Biblija (Bakotić) : Jezekilj
| ←Jeremijine Tužbalice | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Danilo→ |
Glava 1.
[uredi]1 Tridesete godine, petoga dana četvrtoga meseca, kako bejah među robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i ja imah božanstvena viđenja.
2 Petog dana toga meseca, - pete godine od kako se zarobio kralj Joahin, -
3 reč Gospodnja progovori Jezekilju, sinu Vuzijevu, svešteniku, u zemlji Haldejskoj na reci Hevaru. Onde bi nad njim ruka Gospodnja.
4 Ja pogledah, i gle, silan vetar dođe sa severa, i gust oblak i snop plamena, koji sipaše na sve strane blistavu svetlost, u čijoj se sredini sjajiše nešto kao uglađen bakar izvađen iz ognja.
5 U sredini bejahu još četiri živa stvorenja koja na oči bejahu nalik na čoveka.
6 Svako od njih imaše četiri lica i svako je imalo četiri krila.
7 Noge im bejahu prave, a u stopalu noge im bejahu kao u teleta, i sijahu se kao uglađen bakar.
8 Pod krilima na četiri strane imahu ruke čovečje, i sva četiri imahu svoja lica i svoja krila.
9 Krila im bejahu sastavljena jedno s drugim; i ne okretahu se idući, nego svaki iđaše pravo napred.
10 Sva četiri imahu jedno lice čovečje, sva četiri jedno lice lavovsko s desne strane, sva četiri jedno lice voluvsko s leve strane, i sva četiri jedno lice orlovsko.
11 Lica im i krila bejahu razdeljena ozgo; u svakome se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva im pokrivahu telo.
12 Svako iđaše pravo napred; iđahu kud ih vođaše duh, i ne okretahu se idući.
13 Ta stvorenja izgledahu kao živo ugljevlje, kao buktinje, i taj oganj prolažaše između tih živih stvorenja, i bacaše blistavu svetlost i sevanja.
14 I ta stvorenja trčahu i vraćahu se kao munje.
15 Ja pogledah ta stvorenja i gle, na zemlji beše po jedan točak uza svako stvorenje prema četiri lica njegova.
16 Izgledom i oblikom ti točkovi bejahu kao hrisolit, i sva četiri bejahu jednaka; izgledom i oblikom bejahu kao jedan točak utisnut u drugi točak.
17 Kad iđahu, iđahu na svoje čeggiri strane i ne skretahu s puta svoga.
18 Obim i visina im bejaše strašna, a na naplatcima sva su četiri točka imala mnoštvo očiju.
19 Kad ta stvorenja iđahu, iđahu i točkovi uz njih; a kad se ta stvorenja podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi.
20 Kud ih duh gonjaše onamo iđahu, i prema njima se podizahu točkovi, jer duh tih stvorenja bejaše u točkovima.
21 Kad ona iđahu, iđahu i oni, i kad ona stajahu, stajahu i oni, i kad se ona podizahu od zemlje, podizahu se i točkovi prema njima, jer duh tih stvorenja bejaše u točkovima.
22 Iznad glava tih stvorenja bejaše kao nebo, kristalno, blistavo, razastrto ozgo, iznad glava njihovih.
23 Pod tim nebom bejahu im krila pru- žena jedno prema drugome, a imahu ih svako po dvoja koja pokrivahu telo njegovo.
24 Ja čuh huku krila njihovih kad iđahu, kao huku velike vode, kao glas Svemogućnoga, kao graju u logoru. Kad stajahu spuštahu krila.
25 Kad spuštahu krila pri zastajanju, čujaše se huka koja se odbijaše s neba iznad glava njihovih.
26 Svrh neba, iznad glava njihovih, bejaše kao kamen safir u obliku prestola, i na tom obliku prestola bejaše pojava čoveka postavljena s visine.
27 I videh nešto kao uglađen bakar, kao oganj u kome bejaše taj čovek, te sipaše zrake unaokolo. Od bedara njegovih pa do gore, od bedara njegovih pa do dole, videh kao oganj i blistavu svetlost koja ga obavijaše.
28 Kao što je duga u oblaku u dan kiše, tako bejaše izgled te blistave svetlosti koja ga obavijaše. To bejaše prava slava Gospodnja. Pred tom pojavom ja padoh na lice i čuh glas nekog koji govoraše.
Glava 2.
[uredi]1 I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge, govoriću ti.
2 Čim mi progovori, uđe u me duh i postavi me na noge, i ja slušah onoga koji mi govoraše.
3 On mi reče: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima buntovnim, koji se odmetnuše od mene. Oni i oci njihovi grešili su protiv mene do ovoga dana.
4 Šaljem te k sinovima drska obraza i uporna srca. Reci im: Ovako govori Gospod.
5 I poslušali oni ili ne poslušali, - jer su dom buntovni, - znaće da je prorok među njima.
6 I ti, sine čovečji, ne boj ih se, niti se boj njihovih reči. I ako su oko tebe čkalj i trnje i živiš među skorpijama; ne boj se njihovih reči, i ne plaši se od njih, i ako su dom buntovni.
7 Kaži im moje reči, poslušali oni ili ne poslušali, jer su odmetnici.
8 A ti, sine čovečji, slušaj što ću ti kazati! Ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni! Otvori usta svoja i pojedi ono što ću ti dati!
9 Ja pogledah, i gle, jedna ruka beše pružena k meni i ona držaše jednu knjigu savijenu.
10 On je razvi preda mnom i beše ispisana i iznutra i spolja. U njoj behu napisana tugovanja, naricanja i jadikovanja.
Glava 3.
[uredi]1 On mi reče: Sine čovečji pojedi ovo što je pred tobom, pojedi ovu knjigu i idi i govori domu Izrailjevu.
2 Ja otvorih usta i on učini da pojedem onu knjigu.
3 On mi reče: Sine čovečji, nahrani svoj trbuh i napuni utrobe svoje ovom knjigom koju ti dajem. Ja je pojedoh i ona mi beše u ustima slatka kao med.
4 On mi reče: Sine čovečji, idi k domu Izrailjevu, i govori im moje reči!
5 Jer se ne šalješ k narodu nepoznatog jezika i nerazumljivog govora, čije reči ne bi razumeo, nego k domu Izrailjevu.
6 Nije k mnogim narodima nepoznatog jezika i nerazumljivog govora, kojima ne bi reči razumeo, da te ja šaljem. Kad bih te k njima poslao, oni bi te slušali.
7 Ali te dom Izrailjev neće slušati, jer oni neće mene da slušaju, jer je sav dom Izrailjev tvrda čela i uporna srca.
8 Evo otvrdnuću tebi obraz prema njihovom obrazu, i otvrdnuću tebi čelo prema njihovome čelu.
9 Učiniću tvoje čelo kao dijamant, tvrđe od kremena. Ne boj ih se, i ako su dom buntovni.
10 On mi reče: Sine čovečji, primi u srce svoje i slušaj ušima svojim sve reči koje ću ti govoriti.
11 Idi k roblju, k sinovima svoga naroda, govori im, i poslušali oni ili ne poslušali, reci im: Ovako govori Gospod, Večiti.
12 I duh me podiže, i ja čuh za sobom žamor silnoga glasa: Blagoslovena slava Gospodnja s mesta stana njegovoga!
13 Čuh lupu krila onih živih stvorenja koja udarahu jedno o drugo, prasku točkova prema njima i veliki žamor graje.
14 Duh me podiže i odnese. Ja iđah gnevan i jarostan i ruka Gospodnja delovaše silno nada mnom.
15 Dođoh u Tel-Aviv, k roblju koje stanovaše na reci Hevaru i u mesto gde oni seđahu, i sedoh onde među njima sedam dana.
16 Posle sedam dana reč Gospodnja ovako mi progovori:
17 Sine čovečji, ja tebe postavljam kao stražu nad domom Izrailjevim. Slušaćeš reči iz usta mojih i opominjaćeš ih od moje strane.
18 Kad rečem bezdušniku: Poginućeš!, a ti ga ie opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezdušnika od zlog puta njegovog, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezdušnik umreti u svojoj neduševnosti, a ja ću od tebe tražiti krv njegovu.
19 A kad ti opomeneš bezdušnika, a on ss ne vrati od neduševnosti svoje i sa zloga puta svoga, on će umreti u bezdušnosti svojoj, a ti ćeš spasti dušu svoju.
20 Ako se pravednik odvrati od pravde svoje i uradi ono što je zlo, ja ću pred njim zamku metnuti i on će umreti; a što ga nisi opomenuo on će u svom grehu umreti i pravedna dela njegova se neće pominjati, ali ću krv njegovu ja od tebe tražiti.
21 Ako ti opomeneš pravednika da ne greši, i on ne zgreši, on će živeti, jer primi opomenu, a ti ćeš spasti dušu svoju.
22 A i tu bi nada mnom ruka Gospodnja, i on mi reče: Ustani iziđi u dolinu i onde ću govoriti s tobom.
23 Ja ustah i otidoh u dolinu; i gle, onde se pojavi slava Gospodnja, kao što je bejah video na reci Hevaru. Tada padoh na lice svoje.
24 Duh uđe u me i učini da se dignem na noge. I Gospod mi progovori, i reče: Idi i zatvori se u svoju kuću.
25 Sine čovečji, na tebe će se uža metnuti, i svezaće te njima da ne bi išao među njih.
26 Ja ću učiniti da ti jezik prione za nepce, da onemiš, i da ih ne uzmogneš karati, jer je to rod buntovan.
27 Ali kad ti progovorim, otvoriću ti usta da im kažeš: Ovako govori Gospod, Večni: Ko hoće slušati neka sluša, a ko neće slušati nek ne sluša, jer je to rod buntovan.
Glava 4.
[uredi]1 A ti, sine čovečji, uzmi opeku i metni je preda se, i izrezuj na njoj grad Jerusalim.
2 Nacrtaj oko njega opsadu i napravi kule prema njemu, i opkope okolo njega, i vojsku okolo njega, i ubojne sprave okolo njega.
3 Zatim uzmi ploču gvozdenu i metni je kao gvozden zid između sebe i grada, i okreni lice svoje prema njemu i on će biti opsednut i ti ćeš ga opsesti. Nek to bude znak domu Izrailjevu.
4 Zatim lezi na levu stranu svoju, i metni na nju bezdušnost doma Izrailjeva; koliko dana ležiš na njoj toliko ćeš nositi bezdušnost njihovu.
5 Izbrojiću ti broj dana jednak onome godina bezdušnosti njihove, trista i devedeset dana. Toliko ćeš nositi bezdušnost doma Izrailjeva.
6 Kad navršiš te dane, onda lezi na desnu stranu svoju, i nosićeš bezdušnost doma Judina četrdeset dana; dajem ti po jedan dan za svaku godinu.
7 Okrenućeš lice svoje i golu mišicu svoju prema opkoljenom Jerusalimu, i prorokovaćeš protiv njega.
8 I evo vezaću te užama da se ne prevrneš s jedne strane na drugu dokle ne navršiš dane opsade svoje.
9 Uzmi pšenice, ječma, boba, leća, prosa i krupnika, i saspi sve u jedan sud i napravi od toga sebi hleba prema broju dana u koje ćeš ležati na svojoj strani. Ješćeš ga tri stotine i devedeset dana.
10 Hrana koju ćeš jesti imaće meru od dvadeset sikli na dan; ješćeš je na obroke.
11 Voda koju ćeš piti imaće meru od šestine ina; pićeš je na obroke.
12 Ješćeš pogaču od ječma, koju ćeš ispeći na njihove oči na kalu čovečjem.
13 I Gospod reče: Tako će jesti sinovi Izrailjevi hleb svoj nečist među narodima u koje ću ih razagnati.
14 Ja rekoh: Ah, Gospode, Večni, gle, duša se moja nije oskvrnila, jer od detinjstva svoga do sada nisam jeo mrcinoga ni razdrta, niti je ušlo u usta moja meso nečisto.
15 On mi odgovori: Evo dajem ti goveđu balegu mesto čovečjega kala, da na njoj ispečeš sebi hleb.
16 Još mi reče: Sine čovečji, evo ja ću slomiti potporu u hlebu u Jerusalimu, te će jesti hleb na meru i u brizi, i piće vodu na meru i u užasu.
17 Jer će im nestati hleba i vode, i čudiće se među sobom, i smalaksaće od bezdušnosti svoje.
Glava 5.
[uredi]1 A ti, sine čovečji, uzmi nož oštar, britvu brijačku, uzmi ga i pređi njime preko glave svoje i preko brade svoje. Uzmi zatim merila i razdeli dlake.
2 Treći deo sažeži ognjem usred grada, kad se navrše dani opsade, a drugu trećinu udaraj britvom okolo njega, a trećinu razmetni u vetar, i ja ću izvući mač za njima.
3 Uzmi malo od njih i zaveži u skut svoj.
4 I od toga još uzmi i baci u oganj i sažeži ognjem. Odatle će izići oganj na sav dom Izrailjev.
5 Ovako govori Gospod, Večni: Ovo je Jerusalim koji postavih usred naroda i zemalja oko njega.
6 On prekrši zakone moje i naredbe moje, i skrivi većma nego narodi i zemlje oko njega, jer odbaci zakone moje i ne hodi po naredbama mojim.
7 Zato ovako govori Gospod, Večni: Što postaste gori od naroda koji su oko vas, ne hodiste po uredbama mojim i ne izvršiste zakone moje, pa ni po uredbama naroda koji su oko vas ne činiste,
8 zato ovako govori Gospod, Večni: Evo mene na te, i izvršiću usred tebe sudove svoje na vidiku naroda.
9 Učiniću ti što još nisam učinio, niti ću više učiniti, za sve gadosti tvoje.
10 Zato će oci jesti sinove usred tebe i sinovi će jesti oceve svoje, i navršiću na tebi sudove svoje i rasejaću u sve vetrove sav ostatak tvoj.
11 Zato sam ja živ!, govori Gospod, Večni, što si oskvrnio moje svetilište svakojakim nečistotama svojim i svakojakim gadostima svojim; zato ću ja tebe potrti, i oko moje neće žaliti, niti će se smilovati.
12 Trećina će tvojih stanovnika pomreti od kuge i izginuće od gladi usred tebe, druga će trećina pasti od mača oko tebe, a trećinu ću rasejati u sve vetrove i izvući ću mač za njima.
13 Tako će se izvršiti gnev moj i namiriću jarost svoju na njima, i zadovoljiću se, i oni će poznati da sam ja, Gospod, govorio u revnosti svojoj, kad raspalim gnev svoj nad njima.
14 Učiniću od tebe pustoš i rug među narodima koji su oko tebe, pred svakim prolaznikom.
15 Bićeš rug i sramota i primer i čudo narodima koji su oko tebe, kad izvršim sudove svoje na tebi gnevom, jarošću i ljutim kaznama, - ja, Gospod, govorim, -
16 kad pustim na vas ljute strele gladi koje smrt daju, koje ću pustiti da vas zatrem i kad navalim na vas glad i slomim vam potporu u hlebu,
17 kad pustim na vas glad i ljute zveri, koje će ti decu izesti, i kad kuga i krv prođu kroza te i kad pustim mač na te. Ja, Gospod, rekoh.
Glava 6.
[uredi]1 Reč Gospodnja progovori mi, govoreći:
2 Sine čovečji, okreni lice svoje prema gorama Izrailjevim i prorokuj protiv njih!
3 i reci: Gore Izrailjeve, čujte reč Gospoda, Večnoga! Ovako govori Gospod, Večni, gorama i humovima, stranama i dolinama: Evo ja ću na vas mač pustiti i visine vaše oboriti.
4 Raskopaće se oltari vaši, izlomiće se sunčani likovi vaši, popadaće mrtvi vaši ispred idola vaših.
5 Pobacaću leševe sinova Izrailjevih pred idole njihove, razmetnuću kosti vaše oko oltara vaših.
6 Svuda gde vi nastavate gradovi će se vaši raskopati i visine vaše pustošiti; oltari će se vaši razoriti i napustiti, idoli će se vaši izlomiti i nestaće ih; oboriće se sunčani likovi vaši, uništiće se ta dela vaša.
7 Pobijeni usred vas će popadati, i poznaćete da sam ja Gospod.
8 Ali ću od vas ostaviti ostatak koji će među narode uteći od mača, kad se po zemljama rasejete.
9 Izbeglice vaše opomenuće se mene među narodima gde će u ropstvu biti, jer ću njima ja slomiti brakolomno i neverno srce; povadiću njima oči njihove kojima su idolima ugađali. Sami će na sebe omrznuti za zla koja učiniše u svim gradovima svojim.
10 I poznaće da sam ja Gospod, i da nisam uzalud pretio da ću na njih zlo pustiti.
11 Ovako govori Gospod, Večni: Pljesni rukom, lupni nogom i reci: Jaoh! Zbog svih gadnih zala doma Izrailjeva, jer će pasti od mača, od gladi i od kuge.
12 Koji je daleko, umreće od kuge, ko je blizu, od mača će pasti, ko ostane opkoljen, izdisaće od gladi. Tako ću ja navršiti gnev svoj nad njima!
13 I poznaće da sam ja Gospod kad mrtvi njihovi budu među idolima njihovim, oko oltara njihovih na svakome humu visokome, i na svima vrhovima gorskim, i pod svakim zelenim drvetom, i pod svakim hrastom granatim, svuda gde su god mirise ugodne palili svim idolima svojim.
14 Zamahnuću rukom svojom na njih, napraviću im od zemlje goru pustoš od pustinje Divlate gde god prebivaju i poznaće da sam ja Gospod.
Glava 7.
[uredi]1 Reč Gospodnja progovori mi i reče:
2 Sine čovečji, ovako govori Gospod, Večni, za zemlju Izrailjevu: Dođe kraj! Dođe zemlji kraj na sve četiri strane.
3 Dođe ti kraj; pustiću ja gnev svoj na te, sudiću ti po putevima tvojim, i na tebe ću sve breme gradova tvojih staviti.
4 Oko te moje neće požaliti i neću se smilovati, nego ću puteve tvoje na te staviti, i gadovi tvoji biće usred tebe, i poznaćete da sam ja Gospod.
5 Ovako govori Gospod, Večni: Zlo, zlo jedinstveno! Evo ga, ide!
6 Dođe kraj, dođe kraj, na te usta, evo ide!
7 Dođe dan tvoj, stanovniče zemlje, dođe vreme, primače se dan, dan pogibli, i na gorama će umuknuti pesme!
8 Sada ću ja jarost svoju na tebe izliti, gnev svoj ću na tebi navršiti, sudiću ti po putevima tvojim, i na tebe ću sve breme gadova tvojih staviti.
9 Oko te moje neće požaliti i neću se smilovati, nego ću puteve tvoje na te staviti i gadovi tvoji biće usred tebe, i poznaćete da sam ja Gospod.
10 Evo dana! evo dođe. Dođe red tvoj! Procveta prut! Proklija sila!
11 Nasilje se kao bič bezdušnosti podiže. Nestaje njih i bučne vreve njihove i mnoštva njihova! Ne plače se za njima!
12 Dođe vreme, stiže dan! Kupac da se ne raduje, prodavac da se ne žali! Jer se gnev raspaljuje na sve mnoštvo njihovo.
13 Neće prodavac vratiti ono što je prodao ma i živ ostao; jer se neće oporeći proroštvo na sve mnoštvo njihovo, i zbog zloće svoje neće niko život svoj sačuvati.
14 Zatrubiše trube, sve je gotovo! Ali niko na boj se ne kreće, jer se gnev moj raspaljuje na sve mnoštvo njihovo.
15 Mač na polju, kuga i glad unutra! Ko je u polju, od mača će pasti, ko je u gradu, kuga i glad će ga proždreti.
16 Sklanjaju se begunci; po gorama su kao golubovi iz dolina; svi kukaju, svaki za svoju bezdušnost.
17 Sve su ruke klonule, u znoju se sva kolena rastapaju;
18 oko sebe kostret pripasuju; strah ih hvata; sva su lica zbunjena, sve su glave obrijane.
19 Srebro svoje pobacaće po ulicama, zgadiće se njima zlato njihovo; ni srebro ni zlato njihovo neće ih spasti dan gneva Gospodnjega. Neće moći duše nasititi ni trbuha svoga napuniti, jer baš to ih baci u propast njihovu.
20 Ponosni su oni na nakit svoj krasan bili, od njega su likove gadova svojih, idola svojih, načinili. Zato ću i učiniti da se zgade na nj,
21 i daću ga tuđinu na pljačku, bezdušnicima u zemlji na plen, i oskvrniće ga.
22 Odvratiću lice svoje od njih, oskvrniće se svetilište moje, razbesneli ljudi u nj će ući i oskvrniće ga.
23 Spremaj verige! Jer je zemlja puna ubistava, grad je pun nasilja.
24 Dovešću najgore između naroda da im otmu kuće njihove; prekinuću bes silnika i oskvrniće se svetilišta njihova.
25 Ide pogibija! Spasa traže, ali spasa nema!
26 Nevolja za nevoljom ih stiže i vika za vikom. Od proroka viđenja traže! Sveštenici zakona ne znaju, nestade saveta u staraca.
27 Previja se kralj, drhti knez od straha, zadrhtaše ruke u svoj zemlji narodu. Učiniću njima po putevima njihovim, sudiću im kako su zaslužili, i poznaće da sam ja Gospod.
Glava 8.
[uredi]1 Šeste godine, petog dana šestoga meseca, kad seđah u svojoj kući i preda mnom seđahu starešine Judine, pade onde na me ruka Gospoda, Večnoga.
2 Ja pogledah, i gle, tu beše pojava na oči kao čovek, a od bedara do dole beše oganj i od bedara do gore beše oganj, nešto blistavo kao uglađen bakar.
3 I pruži kao ruku i uhvati me za kosu glave moje. Duh me podiže između neba i zemlje i prenese me u božanstvenom viđenju u Jerusalim, na unutrašnja vrata prema severu, gde bejaše idol ljubomore koji draži ljubomoru Gospodnju.
4 I gle, onde beše slava Boga Izrailjeva, kako je bejah video u dolini.
5 Reče mi: Sine čovečji podigni oči k severu! Ja podigoh oči k severu, i gle, onaj idol ljubomore beše na severu od vrata od oltara, kod ulaska.
6 I reče mi: Sine čovečji, vidiš li što oni rade? Velike gadosti koje tu čini dom Izrailjev, da bih se ja udaljio od svoga svetilišta? Ali ćeš videti i još većih gadosti.
7 Tad me odvede na vrata od trema. Ja pogledah, i gle u zidu beše jedna rupa.
8 I on mi reče: Sine čovečji probij ovaj zid! Ja probih zid i gle, tu behu jedna vrata.
9 I on mi reče: Uđi i gledaj grdne gadosti koje oni tu čine!
10 Ja uđoh i pogledah. I gle, tu bejahu svakojake slike gmizavaca i gadnih životinja, i svi idoli doma Izrailjeva naslikani na zidu, svuda unaokolo.
11 Pred tim idolima stajaše sedamdeset ljudi od starešina doma Izrailjeva, među kojima beše i Jazanija sin Safanov, i svaki imaše kadionicu u ruci i podizaše se gust oblak od tamjana.
12 I on mi reče: Sine čovečji, vidiš li što u mraku rade starešine doma Izrailjeva, svaki u svojoj sobi punoj slika? Jer oni govore: Ne vidi nas Gospod, Gospod je ovu zemlju napustio.
13 I reče mi: Još ćeš videti i druge grdne gadosti koje oni čine.
14 I odvede me na vrata doma Gospodnjega, na severnu stranu. I gle, tu bejahu neke žene koje seđahu i plakahu za Tamuzom.
15 I on mi reče: Vidiš li to, sine čovečji? Videćeš i druge još veće gadosti.
16 I odvede me u unutrašnji trem doma Gospodnjega. I gle, na ulasku u hram Gospodnji, između trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima ka hramu Gospodnjemu, a licem k istoku; i oni se klanjahu suncu prema istoku.
17 I on mi reče: Vidiš li ti to, sine čovečji? Malo li je domu Judinu da čine te gadosti koje ovde čine? Treba li još da napune zemlju nasilja, i da ne prestanu da me draže? Evo, drže granu pred nosom svojim.
18 Ali ću i ja delovati u gnevu, oko će moje biti bez milosrđa i neću se smilovati; kad na moje uši zavapiju neću ih uslišiti.
Glava 9.
[uredi]1 3atim povika silnim glasom na moje uši i reče: Pristupite vi koji imate da kažnjavate grad, svaki sa svojim oružjem zatiranja u ruci.
