаља, и довешћу их у земљу њихову; пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи.

14 Пашћу их на доброј паши, и тор ће им бити на високим горама Израиљевим. Онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим.

15 Ја ћу пасти овце своје, и ја ћу им одмор дати, говори Господ, Вечни.

16 Тражићу изгубљену, довешћу натраг одагнану, рањену ћу завити и болесну окренити. Али ћу товну и јаку потрти. Право хоћу да их пасем.

17 А вама, овце моје, овако говори Господ, Вечни: Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца.

18 Мало ли вам је што пасете на доброј паши, па да остатак паше своје ногама својим погазите?, и што пијете бистру воду, па да остатак ногама својим мутите?

19 А моје овце да пасу што ви ногама својим изгазисте, и пију што ви ногама својим замутисте!

20 Зато овако им говори Господ, Вечни: Ево ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.

21 Што боковима и раменима отиснусте, и роговима својим бодосте све слабе овце, тако да их разагнасте,

22 зато ћу ја избавити овце своје, да не буду више плен, и судићу између овце и овце.

23 Утврдићу им једног пастнра који ће их пасти, слугу свога Давида. Он ће их пасти и биће им пастир.

24 А ја, Господ, бићу им Бог, а слуга мој Давид биће кнез међу њима. Ја, Господ, рекох.

25 С њима ћу савез мира учинити, и истребићу зле звери из земље; оне ће живети без страха у пустињи, и спаваће у шумама.

26 Учинићу од њих и од околине горе моје предмет благослова; пуштаћу кишу на време, и биће киша благослова.

27 Дрвета ће пољска рађати свој род; и оне ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам Ја Господ, кад поломим свезе јарма њиховога, и избавим их из руку оних који их заробише.

28 Оне неће више бити плен народа, и звери их земаљске неће јести, него ће живети без страха и ништа их неће плашити.

29 Подигнућу им биљку која ће постати славна; неће их више глад затирати у земљи, нити ће подносити срамоте од народа.

30 И оне ће познати да сам ја, Господ, Бог њихов, с њима, и оне, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ, Вечни.

31 А ви, овце моје, овце паше моје, ви сте људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ, Вечни.

Глава 35.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, окрени лице своје ка гори Сиру и пророкуј против ње.

3 Реци јој: Овако говори Господ, Вечни: Гневан сам на тебе, горо Сире! Дижем на те руку своју, да од тебе пустош, пустињу учиним.

4 Градове ћу твоје раскопати и пустош ћеш ти постати, и познаћеш да сам ја Господ.

5 Што си мржњу вечиту имала и мачем си својим синове Израиљеве обарала, у дан њихове тескобе, у време кад је безакоње већ при крају било. -

6 Жив сам ја! говори Господ, Вечни, крви ћу те предати и крв ће те гонити.

7 Од горе ћу Сир пустош и пустињу учинити, и истребићу и који од ње иду и који јој се враћају.

8 Напунићу горе њене лешевима; на хумовима, у долинама, и по свим потоцима твојим падаће сви мачем побијени.

9 Од тебе ћу вечну пустињу учинити, градови ће твоји пусти бити, и познаћете да сам ја Господ. 

10 Што ти рече: Моја ће два народа и две земље бити, и узећемо их па и да је Господ у њима;

11 Зато, жив сам ја!, говори Господ, Вечни, деловаћу гневом и јарошћу које у мржњи твојој ти показа на њих, и позиаће ме између себе кад им будем судио.

12 Познаћеш да сам ја, Господ, чуо све хуле твоје које си на горе Израиља рекла, говорећи: Потрвене су и нама на плен предане.

13 Узнесосте се нада мном говорима својим и множисте речи своје на ме; чуо сам.

14 Овако говори Господ, Вечни: Кад сва земља у радости буде ја ћу од тебе пустош учинити.

15 Због радости коју си имала што се опусти наслеђе дома Израиљева, ја ћу теби исто то учинити, опустећеш, горо Сир, ти и цео Едом, и познаће они да сам ја Господ.

Глава 36.

1 И ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим! Реци им: Горе Израиља, чујте реч Господњу!

2 Овако говори Господ, Вечни: Што говори душман на вас: ”Ха! Ха! Те висине вечне наше посташе!” -,

3 пророкуј и реци: Овако говори Господ, Вечни: Што вас са свих страна пустошише и прождраше, да наслеђе туђим народима постанете, и причом и ругом народа постасте,

4 зато чујте, горе Израиља, реч Господа, Вечнога! Овако говори Господ, Вечни, горама и хумовима, потоцима и долинама, пустим рушевинама, напуштеним градовима, који посташе плен и подсмех туђим околним народима,

5 овако говори Господ, Вечни: Да, у ватри љубоморе своје против туђих народа говорим и целог Едома, који земљу моју освојише с радошћу у срцу и с презиром у души, да плодове њене опљачкају.

6 Зато пророкуј за земљу Израиљеву, реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако говори Господ, Вечни: Ето у гневу своме, у јарости својој ја говорим јер срамоту подносисте од народа.

7 Зато овако говори Господ, Вечни: Ја подижем руку своју! Народи који су око вас сами ће срамоту своју носити.

8 А ви, горе Израиља, пуштаћете гране своје, носићете плоде своје мом народу Израиљу; јер ће то ускоро бити.

9 Ја ћу вама добар бити, обратићу се ја вама и бићете и рађене и засејаване.

10 Умножићу људе ја у вама, - цео дом Израиљев, - и градови ће се населити, рушевине президати.

11 Умножићу у вама људе и животиње, и намножиће се и наплодиће се, и населићу вас као што сте и пре били. Учинићу вама добра више него пре, и познаћете да сам ја Господ.

12 Ја ћу к вама доводити људе, народ свој Израиља; и они ће те населити; ти ћеш бити њихово наслеђе и нећеш их више затирати.

13 Овако говори Господ, вечни: Што вам говоре: Људе сте прождрли, затрли сте народ свој рођени, -

14 зато нећеш више људе прождирати ни народе затирати, говори Господ, Вечни;

15 и нећу дати да чујеш увреде народа, нећеш носити више срамоту народа; свог народа нећеш више затирати, говори Господ, Вечни.

16 Реч Господња овако ми проговори:

17 Сине човечји, они од дома Израиљева, кад пребиваше у својој земљи, оскврнише је својим понашањем и делима својим; понашање њихово беше преда мном као мрља жене у време своје нечистоте.

18 Тад ја излих гнев свој на њих због крви коју пролише у земљи и због идола њихових, којима је оскврнише.

19 Ја их расејах по народима, и они се разасуше по разним земљама; ја им судих према понашању њиховом и према делима њиховим.

20 Они дођоше к народима којим пођоше, и оскврнише свето име моје, тако да се за њих говораше: То је народ Господњи, из његове су земље они изишли.

21 И ја сам хтео да спасем глас светог имена свога, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.

22 Зато реци дому Израиљеву: Овако говори Господ, Вечни: Није ради вас што ја тако радим, доме Израиљев; него ради светог имена свога, које оскврнисте у народима у које дођосте.

23 Ја ђу посветити име своје, велико, које се оскврни међу народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам јаГоспод, говори Господ, Вечни, кад се посветим у вама пред њима

24 Ја ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.