2 I gle, šest ljudi dođe putem od gornjih vrata, sa severne strane, svaki sa svojim oružjem zatiranja u ruci. Među njima beše jedan čovek obučen u platno s divitom o pojasu. Oni se rasporediše ispred bakrenog oltara.
3 Slava Boga Izrailjeva podiže se s heruvima na kome beše, i krenu se na prag od doma. I on pozva čoveka obučena u platno koji imaše divit o pojasu.
4 Gospod mu reče: Prođi kroz grad, kroz Jerusalim, i zabeleži znak na čelo ljudima koji uzdišu i kukaju zbog svih gadosti koje se čine usred njega.
5 A drugima reče na moje uši: Prođite za njim gradom i udarajte, nek se oko vaše ne smiluje, budite bez milosrđa!
6 Pobijte i istrebite starce, mladiće, devojke, decu i žene; ali ne pristupajte k onima na kojima bude znak; a počnite od mog svetilišta. I oni počeše od starešina koji bejahu pred domom.
7 I on im reče: Oskvrnite dom i napunite tremove leševima!... Idite!... Oni iziđoše i stadoše udarati po gradu.
8 Dok oni udarahu, i ja još ostah, padoh na lice svoje i povikah: Ah! Gospode, Večni, zar ćeš uništiti sve ono što još ostaje od Izrailja, izlivši gnev svoj na Jerusalim?
9 On mi odgovori: Bezdušnost doma Izrailjeva i Judina prevelika je, i zemlja je puna krvi, i grad pun nepravde, jer oni govore: Gospod je napustio zemlju, Gospod ništa ne vidi.
10 Biću i ja bez milosti i neću imati milosrđa; dela njihova obratiću ja na glave njihove.
11 I gle, čovek obučen u platno, koji imaše divit o pojasu, javi govoreći: Učinio sam ono što si mi zapovedao.
Glava 10.
[uredi]1 Ja pogledah, i gle, na nebu koje beše iznad glava heruvima bejaše nešto kao kamen safir; iznad njih viđaše se nešto nalik na oblik prestola.
2 I Gospod reče čoveku obučenom u platno: Uđi među točkove ispod heruvima, uzmi pune pregršti žerava koje su između heruvima i razaspi na grad. I on pođe na moje oči.
3 Heruvimi bejahu s desne strane doma kad čovek uđe, i oblak napuni unutrašnji trem.
4 Slava Gospodnja podiže se s heruvima i krenu na prag od doma, i dom se napuni oblaka, i trem se napuni svetlosti slave Gospodnje.
5 Šum krila heruvimovih čujaše se do spoljašnjeg trema, kao glas Svemoćnoga Boga kad govori.
6 I Gospod dade ovu zapovest čoveku obučenom u platno: Uzmi ognja između točkova, između heruvima! I taj čovek uđe i stade kod točkova.
7 Tad jedan heruvim ispruži ruku posred heruvima k ognju koji beše među heruvimima. On ga uze i metnu ga u ruke čoveku obučenom u platno. I taj ga čovek uze i iziđe.
8 Na heruvimima viđaše se nešto kao ruka čovečja pod krilima njihovim.
9 Ja pogledah, i gle, kod heruvima bejahu četiri točka, po jedan točak kod svakog heruvima; i ti točkovi izgledahu kao kamen hrisolit.
10 Sva četiri točka izgledahu jednaka; svaki točak izgledaše da je usred drugog točka.
11 Kad se kretahu, kretahu se sva četiri, svaki na svoju stranu, i idući ne skretahu, nego kuda gledaše glava onamo iđahu bez skretanja.
12 Celo telo heruvima, i leđa i ruke i krila, beše puno očiju, a tako isto i točkovi, sva četiri točka, sve unaokolo.
13 Ja čuh da se točkovi zvahu vihor.
14 Svaki je od njih imao četiri lica: Jedno lice heruvimsko, drugo lice čovečje, treće lice lavovsko a četvrto lice orlovsko.
15 I heruvimi se podigoše u vis. To bejahu ona ista živa stvorenja koja bejah video na reci Hevaru.
16 Kad heruvimi iđahu, i točkovi se kretahu uz njih, a kad heruvimi mahahu krilima svojim da se podignu od zemlje, točkovi se ne odmicahu od njih.
17 Kad se oni ustavljahu, ustavljahu se i točkovi, a kad se oni podizahu, podizahu se i točkovi, jer duh tih živih stvorenja bejaše u njima.
18 Slava Gospodnja povuče se od praga od doma i stade iznad heruvima.
19 Heruvimi raširiše krila, i podigoše se od zemlje pred mojim očima kad se krenuše zajedno sa točkovima. Oni se ustaviše na istočnim vratima doma Gospodnjega, a slava Boga Izrailjeva beše nad njima, na visini.
20 To bejahu ona živa stvorenja koja bejah video pod Bogom Izrailjevim na reci Hevaru, i ja poznah da su to heruvimi.
21 Svaki je od njih imao četiri lica i četiri krila, a pod krilima im bejaše nešto kao ruka čovečja.
22 Lica su im bila kao ona koja bejah video na reci Hevaru; obličja im bejahu ista, bejahu oni isti; svaki iđaše pravo napred.
Glava 11.
[uredi]1 Duh me podiže i odnese me na istočna vrata doma Gospodnjega, koja gledaju na istok. I gle, na ulasku beše dvadeset i pet ljudi i među njima videh Jazaniju, sina Azurova, i Felatiju, sina Venajina, poglavice naroda.
2 I Gospod mi reče: Sine čovečji, to su ljudi koji smišljaju bezakonje, i koji daju rđave savete u ovome gradu.
3 Oni govore: Nije još vreme! Zidajmo kuće! Grad je kotao a mi smo meso.
4 Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovečji. 5 Tada duh Gospodnji pade na mene. I on mi reče: Reci: Ovako govori Gospod: Tako li vi govorite, dome Izrailjev! Znam ja misli srca vašega.
6 Umnožili ste ubistva u ovome gradu, napuniste ulice leševa.
7 Zato ovako govori Gospod, Večni: Mrtvaci vaši, koje usred njega pobaciste, to je meso, a on, to je kotao; ali ću ja vas izvesti iz njega.
8 Vi se plašite mača, ali ću ja na vas mač pustiti, govori Gospod, Večni.
9 Izvešću ja vas iz njega, tuđincima ću vas u ruke predati i na vama sud svoj izvršiti.
10 Od mača ćete pasti; na međi ću Izrailja ja vama suditi, i poznaćete da sam ja Gospod.
11 Neće vama više grad kotao biti, niti ćete meso vi u njemu biti, na međi ću Izrailja ja vama suditi,
12 i poznaćete da sam ja Gospod, po čijim uredbama ne hteste hoditi i čije zakone ne hteste vršiti, već činiste po zakonima okolnih naroda.
13 Kako prorokovah umre Felatija, sin Venajin. Ja padoh na lice svoje i povikah jakim glasom: Ah, Gospode, Večni! hoćeš li uništiti i ono što još ostade od Izrailja?
14 I reč Gospodnja progovori mi ovako:
15 Sine čovečji, tvoja su to braća, tvoja braća i tvoja rodbina i dom Izrailjev vaskoliki kojima stanovnici Jerusalimski kažu: Ostanite daleko od Gospoda, zemlja je nama u svojinu data.
16 Zato im ti reci: Ovako govori Gospod, Večni: Ako ih i odagnah daleko među narode, ako ih po zemljama rasejah, opet ću im neko vreme zaklonište biti u zemljama u koje stigoše.
17 Zato im ti reci: Ovako govori Gospod, Večni: Sabraću vas između naroda, pokupiću iz zemalja u koje se rasejaste, i daću vam zemlju Izrailjevu.
18 Tamo će oni otići i iz nje će sve idole i gadosti izbaciti.
19 Ja ću njima jedno srce dati i nov duh ću u njih ja metnuti, izvadiću iz tela njihova srce od kamena i daću im srce od mesa,
20 da sleduju sve naredbe moje, da poštuju i da vrše zakone moje, i oni će moj narod biti i njima ću ja biti Bog.
21 Ali onima kojima srce za idolima i gadovima njihovim ide, učiniću da njihova dela na njihovu glavu padnu, govori Gospod, Večni.
22 Heruvimi raširiše svoja krila praćeni od točkova; i slava Boga Izrailjeva beše nad njima na visini.
23 Slava Gospodnja podiže se usred grada i stade na gori istočno od grada.
24 Duh me podiže i odnese me u viđenju po duhu Božjemu, u Haldejsku, k roblju; i viđenje koje bejah imao iščeznu ispred mene.
25 Ja kazah roblju sve reči Gospodnje koje mi on beše objavio.
Glava 12.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, ti prebivaš usred doma buntovnika, koji imaju oči da vide, i ne vide, i uši da čuju, i ne čuju, jer je to dom buntovnika.
3 A ti, sine čovečji, spremi svoje putne stvari i idi danju, na njihove oči! Idi iz svoga mesta na drugo mesto na njihove oči; valjda će uvideti da su u domu buntovnika!
4 Iznesi svoje stvari danju, na njihove oči, kao kad se ko seli, a sam iziđi u veče na njihove oči, kao što polaze prognanici.
5 Na njihove oči probij zid i iznesi tuda svoje stvari.
6 Na njihove oči ih digni na ramena i iznesi ih dok je mrak; pokrij lice svoje i ne gledaj u zemlju. Jer ja hoću da ti budeš znamenje domu Izrailjevu.
7 Ja učinih kao što mi beše zapovedio; iznesoh svoje stvari danju, kao stvari za put, a u veče probih zid rukom, i po mraku ih iznesoh na ramenima, noseći ih na njihove oči.
8 U jutro reč Gospodnja progovori mi ovako:
9 Sine čovečji, reče li ti dom Izrailjev, taj dom buntovnika: Šta radiš?,
10 odgovori im: Ovako govori Gospod, Večni: Ovo je proroštvo za kneza koji je u Jerusalimu i za sav dom Izrailjev koji je u njemu.
11 Reci: Ja sam za vas znamenje. Kako ja učinih, tako će im biti: u izgnanstvo ići će, u roblje.
12 I knez koji je usred njih metnuće u tami prtljag svoj na leđa i otići će; zid će se probiti da se otera i lice će svoje on pokriti da ne vidi zemlju očima svojim.
13 Ali ću mu ja svoju mrežu razapeti i uhvatiće se on u moju zamku. Odvešću ga u Vavilon, u zemlju Haldejsku, al’ je neće videti, i onde će umreti.
14 I sve one oko njega koji mu pomoć daju, i svu vojsku njegovu rasejaću u sve vetrove, i izvući ću mač za njima.
15 I poznaće da sam ja Gospod kada ih po narodima rasejem i po zemljama razaspem.
16 Ali ću ostaviti od njih nekoliko ljudi, koji će spasti se od mača, od gladi i kuge, nek pričaju gadosti njihove među narodima u koje otidu, i poznaće da sam ja Gospod.
17 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
18 Sine čovečji, u strahu ćeš hleb svoj jesti i vodu ćeš svoju drhćući i u brizi piti.
19 Narodu od ove zemlje reci: Ovako govori Gospod, Večni, za stanovnike Jerusalimske u zemlji Izrailjevoj: Svoj će oni hleb u mukama jesti, i vodu svoju u strahu će piti; jer će zemlja njihova sasvim se opleniti zoog nasilja onih koji u njoj borave.
20 I raskopaće se naseljeni gradovi i pustošiće se zemlja, i poznaćete da sam ja Gospod.
21 Reč Gospodnja mi ovako progovori:
22 Sine čovečji, što znače te reči podrugljive koje govorite u zemlji Izrailja: "Prolaze dani i od svih viđenja neće ništa biti"?
23 Zato im reci: Ovako govori Gospod, Večni: Prekinuću te reči podrugljive neće se one više čuti u Izrailju. Nego im reci: Idu dani i sva će se viđenja ispuniti.
24 Jer neće više biti varljivih utvara niti lažnih proroštvi usred doma Izrailjeva.
25 Jer ću ja, Gospod, govoriti, i što rečem biće, i više se odlagati neće. Da, za vaših dana, dome buntovnički, izgovoriću i izvršiću reč, govori Gospod, Večni.
26 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
27 "Sine čovečji, evo dom Izrailjev govori: Viđenje se njegovo neće dugo izvršiti, za daleko proriče on vreme."
28 Zato im reci: Ovako govori Gospod, Večni: Izvršenje se mojih reči neće više odlagati; izvršiće se reč koju ja rečem, govori Gospod, Večni.
Glava 13.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, prorokuj protiv proroka Izrailjevih, koji prorokuju, i reci onima koji po svome srcu prorokuju: Čujte reč Gospodnju!
3 Ovako govori Gospod, Večni: Teško prorocima bezumnim koji za svojim duhom idu i ništa ne vide!
4 Kao lisica usred ruševina takvi su proroci tvoji, Izrailju!
5 Niste vi na prodor izlazili niti ste dom Izrailjev bedemom ogradili, da bi se u boju održali u dan Gospodnji.
6 Varljive su utvare njihove i lažna su proroštva njihova; govore: Gospod je rekao! A Gospod ih nije poslao, i varaju vas da će se reč njihova ispuniti.
7 Nisu li utvare vaše varljive i nisu li proroštva vaša lažna? Govorite: Gospod je rekao! A ja nisam niti reči izgovorio.
8 Zato ovako govori Gospod, Večni: Zato što varljive reči govorite i što su vam lažne utvare vaše, zato evo mene na vas, govori Gospod, Večni.
9 Ruka moja protiv proroka će biti čije su utvare varljive i proroštva lažna; neće oni biti u zboru naroda moga, neće se zapisati u knjigu doma Izrailjeva, i neće u zemlju Izrailja ući, i poznaćete da sam ja Gospod, Večni.
10 To će doći zato što oni moj narod prevariše, govoreći: Mir!, kada mira nema, i moj narod zid sazida, a oni ga krečem mažu.
11 Reci onima što krečem mažu da će se on srušiti; silan pljusak će da dođe, padaće kamenje grada velikoga i razbesneće oluja.
12 I gle, zid se ruši! Neće li vas pitati gde li je kreč kojim ga namazaste?
13 Zato ovako govori Gospod, Večni: Učiniću u gnevu svome da pobesni vihor i padaće u mom gnevu silan pljusak i padaće kamenje od grada, gnevno da potre.
14 Oboriću zid što krečem namazaste, razvaliću ga na zemlju da će mu se temelji otkriti, i srušiće se, i vi ćete u razvalinama njegovim propasti, i poznaćete da sam ja Gospod.
15 I tako ću gnev svoj navršiti na zidu i na onima koji ga krečem namazaše; i reći ću vama: Nema više zida! ni onih kojih ga namazaše,
16 proroka Izrailjevih, koji o Jerusalimu prorokuju, i imaju viđenja o miru kada mira nema, govori Gospod, Večni.
17 A ti sine čovečji pogled svoj okreni na kćeri naroda svoga koje po srcu svome prorokuju i prorokuj protiv njih.
18 I reci: Ovako govori Gospod Večni: Teško onima koji za sve lakte jastuke prave, i koprene za svačije glave, da duše prevare! Mislite li mog naroda duše prevariti, a svoje sačuvati duše?
19 Vi me pred narodom mojim sramotite za grst ječma i zalogaj hleba, ubijajući duše koje ne treba da umru, i čuvajući duše koje ne treba da žive, varajući narod moj koji sluša laž.
20 Zato ovako govori Gospod, Večni: Evo gnevan sam na jastuke vaše, kojim duše, da vam doleću, varate, i iz ruku vaših ću ih istrgnuti, i spasiću duše koje vi lovite da vama doleću.
21 I koprene vaše ja ću poderati, i spasiću narod svoj iz ruku vaših, i neće vam one zamka u rukama vašim biti, i poznaćete da sam ja Gospod.
22 Što vi srce pravednih lažima žalostite kad ga ja ne ožalostih, i krepite ruke bezdušnika da se sa svog puta zloga ne povrati i sačuva u životu,
23 nećete vi više lažnih utvara imati, i nećete više proricati; izbaviću narod svoj iz ruku vaših i poznaćete da sam ja Gospod.
Glava 14.
[uredi]1 Neki od starešina Izrailjevih dođoše k meni, i sedoše preda me.
2 I reč Gospodnja mi ovako progovori:
3 Sine čovečji, ovi ljudi nose idole svoje u srcima svojim i upiru pogled u ono što ih uvali u bezakonje. Hoću li ja dopustiti da mene zapitaju?
4 Zato im govori i reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Ko god od doma Izrailjeva nosi idole svoje u srcu svome i upire pogled u ono što ga uvali u bezakonje njegovo, pa dođe k proroku, - ja, Gospod, odgovoriću njemu u prkos mnoštvu idola njegovih,
5 da dirnem u srce one iz doma Izrailjeva koji su se otuđili od mene sa svim idolima svojim.
6 Zato reci domu Izrailjevu: Ovako govori Gospod, Večni: Obratite se i odstupite od idola svojih, odvratite lice svoje od svih gadosti svojih.
7 Jer koji god od doma Izrailjeva, ili od stranaca koji prebiva u Izrailju, odstupi od mene i nosi u srcu svome idole svoje, i upire pogled u ono što ga uvali u bezakonje njegovo, pa dođe k proroku da mene preko njega upita, njemu ću odgovoriti ja, sam Gospod.
8 I okrenuću lice svoje na tog čoveka, i učiniću od njega znamenje i predmet priče, i istrebiću ga iz naroda svoga, i znaćete da sam ja Gospod.
9 I ako bi se prorok prevario, i rekao koju reč, to sam ja, Gospod, koji ću zavesti onog proroka, i dignuću ruku svoju na nj, i istrebiću ga iz naroda svoga Izrailja.
10 Tako će obojica poneti kaznu bezakonja svoga: Kazna prorokova biće kao i kazna onoga koji ga pita,
11 da dom Izrailjev više ne zaluta daleko od mene, i da se više ne skvrne svim prestupima svojim. Tad će oni biti moj narod i ja ću biti njihov Bog, govori Gospod, Večni.
12 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
13 Sine čovečji, kad bi mi koja zemlja zgrešila čineći neveru, te bih ja digao ruku svoju na nju, i slomio joj potporu u hlebu, i pustio na nju glad, i istrebio u njoj ljude i životinje,
14 a u njoj bi bila ova tri čoveka: Noje, Danilo i Jov, oni bi pravdom svojom izbavili duše svoje, govori Gospod, Večni.
15 Ako bih pustio ljute zveri u zemlju da pokolju ljude, i ona bi opustela, da niko ne bi kroz nju mogao od zveri prolaziti,
16 a u njoj bi bila ta tri čoveka, živ sam ja!, govori Gospod, Večni, ne bi oni izbavili ni sinove ni kćeri, nego bi se sami izbavili, a zemlja bi opustela.
17 Ili kada bih na tu zemlju mač pustio i rekao: Neka mač prođe kroz tu zemlju, i kada bih istrebio u njoj ljude i životinje,
18 a u njoj bi bila ta tri čoveka, živ sam ja!, govori Gospod, Večni, ne bi oni izbavili ni sinove ni kćeri, nego bi se sami izbavili.
19 Ili kad bi na tu zemlju pustio kugu, i na nju gnev svoj pomorom izlio, da istrebim u njoj ljude i životinje,
20 a u njoj bi bili Noje, Danilo i Jov, živ sam ja!, govori Gospod, Večni, ne bi oni izbavili ni sinove ni kćeri, nego bi pravdom svojom svoje duše izbavili.
21 Da, ovako govori Gospod, Večni: I ako ću da pustim četiri ljuta biča svoja, mač, glad, ljute zveri i kugu na Jerusalim, da istrebim u njemu ljude i životinje,
22 ipak će biti jedan ostatak koji će se izbaviti, sinovi i kćeri koji će izići k vama, i vi ćete videti put njihov i dela njihova, i utešićete se za zlo koje ću pustiti na Jerusalim, za sve što ću pustiti na nj.
23 I oni će vas utešiti, kad vidite put njihov i dela njihova, i poznaćete da nisam bez razloga učinio sve ono što sam učinio u njemu, govori Gospod, Večni.
Glava 15.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, što je drvo od loze bolje od drugog drveta, što je trs od loze među drvetima šumskim?
3 Uzima li se od nje drvo da se što načini? Uzima li se od nje klin da se što o njemu obesi?
4 Gle, meće se na oganj da gori, sažiže mu oganj oba kraja a i sredina izgori. Hoće li čemu biti?
5 Gle, dok celo beše ne mogaše se ništa od njega činiti, a kako li će biti kad ga oganj proždre, i izgori? Hoće li se nešto do njega učiniti?
6 Zato ovako govori Gospod, Večni: Kao što je drvo od loze među drvetima šumskim, drvo ovo koje ja na vatru bacam, da izgori, tako ću ja stanovnike Jerusalimske baciti.
7 Odvratiću lice svoje od njih; iz ognja su izišli i oganj će ih proždreti, i poznaćete da sam ja Gospod kada lice svoje ja od njih odvratim.
8 Od zemlje njihove pustinju ću učiniti, jer neverni behu, govori Gospod, Večni.
Glava 16.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, pokaži Jerusalimu gadosti njegove.
3 I reci: Ovako govori Gospod, Večni, Jerusalimu: Poreklom i rodom ti si iz zemlje Hananske; otac ti beše Amorejac a mati Hetejka.
4 0 rođenju tvome, u dan kad si se rodila, nije ti pupak odrezan, i nisi vodom okupana da bi bila čista, niti si solju natrvena, ni u pelene povita.
5 Niko ne baci na te pogled samilosti da ti učini što od toga iz milosrđa prema tebi; nego si ti bila bačena u polje u dan rođenja svoga, 'jer si mrska bila.
6 Ja prođoh pored tebe, videh te mokru od krvi svoje, i rekoh ti: Živi u svojoj krvi!, i opet ti kažem: Živi u svojoj krvi!
7 Ja učinih da rasteš na desetine hil.ada, kao trava u polju; i ti na- raste i posta velika i dođe do savršene lepote; dojke ti se ispupiše, i kosa ti se razvi; ali ti beše gola, sasvim gola.
8 Ja prođoh pored tebe, i gle tvoje doba beše doba ljubljenja. Ja prostreh skut haljine svoje, na tebe, pokrih golotinju tvo- ju, zakleh ti se na vernost, učinih savez s tobom, govori Gospod, Večni, i ti posta moja.
9 Ja te okupah vodom, oprah krv s tebe, i pomazah te uljem.
10 Dadoh ti vezene haljine i obuću od modre kože, i opasah te tankim platnom, i svilom ts pokrih.
11 Nakitih te nakitom, metnuh ti narukvice na ruke i đerdan oko vrata;
12 metnuh ti burmu na nos i oboce u uši, i sjajan venac na glavu.
13 I ti beše okićena zlatom i srebrom, i odelo ti beše od tankoga platna i od svile i vezeno. Najbolje brašno, med i ulje beše hrana tvoja. Ti beše savršeno lepa, dostojna kraljevstva beše.
14 I razdire se glas o tebi po narodima s lepote tvoje, jer ti beše savršena sjajem mojim, koji ja metnuh na te, govori Gospod, Večni.
15 Ali se ti osloni na lepoti svoju i iskvari se s glasa svoga, te si rasipala blud svoj sa svakim koji prolažaše, i bivala si njegova
16 Uzimala si od haljina svojih i načinila sebi visine koje si kitila tkaninama od svih boja i provodila si blud na njima. Nikad nije što tako bilo niti će ikada biti!
17 Uzela si krasni nakit svoj od zlata i od srebra, koji ti ja dadoh, i načinila si sebi muške likove i provodila si blud s njima.
18 Uzela si vezene haljine svoje i zaodela si ih, i pred te likove stavila si ulje moje i tamjan moj.
19 I hleb moj koji ti ja dadoh, najbolje brašno i ulje i med kojima te hranjah, postavila si pred njih na miris ugodni. Evo što se dogodi, govori Gospod, Večni.
20 Uzimala si sinove svoje i kćeri svoje koje si rodila, i njima si ih žrtvovala da im za hranu služe. Nije li dosta bilo bluda tvoga?
21 Ti si i sinove moje klala i davala ih da se na njihovu slavu kroz oganj provedu.
22 I usred svih gadosti svojih i bluda svoga nisi se opominjala vremena mladosti svoje, kad si bila gola, sasvim gola i mokrado krvi svoje.
23 I posle svih zlodela svojih, - teško, teško tebi!, govori Gospod, Večni, -
24 sagradila si sebi kuće bludničke i načinila si sebi visine na svakom trgu;
25 na svakoj rasputici načinila si sebi visine, obeščastila si svoju lepotu i podavala se svakom prolazniku, i umnožila si blud svoj.
26 Provodila si blud s Egipćanima, susedima svojim snažna tela, i umnožila si blud svoj, da bi me nadražila.
27 I gle, ja digoh ruku svoju na te, i umalih deo koji bejah tebi odredio, i predah te na volju neprijateljica tvojih, kćeri Filistejskih, koje pocrveneše od zločinačkog ponašanja tvoga.
28 Provodila si blud s Asircima, jer ne bejaše jošte zadovoljena; provodila si blud s njima i još se nisi nasitila.
29 Umnožila si blud svoj u zemlji Hananskoj pa čak i u Haldeji, i ni tako se nisi nasitila.
30 Kakvu si slabost u srcu imala, govori Gospod, Večni, da učiniš sve što najgora bludnica čini?
31 Kad si gradila bludničke kuće svoje na svakoj rasputnici i na svakom trgu dizala visine svoje, nisi bila ni kao bludnica koja ište platu svoju.
32 Ti si bila brakolomna žena, koja prima tuđince mesto muža svoga.
33 Svakoj se bludnici plaća, a ti si darivala sve ljubavnike svoje, poklonima si ih dobijala, da ih u bludu svome od svih strana sebi mamiš.
34 Ti si bila suprotnost dugih bludnica, jer tebe ne tražahu, i plaćajući u mesto da primaš platu, postala si suprotnostdrugih bludnica.
35 Zato, bludnice, čuj reč Gospodnju!
36 Ovako govori Gospod, Večni: Što se blago tvoje prosu i što se u bludu tvome otkrivala golotinja tvoja tvojim milosnicima i svim gadnim idolima tvo- jim, a za krv sinova tvojih, koje si im dala,
37 zato evo ja ću skupiti, sve milosnike tvoje s kojima si se milovala, i sve koje si volela, i sve koje si mrzela, - skupiću ih sve oko tebe, i otkriću im golotinju tvoju, da vide svu golotinju tvoju.
38 I sudiću ti kao što se sudi brakolomnim ženama, i onima koje krv prolivaju, i učiniću od tebs krva- vu žrtvu jarosti i ljubomore.
39 Predaću te njima u ruke i oni će razoriti kuće tvoje bludničke, i raskopaće visine tvoje, i svući će haljine s tebe, uzeće ti krasni nakit, i ostaviće te golu, sasvim golu.
40 Oni će dovesti na te narod, kamenovaće te i izbošće te mačevima;
41 i popaliće kuće tvoje, i izvršiće na tebi sud pred mnogim ženama. Tako ću ja učiniti kraj bestidnosti tvojoj; i nećsš više plate davati.
42 Namiriću gnev svoj nad to- bom, i nećeš ti više biti predmet moje ljubo- more; umiriću se i neću više gnevan biti.
43 Zato što se nisi opominjala vremena mladosti svoje, nego si me izazvala svim tim delima, zato ću ja evo okrenuti postupanje tvoje na tvoju glavu, govori Gospod, Večni, i nećeš više činiti zlodela sa svim gadostima svojim.
44 Gle, svi oni koji poslovice spominju, primenjivaće na te poslovicu: Kakva mati, takva kći!
45 Ti si kći matere svoje, koja je odbila muža svoga i decu svoju; ti si sestra svojih sestara, koje su odbile sinove svoje i decu svoju. Mati vam beše Hetejka, a otac Amorejac.
46 Starija sestra tvoja, koja ti je s desne strane, to je Samarija s kćerkama svojim, a mlađa sestra tvoja, koja ti je s leve strane, to je Sodom sa kćerkama svojim.
47 A ti nisi samo njihovim putem hodila i iste nji-hove gadosti načinila, - to ti je malo bilo, - nego si bila pokvarenija od njih na svim putevima svojim.
48 Živ sam ja!, govori Gospod, Večni, sestra tvoja Sodom i kćeri njezine nisu činile ono što si činila ti i kćeri tvoje.
49 Evo koji je bio zločin Sodoma, sestre tvoje! Ona beše besna, ona življaše u izobilju i u bezbrižnome miru, ona i kćeri njezine, i ne pomagahu siromahu i ubogome.
50 One postadoše besne i činiše gadosti preda mnom. Ja sam ih uništio kad sam to video.
51 Samarija nije počinila ni polovinu od tvojih greha; tvoje su gadosti bile mnogobrojnije od njezinih, i ti si opravdala sestre svoje svim gadostima koje si počinila.
52 I ti, koja si osuđivala sestre svoje, snosi sramotu svoju za grehe svoje, kojima si postala grđa od njih, da one izgledaju pravednije od tebe; stidi se i snosi sramotu svoju, jer si ti opravdala sestre svoje.
53 Ja ću vratiti njihovo roblje, roblje Sodomsko i kćeri njezinih i roblje Samarijsko i kćeri njezinih, i tvoje roblje između njih,
54 da trpiš sramotu svoju, i da pocrveniš zbog svega onoga što si učinila, postajući za njih predmet utehe.
55 Sestre tvoje, Sodom i kćeri njezine, i Samarija i kćeri njezine povratiće se kao što su bile; i povratićeš se i ti i kćeri tvoje kao što ste bile.
56 Ne pominjaše li usta tvoja Sodom u vreme oholosti tvoje,
57 pre nego se otkri zloća tvoja, kad si primila uvrede kćeri Sirije i cele okoline njene, kćeri Filisteja koji te sa svih strana sramotiše?
58 Ti nosiš zločinstva svoja i gadosti svoje, govori Gospod.
59 Jer ovako govori Gospod, Večni: Učiniću ti kao što si ti činila, ti koja si prezrela zakletvu prekršivši savez.
60 Ali ću se ja setiti saveza svoga s tobom u vreme mladosti tvoje, i utvrdiću s tobom večan savez.
61 Tada ćeš se opomenuti ponašanja svoga, postidećeš se kad primiš sestre svoje, starije i mlađe. Ja ću ti ih dati za kćeri, ali ne po tvome savezu.
62 Ja ću utvrditi svoj savez s tobom i poznaćeš da sam ja Gospod,
63 da se opomeneš prošlosti i da se zbuniš kad ti oprostim sve ono što si učinila, govori Gospod, Večni.
Glava 17.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, zagoneni zagonetku i izloži poređenje domu Izrailjevu.
3 Reci: Ovako govori Gospod, Večni: Orao veliki, širokih krila, dugih pera, pun perja, šaren dođe na Livan i uze vrh od kedra.
4 Odlomi vrh od mladih grana njego-vih, i odnese ga u zemlju prometnu, i ostavi ga u gradu trgovačkom.
5 I uze i rasad iz one zemlje i postavi ga na dobru njivu; metnu ga kod obilate vode i posadi ga kao sadnicu.
6 Taj rasad izniće i posta bujna loza, ali niska; mladice joj se pružahu ka orlu, a žile bejahu pod njom; posta loza i pusti mladice i grane.
7 Bejaše drugi orao veliki, širokih krila i pun perja. I gle s mesta gde beše posađena okrenuta loza žudno k njemu žile svoje, i pruži k njemu grane svoje da bi je zalivao.
8 Ona beše posađena u dobroj zemlji, kod obilne vode, da pusti grane i donese rod, i da postane krasna loza.
9 Reci: Ovako govori Gospod, Večni: Hoće li napredovati? Neće li joj prvi orao počupati žile i rod joj oblomiti, da se posuši, da joj se sve grane koje je pustila posuše? I neće trebati ni mnogo sile ni mnogo naroda da je iz korena iščupa.
10 Eto, posađena je; hoće li napredovati?, i neće li se sasvim posušiti čim je se vetar istočni dohvati. Posušiće se, u brazdi gde je posađena.
11 Reč Gospodnja mi ovako progovori:
12 Kaži domu buntovnome: Ne znate li šta ovo ziači? Reci: Evo kralj Vavilonski pođe u Jerusalim i uze mu kralja i knezove, i odvede ih sa sobom u Va- vilon.
13 On uze jednoga od kraljevskoga roda, učini savez s njim, zakle ga, i uze i odvede velikaše iz zemlje,
14 da bi se kraljevstvo unizilo, i da se ne bi moglo podignuti, nego da bi se držalo saveza i bilo mu verno.
15 Ali se on odmetnu od njega poslav galsnike svoje u Egipat da mu da konja i veliki broj ljudi. Hoće li uspeti onaj koji tako učini, hoće li uteći? On je prekršio savez, i on da utekne!
16 Živ sam ja!, govori Gospod, Večni, u mestu kralja koji ga je zakraljio, prema kome je prestupio zakletvu i savez prekršio, kod njega će on u Vavilon umreti.
17 Faraon neće ići s velikom vojskom i s velikim narodom da mu pomogne u ratu, kad se budu iskopali opkopi i podigle kule, da se mnogi narod pogubi.
18 On prestupi zakletvu, on prekrši savez; on beše dao ruku svoju, i čini sve to; on neće uteći!
19 Zato ovako govori Gospod, Večni: Živ sam ja! Moju zakletvu on prestupi i moj savez prekrši. Obratiću ja to na glavu njegovu.
20 Razapeću ja nad njim mrežu svoju, i uhvatiće se u zamku moju; odvešću ga u Vavilon, i onde ću se suditi s njim za bezakonje koje mi učini.
21 Svi izbegli od sve vojske njegove pašće od mača, a koji ostanu raspršaće se u sve vetrove i poznaćete da sam ja, Gospod, govorio.
22 Ovako govori Gospod, Večni: Ja ću, ja, uzeti vrh od visokoga kedra i posadiću ga; odlomiću grančicu sa vrha od mladih grana njegovih i posadiću je na gori visokoj i uzdignutoj.
23 Posadiću je na visokoj gori Izrailjevoj, i ona će pustiti grane i doneće rod, i postaće krasan kedar. Sve će vrste ptica odmarati se pod njim, sve što krila ima odmaraće se u hladu grana njegovih.
24 I sva će drveta poljska poznati da ja, Gospod, snizih visoko drvo i uzvisih nisko drvo, posuših zeleno drvo i učinih da ozeleni suho drvo. Ja, Gospod, rekoh, i učiniću.
Glava 18.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Zašto govorite ovu poslovicu u zemlji Izrailjevoj: Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima zubi trnu?
3 Živ sam ja!, govori Gospod, Večni: Nećete više govoriti tu poslovicu u Izrailju.
4 Gle, sve su duše moje, kako duša očina tako i duša sinovlja moja je; duša koja zgreši ona će umreti:
5 Ko je pravedan i vrši pravednosti i pravdu,
6 na gorama ne jede i ne podiže očiju svojih ka idolima doma Izrailjeva, i ne obeščasti žene bližnjega svoga, i ne ide k ženi u vreme njene nečistote,
7 i nikome ne čini nasilja, i vraća zalog dužniku svome, i ništa ne otima, i od hleba svoga daje gladnome i odeva golog,
8 i ne daje na dobit i ne uzima kamate; ko usteže ruku svoju od nepravde i pravo sudi između jednog čoveka i drugog;
9 ko po zakonima mojim hodi i drži naredbe moje, radeći verno, - taj je pravedan i on će zaista živeti, govori Gospod, Večni.
10 Ako on ima sina koji je svirep, koji krv proliva ili počini tako što;
11 ako taj sin ne sleduje ni u čemu ponašanje oca svoga, nego jede po gorama, ženu bžžnjega svoga obeščasti,
12 siromahu i ubogome nasilje čini, otima, zaloga ne vraća, i ka idolima podiže oči svoje i počini gadosti,
13 daje na dobit i uzima kamate: hoće li taj sin živeti? Neće živeti. Učinio je sve te gadosti: nek umre i neka krv njegova na njega padne!
14 Ali ako koji čovek ima sina koji vidi sve grehe oca svoga, vidi ih i ne čini onako;
15 ako taj sin ne jede na gorama, niti očiju svojih podiže ka idolima doma Izrailjeva, ženu bližnjega svoga ne obeščasti,
16 nikome ne čini nasilja, zaloga ne uzima, ništa ne otima, da je hleba svoga gladnome i gologa odeva;
17 ako on usteže ruku svoju od nepravde ne uzima dobiti ni kamata; ako vrši zakone moje i po naredbama mojim hodi, taj neće umreti za bezakonje oca svoga, u istinu će živeti.
18 I otac njegov koji je činio nasilje, otimao od brata svoga i činio ono što nije dobro u narodu svome, on će umreti za bezakonje svoje.
19 Vi govorite: Zašto da ne nosi bezakonja oca svoga? Zato što je sin radio po pravu i po pravednosti, zato što je držao i vršio zakone moje, on će živeti.
20 Duša koja zgreši to je ona koja će umreti. Sin neće nositi bezakonja oca svoga, i otac neće nositi bezakonja sina svoga. Na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezdušniku bezdušnost njegova.
21 Ako se bezdušnik odvrati od svih greha koje učini, i drži sve zakons moje, i vrši pravo i pravdu, on će živeti, on nsće umreti.
22 Sva bezakonja koja počšš bpće zaboravljena, i on će živsti zbog pravde koju je vršio.
23 Ono što ja želim je li da bezduppšk umre?, govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojnh i da živn?
24 Ako se pravednik odvrati od pravde svoje i čini nepravdu, ako radi sve gadosti, koje čini bezdušnik, hoće li on živeti? Zaboraviće se na svu pravednost njegovu, jer se podao bezdušnosti i grehu, i zato će on umreti.
25 Vi govorite: Put Gospodnji nije prav. Čujte dome Izrailjev! Je li moj put koji nije prav? Nisu li naprotiv vaši putevi nepravi?
26 Ako se pravednik odvrati od pravde svoje i čini nepravdu, i umre za to, on umire za nepravdu koju je počinio.
27 Ako se bezdušnik odvrati od svih bezdušnosti kojeje počinio, on će živeti, neće umreti.
28 Ako otvori oči i odvrati se od svih bezdušnosti koje je počinio, on će živeti, neće umreti.
29 Dom Izrailjev govori: Put Gospodnji nije prav. Je li moj put koji nije prav, dome Izrailjev? Nisu li naprotiv vaši putevi nepravi?
30 Zato ću ja vama suditi svakome po putevima njegovim, dome Izrailjev, govori Gospod, Večni. Obratite se i odstupite od svih prestupa svojih, da vam bezakonje ne bude uzrok vašeg propadanja.
31 Odbacite od sebe sva bezakonja kojima ste zgrešili; načinite sebi novo srce i nov duh. Zašto da umrete, dome Izrailjev?
32 Jer ja ne želim smrt onoga koji umire govori Gospod, Večni. Obratite se, dakle, i živite
Glava 19.
[uredi]1 A ti nariči za knezovima Izrailjevim i reci:
2 Šta li beše mater tvoja? Lavica. Među lavovima ležaše, među lavovima mlade svoje hranjaše.
3 I othrani jedno malo svoje, koje posta mladi lav, koji nauči razdirati plen, i on ljude proždre.
4 Čuše za nj narodi, i on se uhvati u jamu njihovu; na nozdrve brnjicu mu metnuše i odvedoše ga u zemlju egipatsku.
5 Kad lavica vide da ga zalud čeka, i da nada njezina je vara, uze drugo malo svoje i od njega mladog lava učini.
6 On pođe s lavovima i posta mladi lav, i nauči razdirati plen, i on ljude proždre.
7 I on obi dvore njihove i gradove zatre njihove, i cela se zemlja opustoši i sve što u njoj beše na viku rike njegove.
8 Ustaše na nj narodi s okolnih zemalja, i mreže mu svoje razapeše, i on se uhvati u jamu njihovu.
9 Metnuše mu brnjicu na nozdrve, u kavez ga strpaše i odvedoše ga kralju Vavilonskom, i vodiše u grad utvrđen, da se više glas njegov ne čuje po gorama Izrailjevim.
10 Majka tvoja, kao i ti, ličila je lozi usađenoj pokraj vode žive. Rodna je bila i granata od obilja vode žive.
11 Imala je jedrih grana za palice vladarske a rastom se svojim uzvisi iznad svih najjačih grana; svi je zbog visine njene gledahu i zbog mnogih grana njezinih.
12 Al’ ona bi odjednom gnevno iščupana i na zemlju bačena, i ustoka joj rod osuši: polomiše se i posušiše se jedre grane njezine, oganj ih proždre.
13 A sada je ona u pustinji posađena, u zemlji suhoj i bezvodnoj.
14 Oganj izbi iz njezinih grana i rod njezin proždre. Ona više nema jedrih grana za palicu vladarsku. To je naricanje, i biće naricanje.
Glava 20.
[uredi]1 Sedme godine, desetog dana petoga meseca, dođoše neki od starešina Izrailjevih da upitaju Gospoda, i sedoše preda mnom.
2 I reč Gospodnja ovako mi progovori:
3 Sine čovečji, govori starešinama Izrailjevim, i reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Dođoste li da me pitate? Živ sam ja! neđete me pitati govori Gospod, Večni.
4 Hoćeš li da im sudiš? Hoćeš li da im sudiš, sine čovečji? Pokaži im gadosti otaca njihovih.
5 Reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Onog dana kad izabrah Izrailja, ja ispružih ruku svoju k potomstvu doma Jakovljeva, i pokazah se njima u zemlji egipatskoj; ja ispružih ruku svoju k njima, govoreći: Ja sam Gospod, Bog vaš.
6 Toga dana ispružih ruku svoju k njima, da ih odvedem iz zemlje egipatske u zemlju koju bejah izabrao za njih, u zemlju u kojoj teče mleko i med, u najlepšu od svih zemalja.
7 Ja im rekoh: Odbacite, svaki, gadosti koje privlače poglede vaše i nemojte se skvrniti o idole egipatske. Ja sam Gospod, Bog vaš.
8 Ali se oni odvrgoše od mene i ne hteše me poslušati. Ni jedan ne odbaci gadosti isprsd očiju svojih, i ne ostaviše idola egipatskih. Ja htedoh izliti jarost svoju na njih, da iscrpim na njima gnev svoj usred zemlje egipatske.
9 Ali ja ipak delah radi imena svoga, da se ono neoskvrni pred očima naroda među kojima oni behu, usred kojih im se ja pokazah da ih izvedem iz zemlje egipatske.
10 I izvedoh ih iz zemlje egipatske i odvedoh ih u pustinju.
11 Ja im dadoh zakone svoje i objavih im naredbe svoje, koje čovek treba da vrši da bi po njima živeo.
12 Ja im dadoh i subote svoje, kao znak između mene i njih, da bi znali da sam ja, Gospod, koji ih posvećuje.
13 Ali se dom Izrailjev odvrže od mene u pustinji; ne hodiše po zakonima mojim i odbaciše naredbe moje, koje čovek treba da vrši da bi po njima živeo, i grdno skvrniše subote moje. Htedoh da izlijem gnev svoj na njih u pustinji, da ih istrebim.
14 Ali ipak delah radi imena svoga, da se ono ne oskvrni pred očima naroda, pred kojima ih izvedoh.
15 U pustinji ja ispružih ruku svoju k njima, da ih ne odvsdem u zemlju koju im bejah odredio, u zemlju u kojoj teče med i mleko, u najlepšu od svih zemalja,
16 i to zato što odbaciše zakone moje, što ne hodaše po naredbama mojim i subote moje oskvrniše, jer se srce njihovo ne udalji od idola njihovih.
17 Ali ja imah za njih pogled milosrđa, i ne istrebih ih i ne zatrah u pustinji.
18 Ja rekoh sinovima njihovim u pustinji: Ne idite po uredbama otaca svojih, ne držite zakone njihove, i ne skvrnite se idolima njihovim.
19 Ja sam Gospod, Bog vaš. Po mojim zakonima hodite i moje naredbe držite i izvršujte.
20 Svetkujte subote moje, i neka one budu znamenje između mene i vas, da se pozna da sam ja, Gospod, Bog vaš.
21 Ali se sinovi odvrgoše od mene. Ne hodiše po zakonima mojim i ne držaše naredbe moje, koje čovek treba da vrši da bi po njima živeo, i skvrniše subote moje. Ja htedoh da izlijem jarost svoju na njih, i da iscrpim gnev svoj na njima u pustinji.
22 Ali ja trgoh ruku svoju i delah radi imena svoga, da se ono ne oskvrni pred očima naroda pred kojima ih izvedoh.
23 U pustinji ja još ispružih ruku svoju k njima, da ih rasejem po narodima i razaspem po zemljama,
24 jer ne vršahu zakone moje, odbacivahu uredbe moje i skvrnjahu subote moje, i upravljahu oči svoje k idolima otaca svojih.
25 Ja im dadoh i uredbe koje ne behu dobre i naredbe po kojima ne mogahu živeti.
26 Ja ih oskvrnih prinosima njihovim kad propuštahu kroz oganj sve što beše prvo- rođeno; ja ih htedoh tako kazniti i učiniti da poznaju da sam ja Gospod.
27 Zato govori domu Izrailjevu, sine čovečji, i reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Oci me vaši jošte uvrediše, pokazujući mi se neverni.
28 Ja ih odvedoh u zemlju za koju se bejah zakleo da ću im je dati, a oni bacahu oči na svaki hum visoki i na svako drvo granato, i one prinosiše žrtve svoje, i prinosiše prinose svoje kojima me dražahu, i pališe tamjan na ugodan miris i livaše nalive svoje.
29 Ja im rekoh: Šta su te visine na koje idete? I osta im ime visina do danas.
30 Zato reci domu Izrailjevu: Ovako govori Gospod, Večni: Ne skvrnite li se vi kao i oci vaši, i ne provodite li blud pored gadosti njihovih?
31 Prinoseći prinose svoje, provodeći sinove svoje kroz oganj, ne skvrnite li se o sve idole svoje još i dandanas, i mene li ćete upitati, dome Izrailjev? Živ sam ja!; govori Gospod, Večni, nećete me upitati!
32 Neće se videti da se ispunjuje ono što vi zamišljate kad govorite: Hoćemo da budemo kao i narodi, kao i porodice drugih zemalja, hoćemo da služimo drvetu i kamenju.
33 Živ sam ja!, govori Gospod, Večni. Kraljevaću nad vama rukom krepkom i mišicom podignutom, i izlivajući gnev svoj.
34 Izvešću vas iz naroda i sabraću vas iz zemalja po kojima ste rasejani rukom krepkom i mišicom podignutom, i izlivajući gnev svoj.
35 Odvešću vas u pustinju naroda, i onde ću vam suditi licem k licu.
36 Kao što se sudih s ocima vašim u pustinji zemlje egipatske, tako ću se suditi s vama govori Gospod, Večni.
37 I učiniću da prođete ispod štapa i staviću vas u sveze saveza.
38 Odlučiću između vas odmetnike i one koji su neverni prema meni; izvešću ih iz zemlje u kojoj su tuđini, ali oni neće ući u zemlju Izrailjevu. I poznaćete da sam ja Gospod.
39 A vi, dome Izrailjev, ovako govori Gospod, Večni: Idite, služite i dalje svaki idolima svojim! Ali posle toga vi ćete me slušati i nećete više skvrniti ime moje sveto prinosima svojim i idolima svojim.
40 Jer na mojoj gori svetoj, na visokoj gori Izrailjevoj, govori Gospod, Večni, onde će mi služiti sav dom Izrailjev, svi koji se u zemlji nađu. Onde ću ja milostivo primiti, onde ću ja iskati prinose vaše, prvine od darova vaših i sve što mi vi posvetite.
41 Ja ću vas primiti kao tamjan ugodnog mirisa, kad vas izvedem iz naroda i saberem iz zemalja u kojima ste rasejani i ja ću biti posvećen po vama pred očima naroda.
42 I poznaćete da sam ja Gospod, kad vas dovedem u zemlju Izrailjevu, u zemlju za koju se zakleh da ću je dati ocima vašim,
43 onde ćete se vi opominjati ponašanja svoga i svih dela svojih kojima se oskvrniste; i sami ćete biti sebi mrski zbog svih nedela koja ste počinili.
44 I poznaćete da sam ja Gospod, kad budem delao za vas radi imena svoga, a ne nikako prema vašem rđavom ponašanju i prema opakim delima vašim, dome Izrailjev, govori Gospod, Večni.
Glava 21.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, okreni lice svoje na Jug i govori protiv Juga! Prorokuj na šumu u južnome polju.
3 Reci šumi južnoj: Poslušaj reč Gospodnju! Ovako govori Gospod, Večni: Evo ću ja oganj raspaliti u tebi koji će svako drvo zeleno i svako drvo suho proždreti. Plamen razgoreli neće se ugasiti, i svako će lice izgoreti od njega, odjuga do severa.