25 Покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших, и од свих идола ваших.

26 Даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас; извадићу камено срце из тела вашега, и даћу вам срце од меса.

27 У вас ћу дух свој метнути и учинићу да ходите по законима мојим и наредбе моје да држите и извршите.

28 Ви ћете наставати у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете мој народ и ја ћу вама бити Бог.

29 Опростићу вас свих нечистота ваших. Дозваћу жито и умножићу га, нећу вас више глади предати.

30 Умножићу плод дрвета и род њива, да више не подносите срамоту глади међу народима.

31 Тад ћете се ви опоменути понашања свога које беше зло, и дела својих која не беху добра; ви ћете сами на себе мрзети с безакоња својих и с гадости својих.

32 Не делујем ја ради вас тако, говори Господ, Вечни, знајте то! Посрамите се и постидите се с понашања свога, доме Израиљев!

33 Овако говори Господ, Вечни: Оног дана кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу ја градове, и развалине ће се опет преградити;

34 обрађиваће се земља разривена која је била пуста пред очима свих пролазника

35 и рећи ће се: Ова земља разривена поста као врт Едемски, и градови који беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.

36 И народи који остану око вас познаће да сам ја, Господ, подигао оно што беше разваљено. Ја, Господ, рекох, и учинићу.

37 Овако говори Господ, Вечни: Ево још у чему ћу угодити дому Израиљеву, ево што ћу за њих учинити: Умножићу их људима као стадо.

38 Градови разваљени напуниће се стада људи, она стада светих, као стада која се у Јерусалим о свечаним празницима воде. И познаће они да сам ја Господ.

Глава 37.

1 Рука Господња би нада мном, и Господ ме поведе у духу, и постави ме усред једне долине која беше пуна костију.

2 Он ме проведе покрај њих, све унаоколо, и гле, врло их много бејаше по површини те долине, и оне бсјаху сасвим сухе.

3 Он ми рече: Сине човечји, хоће ли ове кости моћи да оживе? Ја одговорих: Господе, Вечни, ти то знаш.

4 Он ми рече: Пророкуј за те кости и кажи им: Кости сухе, чујте реч Господњу!

5 Овако говори Господ, Вечни, овим костима: Ево ја ћу учинити да у вас уђе дух и ви ћете живети;

6 и даћу вам жиле, учинићу да на вама нарасте месо, покрићу вас кожом, метнућу у вас дух и живећете. И познаћете да сам ја Господ.

7 Ја пророковах по наредби коју бејах примио. И како пророковах, наста неки жамор и гле, наста и покрет, и кости се приближише једне другима.

8 Погледах, и гле, по њима изиђоше жиле, нарасте месо и кожа их озго покри, али у њима не беше духа.

9 Он ми рече: Пророкуј, и проговори духу! Пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако говори Господ, Вечни: Душе, дођи од четири ветра, дуни на ове мртваце да оживе.

10 Ја пророковах по наредби коју ми он даде. И дух уђе у њих и они оживеше, и стадоше на ноге. То беше велика војска, врло велика.

11 Он ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев. Гле, оне говоре: Посахнуше кости наше, уништи се надање наше, пропадосмо!

12 Пророкуј, дакле, и реци им: Овако говори Господ, Вечни: Ево, отворићу гробове ваше, извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.

13 И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.

14 Метнућу дух свој у вас, и ви ћете живети; опет ћу вас уселити у вашу земљу, и ви ћете познати да сам ја, Господ, говорио, и деловао, говори Господ.

15 Реч Господња овако ми проговори:

16 А ти, сине човечји, узми комад дрвста и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевим, друговима његовим. Узми и други комад дрвета и напиши на њему: Јосифу, дрвету Јефремовом и свега дома Израиљева са њим удружепа.

17 Састави их један с другим да буду један сам комад, да буду састављени у твојој руци.

18 И кад ти синови народа твога реку: Хоћеш ли нам казати шта то значи?,

19 одговори им: Овако говори Господ, Вечни: Ево узећу дрво Јосифово, које је у руци Јефремовој, и племена Израиљевих која су са њим удружена; и саставићу их с дрветом Јудиним, и од њих ћу учинити једно само дрво, тако да ће бити само једно у мојој руци.

20 Дрвета на којима будеш писао биће у твојој руци пред очима њиховим.

21 И реци им: Овако говори Господ, Вечни: Ево ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, сабраћу их од свуда, и довешћу их у земљу њихову.

22 Од њих ћу учинити један народ у земљи, на горама Израиљевим; они ће сви имати једног краља, они неће више бити два народа и неће бити у два краљевства раздељени.

23 Они се неће више скврнити идолима својим, ни гадостима својим, ни свим преступима својим. Избавићу их из свих места у којима су пребивали, и у којима су грешили, и очистићу их. Они ће бити мој народ и ја ћу њима бити Бог.

24 Слуга мој Давид бнће краљ н,ихов, и сви ће имати једнога пастира. Они ће ходити по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршавати.

25 Они ће наставати у земљи коју дадох слузи своме Јакову, у којој наставаху оци ваши. У њој ће наставати они и синови њихови и синови синова њихових довека. Давид, слуга мој, биће им кнез довека.

26 Утврдићу с њима савез мира, и настаће вечан савез с њима, и утврдићу их и умножићу их, и наместићу светилиште своје усред њих за увек.

27 Мој ће стан код њих бити; ја ћу бити њихов Бог, и они ће мој народ бити.

28 И народи ће познати да сам ја, Господ, који посвећујем Израиља, кад светилиште моје буде за увек усред њих.

Глава 38.

1 Реч Господња овако ми проговори:

2 Сине човечји, окрени лице своје према Гогу, у земљи Магога, према кнезу Роша, Месеха и Тувала, и пророкуј на њ!

3 Реци: Овако говори Господ, Вечни: Гневан сам на те, Гоже, велики кнеже, Месеха и Тувала.

4 Извући ћу те и брњицу ћу ти на чељусти метнути; извешћу тебе и сву војску твоју, коње и јунаке, све сјајно одевене, силну војску с малим и великим штитовима, мачу вешту;

5 а са њима и Персијанце, Етиопљане и Путеје, све са штитовима и шљемовима;

6 Гомера и све чете његове, дом Тогармин с краја севернога, и сву војску његову, велике народе у савезу с тобом.

7 Приправи се, спреман буди, ти и цело мноштво око тебе, и буди им војвода.

8 После много дана бићеш им на челу, а у току година ићи ћеш на земљу чији ће се синови, од мача утекли, сабрати између многих народа у горе Израиљеве, одавна опустеле.Избегли из народа, сви ће они код домова својих без бриге бити.

9 Наступићеш, као вихор наступићеш, бићеш као облак што земљу покрива, ти и војска твоја, и сви многи народи са тобом.

10 Овако говори Господ, Вечни: Тога ће ти дана доћи мисли у срце и смишљаћеш зле намисли.

11 Рећи ћеш: Ићи ћу на земљу отворену, на спокојан ћу ударити народ, који је у миру у домовима својим, у кућама неограђеним, и без врата и без преворница.

12 Ићи ћу да грабим и напленим плен. Руком својом посегнућу на те развалине насељене, на народ покупљен из гуђих народа, који има стада и имања и настава на висинама земље.