4 Svako će telo videti da sam ga ja zapalio, i neće se ugasiti.
5 Ja rekoh: Ah, Gospode, Večni! Oni kažu za me: Ne priča li on samo priče?
6 I reč Gospodnja ovako mi progovori:
7 Sine čovečji, okreni lice svoje na Jerusalim i govori protiv svetih mesta, i prorokuj protiv zemlje Izrailjeve.
8 Reci zemlji Izrailjevoj: Ovako govori Gospod: Gle, gnevan sam na tebe, izvadiću mač svoj iz korica i istreoiću iz tebe i pravednog i bezdušnog.
9 Zato što ja hoću iz tebe istrebiti i pravednog i bezdušnog, zato će moj mač izići iz korica svojih da pobije svako telo odjuga do severa.
10 I poznaće svako telo da sam ja, Gospod, istrgao mač svoj iz korica njegovih i više se on neće vratiti.
11 A ti, sine čovečji, zakukaj! Polomljenih grudi, s čemerom u duši, zakukaj pred očima njihovim!
12 A ako ti reku: Zašto cviliš? Odgovori im: Za glas koji ide... Sva će srca ustreptati, sve će ruke smalaksati, svi će duhovi klonuti, sva će se kolena u znoju rastopiti... Evo ide, evo stiže! govori Gospod, Večni.
13 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
14 Sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako govori Gospod: Reci: Mač! mač! Oštar je, blista se!
15 Za klanje je on naoštren, svetao je da zaseva... Hoćemo l’ se radovati? Palica mog sina mrzi svako drvo...
16 Datjeda se ugladi da ga ruka uhvati; oštar je mač, blista se da naoruža ruku onom koji zatire.
17 Vrisni i zaridaj, sine čovečji! jer je on na narod moj istrgnut, na knezove Izrailjeve; maču predani su oni sa svim narodom mojim. Lupni po bedru!
18 Jest, izvršiće se to! I šta će biti propadne li palica koja na sve mrzi?, govori Gospod, Večni.
19 A ti, sine čovečji, prorokuj i zaplješti rukama. I neka se dva i tri puta množe udarci od mača! Mač je ovo klanja, mač velikoga klanja, mač koji njih goni
20 da zadrhte srcaod straha da se množe žrtve! Na sva ću ih vrata mačem udariti. Ah! Spremljen je da seva, oštar je da kolje!
21 Zamahni silom svojom, na desno kreni! Stoj!, Na levo idi! Oštricom svojom na sve strane udaraj!
22 A i ja ću rukama zapljeskati, i svoju ću jarost namiriti. Ja sam, Gospod, koji govorim.
23 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
24 Sine čovečji, nacrtaj dva puta kud će da prođe mač kralja Vavilonskoga; oba treba iz jedne zemlje da izlaze. Stavi znak, stavi ga gde počinjs put koji vodi u neki grad.
25 Nacrtaj put kojim će mač doći na Ravu sinova Amonovih, i drugi kojim će doći u Judeju, na tvrdi Jerusalim.
26 Jer je kralj Vavilonski na rasputnici, gde počinju dva puta, da upita znamenja. On trese strele, pita terafime, posmatra jetru.
27 Na desno mu sudbina pokazuje Jerusalim gde će namestiti bojne sprave, izdati zapovesti za pokolj, i podignuti viku bojnu. Namestiće se bojne sprave prema vratima, načiniće se opkopi, pogradiće se kule.
28 Oni tu vide samo zaludno vračanje, oni koji su mu zakletve potvrdili. Ali se on opominje bezakonja njihova, i oni će se uhvatiti.
29 Zato ovako govori Gospod, Večni: Zato što napominjete svoje bezakonje, otkrivajući prestupe svoje, objavljujući grehe svoje u svim dslima svojim, zato što ih dozvaste na pamet, bićete uhvaćeni rukom njegovom.
30 A ti neosvećeni, rđavi kneže Izrailjsv čiji dan dolazi kad je bezakonje došlo svome kraju,
31 ovako govori Gospod, Večni: Skinuće ti se tijara i oteće ti se venac. Svršeno je! Uzvisiće se ono što je uniženo i uniziće se ono što je uzvišeno.
32 Ja ću od toga napraviti ruševinu, ruševinu, ruševinu. Ali se to neće dogoditi nego pri dolasku onoga kome pripada sud i kome ću ga ja predati.
33 A ti, sine čovečji, prorokuj i reci: Ovako govori Gospod, Večni, za sinove Amonove i za njihovu sramotu. Reci: Mač, mač je izvučen, uglađen da kolje, da zatire, da seva!
34 Usred tvojih taštih viđenja i tvojih lažnih proroštvi, baciće te on među leševe bezdušnika, čiji dan dolazi kad je bezdušnost pri kraju svome.
35 Vrati mač svoj u korice! Ja ću tebi suditi u mestu gde si se začeo, u zemlji u kojoj si se rodio.
36 Ja ću na tebe gnev svoj izliti, dunuću na te ognjem jarosti svoje, predaću te u ruke ljudi koji proždiru, koji jednako zatiru.
37 Oganj će te iscediti; krv će tvoja posred zemlje teći, i niko te neće spominjati. Jer sam ja, Gospod, progovorio.
Glava 22.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 A ti, sine čovečji, hoćeš li suditi, hoćeš li suditi gradu krvničkome? Predoči mu sve gadosti njegove.
3 Reci: Ovako govori Gospod, Večni: Grade koji prolivaš krv usred sebe, da i tvoj dan dođe, i praviš sebi idole da se skvrniš!
4 Ti si kriv s krvi koju si prolio, i oskvrnio si se o idole koje si pravio. Tako si ti učinio da se uskore dani tvoji, i došao si kraju godina svojih. Zato te činim predmetom ruženja među narodima i podsmeha u svim zemljama.
5 I oni koji su blizu tebe, i oni koji su daleko do tebe, smejaće se tebi, koji si gadan po imenu i pun pometnje.
6 Gle, usred tebe svi knezovi Izrailjevi ulažu silu svoju da krv proliju.
7 Usred tebe preziru se otac i mater, čini se krivo strancu, ugnjetuju se siroče i udovica.
8 Ti prezireš svetilišta moja, ti skvrniš subote moje.
9 U tebi su klevetnici za prolivanje krvi; kod tebe se na gorama jede; usred tebe se zločini čine.
10 Usred tebe se očina golotinja otkriva, usred tebe se ženi sila čini u vreme nečistote njene.
11 Usred tebe svaki gadosti čini sa ženom bližnjega svoga; svaki se skvrni silovanjem snahe svoje, svaki obešćašćuje sestru svoju, kćer oca svoga.
12 Kod tebe se nagrade primaju za pro- livanje krvi; ti tražiš dobitke i kamate, ti silom bližnjega svoga pleniš, a mene zaboravljaš, govori GospodVečni.
13 Evo ja pljeskam rukama zbog nahalnosti koju si imao i zbog krvi što se usred tebe proli.
14 Hoće li ostati čvrsto srce tvoje, hoće li ruke tvoje snagu imati u dane kad budem ja delao na te? Ja, Gospod, progovorih, i delaću.
15 Ja ću te rasejati po narodima i razasuti po zemljama, i uradiću da nestane nečistote tvoje u tebi.
16 Bićeš skvrnjavan samim sobom pred narodima, i poznaćeš da sam ja Gospod.
17 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
18 Sine čovečji, dom Izrailjev posta mi kao troska; svi su bakar, kositer, gvožđe, olovo u peći; troske su od srebra.
19 Zato ovako govori Gospod, Večni: Zato što vi svi postaste kao troska, gle pokupiću vas usred Jerusalima.
20 Kao što se kupi srebro, bakar, gvožđe, olovo i kositsr u peći, te se raspali oganj da se istope, tako ću ja vas pokupiti u gnevu svome i u jarosti svojoj, i baciću vas u peć da vas rastopim.
21 Potkupiću vas i raspaliću oko vas oganj gneva svoga i is- topićete se usred Jerusalima.
22 Kao što se srebro u peći topi, tako ćete se vi istopiti u njemu. I poznaćete da sam ja, Gospod, izlio gnsv svoj na vas.
23 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
24 Sine čovečji, kaži Jerusalimu: Ti si zemlja koja nije očišćena, na koju ne pada kiša u dan gneva.
25 Proroci njegovi zaveriše se u njemu kao lav koji riče i grabi plen; žderu duše, otimaju blago i dragocenosti, umnožavaju udovice usred njega.
26 Sveštenici njegovi prestupaju zakon moj i skvrne svetilišta moja, ne” razlikuju sveto od neosvećenoga i ne raspoznaju nečisto od čistoga, kriju oči svoje od subota mojih, i ja bivam oskvrnjen usred njih.
27 Poglavice su njegove usred njega kao vuci koji grabe plen; oni krv prolivaju i gube duše, da zasite nahalnost svoju.
28 Proroci njegovi imaju za njega lepak od kreča, tašta viđenja i lažna proročanstva; oni govore: Ovako govori Gospod, Večni, - a Gospod im ne progovori.
29 Narod iz zemlje predaje se nasilju, otima, ugnjetava ubogoga i siromaha i strancu krivo čini.
30 Ja tražim među njima čoveka koji bi podigao zid, i stao na prodoru preda me u korist zemlje, da je ne zatrem; ali ga ne nalazim.
31 Ja ću na njih izliti gnev svoj, istrebiću ih ognjem jarosti svoje, obratiću dela njihova na glavu njihovu, govori Gospod, Večni.
Glava 23.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, dve su žene bile, kćeri jedne majke.
3 One se u Egiptu bludu predaše, u mladosti svojoj bludu se predaše. Onde su im grudi dodirnute, zgnječene im dojke devojačke.
4 Starija se zvaše Ola, sestra njena Oliva. Obadve moje behu, i sinove i kćeri rodiše. Ola, to je Samarija, Oliva, to je Jerusalim.
5 Ola me izneveri, za draganima upali se svojim, za Asircima, susedima svojim
6 u odela plava odevenim, knezovima i vlastelima, mladim i lepim vitezovima na konjima.
7 Ona s njima bludu se predade, sa najlepšim Asirskim momcima, i oskvrni se sa svima za kojima se upaljivaše, oskvrni se sa svim idolima njihovim.
8 A ni s Egipćanima ne okani se bluda svoga, koji ležahu sa njom u mladosti njenoj i dojke joj devojačke dodirnuše i sa njome blud provodiše.
9 Zato je ja predah milosnicima njezinim u ruke, u ruke Asircima, za kojima se upaljivaše.
10 I oni otkriše golotinju njenu, uzeše joj sinove i kćeri a nju mačem ubiše. I ona iziđe na glas među ženama kada beše na njoj sud izvršen.
11 Sestra njena Oliva to vide, i još gore od nje se upaljivaše, gori beše njezin blud i od bluda sestre njene.
12 Ona se upali za sinovima Asirskim knezovima i vlastelima, susedima svojim, krasno odevenim vitezovima koji konje jašu i koji svi lepi i mladi behu.
13 I ja videh da se ona oskvrni i da obe istim putem krenuše.
14 I ova još gori blud provede. Ona vide slike ljudi na zidovima slike Haldejaca crveno bojadisane,
15 s pojasima okolo bedara, sa šarenim čalmama na glavi, koji svi kao knezovi izgledahu, i sinove Vavilona predstavljahu iz Haldejske, iz zemlje njihove.
16 I upali se za njima čim ih vide, i glasnike posla njima u Haldeju.
17 I uđoše ka njoj sinovi iz Vavilona da ljubavnu postelju sa njom dele, i oni je bludom svojim oskvrniše. Oskvrni se ona s njima pa se odvrati od njih srce njeno.
18 Ona svoju bestidnost razgoli, ona otkri golotinju svoju, i srce se moje odvrati od nje, kao što se srce moje odvrati od sestre njene.
19 I svoj blud ona umnoži sećajući se dana mladosti svoje kada olud provodi u zemlji egipatskoj.
20 Ona se za bestidnicima upali kojima je telo kao u magarca bilo a pristupanje kao konjsko pristupanje.
21 Setila si se zlodela mladosti svoje kad su tebi dojke Egipćani dirali zarad tvojih devojačkih grudi.
22 Zato, Olivo, ovako govori Gospod, Večni, evo ja na teoe milosnike tvoje dražim od kojih se srce tvoje odvratilo. Od svih strana ih ja kupim na te:
23 Sinove iz Vavilona i iz se Haldeje, plemiće, knezove i gazde, i sve sinove Asirske sa njima, mlade i krasne, sve knezove i vlastele, vitezove slavne koji konje jašu.
24 Oni na teoe s oružjem, s kolima i s točkovima idu i sa mnoštvom naroda; sa velikim i malim štitovima i sa kacigama dižu se oni sa svih strana na te. Njima ću te predati da ti sude i sudiće ti po svome zakonu.
25 Ja izlivam jarost svoju na te i ona će besneti na te. Nos i uši odseći će tebi i što ostane od tebe pod mač će da ide. Uzeće ti i kćeri i sinove tvoje,
26 odneće ti i haljine tvoje, uzeće ti nakit kojim se krasiš.
27 Zlodelima tvojim kraj ću učiniti i svom bludu tvome u zemlji egipatskoj. K njima nećeš više oči svoje upraviti niti ćeš ti više na Egipat misliti.
28 Jer ovako govori Gospod, Večni: Evo dajem te u ruke onima koje ti mrziš u ruke onima od kojih se srce tvoje odvratilo.
29 I oni će tebe mržnjom susretati i sve blago tvoje od tebe uzeti, i golu će tebe, sasvim golu, ostaviti; otkriće se tad sramota bestidnosti tvoje, od zlodela tvojih i od bluda tvoga.
30 To će da te snađe jer si provodila blud po narodima, jer si se oskvrnila o idole njihove.
31 Hodila si putem sestre svoje i ja njen pehar u ruku ti mećem.
32 Ovako govori Gospod Večni: Ispićeš ti pehar sestre svoje koliko je širok i dubok, i on će tebe naruženom i sramotnom učiniti. Mnogo on bere.
33 Napunićeš se zanosa i bola; to je pehar muke i zatiranja, pehar sestre tvoje Samarije.
34 Ispićeš ga, ispraznićeš ga, razbićeš ga u komade i grudi ćeš svoje pokidati, - jer ja tako rekoh, govori Gospod, Večni.
35 Zato ovako govori Gospod, Večni: Zato što si me zaboravila, što si mene iza leđa svojih bacila, zato nosi kaznu bluda svoga i zlodela svojih!
36 Reče mi Gospod: Sine čovečji, hoćeš li ti Oli i Olivi suditi? Pokaži im gadosti njihove!
37 Brakolomne behu i krv im je na rukama, preljubu su s’ idolima svojim učinile, i decu što mi rodiše kroz oganj pustiše da im hranu od njih zgotovljuju.
38 Evo što mi još učiniše: svetilište moje istog dana oskvrniše, i subote moje skrnaviše.
39 Idolima svojim zaklaše sinove moje i tog istog dana u svetilište moje uđoše da ga oskvrne. To su one u mom domu učinile.
40 U daleke zemlje po ljude poslaše, glasnike im slaše, i oni im dođoše. Za njih si se okupala i mazala oči svoje i nakitom svojim kitila,
41 i na odar ukrašen si sela pred kojim je sto postavljen, i na njega si ti postavila tamjan moj i ulje moje.
42 Ču se vika veseloga mnoštva, i usred te gomile od ljudi dozvani su Saveji iz pustinje, koji su tim dvema sestrama grivne na ruke i prekrasne vence na glave metali.
43 Ja rekoh za onu što ostare u preljubi, hoće li ona još blud provoditi i hoće li k njoj se dolaziti?
44 I dolazilo se k njoj kao ka bludnici; tako se išlo k Oli i k Olivi, tim rđavim ženama.
45 Ali će njima suditi ljudi pravednici, kao što se brakolomnim ženama sudi, kao što se onima sudi koji krv prolivaju, jer su brakolomne, i krv im je na rukama.
46 Zato ovako govori Gospod, Večni: Na njih ću ja mnoštvo dovesti ljudi i predaću ih užasu i pljački.
47 Ti će ljudi njih kamenovati i mačem iseći; pobiće im sinove i kćeri i kuće njihove ognjem će popaliti.
48 I tako ću ukinuti zločin ja u zemlji, i sve će se žene naučiti i neće kao vi zločin učiniti.
49 Vaše će zločinstvo na vas pasti i vi ćete nositi greh idola svojih, i poznaćete da sam ja Gospod, Večni.
Glava 24.
[uredi]1 Devete godine, desetoga dana dssstog meseca reč Gospodnja ovako mi progovori.
2 Sine čovečji, zapiši broj ovoga dana; u taj isti dan dolazi kralj Vavilonski na Jerusalim.
3 Izloži poređenje, domu buntovnome i reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Pristavi kotao, pristavi i nalij u nj vode.
4 Složi u nj delove, sve dobre delove, stegno i pleće, i napuni ga najboljih kostiju.
5 Uzmi najbolje iz stada, i naloži drva ispod kotla, i uzvari dobro da se i kosti raskuhaju u njemu.
6 Zato ovako govori Gospod, Večni: Teško gradu krvničkome, kotlu punom rđe, s koga rđa se ne skida! Povadi delove jedan za drugim, a da se ne baci kocka za to.
7 Jer je krv koju je prolio usred njega; na go kamen metnuo je, ne proli je na zemlju da se prahom pokrije.
8 Da pokažem gnev svoj, da se osvetim, izlio sam ja na go kamen krv njegovu, da se ne pokrije.
9 Zato ovako govori Gospod, Večni: Teško gradu krvničkome! I ja ću veliki oganj naložiti.
10 Nanesi drva, raspali vatru, iskuhaj dobro meso, i začini ga, kosti neka izgore.
11 Metni zatim prazan kotao na žeravu da se ugreje i da se bakar njegov usija, da se nečistota njegova u njemu stopi i da izgori rđa njegova.
12 Svaki Je napor uzaludan, rđa, koje je puna, ne skida se; rđa će se samo ognjem skinuti.
13 Zločin je u tvojoj nečistoti, jer sam ja hteo da te očistim, ali se ti ne hte očistiti; ti se nećeš više očistiti od nečistote svoje, dokle ne iscrpim gnev svoj nad tobom.
14 Ja, Gospod, rekoh; to će doći, i ja ću to izvršiti; neću ja ustuknuti, i neću imati ni milosrđa ni pokajanja. Sudiće ti se po ponašanju tvome i po delima tvojim, govori Gospod, Večni.
15 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
16 Sine čovečji, evo dižem ti naglom smrću ono što ti je uživanje očiju tvojih. Nećeš kukati, nećeš plakati, nećeš suza roiiti.
17 U tajnosti uzdiši, ne uzimaj žalost za mrtvim, metni na glavu čalmu i obuću svoju obuj na noge, brade svoje ne pokrij, hleba tuđega ne jedi.
18 Ja bejah u jutru govorio narodu, a žena moja umre mi u veče. Sutradan učinih kako mi bi za- povedano.
19 Narod mi reče: Hoćeš li nam kazati šta za nas znači to što ti radiš?
20 Ja im odgovorih: Reč Gospodnja mi ovako progovori:
21 Reci domu Izrailjevu: Ovako govori Gospod, Večni: Evo ja ću oskvrniti svetilište svoje, ponos sile vaše, milinu očiju vaših, predmet ljubavi vaše; i sinovi vaši i kćeri vaše, koje ste vi ostavili, pašće od mača.
22 Vi ćete tada učiniti kao što sam ja činio. Nećete brade pokriti i nećete hleba tuđeg jesti,
23 držaćete čalme svoje na glavi i obuću na nogama; nećete kukati ni plakati; nego ćete smalaksati s bezakonja svojih i među sobom ćete uzdisati.
24 Jezekilj će vam biti znak. Vi ćete činiti sve ono što on čini. Kad to dođe, poznaćete da sam ja Gospod, Večni.
25 A ti, sine čovečji, u onaj dan kad im ja uzmem ono što im snagu daje, radost njihovu i slavu njihovu, milinu očiju njihovih i predmet ljubavi njihove, sinove njihove i kćeri njihove,
26 u taj će dan jedan izbegli doći k tebi da ti to na uši tvoje javi.
27 U taj dan usta će se tvoja otvoriti prema izbeglome i ti ćeš progovoriti, nećeš više biti nem. Ti ćeš njima biti znak i oni će poznati da sam ja Gospod.
Glava 25.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, okreni lice svoje prema sinovima Amonovim i prorokuj protiv njih!
3 Reci sinovima Amonovim: Čujte reč G ospoda, Večnoga! Ovako govori Gospod, večni: Što si govorio: Ah! ah! za svetilište moje koje se oskvrni, za zemlju Izrailjevu što opuste, i za dom Judin koji je u roblje vođen, -
4 evo ja te dajem Istočnim sinovima i oni će usred tebe dvore svoje urediti i domove svoje utvrditi, i ješće idole tvoje i mleko će tvoje piti.
5 Od Rave ću obor za kamile učiniti a od zemlje sinova Amonovih tor za ovce, i poznaćete da sam ja Gospod.
6 Jer ovako govori Gospod, Večni: Što si rukama pljeskao i nogom ti lupnuo, i u srcu svome prezirno se veselio na zemlju Izrailjevu, -
7 zato evo dižem ruku svoju na te i na plen te narodima dajem, istrebljujem te između naroda, zatirem te između zemalja, uništavam te. I poznaćete da sam ja Gospod.
8 Ovako govori Gospod, Večni: Što Moav i Sir govoriše: Eto dom je Judin kao i ostali narodi, -
9 zato ja otvaram zemlju Moavsku od strane gradova, gradova na međi, ukrasa zemlje, Vet-Jesimota, Val-Meona i Kirijat-Ajima,
10 otvaram je sinovima Istoka, koji na sinove Amonove navaljuju, i njima je u državu dajem, da se među narodima Amonovi sinovi ne broje.
11 Izvršiću sud svoj nad Moavom, i poznaće da sam ja Gospod.
12 Ovako govori Gospod, Večni: Što se Edom osveti domu Judinu, što on teško skrivi i osveti se nad njim; -
13 zato ovako govori Gospod, Večni: Ruku svoju dižem ja na Edom i zatirem ljude i životinje. Od njega ja pustoš od Temana do Dedana činim. Od mača će pasti!
14 Osvetiću se Edomu rukom naroda svoga Izrailja; i on će Edomu po mom gnevu vratiti, i poznaće tad osvetu moju, govori Gospod, Večni.
15 Ovako govori Gospod, Večni: Što osvetu Filisteji učiniše, što se besno iz duše svoje osvetiše, sve iz stare mržnje svoje potirući, -
16 zato ovako govori Gospod, Večni: Evo ruku svoju dižem ja na Filisteje i istrebljujem i Hereteje i potirem sve što pored mora leži.
17 Veliku ću osvetu na njima učiniti kazneći ih u gnevu svome, i poznaće oni da sam ja Gospod, kad na njima osvetu izvršim.
Glava 26.
[uredi]1 Jedanaeste godine, u prvi dan od meseca, reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji. Što Tir reče za Jerusalima: Ah! ah!, razbiše se vrata naroda, sad se k meni obraćaju, ja ću da se punim, a on već opuste!, -
3 zato ovako govori Gospod, Večni: Gle, gnevan sam na te, Tire! Podignuću na te velike narode kao što more svoje valove podiže,
4 i oni će Tirske zidove obaliti, raskopaće kule njegove, i ja ću omesti prašinu njihovu i od njega ću goli kamen učiniti.
5 On će pokraj mora postati mesto na kome će se mreže razastrti, jer sam ja to rekao, govori Gospod, Večni. I on će plen naroda postati,
6 i kćeri njegove u zemlji njegovoj od mača će poginuti, i poznaće oni da sam ja Gospod.
7 Jer ovako govori Gospod, Večni: Evo ja dovodim na Tir Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga, sa severa, kralja nad kraljevima, sa konjima i sa kolima, sa konjanicima, s vojskom i s mnogim narodom.
8 On će kćeri tvoje u zemlji tvojoj mačem pobiti, protiv tebe će kule podizati, protiv tsbe će opkope iskopati, protiv tebe će štitove podignuti.
9 Na zidove tvoje će on sa bojnim spravama hitati, i razvaliće kule tvoje bojnim spravama svojim.
10 Prašina od mnogih konja njegovih pokriće te, od praske konjanika, točkova i kola zatrešće se zidovi tvoji, kad bude ulazio na tvoja vrata, kao što se u pobeđen grad ulazi.
11 Kopitima konja svojih izgaziće sve ulice tvoje, mačem će narod tvoj pobiti, i popadaće na zemlju stubovi sile tvoje.
12 Popleniće se blago tvoje, razgrabiće se trgovina tvoja, razvaliće se zidovi tvoji i razoriće se lepe kuće tvoje; i kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj u vodu će se baciti.
13 Prekinuću ja jeku pesama tvojih, i neće se više čuti glas harfi tvojih.
14 Učiniću od tebe golu stenu. Bićeš mesto na kome se mreže razastiru i nećeš se više prezidati. Jer ja, Gospod, to rekoh, govori Gospod, Večni.
15 Ovako govori Tiru Gospod, Večni: Na prasku padanja tvoga, kad jauču ranjenici, kad je pokolj usred tebe, zadrhću ostrva.
16 Svi knezovi morski slaze sa prestola svojih i skidaju plašte svoje, i haljine vezene svlače, i strahom se ogrću i na zemlji sede. Strah ih neprestano hvata, prestravljeni su zbog tebe.
17 Za tobom nariču i govore: Zar propade, ti kog naseliše oni koji morem plove, slavni grade toliko na moru silan! Uništen je sa svim žiteljima svojim, koji susedima svojim strah zadavahu!
18 Uzdrhtaše ostrva u dan pada tvoga. Smela su se ostrva morska od propasti tvoje.
19 Jer ovako govori Gospod, Večni: Kad od tebe pust ja grad učinim, kao što su gradovi u kojima nema ljudi, kad na tebe ambis pustim i velike pokriju te vode,
20 svaliću ja tebe s onima koji su već u jamu sišli, ka narodu iz ranijih dana; svaliću te u dubinu zemlje, u pustinju večnu, pored onih koji su već u jami, da ne bude više niko živ u tebi, a slavu će zemlji živih ostaviti.
21 U ništa ću te obratiti i više te neće biti; tražiće te al’ te neće nikad više naći, govori Gospod, Večni.
Glava 27.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 I ti, sine čovečji, nariči nad Tirom!
3 Reci Tiru: Ti što sediš na obali mora, koji s narodima mnogih ostrva trguješ!, ovako govori Gospod, Večni: Ti govoraše, Tire: Savršen sam u lepoti!
4 Zemlja tvoja u srcu je mora, koji tebe zidaše u lepoti te gradiše.
5 Senirskim čempresima bokove ti utvrdiše, od kedara JTivanskih katarke ti napraviše;
6 od hrastova Vasanskih vesla ti istesaše, a palubu od fildiša i šimšira s ostrva Kitejskih učiniše.
7 Od tankoga lana egipatskog vezenog jedra si i zastave imao, a zastori su ti od porfire i skerleta, s ostrva Eliskih bili.
8 Stanovnici Sidonski i Arvadski tvoji veslari behu; najveštiji izmeđ’ tvojih, Tire, behu ti krmari.
9 Merači iz Gevela i vešti radnici njegovi obale urediše tvoje, i sve morske lađe i mornari njihovi k tebi dolažahu, da nabave trgovinu tvoju.
10 Persijanci i Ludeji i Puteji tvoju vojsku služahu, oni ti ratnici behu, i štitove i šljemove vešahu o zidove tvoje, i sjaj tebi davahu.
11 Sinovi Arvadski i tvoji ratnici branjahu bedeme tvoje, i dobri junaci kule tvoje čuvahu, i štitove svoje o zidove tvoje vešahu i lepotu tvoju savršenom činjahu.
12 Ljudi iz Tarsisa s tobom trgovahu radi silnog blaga koje si imao; srebra, kositera, gvožđa i olova donošahu na sajmove tvoje.
13 Javan, Tuval i Meseh s tobom trgovahu, robove i bakrene sudove ti donošahu u razmenu za trg tvoj.
14 Ljudi iz doma Togarmina s konjima, konjanicima i sa mazgama na sajmove tvoje dolažahu.
15 Trgovahu s tobom sinovi Dedana; trg od mnogih ostrva kroz ruke tvoje prolažaše; fildiš i drvo ebanovo u razmenu ti davahu.
16 Sirija je s tobom trgovala radi mnogih proizvoda tvojih, i na sajme tvoje donošaše smaragd, porfir i vezove, tanko platno, koral i rubine.
17 S tobom trgovahu Juda i zemlja Izrailjska, i pšenicu iz Minita donošahu, poslastice, med, meleme i ulje za tvoj espap u razmenu.
18 S tobom Damask trgovaše radi velikog mnoštva izrada tvojih, radi svega blaga što si obilno imao vino helvonsko i belu vunu donošahu.
19 Dan, Javan i Mosel dolažahu na sajmove tvoje; prerađeno gvožđe, kasiju i cimet razmenjivahu s tobom.
20 S tobom Dedan trgovaše sa prostirkama i amajlijama.
21 S tobom trgovaše Arapska i svi knezovi Kidarski, s jaganjcima, ovnovima i jarcima dolažahu na sajmove tvoje.
22 Trgovci iz Save i Rame trgovahu s tobom, dolažahu na sajmove tvoje sa najlepšim mirisima, dragim kamenjem i zlatom.
23 Haran, Kana i Eden, trgovci iz Save, Asirije i Hilmada trgovahu s tobom;
24 trgovahu s tobom sa lepim espapom, plaštima plavo obojenim, vezom, bogatim tkaninama, u kovčezima užama vezanim, od kedra drveta, koje na sajmove tvoje donošahu.
25 Tarsiske lađe plovljahu za trgovinu tvoju, i ti beše u naponu bogatstva i slave, u srcu mora.
26 Pučinom te morskom odvezoše veslari tvoji, a vetar istočni razbi tebe usred mora.
27 Blago tvoje, sajmovi tvoji i trgovina tvoja, i lađari i kormilari tvoji, i tesači tvoji, i koji trgovinu tvoju vode i ratnici tvoji i sav narod tvoj usred mora propašće u dan pogibije tvoje.
28 Na viku tvojih krmara uskolebaće se valovi morski.
29 I izići će iz lađa svojih svi veslari i mormari i krmari tvoji, i izići će na kraj.
30 I vikaće za tobom i gorko će zaridati, i posuće prahom glave svoje, valjaće se u pepelu.
31 Za tobom će obrijati glavu i kostret pripasati; plakaće za tobom u gorčini duše svoje, u mukama teškim.
32 Za tobom će u žalosti svojoj naricati i žaliti za tobom: Koji je grad kao Tir bio, kao grad ovaj usred mora oboren?
33 Kad je blago tvoje iz mora izlazilo mnoge si ti narode sitio, mnoštvom bogatstva i trgova svojih kraljeve si zemlje bogatio.
34 A kad tebe more razbi, kada te nestade u dubini vode, svi trgovi i sve mnoštvo tvoje s tobom propadoše!
35 Stanovnici ostrva očajni su svi za tobom i kraljevi njihovi uzdrhtaše i u licu prebledeše.
36 Trgovci po narodima zvižde sad nad tobom; propao si i nikada više postojati nećeš.
Glava 28.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, reci knezu Tirskom: Ovako govori Gospod, Večni: Ponese se srce tvoje, i ti reče: ”Bog sam na prestolu Božjem usred mora sedim!” Ti si čovek, i nisi ti Bog, i ti svoju volju za Božju uzimaš.
3 Gle, mudriji si ti od Danila, nikakva ti tajna nije sakrivena,
4 Mudrošću si svojom i razumom svojim blago ti stekao, nasuo si zlata i srebra u riznice svoje.
5 Velikom mudrošću svojom i trgovinom svojom bogatstvo si svojeumnožio, i srce se tvoje blagom tvojim ponese.
6 Zato ovako govori Gospod, Večni: Što ti svoju volju za Božju uzimaš,
7 zato ću ja strance na tebe dovesti izmeđ’ naroda najljuće. Mač će oni vaditi na sjajnu ti pamet i lepotu oskvrniće tvoju, i svalićete u jamu.
8 Kao oni koji od uboda padaju poginućeš usred mora.
9 Hoćeš li ti reći pred krvnikom svojim: ”Ja sam Bog?” Ti ćeš čovek i nećeš Bog biti pod rukom onoga koji će te ubiti.
10 Umrećeš ti smrću neobrezanih, od ruke tuđinske, jer ja to rekoh, govori Gospod Večni.
11 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
12 Sine čovečji, naricaljku za kraljem Tirskim izreci! Reci mu: Ovako govori Gospod, Večni: Ti si pečat metnuo na savršenstvo, pun mudrosti i sasvim lep si bio.
13 Bio si u Edemu, u vrtu Božjemu; pokrivalo te svako kamenje drago, sard i topaz, dijamant, hrizolit, oniks i jaspis, safir, rubin, smaragd i zlato; igraše ti frule i daire u dan tvog rođenja.
14 Heruvim si zaštitnik ti bio, raširenih krila; postavio te bejah, i ti beše na svetoj Božjoj gori, usred sjajnog hodio si kamenja.
15 Savršen si na putima svojim bio od dana od kada se rodi, dokle bezakonje na tebi se ne nađe.
16 Veličina trgovine tvoje napuni te sile i ti zgreši. Izbacujem te s gore Božje, i činim da te nestane, heruvime zaštitniče, usred sjajnog kamenja.
17 Ponese se srce tvoje sa lepote tvoje, i ti pokvari mudrost svoju sjajem svojim. Ja te na zemlju bacam, predajem te kraljevima, da te gledaju.
18 Mnoštvom bezakonja svoga i nepravdom trgovine svoje svetilišta si svoja oskvrnio! Iz tebe izvodim oganj koji proždire, obraćam te u pepeo na zemlji, ispred očiju onih koji te gledaju.
19 Svi koji te među narodima poznaše u očajanju su od tebe. Uništen si i nikad te više biti neće.
20 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
21 Sine čovečji, okreni lice k Sidonu i prorokuj protiv njega!
22 Reci: Ovako govori Gospod, Večni: Gle, gnevan sam na tebe, Sidone! Proslaviću se ja usred tebe, i poznaće oni da sam ja Gospod, kada sud svoj nad njime izvršim, kad pokažem svetost svoju usred njega.
23 Poslaću ja kugu na nj, učiniću da krv padne po ulicama njegovim. Popadaće mrtvi usred njega od mača koji će od svih strana na njega navaliti, i poznaće oni da sam ja Gospod.
24 Tada neće on više domu Izrailjevu trn bodljikav niti žalac bolni biti usred svih suseda koji ga plene, i poznaće oni da sam ja Gospod, Večni.
25 Ovako govori Gospod, Večni: Kad skupim dom Izrailjev iz naroda među koje je rasejan, posvetiću se u njemu i oni će se naseliti u svojoj zemlji, koju dadoh sluzi svom Jakovu.
26 Oni će u njoj živeti bez straha, zidaće kuće i sadiće vinograde; živeće bez straha kad izvršim sudove svoje na svima onim koji ih opkoljuju i preziru. I oni će poznati da sam ja Gospod, Bog njihov.
Glava 29.
[uredi]1 Desete godine, dvanaestog dana, desetoga meseca reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, okreni lice svoje k Faraonu, kralju egipatskome, i prorokuj protiv njega i protiv celog Egipta.
3 Govori i reci: Ovako govori Gospod, Večni: Gle, gnevan sam na te, Faraone, kralju egipatski, zmaju veliki koji ležiš usred reka svojih, i KOJI reče: Moja je reka, ja sam je načinio!
4 Metnuću brnjicu na čeljusti tvoje, nataknuću ribe iz reka na krljušti tvoje, izvućiću te iz reka tvojih sa svim ribama koje su u njima nataknute na krljuštima tvojim.
5 U pustinju ću te oaciti, tebe i sve ribe iz reka tvojih. Pašćeš ti na lice zemlje, i nećeš se pokupiti ni sabrati; zverima poljskim i pticama nebeskim daću te za hranu.
6 I svi će egipatski stanovnici znati dasam ja Gospod, jer su štap od trske domu Izrailjevu bili.
7 Kad te u ruke uhvatiše slomio si se, i celo si rame njima rasekao; kad se na te nasloniše, ti se prebi i ukočiše se bubrezi u njima.
8 Zato ovako govori Gospod, Večni: Evo ja ću pustiti mač na tebe i istrebiću iz tebe ljude i životinje.
9 Zemlja će egipatska pustoš, pustinja postati i poznaće oni da sam Ja Gospod, jer ti reče: Moja je reka, ja sam je načinio!
10 I zato sam gnevan na te i na reke tvoje, i praviću pustoš od zemlje egipatske, od Migdola do Sine i do međe Etiopske.
11 Neće njome čovek prolaziti, neće njome nogom svojom živinče kročiti, i neće se u njoj četrdeset leta živeti.
12 Učiniću od zemlje egipatske pustoš među pustošenim zemljama, i gradovi njeni biće pusti među pustim gradovima četrdeset godina. Egipćane među narode ću rasejati, razasuću ih po zemljama.
13 Ovako govori Gospod, Večni: Posle četrdeset godina skupiću Egipćane iz naroda u koje će biti rasejani.
14 Vratiću ja roblje egipatsko, vratiću ga ja u zemlju Patros, na njihovu postojbinu, i onde će oni osnovati malo kraljevstvo.
15 Biće najmanje od kraljevstvi i više se neće nad narodima uzdizati; smanjiću ih da narodima ne vladaju,
16 I neće on više biti uzdanica domu Izrailja; i opominjaće mu on bezakonje njegove kad se njemu obrati, i poznaće da sam Gospod, Večni.
17 Dvadest i sedme godine, prvog dana prvoga meseca, reč Gospodnja ovako mi progovori:
18 Sine čovečji, Navuhodonosor, kralj Vavilonski tešku službu protiv Tira dade vojsci svojoj. Sve su glave ćelave, sva se odreše ramena, a od Tira plate nikakve ne dobi, ni on ni vojska njegova, za službu što protiv njega učini.
19 Zato ovako govori Gospod, Večni: Eto dajem Navuhodonosoru, kralju Vavilonskom, zemlju egipatsku. On će odneti blago, uzeće plen, pograbiće pljačku: to će biti plata vojsci njegovoj.
20 Za nagradu službe koju učini na Tir Egipatsku mu ja zemlju dajem, jer se oni za mene trudiše, govori Gospod, Večni.
21 U onaj ću dan ja dati silu domu Izrailjevom, a teoi ću otvoriti usta usred njih, i poznaće oni da sam ja Gospod.
Glava 30.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji prorokuj i reci: Ovako govori Gospod, Večni: Zakukajte!... jaoh dani!
3 Jer ide dan, ide dan Gospodnji dan pun tame, udes naroda.
4 Mač će na Egipat pasti, strah će u Etiopiji biti kada stanu padati pobijeni u Egiptu, kad se bogatstva njegova razgrabe, i temelji njegovi raskopaju.
5 Etiopska, Put, Lud, sva Arapska, Huv i sinovi saveznih zemalja s njima će od mača pasti.
6 Ovako govori Gospod: Pašće, pašće saveznici egipatski i propašće sila snage njegove; od Migdola do Sina od mača će padati, govori Gospod, Večni.
7 Biće opustošeni među pustošenim zemljama, i gradovi će njegovi među pustim gradovima biti.
8 I poznaće oni da sam ja Gospod kad raspalim vatru u Egiptu i svi pomoćnici njegovi se zatru.
9 Vesnici će moji na međama u taj dan izići, da pomute Etiopiji bezbrižnost njezinu, i užas će u dan egipatski među njima biti, jer gle, dolazi sve to.
10 Ovako govori Gospod, Večni: Istrebiću mnoštvo egipatsko, rukom Navuhodonosora, kralja Vavilonskoga,
11 njega i narod njegov sa njim. Najljući između naroda poslaće se da zemlju zatru, i mačeve svoje na Egipat će izvući, i zemlju će mrtvima napuniti.
12 Isušiću reke; zemlju ću u ruke zlim ljudima predati i tuđinskom rukom pustošiću zemlju i sve što u njoj ima Ja, Gospod, govorih.
13 Ovako govori Gospod, Večni: Uništiću idole i u Nofu tašte likove istrebiću, i iz zemlje egipatske kneza više biti neće, i pustiću stravu na zemlju egipatsku.
14 Opustošiću ja Patros, upaliću Soan, i sud svoj na Novu izvršiću.
15 Izliću gnev svoj na Sin, grad egipatski, i u Novu istrebiću ljudstvo.
16 Zapaliću oganj u Egiptu i Sin će u strahu biti. No na juriš će se uzeti, i u Nof će neprijatelj usred belog dana ulaziti.
17 Od mača će Avinski momci i Pi-Vesetski padati i zarobljeni će ti gradovi biti.
18 A u Tafnesu pomrknuće dan kada onde jaram egipatski slomim, i nestane besa sile njegove. Tafnes će oblak da pokrije i kćeri njegove odvešće se u roblje.
19 Izvršiću sud svoj nad Egiptom i poznaće oni da sam ja Gospod.
20 Jedanaeste godine, sedmog dana prvoga meseca, reč Gospodnja ovako mi progovori:
21 Sine čovečji, slomio sam mišicu Faraonu, kralju egipatskome; a eto ga nisu ni zavili da ga lsče, niti se na njega zavoj metnu da se očvrsti i zaveže, da bi mogao mač držati.
22 Zato ovako govori Gospod, Večni: Gle, gnevan sam na Faraona, kralja egipatskog. Mišicu ću njegovu slomiti, i zdravu i polomljenu, i mač ću mu iz ruke izbiti.
23 Egipćane ću po narodima rasejati, razasuću ih po zemljama.
24 Ukrepiću mišicu kralju Vavilonskom u ruku ću njemu mač svoj dati; polomiću Faraonu mišicu i zaječaće pred njime kao ranjenik kad izdiše.
25 Ukrepiću mišicu kralju Vavilonskom i klonuće mišice Faraonske, i poznaće oni da sam ja Gospod, kad u ruku kralju Vavilonskom mač svoj dam, i on njim zamahne na zemlju egipatsku.
26 Rasejaću Egipćane među narode razasuću ih po zemljama, i poznaće oni da sam ja Gospod.
Glava 31.
[uredi]1 Jedanaeste godine, prvog daia trećega meseca, reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, reci Faraonu, kralju Egipatskome, i narodu njegovom: Na što li ti ličiš u veličini svojoj?
3 Eto Asirac beše kedar Livanski; lepe behu grane njegove, gusto lišće njegovo i visok rast njegov, vrh se njegov iznad gustih grana uzdizaše.
4 Vode mu davahu rast, bezdana ga uzvisi; oko stabla njegova tecijahu reke i zalivahu sva drveta poljska.
5 Rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i grane se njegove množiše, i grane se njegove pružiše od obilja vode koja ga uzdiže.
6 Na granama njegovim sve ptice nebeske gnezda pletijahu, a pod granama njegovim zveri poljske mlade svoje izlegahu, a u hladu njegovu mnogi narodi seđahu.
7 Lep on beše veličinom svojom i širinom grana svojih, jer se koren njegov kod obilne vode hranijaše.
8 Ni kedri iz bašte Gospodnje ne nadvisivahu ga, niti su čempresi takve imali grane, a javori ni ko ogranci njegovi ne behu. Niti jedno Božje drvo nije lepše od njega bilo.
9 Ukrasio ga bejah mnogim granama njegovim, i u vrtu Gospodnjemu zaviđahu mu sva Edemska drveta.
10 Zato ovako govori Gospod, Večni: Što je visok narastao, što je vrh svoj iznad gustih grana uzdigao a srce se njegovo visinom svojom ponosilo, -
11 zato ga u ruke junaku naroda dadoh, koji će mu dati po bezakonju njegovom. Ja sam njega oterao.
12 I tuđini, najljući između naroda oboriše ga i isekoše, grane mu po gorama i po svim dolinama popadaše, ogranci se po svim potocima zemlje izlomiše, i iz hlada njegovoga otidoše svi narodi zemlje, i napustiše ga.
13 Na panj njegov izvaljeni doleteše sve ptice nebeske, i u granama njegovim sve su zveri poljske lože svoje spremile,
14 da se rastom svojim više ne podigne ni jedno drvo pored vode, i da vrh svoj iznad gustih grana ne uzdigne, da hrastovi vodom orošeni ne podignu vrhove svoje, jer su svi na smrt predani, u duoini zemlje zajedno da budu s onima što u jamu slaze.
15 Ovako govori Gospod, Večni: U dan u koji u Šeol siđe, žalost širih, pokrih bezdanu zbog njega, ustavih njezine reke, i velike vode ustuknuše. U žalost zbog njega bacih Livan i osušiše se za njim sva drveta poljska
16 Praskom padanja njegova ustresoh narode, kada ga u Šeol svalih s onima što u jamu slaze; i utešiše se u dubini zemlje sva drveta Edemska i najlepša i najbolja na Livanu, sva vodom orošena.
17 A i ona s njime u Šeol siđoše k onima od mača pobijenim; oni njemu mišica bejahu, i u hladu njegovom međ’ narodima seđahu.
18 Kome ličiš sad u slavi i u veličini među Edemskim drvetima? S drvetima Edemskim bićeš i ti oboren u dubinu zemlje! Ti ćeš među neobrezanima ležati, među pobijenima od mača. Eto Faraona i naroda njegovog! govori Gospod, Večni.
Glava 32.
[uredi]1 Dvanaeste godine, prvog dana dvanasstoga meseca, reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, izreci tužbalicu za Faraonom, kraljem egipatskim. Reci mu: Ti si kao lavić međe narodima bio, a kao zmaj si ti u moru bio. Jurio si rekama svojim; nogama svojim vode si mutio, uzburkivao si valove njihove.
3 Ovako govori Gospod, Večni: Razapeću tebi mrežu svoju u zboru mnogih naroda, i oni će tebe u mojoj mreži izvući.
4 Na zemlji ću te ostaviti baciću te na polje. Pustiću da sve ptice nebeske na tebe sedaju, i sve zveri poljske nasitiću tobom.
5 Mesto tvoje po gorama ću razmetnuti, a ostatkom tvojim doline ću napuniti.
6 Krvlju tvojom napojiću zemlju, u kojoj ti plivaš, a do navrh gora, i tobom će potoci se napuniti.
7 Kad te ugasim, nebo ću zastrti, i zvezde na njemu pomračiti i sunce ću oblakom pokriti, i mesec neće više svetlost svoju dati. -
8 Radi tebe ću sva svetlila na nebu pomračiti a na tvoju zemlju pustiću tamu, govori Gospod Večni.
9 Mnoge ću ja narode ucveliti kad objavim propast tvoju među narodima po zemljama koje ne poznaješ.
10 Zaprepastiće se mnogi narodi s tebe, i kraljevi njihovi zgroziće se od tebe, kad zamahnem mačem svojim pred njima. Svi će oni za život svoj drhtati u dan pada tvoga.
11 Jer ovako govori Gospod, Večni: Pašće na te mač kralja Vavilonskog.
12 Mačem od junaka pobiću tvoj narod, mačem najljućeg između naroda. Uništiće oni silu egipatsku, i celo će mnoštvo njegovo potrti.
13 Potrću mu stoku kod voda velikih, neće više noga ljudska njih mutiti, niti će ih zamutiti papak životinja.
14 Stišaću ja tad vode njihove, učiniću da potoci njihovi kao ulje teku, govori Gospod, Večni.
15 Kad od zemlje egipatske pustoš ja učinim i kada se ona sasvim izopljačka, kad pobijem sve što u njoj živi, poznaće oni da sam ja Gospod.
16 Tužbalica je to, i reći će se: tužbalicu će ovu kćeri naroda naricati za Egiptom i za celim narodom njegovim, govori Gospod, Večni.
17 Dvanaeste godine, petnaestog dana istog meseca, reč Gospodnja ovako mi progovori:
18 Sine čovečji, nariči za mnoštvom egipatskim, i svali ga, njega i kćeri moćnih naroda u dubinu zemlje, s onima koji u jamu slaze!
19 Koga ti lepotom nadvisuješ? Siđi i lezi s neobrezanima!
20 Pašće usred onih koji su mačem pobijeni. Već je predat mač! Vucite Egipat i ceo narod njegov!
21 Silni će mu junaci govoriti u predeli Šeola, sa onima što mu oslonac behu. Siđoše, legoše neobrezani, mačem pobijeni.
22 Tu je Asirac i sav zbor njegov, oko njega grobovi njegovi. Svi su pobijeni, mačem pobijeni.
23 Grobovi su njegovi u dubini jame, a zbor njegov oko groba njegovog. Svi su pobijeni, mačem pobijeni oni koji su trepet zemlji živih bili.
24 Onde je Elam i sve mnoštvo njegovo, oko njega grobovi njegovi. Svi su pobijeni, mačem pobijeni. Svi su neobrezani sišli u dubinu zemlje, oni koji su trepet zemlje živih bili, i sramotu svoju nosiše sa onima što u jamu slaze.