13 Сава и Дедан и трговци Тарсиски и сви лавићи њихови казаће ти: Јеси ли по плен дошао? јеси ли ради плена толики народ скупио? да однесеш сребро и злато, да отераш стада, уграбиш имања, да велики плен наплениш?

14 Зато пророкуј, сине човечји, и реци Гогу: Овако говори Господ, Вечни: Да, знаћеш ти за дан кад ће народ мој Израиља живети без бриге.

15 Ти ћеш тад из земље своје полазити, с краја севернога, ти и многи народи са тобом, који коње јашу, силна војска, мноштво превелико.

16 Наступићеш на мој народ Израиља као облак што земљу покрива; а у току дана учинићу да идеш и на моју земљу, да ме познају народи кад се пред њима у теби, Гоже, ја посветим!

17 Овако говори Господ, Вечни: Ниси ли ти онај о коме давно говорих преко слуга својих, пророка Израиљевих, који су годинама прорицали да ћу те на н>их довести?

18 Тога дана, када Гог на земљу Израиља крене, говори Господ, јарост ће се моја подигнути.

19 У ревности својој и у гневу своме кажем: Тога ће се дана велики потрес појавити у земљи Израиљевој.

20 Преда мном ће задрхтати и рибе у мору и птице на небу, звери пољске а и сви гмизавци који по земљи гамижу, и сви људи на шари земаљској; горе ће се превалити, врлети ће попадати, и сви ће се бедеми срушити.

21 Мач ћу на њ ја звати по свим горама својим, говори Господ, Вечни, и мачем ће брат на брата ударити.

22 Суд ћу свој на њему кугом извршити и крвљу, бесним пљуском, камењен од града, и на Њега ћу и на војску његову, и на многе народе који су са њим; огањ и сумпор пустити.

23 Показаћу ја моћ и сву светост своју и познаће ме мноштва народа, и познаће они да сам ја Господ.

Глава 39.

1 И ти, сине човечји, пророкуј на Гога! Реци: Овако говори Господ, Вечни: Гневан сам на тебе, Гоже, велики кнеже, Месеха и Тувала.

2 Извућићу тебе и водићу те, извешћу те из северних крајева и на горе ћу те Израиљеве довести.

3 Избићу ти лук из леве руке твоје, и просућу стреле из деснице твоје.

4 Пашћеш ти на горама Израиљским, ти и цела војска твоја, и народи који ће с тобом бити; и птицама грабљивицама, и свему што крила има, и зверима пољским даћу те за храну.

5 Пашћеш ти на лице земље, јер ја то рекох, говори Господ, Вечни.

6 Огањ ћу распалити у Магогу, и међ’ онима који на острвима безбрижни седе, и познаће они да сам ја Господ.

7 Објавиће се свето име моје у народу моме Израиљу, и нећу дати више да се оскврни свето име моје, и познаће народи да сам ја Господ, Светац Израиљев.

8 Гле долази то, стиже, говори Господ, Вечни: Јер у дан за који говорих

9 излазиће становници Израиљевих градова и спалиће и предаће племену оружје и штитове мале и велике, лукове и стреле, сулице и копља, и седам ће их година на огањ ложити.

10 Неће они дрва из поља носити, нити ће га у шуми исећи, него ће оружје на огањ ложити и оплениће од оних који њих пленише, поотимаће од оних који од њих отеше, говори Господ, Вечни.

11 Тога ћу ја дана дати Гогу место за гроб у Израиљу, долину путника источно од мора. Путницима ће тај гроб пут прекидати. Ту ће се сахранити Гог и цело мноштво његово, и та ће се долина прозвати долина мноштва Гогова.

12 Дом ће их Израиљев укопати да очисти земљу, и седам ће месеци то трајати.

13 Цео ће их народ укопавати и биће му то на славу у дан кад се ја прославим, говори Господ, Вечни.

14 Изабраће људе који ће увек земљом ићи који ће помоћу путника укопавати лешеве заостале на земљи, и очистиће земљу, а седам ће их месеци пуних претраживати.

15 Проходиће они земљу и кад ко угледа кости људске, метнуће ту знак, док гробари их не укопају у долини мноштва Гогова.

16 Постојаће и град који ће се Амона*) звати. Тако ће се очистити земља

17 А ти, сине човечји, овако говори Господ, Вечни: Реци птицама и свему што крила има и свим зверима пољским: Саберите се, скупите се, и дођите са свих страна на жртву моју, коју за вас кољем, за жртву велику на горама Израиљевим! Најешћете се меса, напићете се крви!

18 Најешћете се меса од јунака напићете се крви од кнезова, јагањаца, овнова, јараца и телаца гојних из Васана.

19 До ситости ћете најести се претилине и до напитости крви се напити на гозби жртвеној коју ћу вам спремити.

20 Наситићете се за трпезом мојом меса од коња и од јунака, од јунака и од свих ратника, говори Господ, Вечни.

21 Показаћу славу своју међу народима, сви ће народи видети извршење суда мога и казне којима ће рука моја њих убити.

22 И познаће дом Израиљев да сам ја Господ, Бог њихов, у тај дан и унапред.

23 И познаће народи да је за недела своја дом Израиљев у робље одведен, и за одметање своје од мене, те ја сакрих лице своје од њих и дадох их душманима њиховим у руке, да од мача падну.

24 По њиховим гадостима и преступима учиних им, и сакрих лице своје од њих.

25 Зато овако говори Господ, Вечни: Повратићу ја сада робље Јаковљево, смиловаћу се свему дому Израиљеву, и за свето име своје ревноваћу.

26 Заборавиће они срамоту своју, и сва одметања своја од мене, када су у земљи својој безбедни наставали и никог не беше да их плаши.

27 Кад их вратим из народа, и саберем из земаља душмана њихових, посветићу се у њима пред многим народима,

28 и познаће да сам ја, Господ, Бог њихов, који их је у робље међу народе одводио, и који их опет у њихову земљу скупља. Никог више од њих нећу онде оставити;

29 нит’ћу више крити лица свога од њих, јер ћу излити дух свој на дом Израиљев, говори Господ, Вечни.

Глава 40.

1 Двадесет пете године робовања нашега, у почетку године, десетог дана од месеца, четрнаеста година после пада града, тог истог дана би нада мном рука Господња, и он ме одведе у земљу Израиљеву.

2 Одведе ме у божанственом виђењу, и постави ме на гору врло високу, на којој беше с југа као саграђен град.

3 Он ме одведе онамо, и гле, ту беше један човек који изгледаше као од бакра, и с ужем ланеним и с трском мерачком у руци он стајаше на вратима.

4 Тај ми човек рече: Сине човечји, погледај очима својим и слушај ушима својим! Узми на ум све што ћу ти показати, јер си доведен овамо да ти то покажем. Саопштићеш дому Израиљеву све што будеш видео.

5 Гле, зид спољашњи опкољаваше дом са свих страна. У руци оног човека беше трска мерачка од шест лаката, а лакат беше за педаљ дужи од обичног лакта. Он измери ширину зида, која беше од једне трске, и висину, која беше од једне трске.

6 Он пође к источним вратима и изиђе уз степенице. Он измери праг пред вратима, који имаше једну трску ширине и други праг који имаше једну трску ширине.

7 Затим измери тремове и сваки трем беше једну трску дуг и једну трску широк. Између сваког трема беше један простор од пет лаката. Праг на вратима код предсобља до врата, унутра, беше од једне трске.

8 Он измери предсобље од врата, изнутра, и беше једна трска.

9 Измери предсобље до врата које имаше осам лаката, и довратнике који имаху два лакта; предсобље од врата беше изнутра.

10 Тремови до источних врата беху три на једној а три на другој страни, све три једне мере, и једне мере беху довратници с једне и с друге стране.

11 Он измери ширину врата, која беше од десет лаката, и висину врата, која беше од тринаест лаката.

12 Пред тремовима беше простор од једног лакта с једне и с друге стране; сваки трем имаше шест лаката с једне и шест лаката с друге стране.

13 Он измери врата од крова једне до крова другог трема, и беше у ширину двадесет и пет лаката, од једног до супротног крова.

14 Он срачуна шездесет лаката за довратнике, поред којих беше једно двориште около врата.

15 Простор између улазних врата предсобља пред унутрашњим вратима беше од педесет лаката.

16 У тремовима и поред довратника беху прозори с решеткама, унутра од врата било је прозора, а у ходницима све унаоколо, изнутра, и на довратницима беху извајане палме.

17 Он ме уведе у спољашње двориште, где бејаху собе и патос украшен све унаоколо; на том патосу било је тридесет соба.

18 Патос је био поред врата и одговараше дужини врата; то беше нижи под.

19 Он измери ширину од доњих врата до унутрашњега дворишта, која беше од сто лаката к истоку и северу.

20 Он измери ширину и дужину северних врата спољашњег дворишта.

21 Тремови његови, три с једне и три с друге стране, довратнице и предсобље беху исте мере као и у првих врата: педесет лаката у дужину и двадесет и пет лаката у ширину.

22 Прозори им, лукови и палме имаху исту меру као и источна врата, а к њима се иђаше уз седам степеница пред којима беху лукови.

23 На унутрашњем дворишту беху врата према северним и источним вратима; он измери сто лаката од врата до врата.

24 Он ме одведе на јужну страну, где беху јужна врата. Он им измери тремове и лукове који имаху исту меру.

25 Ти тремови и лукови имаху прозоре унаоколо, као и други прозори, педесет лаката у дужину и двадесет и пет лаката у ширину.

26 К њима се иђаше уз седам степеница, пред којим беше предсобље; на довратницима с једне и с друге стране бејаху палме.

27 Унутрашње двориште имаше врата на јужној страни; он измери сто лаката од једних до других врата на југу.

28 Он ме кроз јужна врата уведе у унутрашње двориште. Он измери јужна врата која имаху исту меру.

29 Тремови њихови, лукови и предсобља имаху исту меру. Ти тремови и лукови имаху прозоре унаоколо за педесет лаката у дужину и двадесет и пет лаката у ширину.

30 Унаоколо бејаху лукови од двадесет и пет лаката у дужину и пет лаката у ширину.

31 Лукови њихови гледаху у спољашње двориште. На довратницима беху палме а к њима се иђаше уз осам степеница.

32 Он ме уведе у унутрашње двориште кроз источни улаз. Он измери врата која имаху исту меру.

33 Тремови његови, лукови и предсобља бејаху исте мере. Ови тремови и предсобља имаху прозоре све унаоколо за педесет лаката у дужину, и двадесет и пет лаката у ширину.

34 Лукови им допираху до спољашњег трема. На довратницима бејаху свуда палме, а к њима се иђаше уз осам степеница.

35 Он ме одведе на северна врата. Он их измери, и беху исте мере,

36 а тако исто и тремови, лукови и предсобља; они имаху прозоре унаоколо за педесет лаката у дужину и двадесет и пет лаката у ширину.

37 Предсобља допираху до спољашњег дворишта и по довратницима беху палме на једној и на другој страни, а к њима се иђаше уз осам степеница.

38 Ту бејаху тремови са отворима према довратницима тих врата, где су имале да се перу жртве паљенице.

39 У предврађу бејаху две трпезе с једне и две трпезе с друге стране да се на њима перу жртве паљенице и жртве за грех и за кривицу.

40 На једној од спољних страна, куд се улажаше, при улазу северних врата бејаху две трпезе, а на другој страни, према предврађу бејаху две трпезе;

41 четири трпезе бејаху с једне стране а четири с друге стране уз врата: осам трпеза на којима су имале да се кољу жртве.

42 Још је било четири трпеза за жртве паљенице од тесанога камена, од једног и по лакта дужине и од једног лакта висине; на њима се је имало остављати оруђе за клање жртава паљеница и других жртава.

43 Рубови од четири прста беху утврђени унаоколо куће, а на трпезе меташе се месо од жртава.

44 Изван унутрашњих врата бејаху собе за певаче, у унутрашњем дворишту. Једна беше уз северна врата и беше окренута према југу, а друга беше уз источна врата и беше окренута прсма северу.

45 Он ми рече: Ова соба која је окренута према југу јесте за свештенике који имају да чувају дом.

46 А соба што гледа у север јесте за свештенике који служе код олтара. То су синови Садокови који, између синова Левијевих, приступају ка Господу да му служе.

47 Он измери двориште које имаше сто лаката у дужину и сто лаката у ширину, на четворокут. Олтар беше пред домом.

48 Он ме одведе у предворје дома и измери довратнике предворја, и беше пет лаката с једне и пет лаката с друге стране, а врата бејаху широка три лакта с једне и три лакта с друге стране.

49 Дужина предворја беше од двадесет лаката а ширина од једанаест лаката, и к њему се иђаше уз степенице, а уз довратнике бејаху стубови, један с једне и један с друге стране.

Глава 41.

1 Он ме одведе у храм. Измери довратнике; беше шест лаката у ширину с једне и шест лаката у ширину с друге стране, према ширини завесе.

2 Ширина врата беше од десет лаката, пет лаката с једне, а пет лаката с друге стране врата. Он измери дужину храма, четрдесет лаката, и ширину, двадесет лаката.

3 Затим уђе унутра и измери довратнике, и беху од два лакта; врата беху од пет лаката, а ширина врата од седам лаката.

4 Он измери дужину од двадесет лаката и ширину од двадесет лаката на предњој страни храма, и рече ми: Ово је пресвето место.

5 Он измери зид од дома, шест лаката, а ширина побочних соба дома беше од четири лаката.

6 Побочне собе бејаху једне поред других, а беше их тридесет, на три спрата, и допираху до зида који беше саграђен за те собе унаоколо; оне се ослањаху на њ и не улажаху у зид од дома.

7 Собе имаху простор кроз који се иђаше горе, а иђаше се завојито, јер се на дом иђаше уз завојите степенице. Зато је у горњем делу био већи простор, а од доњег спрата иђаше се на горњи кроз средњи спрат.

8 Ја посматрах висину около дома. Побочне собе имаху од свог темеља једну целу трску, шест добрих лаката. Дебљина зида побочних соба беше од пет лаката.

9 Слободан простор између побочних соба дома и соба около дома

10 имаше двадесет лаката ширине унаоколо.

11 Улазак у побочне собе беше према слободном простору, један улаз према северу а један према југу; а ширина слободног простора беше од пет лаката свуда унаоколо.