25 Među mrtvima mu postelju namestiše kao i svom mnoštvu njegovom; oko njega su grobovi njihovi. Svi ti neobrezani mačem pogiboše, jer su trepet zemlji živih bili i sramotu svoju nosiše sa onima što u jamu slaze; metnuti su među mrtve.
26 Onde su Meseh, Tuval i sve mnoštvo njihovo, oko njih su grobovi njihovi. Svi su mačem pobijeni ti neobrezani, jer su trepet zemlji živih bili.
27 Ali ne leže sa junacima oni koji padoše izmeđ’ neobrezanih. S celim svojim oružjem u Šeol siđoše i pod glave svoje mačeve metnuše, a na kostima njihovim bezakonja behu njihova, jer su trepet junacima na zemlji živih bili.
28 I ti ćeš se među neobrezanima satrti i ležaćeš s onima koji su mačem pobijsni.
29 Tu su Edom, kraljevi njegovi i svi knezovi njegovi, koji su, i ako junaci, metnuti s onima koji su mačem pobijeni, i leže s neobrezanima, s onima koji u jamu slaze.
30 Tu su svi knezovi severni i svi Sidonci koji ka mrtvima siđoše. Zbunjeni kod sveg trepeta junaštva svoga ovi neobrezani leže s onima koji su mačem pobijeni, i sramotu svoju nosiše k onima koji u jamu slaze.
31 Videće ih Faraon i utešiće se za svim mnoštvom svojim, za onima od njegovih koji su mačem pobijeni, i za celom vojskom svojom, govori Gospod, Večni.
32 Jer ću strah u zemlji živih ja širiti i oni će ležati usred neobrezanih, s onima koji su mačem pobijeni, Faraon i sve mnoštvo njegovo, govori Gospod, Večni.
Glava 33.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, govori sinovima naroda svoga, i reci im: Kad na koju zemlju mač pustim, i narod te zemlje izabere usred sebe nekog čoveka i postavi ga za stražara,
3 ako taj čovek vidi mač koji ide na zemlju, zatrubi u trubu i obavesti narod;
4 i ako se onaj koji čuje truou ne uzme na um, i mač dođe da ga iznenadi, krv će njegova biti na njegovoj glavi.
5 On ču glas trubni, i ne uze se na um; krv će njegova biti na njemu. Ako se uzme na um, sačuvaće dušu svoju!
6 Ako stražar vidi mač koji ide i ne zatrubi u trubu; ako narod nije obavešten, i mač dođe i pokosi nekome život, taj će poginuti za svoje nevaljalstvo, ali ću ja krv njegovu od stražara tražiti.
7 A ti, sine čovečji, - ja tebe postavih stražarem nad domom Izrailjevim. Ti imaš da slušaš reč koja iz mojih usta izlazi, i da ih opomeneš od mene.
8 Kad rečem bezdušniku: Bezdušniče, umrećeš!, ako ti ne progovoriš da odvratiš bezdušnika od puta njegova, taj će bezdušnik umreti u svom nevaljalstvu, ali ću ja od tebe krv njegovu tražiti.
9 Ali ako ti opomeneš bezdušnika, da ga odvratiš od puta njegova, a on se ne odvrati, on će umreti u svom nevaljalstvu, a ti ćeš spasti dušu svoju.
10 A ti, sine čovečji, reci domu Izrailjevu: Vi govorite: Prestupi naši i gresi naši na nama su, i zbog njih čamimo: Kako bismo živeli?
11 Reci im: Živ sam ja!, govori Gospod, Večni, što ja želim nije da bezdušnik umre, nego da promeni pravac svog života, i da živi. Vratite se, vratite se sa zlog puta svoga; i zašto da mrete, dome Izrailjev?
12 I ti, sine čovečji, reci sinovima naroda svoga: Pravednoga neće izbaviti pravda njegova u dan prestupa njegova, i bezdušnik neće propasti s bezdušnosti svoje u dan kad se odvrati od nje, kao što pravednik neće moći živeti s pravde svoje u dan prestupa svoga.
13 Kada rečem pravedniku da će živeti -, ako se on pouzda u pravdu svoju pa učini nepravdu, sva će se pravda njegova zaboraviti, i on će umreti s nepravde koju učini.
14 Kada rečem bezdušniku: Poginućeš! -, ako se on obrati od greha svoga i postane ispravan i pravedan,
15 ako on vrati zalog i povrati što je oteo i stane hoditi po uredbama životnim, ne čineći bezakonja, on će živeti, neće umreti.
16 Svi gresi njegovi biće zaboravljeni; postao je ispravan i pravedan; živeće.
17 Sinovi naroda tvoga govore: Put Gospodnji nije prav. Njihov put nije prav.
18 Ako se pravednik odvrati od pravde svoje i počini nepravdu, on će umreti s toga.
19 Ako se bezdušnik odvrati od bezdušnosti svoje i postane ispravan i pravedan, on će živeti s toga.
20 Vi govorite: Put Gospodnji nije prav. Ja ću vama suditi, svakome po putevima njegovim, dome Izrailjev!
21 Dvanaeste godine, petog dana desetoga meseca robovanja našega, dođe k meni jedan čovek koji uteče iz Jerusalima i reče: Uze se grad!
22 Ruka Gospodnja bi nada mnom u veče pre dolaska tog izbeglice, i Gospod mi otvori usta kad op dođe k meni u jutro. Otvoriše mi se usta i ne ćutah više.
23 I tad mi reč Gospodlja ovako progovori:
24 Sine čovečji, oni koji žive u oiim ruševinama u zemlji Izrailjevoj govore: Avram beše sam i on nasledi ovu zemlju, a nas je mnogo, i nama je data ova zemlja da je držimo.
25 Zato im rsci: Ovako govori Gospod, Večni: Vi jedete jela svoja s krvlju, vi oči svoje k idolima podižete, vi krv prolivate. I vi hoćete zemlju da držite!
26 Vi se na mač svoj oslanjate, vi gadosti činite, svaki od vas skvrni ženu bližnjega svoga. I vi hoćete zemlju da držite!
27 Reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Živ sam ja!, oni koji su usred ruševina pašće do mača; oni koji su u polju, od njih ću hranu zverima pripremiti; a oni koji su u gradovima i u pećinama, od kuge će pomrsti.
28 Od zemlje ću pustoš i pustinju učiniti. Prestaće ponos sile njezine, opusteće gore Izrailjeve, niko njima prolaziti neće.
29 I oni će poznati da sam ja Gospod, kad od zemlje pustoš i pustinju napravim, zbog svih gadosti koje oni počiniše.
30 A o tebi, sine čovečji, sinovi naroda tvoga govore o tebi uza zidove i na vratima kućnim, i kažu jedan drugome, svaki bratu svome: Hodite i čujte kakva je reč koja od Gospoda dođe.
31 I mnogo ih k tebi dolazi, i narod moj seda pred tobom, i sluša reči tvoje, ali ih ne izvršuje, jer usta njihova prave od njih predmet podrugivanja, i srce njihovo za lakomstvom ide.
32 I gle ti si za njih kao jedan prijatan pevač, koji ima lep glas i koji je vešt muzici. Oni slušaju reči tvoje, ali ih ne izvršuju.
33 Kad se te stvari budu ispupile - a eto se ispunjuju! - poznaće da je među njima prorok bio.
Glava 34.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako govori Gospod, Večni: Teško pastirima Izrailjevim, koji pasu sami sebe! Ne trebaše li stado da pasu pastiri?
3 Pretilinu jedoste i vunom se odenuste, klaste tovno, ovce svoje ne pasoste.
4 Slabe među njima ne krepiste i bolesne ne lečiste, ranjene ne zavijaste, odagnane ne dovodiste natrag, izgubljene ne tražiste, nego silom i žestinom gospodariste nad njima.
5 One se raspršaše, jer nemaše pastira, i raspršavši se postaše hrana svim zverima poljskim.
6 Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima. Po svoj zemlji raspršano je stado moje i nikog nema da se stara za njega, nikog da ga traži.
7 Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju:
8 Živ sam ja!, govori Gospod, Večni: Što ovce moje postaše plen i hrana svim zverima poljskim, jer nemaše pastira, i pastiri moji ne traže ovaca mojih, nego pastiri pasu sami sebe, a ovaca mojih ne pasu, -
9 zato, pastiri, čujte reč Gospodnju:
10 Ovako govori Gospod, Večni: Evo me na te pastire, tražiću ovce svoje iz ruku njihovih, i neću im više dati da ovce moje pasu, i neće više oni sami sebe pasti; izbaviću ovce svoje iz usta njihovih, i one im neće više biti plen.
11 Jer ovako govori Gospod, Večni: Evo ja ću sam o svojim ovcama se starati, i ja ću ih prebrojiti.
12 Kao što pastir pregleda stado svoje, kad je kod ovaca svojih raspršanih, tako ću ja prebrojiti ovce svoje, i pokupiću ih iz svih mesta kuda se raspršaše u dan oblaka i mraka.
13 Izvešću ih iz naroda, pokupiću ih iz raznih zemalja, i dovešću ih u zemlju njihovu; pašću ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim u zemlji.
14 Pašću ih na dobroj paši, i tor će im biti na visokim gorama Izrailjevim. Onde će ležati u dobrom toru i po obilatoj će paši pasti na gorama Izrailjevim.
15 Ja ću pasti ovce svoje, i ja ću im odmor dati, govori Gospod, Večni.
16 Tražiću izgubljenu, dovešću natrag odagnanu, ranjenu ću zaviti i bolesnu okreniti. Ali ću tovnu i jaku potrti. Pravo hoću da ih pasem.
17 A vama, ovce moje, ovako govori Gospod, Večni: Evo ja ću suditi između ovce i ovce, između ovnova i jaraca.
18 Malo li vam je što pasete na dobroj paši, pa da ostatak paše svoje nogama svojim pogazite?, i što pijete bistru vodu, pa da ostatak nogama svojim mutite?
19 A moje ovce da pasu što vi nogama svojim izgaziste, i piju što vi nogama svojim zamutiste!
20 Zato ovako im govori Gospod, Večni: Evo ja ću suditi između ovce debele i ovce mršave.
21 Što bokovima i ramenima otisnuste, i rogovima svojim bodoste sve slabe ovce, tako da ih razagnaste,
22 zato ću ja izbaviti ovce svoje, da ne budu više plen, i sudiću između ovce i ovce.
23 Utvrdiću im jednog pastnra koji će ih pasti, slugu svoga Davida. On će ih pasti i biće im pastir.
24 A ja, Gospod, biću im Bog, a sluga moj David biće knez među njima. Ja, Gospod, rekoh.
25 S njima ću savez mira učiniti, i istrebiću zle zveri iz zemlje; one će živeti bez straha u pustinji, i spavaće u šumama.
26 Učiniću od njih i od okoline gore moje predmet blagoslova; puštaću kišu na vreme, i biće kiša blagoslova.
27 Drveta će poljska rađati svoj rod; i one će biti u svojoj zemlji bez straha, i poznaće da sam Ja Gospod, kad polomim sveze jarma njihovoga, i izbavim ih iz ruku onih koji ih zarobiše.
28 One neće više biti plen naroda, i zveri ih zemaljske neće jesti, nego će živeti bez straha i ništa ih neće plašiti.
29 Podignuću im biljku koja će postati slavna; neće ih više glad zatirati u zemlji, niti će podnositi sramote od naroda.
30 I one će poznati da sam ja, Gospod, Bog njihov, s njima, i one, dom Izrailjev, da su moj narod, govori Gospod, Večni.
31 A vi, ovce moje, ovce paše moje, vi ste ljudi, a ja sam Bog vaš, govori Gospod, Večni.
Glava 35.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, okreni lice svoje ka gori Siru i prorokuj protiv nje.
3 Reci joj: Ovako govori Gospod, Večni: Gnevan sam na tebe, goro Sire! Dižem na te ruku svoju, da od tebe pustoš, pustinju učinim.
4 Gradove ću tvoje raskopati i pustoš ćeš ti postati, i poznaćeš da sam ja Gospod.
5 Što si mržnju večitu imala i mačem si svojim sinove Izrailjeve obarala, u dan njihove teskobe, u vreme kad je bezakonje već pri kraju bilo. -
6 Živ sam ja! govori Gospod, Večni, krvi ću te predati i krv će te goniti.
7 Od gore ću Sir pustoš i pustinju učiniti, i istrebiću i koji od nje idu i koji joj se vraćaju.
8 Napuniću gore njene leševima; na humovima, u dolinama, i po svim potocima tvojim padaće svi mačem pobijeni.
9 Od tebe ću večnu pustinju učiniti, gradovi će tvoji pusti biti, i poznaćete da sam ja Gospod.
10 Što ti reče: Moja će dva naroda i dve zemlje biti, i uzećemo ih pa i da je Gospod u njima;
11 Zato, živ sam ja!, govori Gospod, Večni, delovaću gnevom i jarošću koje u mržnji tvojoj ti pokaza na njih, i poziaće me između sebe kad im budem sudio.
12 Poznaćeš da sam ja, Gospod, čuo sve hule tvoje koje si na gore Izrailja rekla, govoreći: Potrvene su i nama na plen predane.
13 Uznesoste se nada mnom govorima svojim i množiste reči svoje na me; čuo sam.
14 Ovako govori Gospod, Večni: Kad sva zemlja u radosti bude ja ću od tebe pustoš učiniti.
15 Zbog radosti koju si imala što se opusti nasleđe doma Izrailjeva, ja ću tebi isto to učiniti, opustećeš, goro Sir, ti i ceo Edom, i poznaće oni da sam ja Gospod.
Glava 36.
[uredi]1 I ti, sine čovečji, prorokuj gorama Izrailjevim! Reci im: Gore Izrailja, čujte reč Gospodnju!
2 Ovako govori Gospod, Večni: Što govori dušman na vas: ”Ha! Ha! Te visine večne naše postaše!” -,
3 prorokuj i reci: Ovako govori Gospod, Večni: Što vas sa svih strana pustošiše i proždraše, da nasleđe tuđim narodima postanete, i pričom i rugom naroda postaste,
4 zato čujte, gore Izrailja, reč Gospoda, Večnoga! Ovako govori Gospod, Večni, gorama i humovima, potocima i dolinama, pustim ruševinama, napuštenim gradovima, koji postaše plen i podsmeh tuđim okolnim narodima,
5 ovako govori Gospod, Večni: Da, u vatri ljubomore svoje protiv tuđih naroda govorim i celog Edoma, koji zemlju moju osvojiše s radošću u srcu i s prezirom u duši, da plodove njene opljačkaju.
6 Zato prorokuj za zemlju Izrailjevu, reci gorama i humovima, potocima i dolinama: Ovako govori Gospod, Večni: Eto u gnevu svome, u jarosti svojoj ja govorim jer sramotu podnosiste od naroda.
7 Zato ovako govori Gospod, Večni: Ja podižem ruku svoju! Narodi koji su oko vas sami će sramotu svoju nositi.
8 A vi, gore Izrailja, puštaćete grane svoje, nosićete plode svoje mom narodu Izrailju; jer će to uskoro biti.
9 Ja ću vama dobar biti, obratiću se ja vama i bićete i rađene i zasejavane.
10 Umnožiću ljude ja u vama, - ceo dom Izrailjev, - i gradovi će se naseliti, ruševine prezidati.
11 Umnožiću u vama ljude i životinje, i namnožiće se i naplodiće se, i naseliću vas kao što ste i pre bili. Učiniću vama dobra više nego pre, i poznaćete da sam ja Gospod.
12 Ja ću k vama dovoditi ljude, narod svoj Izrailja; i oni će te naseliti; ti ćeš biti njihovo nasleđe i nećeš ih više zatirati.
13 Ovako govori Gospod, večni: Što vam govore: Ljude ste proždrli, zatrli ste narod svoj rođeni, -
14 zato nećeš više ljude proždirati ni narode zatirati, govori Gospod, Večni;
15 i neću dati da čuješ uvrede naroda, nećeš nositi više sramotu naroda; svog naroda nećeš više zatirati, govori Gospod, Večni.
16 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
17 Sine čovečji, oni od doma Izrailjeva, kad prebivaše u svojoj zemlji, oskvrniše je svojim ponašanjem i delima svojim; ponašanje njihovo beše preda mnom kao mrlja žene u vreme svoje nečistote.
18 Tad ja izlih gnev svoj na njih zbog krvi koju proliše u zemlji i zbog idola njihovih, kojima je oskvrniše.
19 Ja ih rasejah po narodima, i oni se razasuše po raznim zemljama; ja im sudih prema ponašanju njihovom i prema delima njihovim.
20 Oni dođoše k narodima kojim pođoše, i oskvrniše sveto ime moje, tako da se za njih govoraše: To je narod Gospodnji, iz njegove su zemlje oni izišli.
21 I ja sam hteo da spasem glas svetog imena svoga, koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dođe.
22 Zato reci domu Izrailjevu: Ovako govori Gospod, Večni: Nije radi vas što ja tako radim, dome Izrailjev; nego radi svetog imena svoga, koje oskvrniste u narodima u koje dođoste.
23 Ja đu posvetiti ime svoje, veliko, koje se oskvrni među narodima, koje vi oskvrniste među njima; i narodi će poznati da sam jaGospod, govori Gospod, Večni, kad se posvetim u vama pred njima
24 Ja ću vas uzeti iz naroda, i pokupiću vas iz svih zemalja, i dovešću vas u vašu zemlju.
25 Pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših, i od svih idola vaših.
26 Daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas; izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce od mesa.
27 U vas ću duh svoj metnuti i učiniću da hodite po zakonima mojim i naredbe moje da držite i izvršite.
28 Vi ćete nastavati u zemlji koju sam dao ocima vašim, i bićete moj narod i ja ću vama biti Bog.
29 Oprostiću vas svih nečistota vaših. Dozvaću žito i umnožiću ga, neću vas više gladi predati.
30 Umnožiću plod drveta i rod njiva, da više ne podnosite sramotu gladi među narodima.
31 Tad ćete se vi opomenuti ponašanja svoga koje beše zlo, i dela svojih koja ne behu dobra; vi ćete sami na sebe mrzeti s bezakonja svojih i s gadosti svojih.
32 Ne delujem ja radi vas tako, govori Gospod, Večni, znajte to! Posramite se i postidite se s ponašanja svoga, dome Izrailjev!
33 Ovako govori Gospod, Večni: Onog dana kad vas očistim od svih bezakonja vaših, naseliću ja gradove, i razvaline će se opet pregraditi;
34 obrađivaće se zemlja razrivena koja je bila pusta pred očima svih prolaznika
35 i reći će se: Ova zemlja razrivena posta kao vrt Edemski, i gradovi koji behu pusti, razvaljeni i raskopani, utvrdiše se i naseliše se.
36 I narodi koji ostanu oko vas poznaće da sam ja, Gospod, podigao ono što beše razvaljeno. Ja, Gospod, rekoh, i učiniću.
37 Ovako govori Gospod, Večni: Evo još u čemu ću ugoditi domu Izrailjevu, evo što ću za njih učiniti: Umnožiću ih ljudima kao stado.
38 Gradovi razvaljeni napuniće se stada ljudi, ona stada svetih, kao stada koja se u Jerusalim o svečanim praznicima vode. I poznaće oni da sam ja Gospod.
Glava 37.
[uredi]1 Ruka Gospodnja bi nada mnom, i Gospod me povede u duhu, i postavi me usred jedne doline koja beše puna kostiju.
2 On me provede pokraj njih, sve unaokolo, i gle, vrlo ih mnogo bejaše po površini te doline, i one bsjahu sasvim suhe.
3 On mi reče: Sine čovečji, hoće li ove kosti moći da ožive? Ja odgovorih: Gospode, Večni, ti to znaš.
4 On mi reče: Prorokuj za te kosti i kaži im: Kosti suhe, čujte reč Gospodnju!
5 Ovako govori Gospod, Večni, ovim kostima: Evo ja ću učiniti da u vas uđe duh i vi ćete živeti;
6 i daću vam žile, učiniću da na vama naraste meso, pokriću vas kožom, metnuću u vas duh i živećete. I poznaćete da sam ja Gospod.
7 Ja prorokovah po naredbi koju bejah primio. I kako prorokovah, nasta neki žamor i gle, nasta i pokret, i kosti se približiše jedne drugima.
8 Pogledah, i gle, po njima iziđoše žile, naraste meso i koža ih ozgo pokri, ali u njima ne beše duha.
9 On mi reče: Prorokuj, i progovori duhu! Prorokuj, sine čovečji, i reci duhu: Ovako govori Gospod, Večni: Duše, dođi od četiri vetra, duni na ove mrtvace da ožive.
10 Ja prorokovah po naredbi koju mi on dade. I duh uđe u njih i oni oživeše, i stadoše na noge. To beše velika vojska, vrlo velika.
11 On mi reče: Sine čovečji, ove su kosti sav dom Izrailjev. Gle, one govore: Posahnuše kosti naše, uništi se nadanje naše, propadosmo!
12 Prorokuj, dakle, i reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Evo, otvoriću grobove vaše, izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešću vas u zemlju Izrailjevu.
13 I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj.
14 Metnuću duh svoj u vas, i vi ćete živeti; opet ću vas useliti u vašu zemlju, i vi ćete poznati da sam ja, Gospod, govorio, i delovao, govori Gospod.
15 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
16 A ti, sine čovečji, uzmi komad drvsta i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovim. Uzmi i drugi komad drveta i napiši na njemu: Josifu, drvetu Jefremovom i svega doma Izrailjeva sa njim udružepa.
17 Sastavi ih jedan s drugim da budu jedan sam komad, da budu sastavljeni u tvojoj ruci.
18 I kad ti sinovi naroda tvoga reku: Hoćeš li nam kazati šta to znači?,
19 odgovori im: Ovako govori Gospod, Večni: Evo uzeću drvo Josifovo, koje je u ruci Jefremovoj, i plemena Izrailjevih koja su sa njim udružena; i sastaviću ih s drvetom Judinim, i od njih ću učiniti jedno samo drvo, tako da će biti samo jedno u mojoj ruci.
20 Drveta na kojima budeš pisao biće u tvojoj ruci pred očima njihovim.
21 I reci im: Ovako govori Gospod, Večni: Evo ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, sabraću ih od svuda, i dovešću ih u zemlju njihovu.
22 Od njih ću učiniti jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim; oni će svi imati jednog kralja, oni neće više biti dva naroda i neće biti u dva kraljevstva razdeljeni.
23 Oni se neće više skvrniti idolima svojim, ni gadostima svojim, ni svim prestupima svojim. Izbaviću ih iz svih mesta u kojima su prebivali, i u kojima su grešili, i očistiću ih. Oni će biti moj narod i ja ću njima biti Bog.
24 Sluga moj David bnće kralj n,ihov, i svi će imati jednoga pastira. Oni će hoditi po mojim zakonima, i uredbe će moje držati i izvršavati.
25 Oni će nastavati u zemlji koju dadoh sluzi svome Jakovu, u kojoj nastavahu oci vaši. U njoj će nastavati oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih doveka. David, sluga moj, biće im knez doveka.
26 Utvrdiću s njima savez mira, i nastaće večan savez s njima, i utvrdiću ih i umnožiću ih, i namestiću svetilište svoje usred njih za uvek.
27 Moj će stan kod njih biti; ja ću biti njihov Bog, i oni će moj narod biti.
28 I narodi će poznati da sam ja, Gospod, koji posvećujem Izrailja, kad svetilište moje bude za uvek usred njih.
Glava 38.
[uredi]1 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
2 Sine čovečji, okreni lice svoje prema Gogu, u zemlji Magoga, prema knezu Roša, Meseha i Tuvala, i prorokuj na nj!
3 Reci: Ovako govori Gospod, Večni: Gnevan sam na te, Gože, veliki kneže, Meseha i Tuvala.
4 Izvući ću te i brnjicu ću ti na čeljusti metnuti; izvešću tebe i svu vojsku tvoju, konje i junake, sve sjajno odevene, silnu vojsku s malim i velikim štitovima, maču veštu;
5 a sa njima i Persijance, Etiopljane i Puteje, sve sa štitovima i šljemovima;
6 Gomera i sve čete njegove, dom Togarmin s kraja severnoga, i svu vojsku njegovu, velike narode u savezu s tobom.
7 Pripravi se, spreman budi, ti i celo mnoštvo oko tebe, i budi im vojvoda.
8 Posle mnogo dana bićeš im na čelu, a u toku godina ići ćeš na zemlju čiji će se sinovi, od mača utekli, sabrati između mnogih naroda u gore Izrailjeve, odavna opustele.Izbegli iz naroda, svi će oni kod domova svojih bez brige biti.