12 Грађевина која беше према слободном простору, к западу, имаше седамдесет лаката у ширину, а зид те грађевине беше пет лаката дебео и двадесет лаката дуг кроз који се иђаше на горње спратове, унаоколо.

13 Он измери дом који имаше сто лаката у дужину. Празан простор, грађевина и зидови, све заједно имаше сто лаката дужине.

14 Ширина предњег дела дома и празан простор к истоку имаше сто лаката.

15 Он измери дужину грађевине пред празним простором који беше иза ње и ходнике њене на обе стране, и беше сто лаката.

16 Унутрашњост храма, спољни тремови, прагови, прозори с решеткама, ходници унаоколо, на три спрата према праговима, беху обложени дрветом свуда унаоколо.

17 Од земље до прозора изнад врата, унутрашњост дома, спољна страна његова и сав зид унаоколо, изнутра и споља, све беше по мери и украшено херувимима и палмама.

18 Једна палма беше између два херувима. Сваки херувим имаше два лица,

19 једно лице људско према палми с једне стране, и лице лавовско према другој палми с друге стране. Тако беше урађено по свему дому унаоколо.

20 Од земље до изнад врата бејаху израђени херувими и палме, тако исто и по зиду у храму.

21 Довратници у храму беху четвртасти, а тако исто и лице светилишта.

22 Олтар беше дрвен, три лакта висок и два лактадуг. Углови његови и стране његове беху од дрвета. Тај ми човек рече: То је трпеза која стоји пред Господом.

23 Храм и светилиште имали су двоја врата.

24 Врата бејаху на два крила која се обртаху, два крила у једних врата, а два у других.

25 На вратима од храма беху извајани херувими и палме, а тако исто и на зидовима, а пред спољашњим тремом беше патос дрвени.

26 Ту беше прозора са преградама и палми, с једне и с друге стране, исто као и у предсобљу и по собама од дома и по побочним собама и по поду.

Глава 42.

1 Он ме изведе на спољашње двориште према северу, и доведе ме к собама које бејаху према празном простору и према грађевини на северу.

2 С лица, код северних врата, имаше сто лаката дужине и педесет лаката ширине.

3 То беше према унутрашњем дворишту од двадесет лаката и према поду спољашњега трема, онде где бејаху ходници од три спрата.

4 Пред собама бејаше ходник од десет лаката ширине, и пролаз к њима од једног лакта; врата им бејаху према северу.

5 Горње собе бејаху уже од доњих и од средњих у згради, јер им ходници одузимаху простор.

6 Беху три спрата, али не беше стубова као у дворишту. Зато идући од земље, горње собе бејаху тешње од доњих и од средњих.

7 Спољни зид поред соба, на страни од спољашњега дворишта имаше, пред собама, педесет лаката дужине;

8 јер дужина соба поред спољашњега дворишта беше од педесет лаката.

9 Али лице храма имаше сто лаката. Испод тих соба бејаше улаз с истока, којим се улажаше у њих из спољашњега дворишта.

10 Беше соба и по ширини зида од дворишта к истоку, пред слободном страном и пред грађевином.

11 Пред њима бејаше ходник као код северних соба, једнаке дужине и једнаке ширине и излази им и распореди врата бејаху једнака.

12 Каква бејаху врата соба према југу, таква бејаху и врата на почетку ходника пред зидом на источној страни, где је био улаз.

13 Он ми рече: Северне собе и јужне собе пред слободним простором јесу свете собе, у којима свештеници који приступају ка Господу једу пресвете ствари; они ће онде остављати пресвете ствари, дарове и жртве за очишћење и за кривицу; јер је то свето место.

14 Кад свештеници буду улазили, они неће излазити из светилишта у спољашње двориште, него ће онде остављати одежде своје у којима служе, јер су свете, и облачиће друге хаљине, па ће онда излазити к народу.

15 Измеривши унутрашњи дом, он ме одведе на источна врата и измери преграду унаоколо.

16 Он измери источну страну трском мерачком, и беше пет стотина трсака унаоколо.

17 Он измери северну страну трском мерачком и беше пет стотина трсака унаоколо.

18 Измери јужну страну трском мерачком, и беше пет стотина трсака.

19 Окренувши се на западну страну он измери трском мерачком, и беше пет стотина трсака.

20 Он измери са четири стране, и зид унаоколо беше пет стотина трсака дуг и пет стотина широк. Тај зид је раздвајао свето место од непосвећенога.

Глава 43.

1 Он ме одведе к вратима која беху на источној страни.

2 И гле, слава Бога Израиљева, дохођаше од истока. Глас јој бејаше као хук велике воде, и земља се сјајише од славе његове.

3 Ово виђење бејаше као оно које видех кад дођох да затрем град; и та виђења бејаху као она која видех на реци Хевару. И ја падох на лице своје.

4 Слава Господња уђе у дом на врата која бејаху на страни од истока.

5 Тад ме дух подиже и одведе ме у унутрашњи трем. И гле, дом бејаше пун славе Господње.

6 Ја чух некога који ми проговори из дома, и један човек стајаше код мене.

7 Он ми рече: Сине човечји, ово је место престола мога, и место стопа ногу мојих. Ја ћу наставати усред синова Израиљевих довека. Дом Израиљев неће више скврнити светог имена мога, ни они ни краљеви њихови, блудом својим и лешевима краљева својих на висинама својим.

8 Они меташе праг свој до мога прага и довратнике своје до мојих довратника и преграду између мене и себе, те скврнише свето име моје гадостима које чињаху. Зато их сатрх у гневу своме.

9 Сад нек уклоне далеко од мене блуд свој и лешеве краљева својих и довека ћу усред њих наставати.

10 Ти, сине човечји, покажи дому Израиљеву овај дом, нек му измере мере и нек се постиде безакоња свога.

11 Ако се постиде понашања свога, саопшти им облик овога дома, распоред његов, изласке и уласке и све нацрте његове, и све уредбе његове, и све законе његове. Опиши им га зорно, да пазе на сав облик његов и на све уредбе, и да тако ураде.

12 Ово је закон за дом. Наврх горе, цело место које заузима унаоколо, све је то пресвето. Ето, то је закон за дом.

13 Ово је мера за олтар, на лакте, од којих је сваки за длан дужи од обичног лакта: Подножје му је лакат високо и лакат широко, а оплата на њему по крају унаоколо с педи. Таква је горња страна од олтара.

14 Од подножја на земљи до нижега појаса два лакта, а у ширину један лакат; а од мањега појаса до већега појаса четири лакта, а у ширину лакат.

15 Сам је олтар четири лакта висок, а до олтара дижу се четири рога.

16 Олтар је дванаест лаката дуг и дванаест лаката широк, четвртаст.

17 Појас му је четрнаест лаката дуг и четрнаест лаката широк на четири стране, а оплата око њега је од по лакта. Подножје му је од лакта унаоколо, а степенице су му окренуте на исток.

18 Он ми рече: Сине човечји, овако говори Господ, Вечни: Ево закона за олтар кад се он начини, да се на њему приносе жртве и да се кропи крвљу.

19 Даћеш свештеницима, Левитима, који су од рода Садокова и који приступају к мени да ми служе, говори Господ, Вечни, младо јуне за жртву за грех.

20 Узећеш од крви његове и помазаћеш четири рога од олтара, четири угла од олтара и руб унаоколо. Тако ћеш очистити олтар и учинити очишћење за њ.

21 Затим ћеш узети јунца за грех, и он ће се спалити на засебном месту у дому изван светилишта.

22 Другог дана приносићеш за грех јарца без мане; и олтар ће се очистити њим, као што је био очишћен јунцем.

23 Кад будеш свршио очишћење приносићеш младо јуне без мане и овна из стада без мане.

24 Ти ћеш их приносити пред Господом; свештеници ће посипати на њих со и принеће их на жртву паљеницу Господу.

25 Седам дана приносићеш сваки дан по једног јарца за грех; приносиће се и младо јуне и ован из стада, једно и друго без мане.

26 Седам дана чиниће се очишћење и очишћење олтара, посветиће се.

27 Кад се наврше ти дани. од осмог дана унапред, свештеници ће на олтару приносити ваше жртве паљенице и ваше жртве захвалнице. И ја ћу вам бити наклоњен, говори Господ, Вечни.

Глава 44.

1 Он ме опет одведе к спољним вратима светилишта, према истоку. Али она беху затворена.

2 И Господ ми рече: Ова ће врата бити затворена, она се неће отварати, и нико неће на њих пролазити, јер је Господ, Бог Израиљев, ушао на њих. Она ће остати затворена.

3 Што се тиче кнеза, сам ће кнез моћи ту да седне да једе хлеб пред Господом. Он ће улазити кроз предворје од ових врата и излазиће истим путем.

4 Он ме одведе к северним вратима пред дом. Ја погледах и гле, слава Господња беше напунила дом и ја падох на лице своје.

5 Господ ми рече: Сине човечји, пази срцем својим и види очима својим, и слушај ушима својим што ћу ти казати за све уредбе дома Господњега и за све законе његове. Пази срцем својим на све улазе у дом и на све излазе из светилишта.

6 Рећи ћеш бунтовницима, дому Израиљевом: Овако говори Господ, Вечни: Доста је гадости ваших, доме Израиљев!

7 Ви уведосте у моје светилиште странце срца необрезана и тла необрезана, да скврне мој дом. Ви сте приносили хлеб мој, претилину и крв свим гадостима својим, ви сте савез мој укинули.

8 Ви нисте вршили службу мог светилишта, него сте њих постављали место себе да врше службу у моме светилишту.

9 Овако говори Господ, Вечни: Ни један туђин, необрезана срца и необрезана тела, да не улази у моје светилиште, ни један од туђинаца који су међу синовима Израиљевим.

10 А Левити који одступише од мене, кад је Израиљ застранио и одвајао се од мене да иде за својим идолима, носиће казну безакоња свога.

11 Они ће бити служитељи у светилишту моме, они ће чувати врата од дома и вршиће службу у дому; они ће за народ клати жртве паљенице и друге жртве, и стајаће пред њим да му служе.

12 Зато што му служише пред идолима његовим, и што учинише да дом Израиљев упадне у грех, зато ја дижем руку своју на њих, говори Господ, Вечни, да носе казну безакоња свога.

13 Они неће приступати к мени да буду у мојој служби у свештенству, нит ће се приближити светилиштима мојим, пресветим местима мојим; они ће носити казну срамоте своје и гадости које починише.

14 Ја ћу им поверити чување дома, они ће вршити сву службу у њему, и све што треба радити у њему.

15 Али свештеници, Левити, синови Садокови, који вршише службу у мом светилишту, кад синови Израиљеви застранише далеко од мене, они ће приступати к мени да ми служе, да ми приносе претилину и крв, говори Господ, Вечни.

16 Они ће улазити у моје светилиште, приступаће к трпези мојој да ми служе, они ће бити у мојој служби.

17 Кад пређу на врата унутрашњег дворишта, они ће обући ланене одежде; они на себи неће имати ништа од вуне кад врше службу на вратима унутрашњег дворишта и у дому.

18 Они ће имати ланене капе на глави, и ланене гаће на бедрима; и неће се опасати ничим од шта би се знојили.

19 Кад буду излазили да иду на спољашње двориште к народу, они ће скинути са себе одежде у којима врше службу и оставиће их у собама светим; обући ће друге хаљине, да не освећују народ одеждама својим.

20 Они неће бријати главе, а неће нити оставити да им коса нарасте; него ће стрићи косу своју.

21 Ни један свештеник неће пити вина кад уђе у унутрашње двориште.

22 Они се неће оженити ни удовицом ни пуштеницом, но ће узети девице од рода дома Израиљева; они ће моћи узети и свештеничку удовицу.

23 Они ће учити мој народ да разликује свето од непосвећенога, и учиће га да позна разлику између онога што је нечисто и онога што је чисто.

24 Они ће бити судије у распрама и судиће по мојим законима. Они ће држати законе моје и уредбе моје у свим празницима мојим и светковаће суботе моје.

25 Свештеник се неће приближити мртвацу, да се не оскврни; он ће моћи да се оскврни само за оцем, за мајком, за сином, за кћерју, за братом и за неудатом сестром.

26 По његовом очишћењу бројиће се седам дана.

27 А у који дан уђе у светилиште, у унутрашње двориште, да служи у светилишту, принеће жртву за грех, говори Господ, Вечни.

28 Ево наслеђа које ће они имати. Ја сам наслеђе њихово. Ви им нећете дати наслеђа у Израиљу; ја ћу бити њихово наслеђе.

29 Они ће се хранити од приноса, од жртава за грех и од жртава за кривицу; и све што се у Израиљу заветује, биће за њих.

30 Првине од свих плодова и сви приноси које будете приносили подизањем, припадаће свештеницима. Ви ћете давати свештеницима првине од теста свога, да би благослов почивао на вашим домовима.

31 Свештеници неће јести ни од једне птице или животиње цркнуте или раскинуте.

Глава 45.

1 Кад будете делили коцком земљу у наслеђе, ви ћете оделити, као свети принос Господу, један део од земље двадесет и пет хиљада трсака дуг, и десет хиљада широк; он ће бити свет у целој својој површини.

2 Од тог дела узећете пет стотина трсака у дужину и пет стотина у ширину, на четворокут, и педесет лаката за слободно место унаоколо.

3 На тој површини од двадесет и пет хиљада у дужину и десет хиљада у ширину измерићеш место за светилиште, за пресвето место.

4 То је свето место у земљи; оно ће припадати свештеницима који врше службу у светилишту, који приступају ка Господу да му служе. Ту ће бити њихове куће, и то ће бити свети простор за светилиште.

5 Двадесет и пет хиљада трсака у дужину и десет хиљада у ширину биће својина Левита, служитеља дома, са двадесет соба.

6 Као својину града одредићете пет хиљада трсака у ширину и двадесет и пет хиљада у дужину, упоредо са већ одређеним светим делом. То ће бити за сав дом Израиљев.

7 За кнеза одредићете простор на две стране од светог дела и наслеђа од града, уздуж светог дела и уздуж дела од града, на западној страни према западу, а на источној страни према истоку, за једну дужину упоредо са једним од та два дела од западног до источног краја.

8 То ће бити његова земља, његова својина у Израиљу; и моји кнезови неће више тлачити мој народ, него ће они оставити земљу дому Израиљеву по племенима његовим.