9 Nastupićeš, kao vihor nastupićeš, bićeš kao oblak što zemlju pokriva, ti i vojska tvoja, i svi mnogi narodi sa tobom.
10 Ovako govori Gospod, Večni: Toga će ti dana doći misli u srce i smišljaćeš zle namisli.
11 Reći ćeš: Ići ću na zemlju otvorenu, na spokojan ću udariti narod, koji je u miru u domovima svojim, u kućama neograđenim, i bez vrata i bez prevornica.
12 Ići ću da grabim i naplenim plen. Rukom svojom posegnuću na te razvaline naseljene, na narod pokupljen iz guđih naroda, koji ima stada i imanja i nastava na visinama zemlje.
13 Sava i Dedan i trgovci Tarsiski i svi lavići njihovi kazaće ti: Jesi li po plen došao? jesi li radi plena toliki narod skupio? da odneseš srebro i zlato, da oteraš stada, ugrabiš imanja, da veliki plen napleniš?
14 Zato prorokuj, sine čovečji, i reci Gogu: Ovako govori Gospod, Večni: Da, znaćeš ti za dan kad će narod moj Izrailja živeti bez brige.
15 Ti ćeš tad iz zemlje svoje polaziti, s kraja severnoga, ti i mnogi narodi sa tobom, koji konje jašu, silna vojska, mnoštvo preveliko.
16 Nastupićeš na moj narod Izrailja kao oblak što zemlju pokriva; a u toku dana učiniću da ideš i na moju zemlju, da me poznaju narodi kad se pred njima u tebi, Gože, ja posvetim!
17 Ovako govori Gospod, Večni: Nisi li ti onaj o kome davno govorih preko sluga svojih, proroka Izrailjevih, koji su godinama proricali da ću te na n>ih dovesti?
18 Toga dana, kada Gog na zemlju Izrailja krene, govori Gospod, jarost će se moja podignuti.
19 U revnosti svojoj i u gnevu svome kažem: Toga će se dana veliki potres pojaviti u zemlji Izrailjevoj.
20 Preda mnom će zadrhtati i ribe u moru i ptice na nebu, zveri poljske a i svi gmizavci koji po zemlji gamižu, i svi ljudi na šari zemaljskoj; gore će se prevaliti, vrleti će popadati, i svi će se bedemi srušiti.
21 Mač ću na nj ja zvati po svim gorama svojim, govori Gospod, Večni, i mačem će brat na brata udariti.
22 Sud ću svoj na njemu kugom izvršiti i krvlju, besnim pljuskom, kamenjen od grada, i na Njega ću i na vojsku njegovu, i na mnoge narode koji su sa njim; oganj i sumpor pustiti.
23 Pokazaću ja moć i svu svetost svoju i poznaće me mnoštva naroda, i poznaće oni da sam ja Gospod.
Glava 39.
[uredi]1 I ti, sine čovečji, prorokuj na Goga! Reci: Ovako govori Gospod, Večni: Gnevan sam na tebe, Gože, veliki kneže, Meseha i Tuvala.
2 Izvućiću tebe i vodiću te, izvešću te iz severnih krajeva i na gore ću te Izrailjeve dovesti.
3 Izbiću ti luk iz leve ruke tvoje, i prosuću strele iz desnice tvoje.
4 Pašćeš ti na gorama Izrailjskim, ti i cela vojska tvoja, i narodi koji će s tobom biti; i pticama grabljivicama, i svemu što krila ima, i zverima poljskim daću te za hranu.
5 Pašćeš ti na lice zemlje, jer ja to rekoh, govori Gospod, Večni.
6 Oganj ću raspaliti u Magogu, i međ’ onima koji na ostrvima bezbrižni sede, i poznaće oni da sam ja Gospod.
7 Objaviće se sveto ime moje u narodu mome Izrailju, i neću dati više da se oskvrni sveto ime moje, i poznaće narodi da sam ja Gospod, Svetac Izrailjev.
8 Gle dolazi to, stiže, govori Gospod, Večni: Jer u dan za koji govorih
9 izlaziće stanovnici Izrailjevih gradova i spaliće i predaće plemenu oružje i štitove male i velike, lukove i strele, sulice i koplja, i sedam će ih godina na oganj ložiti.
10 Neće oni drva iz polja nositi, niti će ga u šumi iseći, nego će oružje na oganj ložiti i opleniće od onih koji njih pleniše, pootimaće od onih koji od njih oteše, govori Gospod, Večni.
11 Toga ću ja dana dati Gogu mesto za grob u Izrailju, dolinu putnika istočno od mora. Putnicima će taj grob put prekidati. Tu će se sahraniti Gog i celo mnoštvo njegovo, i ta će se dolina prozvati dolina mnoštva Gogova.
12 Dom će ih Izrailjev ukopati da očisti zemlju, i sedam će meseci to trajati.
13 Ceo će ih narod ukopavati i biće mu to na slavu u dan kad se ja proslavim, govori Gospod, Večni.
14 Izabraće ljude koji će uvek zemljom ići koji će pomoću putnika ukopavati leševe zaostale na zemlji, i očistiće zemlju, a sedam će ih meseci punih pretraživati.
15 Prohodiće oni zemlju i kad ko ugleda kosti ljudske, metnuće tu znak, dok grobari ih ne ukopaju u dolini mnoštva Gogova.
16 Postojaće i grad koji će se Amona*) zvati. Tako će se očistiti zemlja
17 A ti, sine čovečji, ovako govori Gospod, Večni: Reci pticama i svemu što krila ima i svim zverima poljskim: Saberite se, skupite se, i dođite sa svih strana na žrtvu moju, koju za vas koljem, za žrtvu veliku na gorama Izrailjevim! Naješćete se mesa, napićete se krvi!
18 Naješćete se mesa od junaka napićete se krvi od knezova, jaganjaca, ovnova, jaraca i telaca gojnih iz Vasana.
19 Do sitosti ćete najesti se pretiline i do napitosti krvi se napiti na gozbi žrtvenoj koju ću vam spremiti.
20 Nasitićete se za trpezom mojom mesa od konja i od junaka, od junaka i od svih ratnika, govori Gospod, Večni.
21 Pokazaću slavu svoju među narodima, svi će narodi videti izvršenje suda moga i kazne kojima će ruka moja njih ubiti.
22 I poznaće dom Izrailjev da sam ja Gospod, Bog njihov, u taj dan i unapred.
23 I poznaće narodi da je za nedela svoja dom Izrailjev u roblje odveden, i za odmetanje svoje od mene, te ja sakrih lice svoje od njih i dadoh ih dušmanima njihovim u ruke, da od mača padnu.
24 Po njihovim gadostima i prestupima učinih im, i sakrih lice svoje od njih.
25 Zato ovako govori Gospod, Večni: Povratiću ja sada roblje Jakovljevo, smilovaću se svemu domu Izrailjevu, i za sveto ime svoje revnovaću.
26 Zaboraviće oni sramotu svoju, i sva odmetanja svoja od mene, kada su u zemlji svojoj bezbedni nastavali i nikog ne beše da ih plaši.
27 Kad ih vratim iz naroda, i saberem iz zemalja dušmana njihovih, posvetiću se u njima pred mnogim narodima,
28 i poznaće da sam ja, Gospod, Bog njihov, koji ih je u roblje među narode odvodio, i koji ih opet u njihovu zemlju skuplja. Nikog više od njih neću onde ostaviti;
29 nit’ću više kriti lica svoga od njih, jer ću izliti duh svoj na dom Izrailjev, govori Gospod, Večni.
Glava 40.
[uredi]1 Dvadeset pete godine robovanja našega, u početku godine, desetog dana od meseca, četrnaesta godina posle pada grada, tog istog dana bi nada mnom ruka Gospodnja, i on me odvede u zemlju Izrailjevu.
2 Odvede me u božanstvenom viđenju, i postavi me na goru vrlo visoku, na kojoj beše s juga kao sagrađen grad.
3 On me odvede onamo, i gle, tu beše jedan čovek koji izgledaše kao od bakra, i s užem lanenim i s trskom meračkom u ruci on stajaše na vratima.
4 Taj mi čovek reče: Sine čovečji, pogledaj očima svojim i slušaj ušima svojim! Uzmi na um sve što ću ti pokazati, jer si doveden ovamo da ti to pokažem. Saopštićeš domu Izrailjevu sve što budeš video.
5 Gle, zid spoljašnji opkoljavaše dom sa svih strana. U ruci onog čoveka beše trska meračka od šest lakata, a lakat beše za pedalj duži od običnog lakta. On izmeri širinu zida, koja beše od jedne trske, i visinu, koja beše od jedne trske.
6 On pođe k istočnim vratima i iziđe uz stepenice. On izmeri prag pred vratima, koji imaše jednu trsku širine i drugi prag koji imaše jednu trsku širine.
7 Zatim izmeri tremove i svaki trem beše jednu trsku dug i jednu trsku širok. Između svakog trema beše jedan prostor od pet lakata. Prag na vratima kod predsoblja do vrata, unutra, beše od jedne trske.
8 On izmeri predsoblje od vrata, iznutra, i beše jedna trska.
9 Izmeri predsoblje do vrata koje imaše osam lakata, i dovratnike koji imahu dva lakta; predsoblje od vrata beše iznutra.
10 Tremovi do istočnih vrata behu tri na jednoj a tri na drugoj strani, sve tri jedne mere, i jedne mere behu dovratnici s jedne i s druge strane.
11 On izmeri širinu vrata, koja beše od deset lakata, i visinu vrata, koja beše od trinaest lakata.
12 Pred tremovima beše prostor od jednog lakta s jedne i s druge strane; svaki trem imaše šest lakata s jedne i šest lakata s druge strane.
13 On izmeri vrata od krova jedne do krova drugog trema, i beše u širinu dvadeset i pet lakata, od jednog do suprotnog krova.
14 On sračuna šezdeset lakata za dovratnike, pored kojih beše jedno dvorište okolo vrata.
15 Prostor između ulaznih vrata predsoblja pred unutrašnjim vratima beše od pedeset lakata.
16 U tremovima i pored dovratnika behu prozori s rešetkama, unutra od vrata bilo je prozora, a u hodnicima sve unaokolo, iznutra, i na dovratnicima behu izvajane palme.
17 On me uvede u spoljašnje dvorište, gde bejahu sobe i patos ukrašen sve unaokolo; na tom patosu bilo je trideset soba.
18 Patos je bio pored vrata i odgovaraše dužini vrata; to beše niži pod.
19 On izmeri širinu od donjih vrata do unutrašnjega dvorišta, koja beše od sto lakata k istoku i severu.
20 On izmeri širinu i dužinu severnih vrata spoljašnjeg dvorišta.
21 Tremovi njegovi, tri s jedne i tri s druge strane, dovratnice i predsoblje behu iste mere kao i u prvih vrata: pedeset lakata u dužinu i dvadeset i pet lakata u širinu.
22 Prozori im, lukovi i palme imahu istu meru kao i istočna vrata, a k njima se iđaše uz sedam stepenica pred kojima behu lukovi.
23 Na unutrašnjem dvorištu behu vrata prema severnim i istočnim vratima; on izmeri sto lakata od vrata do vrata.
24 On me odvede na južnu stranu, gde behu južna vrata. On im izmeri tremove i lukove koji imahu istu meru.
25 Ti tremovi i lukovi imahu prozore unaokolo, kao i drugi prozori, pedeset lakata u dužinu i dvadeset i pet lakata u širinu.
26 K njima se iđaše uz sedam stepenica, pred kojim beše predsoblje; na dovratnicima s jedne i s druge strane bejahu palme.
27 Unutrašnje dvorište imaše vrata na južnoj strani; on izmeri sto lakata od jednih do drugih vrata na jugu.
28 On me kroz južna vrata uvede u unutrašnje dvorište. On izmeri južna vrata koja imahu istu meru.
29 Tremovi njihovi, lukovi i predsoblja imahu istu meru. Ti tremovi i lukovi imahu prozore unaokolo za pedeset lakata u dužinu i dvadeset i pet lakata u širinu.
30 Unaokolo bejahu lukovi od dvadeset i pet lakata u dužinu i pet lakata u širinu.
31 Lukovi njihovi gledahu u spoljašnje dvorište. Na dovratnicima behu palme a k njima se iđaše uz osam stepenica.
32 On me uvede u unutrašnje dvorište kroz istočni ulaz. On izmeri vrata koja imahu istu meru.
33 Tremovi njegovi, lukovi i predsoblja bejahu iste mere. Ovi tremovi i predsoblja imahu prozore sve unaokolo za pedeset lakata u dužinu, i dvadeset i pet lakata u širinu.
34 Lukovi im dopirahu do spoljašnjeg trema. Na dovratnicima bejahu svuda palme, a k njima se iđaše uz osam stepenica.
35 On me odvede na severna vrata. On ih izmeri, i behu iste mere,
36 a tako isto i tremovi, lukovi i predsoblja; oni imahu prozore unaokolo za pedeset lakata u dužinu i dvadeset i pet lakata u širinu.
37 Predsoblja dopirahu do spoljašnjeg dvorišta i po dovratnicima behu palme na jednoj i na drugoj strani, a k njima se iđaše uz osam stepenica.
38 Tu bejahu tremovi sa otvorima prema dovratnicima tih vrata, gde su imale da se peru žrtve paljenice.
39 U predvrađu bejahu dve trpeze s jedne i dve trpeze s druge strane da se na njima peru žrtve paljenice i žrtve za greh i za krivicu.
40 Na jednoj od spoljnih strana, kud se ulažaše, pri ulazu severnih vrata bejahu dve trpeze, a na drugoj strani, prema predvrađu bejahu dve trpeze;
41 četiri trpeze bejahu s jedne strane a četiri s druge strane uz vrata: osam trpeza na kojima su imale da se kolju žrtve.
42 Još je bilo četiri trpeza za žrtve paljenice od tesanoga kamena, od jednog i po lakta dužine i od jednog lakta visine; na njima se je imalo ostavljati oruđe za klanje žrtava paljenica i drugih žrtava.
43 Rubovi od četiri prsta behu utvrđeni unaokolo kuće, a na trpeze metaše se meso od žrtava.
44 Izvan unutrašnjih vrata bejahu sobe za pevače, u unutrašnjem dvorištu. Jedna beše uz severna vrata i beše okrenuta prema jugu, a druga beše uz istočna vrata i beše okrenuta prsma severu.
45 On mi reče: Ova soba koja je okrenuta prema jugu jeste za sveštenike koji imaju da čuvaju dom.
46 A soba što gleda u sever jeste za sveštenike koji služe kod oltara. To su sinovi Sadokovi koji, između sinova Levijevih, pristupaju ka Gospodu da mu služe.
47 On izmeri dvorište koje imaše sto lakata u dužinu i sto lakata u širinu, na četvorokut. Oltar beše pred domom.
48 On me odvede u predvorje doma i izmeri dovratnike predvorja, i beše pet lakata s jedne i pet lakata s druge strane, a vrata bejahu široka tri lakta s jedne i tri lakta s druge strane.
49 Dužina predvorja beše od dvadeset lakata a širina od jedanaest lakata, i k njemu se iđaše uz stepenice, a uz dovratnike bejahu stubovi, jedan s jedne i jedan s druge strane.
Glava 41.
[uredi]1 On me odvede u hram. Izmeri dovratnike; beše šest lakata u širinu s jedne i šest lakata u širinu s druge strane, prema širini zavese.
2 Širina vrata beše od deset lakata, pet lakata s jedne, a pet lakata s druge strane vrata. On izmeri dužinu hrama, četrdeset lakata, i širinu, dvadeset lakata.
3 Zatim uđe unutra i izmeri dovratnike, i behu od dva lakta; vrata behu od pet lakata, a širina vrata od sedam lakata.
4 On izmeri dužinu od dvadeset lakata i širinu od dvadeset lakata na prednjoj strani hrama, i reče mi: Ovo je presveto mesto.
5 On izmeri zid od doma, šest lakata, a širina pobočnih soba doma beše od četiri lakata.
6 Pobočne sobe bejahu jedne pored drugih, a beše ih trideset, na tri sprata, i dopirahu do zida koji beše sagrađen za te sobe unaokolo; one se oslanjahu na nj i ne ulažahu u zid od doma.
7 Sobe imahu prostor kroz koji se iđaše gore, a iđaše se zavojito, jer se na dom iđaše uz zavojite stepenice. Zato je u gornjem delu bio veći prostor, a od donjeg sprata iđaše se na gornji kroz srednji sprat.
8 Ja posmatrah visinu okolo doma. Pobočne sobe imahu od svog temelja jednu celu trsku, šest dobrih lakata. Debljina zida pobočnih soba beše od pet lakata.
9 Slobodan prostor između pobočnih soba doma i soba okolo doma
10 imaše dvadeset lakata širine unaokolo.
11 Ulazak u pobočne sobe beše prema slobodnom prostoru, jedan ulaz prema severu a jedan prema jugu; a širina slobodnog prostora beše od pet lakata svuda unaokolo.
12 Građevina koja beše prema slobodnom prostoru, k zapadu, imaše sedamdeset lakata u širinu, a zid te građevine beše pet lakata debeo i dvadeset lakata dug kroz koji se iđaše na gornje spratove, unaokolo.
13 On izmeri dom koji imaše sto lakata u dužinu. Prazan prostor, građevina i zidovi, sve zajedno imaše sto lakata dužine.
14 Širina prednjeg dela doma i prazan prostor k istoku imaše sto lakata.
15 On izmeri dužinu građevine pred praznim prostorom koji beše iza nje i hodnike njene na obe strane, i beše sto lakata.
16 Unutrašnjost hrama, spoljni tremovi, pragovi, prozori s rešetkama, hodnici unaokolo, na tri sprata prema pragovima, behu obloženi drvetom svuda unaokolo.
17 Od zemlje do prozora iznad vrata, unutrašnjost doma, spoljna strana njegova i sav zid unaokolo, iznutra i spolja, sve beše po meri i ukrašeno heruvimima i palmama.
18 Jedna palma beše između dva heruvima. Svaki heruvim imaše dva lica,
19 jedno lice ljudsko prema palmi s jedne strane, i lice lavovsko prema drugoj palmi s druge strane. Tako beše urađeno po svemu domu unaokolo.
20 Od zemlje do iznad vrata bejahu izrađeni heruvimi i palme, tako isto i po zidu u hramu.
21 Dovratnici u hramu behu četvrtasti, a tako isto i lice svetilišta.
22 Oltar beše drven, tri lakta visok i dva laktadug. Uglovi njegovi i strane njegove behu od drveta. Taj mi čovek reče: To je trpeza koja stoji pred Gospodom.
23 Hram i svetilište imali su dvoja vrata.
24 Vrata bejahu na dva krila koja se obrtahu, dva krila u jednih vrata, a dva u drugih.
25 Na vratima od hrama behu izvajani heruvimi i palme, a tako isto i na zidovima, a pred spoljašnjim tremom beše patos drveni.
26 Tu beše prozora sa pregradama i palmi, s jedne i s druge strane, isto kao i u predsoblju i po sobama od doma i po pobočnim sobama i po podu.
Glava 42.
[uredi]1 On me izvede na spoljašnje dvorište prema severu, i dovede me k sobama koje bejahu prema praznom prostoru i prema građevini na severu.
2 S lica, kod severnih vrata, imaše sto lakata dužine i pedeset lakata širine.
3 To beše prema unutrašnjem dvorištu od dvadeset lakata i prema podu spoljašnjega trema, onde gde bejahu hodnici od tri sprata.
4 Pred sobama bejaše hodnik od deset lakata širine, i prolaz k njima od jednog lakta; vrata im bejahu prema severu.
5 Gornje sobe bejahu uže od donjih i od srednjih u zgradi, jer im hodnici oduzimahu prostor.
6 Behu tri sprata, ali ne beše stubova kao u dvorištu. Zato idući od zemlje, gornje sobe bejahu tešnje od donjih i od srednjih.
7 Spoljni zid pored soba, na strani od spoljašnjega dvorišta imaše, pred sobama, pedeset lakata dužine;
8 jer dužina soba pored spoljašnjega dvorišta beše od pedeset lakata.
9 Ali lice hrama imaše sto lakata. Ispod tih soba bejaše ulaz s istoka, kojim se ulažaše u njih iz spoljašnjega dvorišta.
10 Beše soba i po širini zida od dvorišta k istoku, pred slobodnom stranom i pred građevinom.
11 Pred njima bejaše hodnik kao kod severnih soba, jednake dužine i jednake širine i izlazi im i rasporedi vrata bejahu jednaka.
12 Kakva bejahu vrata soba prema jugu, takva bejahu i vrata na početku hodnika pred zidom na istočnoj strani, gde je bio ulaz.
13 On mi reče: Severne sobe i južne sobe pred slobodnim prostorom jesu svete sobe, u kojima sveštenici koji pristupaju ka Gospodu jedu presvete stvari; oni će onde ostavljati presvete stvari, darove i žrtve za očišćenje i za krivicu; jer je to sveto mesto.
14 Kad sveštenici budu ulazili, oni neće izlaziti iz svetilišta u spoljašnje dvorište, nego će onde ostavljati odežde svoje u kojima služe, jer su svete, i oblačiće druge haljine, pa će onda izlaziti k narodu.
15 Izmerivši unutrašnji dom, on me odvede na istočna vrata i izmeri pregradu unaokolo.
16 On izmeri istočnu stranu trskom meračkom, i beše pet stotina trsaka unaokolo.
17 On izmeri severnu stranu trskom meračkom i beše pet stotina trsaka unaokolo.
18 Izmeri južnu stranu trskom meračkom, i beše pet stotina trsaka.
19 Okrenuvši se na zapadnu stranu on izmeri trskom meračkom, i beše pet stotina trsaka.
20 On izmeri sa četiri strane, i zid unaokolo beše pet stotina trsaka dug i pet stotina širok. Taj zid je razdvajao sveto mesto od neposvećenoga.
Glava 43.
[uredi]1 On me odvede k vratima koja behu na istočnoj strani.
2 I gle, slava Boga Izrailjeva, dohođaše od istoka. Glas joj bejaše kao huk velike vode, i zemlja se sjajiše od slave njegove.
3 Ovo viđenje bejaše kao ono koje videh kad dođoh da zatrem grad; i ta viđenja bejahu kao ona koja videh na reci Hevaru. I ja padoh na lice svoje.
4 Slava Gospodnja uđe u dom na vrata koja bejahu na strani od istoka.
5 Tad me duh podiže i odvede me u unutrašnji trem. I gle, dom bejaše pun slave Gospodnje.
6 Ja čuh nekoga koji mi progovori iz doma, i jedan čovek stajaše kod mene.
7 On mi reče: Sine čovečji, ovo je mesto prestola moga, i mesto stopa nogu mojih. Ja ću nastavati usred sinova Izrailjevih doveka. Dom Izrailjev neće više skvrniti svetog imena moga, ni oni ni kraljevi njihovi, bludom svojim i leševima kraljeva svojih na visinama svojim.
8 Oni metaše prag svoj do moga praga i dovratnike svoje do mojih dovratnika i pregradu između mene i sebe, te skvrniše sveto ime moje gadostima koje činjahu. Zato ih satrh u gnevu svome.
9 Sad nek uklone daleko od mene blud svoj i leševe kraljeva svojih i doveka ću usred njih nastavati.
10 Ti, sine čovečji, pokaži domu Izrailjevu ovaj dom, nek mu izmere mere i nek se postide bezakonja svoga.
11 Ako se postide ponašanja svoga, saopšti im oblik ovoga doma, raspored njegov, izlaske i ulaske i sve nacrte njegove, i sve uredbe njegove, i sve zakone njegove. Opiši im ga zorno, da paze na sav oblik njegov i na sve uredbe, i da tako urade.
12 Ovo je zakon za dom. Navrh gore, celo mesto koje zauzima unaokolo, sve je to presveto. Eto, to je zakon za dom.
13 Ovo je mera za oltar, na lakte, od kojih je svaki za dlan duži od običnog lakta: Podnožje mu je lakat visoko i lakat široko, a oplata na njemu po kraju unaokolo s pedi. Takva je gornja strana od oltara.
14 Od podnožja na zemlji do nižega pojasa dva lakta, a u širinu jedan lakat; a od manjega pojasa do većega pojasa četiri lakta, a u širinu lakat.
15 Sam je oltar četiri lakta visok, a do oltara dižu se četiri roga.
16 Oltar je dvanaest lakata dug i dvanaest lakata širok, četvrtast.
17 Pojas mu je četrnaest lakata dug i četrnaest lakata širok na četiri strane, a oplata oko njega je od po lakta. Podnožje mu je od lakta unaokolo, a stepenice su mu okrenute na istok.