9 Овако говори Господ, Вечни: Доста је, кнезови Израиљеви! Престаните са насиљем и отимањем, творите право и правду, ослободите народ мој од отимања својих, говори Господ Вечни.

10 Имајте права мерила, праву ефу и прави ват.

11 Ефа и ват да су једне мере. Ват ће садржати десети део хомора и ефа десети део хомора; мера ће се њихова одредити према хомору.

12 Сикал ће имати двадесет гера. Мина ће код вас бити од двадесет сикли, двадесет и пет сикли, и од петнаест сикли.

13 Ево приноса који ћете одвојити: Шестину ефе од хомора пшенице, и шестину ефе од хомора јечма.

14 А оно што ћете имати да дате од уља, за један ват уља, то је десети део вата од једног кора, који је једнак хомору од десет вати, јер десет вати сачињавају један хомор.

15 Једна овца на стадо од две стотине с добрих пасишта Израиљевих даће се за принос, за жртву паљеницу и за жртву захвалницу, да служи као жртва за грех, говори Господ, Вечни.

16 Сав народ у земљи требаће да одваја тај принос за кнеза Израиљева.

17 Кнез ће давати жртве паљенице, дарове и наливе на празнике, на младине, у суботе, о свим светковинама дома Израиљева. Он ће приносити жртву за грех, принос, жртву паљеницу и жртву захвалницу за очишћење за дом Израиљев.

18 Овако говори Господ, Вечни: Првог дана првога месеца узећеш младог јунца без мане и извршићеш очишћење светилишта.

19 Свештеник ће узети крви од жртве за грех и помазаће њом довратнике на дому, четири угла до појаса на олтару и довратнике од унутарњег дворишта.

20 Тако ћеш учинити и седмог дана од месеца за оне који греше нехотично или из неопрезности. Тако ћете очистити дом.

21 Четрнаестога дана првог месеца имаћете Пасху. Празник ће трајати седам дана; јешће се хлебови бесквасни.

22 Тог ће дана кнез приносити, за себе и за цео народ земље јунца на жртву за грех.

23 А за седам дана празника приносиће Господу на жртву паљеницу седам јунаца и седам овнова без мане сваког од тих седам дана, и сваког дана по једног јарца на жртву за грех.

24 Он ће додавати по једну ефу белог брашна на свако јуне и по једну ефу на сваког овна, са ином уља на сваку ефу.

25 Петнаестога дана седмог месеца, на празник, приносиће за седам дана једнаке жртве за грех, једнаке жртве паљенице и једнаке приносе са уљем.

Глава 46.

1 Овако говори Господ, Вечни: Врата унутрашњега дворишта, на источној страни, биће затворена у шест радних дана; али ће она бити отворена у дан суботе, и биће отворена на дан младине.

2 Кнез ће улазити кроз предворје спољних врата, и стаће код довратника; свештеници ће приносити његову жртву паљеницу и његову жртву захвалницу; и он ће се поклонити на прагу, па ће излазити, а врата се неће затворити до вечера.

3 Народ земље поклониће се пред Господом на улазу од истих врата у суботе и на младине.

4 Жртва паљеница коју ће кнез приносити Господу суботом, биће шест јагањаца без мане и један ован без мане;

5 а његов принос биће ефа белог брашна на овна, и колико буде хтео на јагањце, са ином уља на ефу.

6 На дан младине он ће приносити младо јуне без мане и шест јагањаца и овна, све без мане;

7 а његов принос биће једна ефа белог брашна на јунца и ефа на овна и колико буде хтео на јагањце, са ином уља на ефу.

8 Кад кнез буде улазио, он ће улазити кроз предворје од врата и одлазиће истим путем.

9 Али кад народ земље буде долазио пред Господа о празницима, онај који уђе на северна врата да се поклони, излазиће на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, излазиће на северна врата; неће се враћати на врата на која се улази, но ће се излазити на супротна врата.

10 Кнез ће улазити с њима кад они улазе, и излазиће кад они излазе.

11 О празницима и о светковинама, принос ће бити једна ефа на јунца, ефа на овна и онолико колико буде хтео на јагањце са ином уља на ефу.

12 Ако кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалницу, Господу, тад ће му се отворити врата која су на истоку и он ће припосити своју жртву паљеницу и своју жртву паљеницу и своју жртву захвалницу, као што треба да чини у дан суботни; затим ће он излазити, и пошто он изиђе затвориће се врата.

13 Приносићеш сваки дан Господу на жртву паљеницу једно јагње од године без мане; приносићеш га свако јутро.

14 Додаћеш на њ принос, свако јутро шестину ефе и трећину ина уља да се покропи бело брашно. То је принос Господу, закон ваздашњи, за увек.

15 Приносиће се свако јутро јагње и принос с уљем, на име ваздашње жртве паљенице.

16 Овако говори Господ, Вечни: Ако кнез да којему од својих синова дар од свог наслеђа, тај ће дар припадати синовима његовим, то ће бити њихова својина, као њихово наслеђе.

17 Али ако он да дар од свог наслеђа којему од својих слугу, тај ће дар бити његов до опросне године, а после ће се вратити кнезу. Само ће његови синови држати оно што им он да из свог наслеђа.

18 Кнез неће узимати ништа од наслеђа народа, он им неће одузимати што је њихово. Оно што буде дао у наслеђе својим синовима он ће узети од онога што је његово, да нико од мог народа не буде истеран са свог поседа.

19 Он ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете собе свештеника к северу. И гле ту беше једно место у дну према западу.

20 Он ми рече: Ово је место на коме ће свештеници учинити да се скуха месо жртава за кривицу и жртава за грех, и где ће учинити да се скухају приноси да се не износе у спољашње двориште и да не посвећују народ.

21 Тад ме изведе у спољашње двориште и проведе ме у четири угла од трема. И гле, у сваком углу од трема бејаше по једно двориште.

22 У четири угла од трема бејаху дворишта са сводовима од четрдесет лаката дужине и тридест лаката ширине; сва четири на угловима бејаху једне мере.

23 Један зид их опкољаваше сва четири а под тим зидом бејаху огњишта свуда у наоколо.

24 Он ми рече: Ово су кухиње у којима ће служитељи дома скухати месо од жртава народа.

Глава 47.

1 Он ме одведе опет к вратима од дома. И гле, вода излажаше испод прага од дома, ка истоку, јер лице дома беше према истоку. Вода тецијаше доле с десне стране дома, с јужне стране олтара.

2 Он ме поведе путем северних врата и проведе ме около к спољашњим вратима, путем који гледа на исток, и гле, вода тецијаше с десне стране.

3 Кад човек крену на исток, он имаше уже у руци и он измери хиљаду лаката. Он ме преведе преко воде и вода ми бејаше до чланака.

4 Он измери још хиљаду лаката и преведе ме преко воде, и вода ми бејаше до колена. Он измери још хиљаду лаката и преведе ме, а вода ми бејаше до појаса.

5 Он измери још хиљаду лаката. Ту беше поток који ја не могох прећи, јер је вода била толико дубока да требаше пливати.

6 Он ми рече: Виде ли, сине човечји? И он ме одведе на обалу од потока.

7 Кад ме врати натраг, гле, на обали од потока било је много дрвета с једне и с друге стране.

8 Он ми рече: Ова ће вода тећи к источном крају, сићи ће у равницу и утицаће у море; а кад стигне до мора, воде ће морске постати здраве.

9 Свако живо створење које се миче живеће свуда куд утиче овај поток, и биће велико мноштво риба; јер куд ова вода стигне, воде ће постати здраве, и све ће живети куд овај поток тече.

10 Рибари ће стајати на његовим обалама; од Ен-Гада до Ен-Еглаима разапињаће се мреже; биће риба сваке врсте, као рибе великога мора, и биће их врло много.

11 Баре његове и глибови његови неће бити здрави, они ће се оставити соли.

12 Крај потока, на обалама његовим, с једне и с друге стране, рашће сваковрсна дрвета родна. Лишће им неће опадати, нити ће рода на њима нестајати. Сваког ће месеца рађати нов род, јер ће вода из светилишта извирати. Род ће њихов бити за јело и лишће њихово за лек.

13 Овако говори Господ, Вечни: Ево граница земље коју ћете разделити у наслеђе дванаесторици племена Израиљевих. Јосиф ће имати два дела.

14 Имаћете је у поседу како један тако и други; јер сам се заклео подигнуте руке, да ћу је дати оцима вашим. Та ће вам земља, дакле припасти у наслеђе.

15 Ево граница те земље. На страни од севера: од великога мора, пут од Етлона до Седада,

16 Емат, Вирота, Сиврајим, између границе Дамаштанске и границе Ематске, Асаратихон, према граници Авранској;

17 тако ће граница бити од мора, Асаренан, граница Дамаштанска, Сафон на северу и граница Ематска. То је северна страна.

18 Источна страна биће Јордан између Аврана, Дамаска и Галада, и земља Израиљева; ви ћете измерити од северне границе до источнога мора. То ће бити источна страна.

19 Јужна страна, према југу, ићи ће од Тамара до воде Мериве и Кадиса, до потока према великоме мору. То ће бити јужна страна.

20 Западна страна биће велико море од границе до прекопута Емата. То ће бити западна страна.

21 Ви ћете ту земљу разделити међу собом по племенима Израиљевим.

22 Ви ћете је разделити у наслеђе коцком за себе и за странце који се баве међу вама, који изроде синове међу вама; ви ћете их гледати као и домородце међу синовима Израиљевим; они ће с вама добити наслеђе међу племенима Израиљевим.

23 Ви ћете странцу дати наслеђе у племену у коме се он бави, говори Господ, Вечни.

Глава 48.

1 Ево имена племена од севернога краја уз пут из Етлона до Емата, Асаренан, граница Дамаштанска, северно према Емату, од истока до запада: Дан, једно племе.

2 Уз границу Данову, од истока до запада: Асир, једно племе.

3 Уз границу Асирову, од истока до запада: Нефталим, једно племе.

4 Уз границу Нефталимову, од истока до запада: Манасија, једно племе.

5 Уз границу Манасијину, од истока до запада: Јефрем, једно племе.

6 Уз границу Јефремову, од истока до запада: Рувим, једно племе.

7 Уз границу Рувимову, од истока до запада: Јуда, једно племе.

8 Уз границу Јудину, од истока до запада, биће део који ћете ви одвојити, двадесет и пет хиљада трсака широк и дуг као делови од истока до запада; и светилиште ће бити усред њега.

9 Део који ћете ви одвојити за Господа имаће двадесет и пет хиљада трсака дужине и десет хиљада ширине.

10 Овај ће свети део припадати свештеницима: двадесет и пет хиљада трсака ка северу, десет хиљада ширине к западу и двадесет и пет хиљада дужине к југу; и светилиште Господње биће усред њега.

11 Он ће припадати свештеницима посвећеним, синовима Садоковим, који су вршили службу у мом светилишту, који нису застранили кад застранише синови Израиљеви, као што застранише Левити.

12 Он ће им припадати као пресвети део одвојен од дела земље одвојене уз границе Левитске.

13 Левити ће имати, уздуж границе свештеничке, двадесет и пет хиљада трсака у дужину и десет хиљада у ширину, двадесет и пет хиљада за сву дужину, а десет хиљада у ширину.

14 Они од тога неће моћи ништа ни продати ни разменити; а првине од земље се неће моћи отуђивати, јер су оне Господу посвећене.

15 Пет хиљада трсака што остаје у ширину на двадесет и пет хиљада, биће додељено граду, за станове и за предграђе; а град ће бити у средини.

16 Ево му мере: Са северне стране четири хиљаде и пет стотина, са стране јужне четири хиљаде и пет стотина, са источне стране четири хиљаде и пет стотина, а са западне стране четири хиљаде и пет стотина.

17 Град ће имати предграђе од две стотине и педесет са севера, две стотине и педесет с југа, две стотине и педесет са истока и две стотине и педесет са запада.

18 Оно што остане у дужину уз свети део, десет хиљада са истока и десет хиљада са запада, упоредо са светим делом, сачињаваће извор дохотка за издржавање оних који буду радили за град.

19 Ту земљу обрађиваће они од свих племена Израиљевих који буду радили за град.

20 Сав одељени део биће од двадесет и пет хиљада трсака у дужину према двадесет и пет хиљада у ширину. Ви ћете од тога оделити један четвороугао за својину града.

21 Оно што преостане биће за кнеза, с обе стране од светог дела и од својине града уздуж двадесет и пет хиљада трсака светог дела до источне границе, а према западу уздуж двадесет и пст хиљада трсака до западне границе, уздуж делова. То ће припадати кнезу; а свети део и светилиште дома биће у средини.

22 Тако оно што припада кнезу биће простор који иде од својине Левита и од својине града; оно што буде између границе Јуде и границе Венијаминове, припадаће кнезу.

23 Ево других племена. Од истока до запада: Венијамин, једно племе.

24 Уз границу Венијаминову, од истока до запада Симеон, једно племе.

25 Уз границу Симеонову, од истока до запада: Исахар, једно племе.

26 Уз границу Исахарову, од истока до запада: Завулон, једно племе.

27 Уз границу Завулонову, од истока до запада: Гад, једно племе.

28 Уз границу Гадову, на југ граница ће ићи од Тамара до воде Мериве на Кадис, до потока који тече у велико море.

29 То је земља коју ћете коцком разделити у наслеђе племенима Израиљевим, и то су им делови говори Господ, Вечни.

30 А ово су исходи града. Са северне стране четири хиљаде и пет стотина трсака

31 и врата градска према именима племена Израиљевих, троја врата са севера: Врата Рувимова, једна, врата Јудина, једна, врата Левијева, једна.

32 С источне стране четири хиљаде и пет стотина трсака и троја врата: Врата Јосифова, једна, врата Венијаминова, једна, врата Данова, једна.

33 С јужне стране четири хиљаде и пет стотина трсака и троја врата: Врата Симеонова, једна, врата Исахарова, једна, врата Завулонова, једна.

34 Са западне стране четири хиљаде и пет стотина трсака и троја врата: Врата Гадова, једна, врата Асирова, једна, врата Нефталимова, једна.

35 Обим: Осамнаест хиљада трсака. И од тог ће дана име граду бити: Господ је овде.