18 On mi reče: Sine čovečji, ovako govori Gospod, Večni: Evo zakona za oltar kad se on načini, da se na njemu prinose žrtve i da se kropi krvlju.
19 Daćeš sveštenicima, Levitima, koji su od roda Sadokova i koji pristupaju k meni da mi služe, govori Gospod, Večni, mlado june za žrtvu za greh.
20 Uzećeš od krvi njegove i pomazaćeš četiri roga od oltara, četiri ugla od oltara i rub unaokolo. Tako ćeš očistiti oltar i učiniti očišćenje za nj.
21 Zatim ćeš uzeti junca za greh, i on će se spaliti na zasebnom mestu u domu izvan svetilišta.
22 Drugog dana prinosićeš za greh jarca bez mane; i oltar će se očistiti njim, kao što je bio očišćen juncem.
23 Kad budeš svršio očišćenje prinosićeš mlado june bez mane i ovna iz stada bez mane.
24 Ti ćeš ih prinositi pred Gospodom; sveštenici će posipati na njih so i prineće ih na žrtvu paljenicu Gospodu.
25 Sedam dana prinosićeš svaki dan po jednog jarca za greh; prinosiće se i mlado june i ovan iz stada, jedno i drugo bez mane.
26 Sedam dana činiće se očišćenje i očišćenje oltara, posvetiće se.
27 Kad se navrše ti dani. od osmog dana unapred, sveštenici će na oltaru prinositi vaše žrtve paljenice i vaše žrtve zahvalnice. I ja ću vam biti naklonjen, govori Gospod, Večni.
Glava 44.
[uredi]1 On me opet odvede k spoljnim vratima svetilišta, prema istoku. Ali ona behu zatvorena.
2 I Gospod mi reče: Ova će vrata biti zatvorena, ona se neće otvarati, i niko neće na njih prolaziti, jer je Gospod, Bog Izrailjev, ušao na njih. Ona će ostati zatvorena.
3 Što se tiče kneza, sam će knez moći tu da sedne da jede hleb pred Gospodom. On će ulaziti kroz predvorje od ovih vrata i izlaziće istim putem.
4 On me odvede k severnim vratima pred dom. Ja pogledah i gle, slava Gospodnja beše napunila dom i ja padoh na lice svoje.
5 Gospod mi reče: Sine čovečji, pazi srcem svojim i vidi očima svojim, i slušaj ušima svojim što ću ti kazati za sve uredbe doma Gospodnjega i za sve zakone njegove. Pazi srcem svojim na sve ulaze u dom i na sve izlaze iz svetilišta.
6 Reći ćeš buntovnicima, domu Izrailjevom: Ovako govori Gospod, Večni: Dosta je gadosti vaših, dome Izrailjev!
7 Vi uvedoste u moje svetilište strance srca neobrezana i tla neobrezana, da skvrne moj dom. Vi ste prinosili hleb moj, pretilinu i krv svim gadostima svojim, vi ste savez moj ukinuli.
8 Vi niste vršili službu mog svetilišta, nego ste njih postavljali mesto sebe da vrše službu u mome svetilištu.
9 Ovako govori Gospod, Večni: Ni jedan tuđin, neobrezana srca i neobrezana tela, da ne ulazi u moje svetilište, ni jedan od tuđinaca koji su među sinovima Izrailjevim.
10 A Leviti koji odstupiše od mene, kad je Izrailj zastranio i odvajao se od mene da ide za svojim idolima, nosiće kaznu bezakonja svoga.
11 Oni će biti služitelji u svetilištu mome, oni će čuvati vrata od doma i vršiće službu u domu; oni će za narod klati žrtve paljenice i druge žrtve, i stajaće pred njim da mu služe.
12 Zato što mu služiše pred idolima njegovim, i što učiniše da dom Izrailjev upadne u greh, zato ja dižem ruku svoju na njih, govori Gospod, Večni, da nose kaznu bezakonja svoga.
13 Oni neće pristupati k meni da budu u mojoj službi u sveštenstvu, nit će se približiti svetilištima mojim, presvetim mestima mojim; oni će nositi kaznu sramote svoje i gadosti koje počiniše.
14 Ja ću im poveriti čuvanje doma, oni će vršiti svu službu u njemu, i sve što treba raditi u njemu.
15 Ali sveštenici, Leviti, sinovi Sadokovi, koji vršiše službu u mom svetilištu, kad sinovi Izrailjevi zastraniše daleko od mene, oni će pristupati k meni da mi služe, da mi prinose pretilinu i krv, govori Gospod, Večni.
16 Oni će ulaziti u moje svetilište, pristupaće k trpezi mojoj da mi služe, oni će biti u mojoj službi.
17 Kad pređu na vrata unutrašnjeg dvorišta, oni će obući lanene odežde; oni na sebi neće imati ništa od vune kad vrše službu na vratima unutrašnjeg dvorišta i u domu.
18 Oni će imati lanene kape na glavi, i lanene gaće na bedrima; i neće se opasati ničim od šta bi se znojili.
19 Kad budu izlazili da idu na spoljašnje dvorište k narodu, oni će skinuti sa sebe odežde u kojima vrše službu i ostaviće ih u sobama svetim; obući će druge haljine, da ne osvećuju narod odeždama svojim.
20 Oni neće brijati glave, a neće niti ostaviti da im kosa naraste; nego će strići kosu svoju.
21 Ni jedan sveštenik neće piti vina kad uđe u unutrašnje dvorište.
22 Oni se neće oženiti ni udovicom ni puštenicom, no će uzeti device od roda doma Izrailjeva; oni će moći uzeti i svešteničku udovicu.
23 Oni će učiti moj narod da razlikuje sveto od neposvećenoga, i učiće ga da pozna razliku između onoga što je nečisto i onoga što je čisto.
24 Oni će biti sudije u rasprama i sudiće po mojim zakonima. Oni će držati zakone moje i uredbe moje u svim praznicima mojim i svetkovaće subote moje.
25 Sveštenik se neće približiti mrtvacu, da se ne oskvrni; on će moći da se oskvrni samo za ocem, za majkom, za sinom, za kćerju, za bratom i za neudatom sestrom.
26 Po njegovom očišćenju brojiće se sedam dana.
27 A u koji dan uđe u svetilište, u unutrašnje dvorište, da služi u svetilištu, prineće žrtvu za greh, govori Gospod, Večni.
28 Evo nasleđa koje će oni imati. Ja sam nasleđe njihovo. Vi im nećete dati nasleđa u Izrailju; ja ću biti njihovo nasleđe.
29 Oni će se hraniti od prinosa, od žrtava za greh i od žrtava za krivicu; i sve što se u Izrailju zavetuje, biće za njih.
30 Prvine od svih plodova i svi prinosi koje budete prinosili podizanjem, pripadaće sveštenicima. Vi ćete davati sveštenicima prvine od testa svoga, da bi blagoslov počivao na vašim domovima.
31 Sveštenici neće jesti ni od jedne ptice ili životinje crknute ili raskinute.
Glava 45.
[uredi]1 Kad budete delili kockom zemlju u nasleđe, vi ćete odeliti, kao sveti prinos Gospodu, jedan deo od zemlje dvadeset i pet hiljada trsaka dug, i deset hiljada širok; on će biti svet u celoj svojoj površini.
2 Od tog dela uzećete pet stotina trsaka u dužinu i pet stotina u širinu, na četvorokut, i pedeset lakata za slobodno mesto unaokolo.
3 Na toj površini od dvadeset i pet hiljada u dužinu i deset hiljada u širinu izmerićeš mesto za svetilište, za presveto mesto.
4 To je sveto mesto u zemlji; ono će pripadati sveštenicima koji vrše službu u svetilištu, koji pristupaju ka Gospodu da mu služe. Tu će biti njihove kuće, i to će biti sveti prostor za svetilište.
5 Dvadeset i pet hiljada trsaka u dužinu i deset hiljada u širinu biće svojina Levita, služitelja doma, sa dvadeset soba.
6 Kao svojinu grada odredićete pet hiljada trsaka u širinu i dvadeset i pet hiljada u dužinu, uporedo sa već određenim svetim delom. To će biti za sav dom Izrailjev.
7 Za kneza odredićete prostor na dve strane od svetog dela i nasleđa od grada, uzduž svetog dela i uzduž dela od grada, na zapadnoj strani prema zapadu, a na istočnoj strani prema istoku, za jednu dužinu uporedo sa jednim od ta dva dela od zapadnog do istočnog kraja.
8 To će biti njegova zemlja, njegova svojina u Izrailju; i moji knezovi neće više tlačiti moj narod, nego će oni ostaviti zemlju domu Izrailjevu po plemenima njegovim.
9 Ovako govori Gospod, Večni: Dosta je, knezovi Izrailjevi! Prestanite sa nasiljem i otimanjem, tvorite pravo i pravdu, oslobodite narod moj od otimanja svojih, govori Gospod Večni.
10 Imajte prava merila, pravu efu i pravi vat.
11 Efa i vat da su jedne mere. Vat će sadržati deseti deo homora i efa deseti deo homora; mera će se njihova odrediti prema homoru.
12 Sikal će imati dvadeset gera. Mina će kod vas biti od dvadeset sikli, dvadeset i pet sikli, i od petnaest sikli.
13 Evo prinosa koji ćete odvojiti: Šestinu efe od homora pšenice, i šestinu efe od homora ječma.
14 A ono što ćete imati da date od ulja, za jedan vat ulja, to je deseti deo vata od jednog kora, koji je jednak homoru od deset vati, jer deset vati sačinjavaju jedan homor.
15 Jedna ovca na stado od dve stotine s dobrih pasišta Izrailjevih daće se za prinos, za žrtvu paljenicu i za žrtvu zahvalnicu, da služi kao žrtva za greh, govori Gospod, Večni.
16 Sav narod u zemlji trebaće da odvaja taj prinos za kneza Izrailjeva.
17 Knez će davati žrtve paljenice, darove i nalive na praznike, na mladine, u subote, o svim svetkovinama doma Izrailjeva. On će prinositi žrtvu za greh, prinos, žrtvu paljenicu i žrtvu zahvalnicu za očišćenje za dom Izrailjev.
18 Ovako govori Gospod, Večni: Prvog dana prvoga meseca uzećeš mladog junca bez mane i izvršićeš očišćenje svetilišta.
19 Sveštenik će uzeti krvi od žrtve za greh i pomazaće njom dovratnike na domu, četiri ugla do pojasa na oltaru i dovratnike od unutarnjeg dvorišta.
20 Tako ćeš učiniti i sedmog dana od meseca za one koji greše nehotično ili iz neopreznosti. Tako ćete očistiti dom.
21 Četrnaestoga dana prvog meseca imaćete Pashu. Praznik će trajati sedam dana; ješće se hlebovi beskvasni.
22 Tog će dana knez prinositi, za sebe i za ceo narod zemlje junca na žrtvu za greh.
23 A za sedam dana praznika prinosiće Gospodu na žrtvu paljenicu sedam junaca i sedam ovnova bez mane svakog od tih sedam dana, i svakog dana po jednog jarca na žrtvu za greh.
24 On će dodavati po jednu efu belog brašna na svako june i po jednu efu na svakog ovna, sa inom ulja na svaku efu.
25 Petnaestoga dana sedmog meseca, na praznik, prinosiće za sedam dana jednake žrtve za greh, jednake žrtve paljenice i jednake prinose sa uljem.
Glava 46.
[uredi]1 Ovako govori Gospod, Večni: Vrata unutrašnjega dvorišta, na istočnoj strani, biće zatvorena u šest radnih dana; ali će ona biti otvorena u dan subote, i biće otvorena na dan mladine.
2 Knez će ulaziti kroz predvorje spoljnih vrata, i staće kod dovratnika; sveštenici će prinositi njegovu žrtvu paljenicu i njegovu žrtvu zahvalnicu; i on će se pokloniti na pragu, pa će izlaziti, a vrata se neće zatvoriti do večera.
3 Narod zemlje pokloniće se pred Gospodom na ulazu od istih vrata u subote i na mladine.
4 Žrtva paljenica koju će knez prinositi Gospodu subotom, biće šest jaganjaca bez mane i jedan ovan bez mane;
5 a njegov prinos biće efa belog brašna na ovna, i koliko bude hteo na jaganjce, sa inom ulja na efu.
6 Na dan mladine on će prinositi mlado june bez mane i šest jaganjaca i ovna, sve bez mane;
7 a njegov prinos biće jedna efa belog brašna na junca i efa na ovna i koliko bude hteo na jaganjce, sa inom ulja na efu.
8 Kad knez bude ulazio, on će ulaziti kroz predvorje od vrata i odlaziće istim putem.
9 Ali kad narod zemlje bude dolazio pred Gospoda o praznicima, onaj koji uđe na severna vrata da se pokloni, izlaziće na južna vrata; a ko uđe na južna vrata, izlaziće na severna vrata; neće se vraćati na vrata na koja se ulazi, no će se izlaziti na suprotna vrata.
10 Knez će ulaziti s njima kad oni ulaze, i izlaziće kad oni izlaze.
11 O praznicima i o svetkovinama, prinos će biti jedna efa na junca, efa na ovna i onoliko koliko bude hteo na jaganjce sa inom ulja na efu.
12 Ako knez prinosi dragovoljnu žrtvu, paljenicu ili zahvalnicu, Gospodu, tad će mu se otvoriti vrata koja su na istoku i on će pripositi svoju žrtvu paljenicu i svoju žrtvu paljenicu i svoju žrtvu zahvalnicu, kao što treba da čini u dan subotni; zatim će on izlaziti, i pošto on iziđe zatvoriće se vrata.
13 Prinosićeš svaki dan Gospodu na žrtvu paljenicu jedno jagnje od godine bez mane; prinosićeš ga svako jutro.
14 Dodaćeš na nj prinos, svako jutro šestinu efe i trećinu ina ulja da se pokropi belo brašno. To je prinos Gospodu, zakon vazdašnji, za uvek.
15 Prinosiće se svako jutro jagnje i prinos s uljem, na ime vazdašnje žrtve paljenice.
16 Ovako govori Gospod, Večni: Ako knez da kojemu od svojih sinova dar od svog nasleđa, taj će dar pripadati sinovima njegovim, to će biti njihova svojina, kao njihovo nasleđe.
17 Ali ako on da dar od svog nasleđa kojemu od svojih slugu, taj će dar biti njegov do oprosne godine, a posle će se vratiti knezu. Samo će njegovi sinovi držati ono što im on da iz svog nasleđa.
18 Knez neće uzimati ništa od nasleđa naroda, on im neće oduzimati što je njihovo. Ono što bude dao u nasleđe svojim sinovima on će uzeti od onoga što je njegovo, da niko od mog naroda ne bude isteran sa svog poseda.
19 On me odvede kroz ulaz koji je pokraj vrata u svete sobe sveštenika k severu. I gle tu beše jedno mesto u dnu prema zapadu.
20 On mi reče: Ovo je mesto na kome će sveštenici učiniti da se skuha meso žrtava za krivicu i žrtava za greh, i gde će učiniti da se skuhaju prinosi da se ne iznose u spoljašnje dvorište i da ne posvećuju narod.
21 Tad me izvede u spoljašnje dvorište i provede me u četiri ugla od trema. I gle, u svakom uglu od trema bejaše po jedno dvorište.
22 U četiri ugla od trema bejahu dvorišta sa svodovima od četrdeset lakata dužine i tridest lakata širine; sva četiri na uglovima bejahu jedne mere.
23 Jedan zid ih opkoljavaše sva četiri a pod tim zidom bejahu ognjišta svuda u naokolo.
24 On mi reče: Ovo su kuhinje u kojima će služitelji doma skuhati meso od žrtava naroda.
Glava 47.
[uredi]1 On me odvede opet k vratima od doma. I gle, voda izlažaše ispod praga od doma, ka istoku, jer lice doma beše prema istoku. Voda tecijaše dole s desne strane doma, s južne strane oltara.
2 On me povede putem severnih vrata i provede me okolo k spoljašnjim vratima, putem koji gleda na istok, i gle, voda tecijaše s desne strane.
3 Kad čovek krenu na istok, on imaše uže u ruci i on izmeri hiljadu lakata. On me prevede preko vode i voda mi bejaše do članaka.
4 On izmeri još hiljadu lakata i prevede me preko vode, i voda mi bejaše do kolena. On izmeri još hiljadu lakata i prevede me, a voda mi bejaše do pojasa.
5 On izmeri još hiljadu lakata. Tu beše potok koji ja ne mogoh preći, jer je voda bila toliko duboka da trebaše plivati.
6 On mi reče: Vide li, sine čovečji? I on me odvede na obalu od potoka.
7 Kad me vrati natrag, gle, na obali od potoka bilo je mnogo drveta s jedne i s druge strane.
8 On mi reče: Ova će voda teći k istočnom kraju, sići će u ravnicu i uticaće u more; a kad stigne do mora, vode će morske postati zdrave.
9 Svako živo stvorenje koje se miče živeće svuda kud utiče ovaj potok, i biće veliko mnoštvo riba; jer kud ova voda stigne, vode će postati zdrave, i sve će živeti kud ovaj potok teče.
10 Ribari će stajati na njegovim obalama; od En-Gada do En-Eglaima razapinjaće se mreže; biće riba svake vrste, kao ribe velikoga mora, i biće ih vrlo mnogo.
11 Bare njegove i glibovi njegovi neće biti zdravi, oni će se ostaviti soli.
12 Kraj potoka, na obalama njegovim, s jedne i s druge strane, rašće svakovrsna drveta rodna. Lišće im neće opadati, niti će roda na njima nestajati. Svakog će meseca rađati nov rod, jer će voda iz svetilišta izvirati. Rod će njihov biti za jelo i lišće njihovo za lek.
13 Ovako govori Gospod, Večni: Evo granica zemlje koju ćete razdeliti u nasleđe dvanaestorici plemena Izrailjevih. Josif će imati dva dela.
14 Imaćete je u posedu kako jedan tako i drugi; jer sam se zakleo podignute ruke, da ću je dati ocima vašim. Ta će vam zemlja, dakle pripasti u nasleđe.
15 Evo granica te zemlje. Na strani od severa: od velikoga mora, put od Etlona do Sedada,
16 Emat, Virota, Sivrajim, između granice Damaštanske i granice Ematske, Asaratihon, prema granici Avranskoj;
17 tako će granica biti od mora, Asarenan, granica Damaštanska, Safon na severu i granica Ematska. To je severna strana.
18 Istočna strana biće Jordan između Avrana, Damaska i Galada, i zemlja Izrailjeva; vi ćete izmeriti od severne granice do istočnoga mora. To će biti istočna strana.
19 Južna strana, prema jugu, ići će od Tamara do vode Merive i Kadisa, do potoka prema velikome moru. To će biti južna strana.
20 Zapadna strana biće veliko more od granice do prekoputa Emata. To će biti zapadna strana.
21 Vi ćete tu zemlju razdeliti među sobom po plemenima Izrailjevim.
22 Vi ćete je razdeliti u nasleđe kockom za sebe i za strance koji se bave među vama, koji izrode sinove među vama; vi ćete ih gledati kao i domorodce među sinovima Izrailjevim; oni će s vama dobiti nasleđe među plemenima Izrailjevim.
23 Vi ćete strancu dati nasleđe u plemenu u kome se on bavi, govori Gospod, Večni.
Glava 48.
[uredi]1 Evo imena plemena od severnoga kraja uz put iz Etlona do Emata, Asarenan, granica Damaštanska, severno prema Ematu, od istoka do zapada: Dan, jedno pleme.
2 Uz granicu Danovu, od istoka do zapada: Asir, jedno pleme.
3 Uz granicu Asirovu, od istoka do zapada: Neftalim, jedno pleme.
4 Uz granicu Neftalimovu, od istoka do zapada: Manasija, jedno pleme.
5 Uz granicu Manasijinu, od istoka do zapada: Jefrem, jedno pleme.
6 Uz granicu Jefremovu, od istoka do zapada: Ruvim, jedno pleme.
7 Uz granicu Ruvimovu, od istoka do zapada: Juda, jedno pleme.
8 Uz granicu Judinu, od istoka do zapada, biće deo koji ćete vi odvojiti, dvadeset i pet hiljada trsaka širok i dug kao delovi od istoka do zapada; i svetilište će biti usred njega.
9 Deo koji ćete vi odvojiti za Gospoda imaće dvadeset i pet hiljada trsaka dužine i deset hiljada širine.
10 Ovaj će sveti deo pripadati sveštenicima: dvadeset i pet hiljada trsaka ka severu, deset hiljada širine k zapadu i dvadeset i pet hiljada dužine k jugu; i svetilište Gospodnje biće usred njega.
11 On će pripadati sveštenicima posvećenim, sinovima Sadokovim, koji su vršili službu u mom svetilištu, koji nisu zastranili kad zastraniše sinovi Izrailjevi, kao što zastraniše Leviti.
12 On će im pripadati kao presveti deo odvojen od dela zemlje odvojene uz granice Levitske.
13 Leviti će imati, uzduž granice svešteničke, dvadeset i pet hiljada trsaka u dužinu i deset hiljada u širinu, dvadeset i pet hiljada za svu dužinu, a deset hiljada u širinu.
14 Oni od toga neće moći ništa ni prodati ni razmeniti; a prvine od zemlje se neće moći otuđivati, jer su one Gospodu posvećene.
15 Pet hiljada trsaka što ostaje u širinu na dvadeset i pet hiljada, biće dodeljeno gradu, za stanove i za predgrađe; a grad će biti u sredini.
16 Evo mu mere: Sa severne strane četiri hiljade i pet stotina, sa strane južne četiri hiljade i pet stotina, sa istočne strane četiri hiljade i pet stotina, a sa zapadne strane četiri hiljade i pet stotina.
17 Grad će imati predgrađe od dve stotine i pedeset sa severa, dve stotine i pedeset s juga, dve stotine i pedeset sa istoka i dve stotine i pedeset sa zapada.
18 Ono što ostane u dužinu uz sveti deo, deset hiljada sa istoka i deset hiljada sa zapada, uporedo sa svetim delom, sačinjavaće izvor dohotka za izdržavanje onih koji budu radili za grad.
19 Tu zemlju obrađivaće oni od svih plemena Izrailjevih koji budu radili za grad.
20 Sav odeljeni deo biće od dvadeset i pet hiljada trsaka u dužinu prema dvadeset i pet hiljada u širinu. Vi ćete od toga odeliti jedan četvorougao za svojinu grada.
21 Ono što preostane biće za kneza, s obe strane od svetog dela i od svojine grada uzduž dvadeset i pet hiljada trsaka svetog dela do istočne granice, a prema zapadu uzduž dvadeset i pst hiljada trsaka do zapadne granice, uzduž delova. To će pripadati knezu; a sveti deo i svetilište doma biće u sredini.
22 Tako ono što pripada knezu biće prostor koji ide od svojine Levita i od svojine grada; ono što bude između granice Jude i granice Venijaminove, pripadaće knezu.
23 Evo drugih plemena. Od istoka do zapada: Venijamin, jedno pleme.
24 Uz granicu Venijaminovu, od istoka do zapada Simeon, jedno pleme.
25 Uz granicu Simeonovu, od istoka do zapada: Isahar, jedno pleme.
26 Uz granicu Isaharovu, od istoka do zapada: Zavulon, jedno pleme.
27 Uz granicu Zavulonovu, od istoka do zapada: Gad, jedno pleme.
28 Uz granicu Gadovu, na jug granica će ići od Tamara do vode Merive na Kadis, do potoka koji teče u veliko more.
29 To je zemlja koju ćete kockom razdeliti u nasleđe plemenima Izrailjevim, i to su im delovi govori Gospod, Večni.
30 A ovo su ishodi grada. Sa severne strane četiri hiljade i pet stotina trsaka
31 i vrata gradska prema imenima plemena Izrailjevih, troja vrata sa severa: Vrata Ruvimova, jedna, vrata Judina, jedna, vrata Levijeva, jedna.
32 S istočne strane četiri hiljade i pet stotina trsaka i troja vrata: Vrata Josifova, jedna, vrata Venijaminova, jedna, vrata Danova, jedna.
33 S južne strane četiri hiljade i pet stotina trsaka i troja vrata: Vrata Simeonova, jedna, vrata Isaharova, jedna, vrata Zavulonova, jedna.
34 Sa zapadne strane četiri hiljade i pet stotina trsaka i troja vrata: Vrata Gadova, jedna, vrata Asirova, jedna, vrata Neftalimova, jedna.
35 Obim: Osamnaest hiljada trsaka. I od tog će dana ime gradu biti: Gospod je ovde.