Библија (Бакотић) : Јеванђеље по Матеју
←Малахија | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Марко→ |
Глава 1.
[уреди]1 Kњига рођења Исуса Христа, сина Давидова, сина Авраамова.
2 Авраам роди Исака, Исак роди Јакова; Јаков роди Јуду и браћу његову;
3 Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром; Фарес роди Есрома; Есром роди Арама;
4 Арам роди Аминадава; Аминадав роди Насона; Насон роди Салмона;
5 Салмон роди Воза с Равом; Воз роди Овида с Рутом; Овид роди Јесеја;
6 Јесеј роди Давида, краља. Kраљ Давид роди Соломона са бившом женом Уријином;
7 Соломон роди Ровоама; Ровоам роди Авију; Авија роди Асу;
8 Аса роди Јосафата; Јосафат роди Јорама; Јорам роди Озију;
9 Озија роди Јоатама; Јоатам роди Ахаза; Ахаз роди Језекију;
10 Језекија роди Манасију; Манасија роди Амона; Амон роди Јосију;
11 Јосија роди Јехонију и браћу његову у ропству вавилонском.
12 После ропства вавилонског, Јехонија роди Салатила; Салатило роди Зоровавела;
13 Зоровавел роди Авијуда; Авијуд роди Елиакима; Елиаким роди Азора;
14 Азор роди Садока; Садок роди Ахима; Ахим роди Елиуда;
15 Елиуд роди Елеазара; Елеазар роди Матана; Матан роди Јакова;
16 Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус, који се зове Христос.
17 Свега има дакле: четрнаест колена од Авраама до Давида, четрнаест колена од Давида до ропства вавилонског, и четрнаест колена од ропства вавилонског до Христа.
18 Рођење пак Исуса Христа било је овако: Марија, матер његова, пошто би испрошена за Јосифа, а још пре но што су они били заједно, нађе се трудна по Духу Светоме.
19 Јосиф, муж њезин, који је био праведник, не хотећи је разгласити, намисли да је тајно напусти.
20 Док је он о томе размишљао, гле, појави му се у сну анђео Господњи и рече му: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије, жене своје, јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога.
21 Она ће родити сина, и ти ћеш му наденути име Исус; он је онај који ће избавити народ свој од греха његових.
22 То је све било да се испуни оно што је Господ јавио преко пророка који рече:
23 "Гле, девица ће затруднети, и родиће сина, и њему ће се наденути име Емануил", које значи: с нама Бог.
24 Kад се пробуди, учини Јосиф као што му беше наредио анђео Господњи, и узе жену своју.
25 Али је не позна док не роди сина, коме надену име Исус.
Глава 2.
[уреди]1 Кад се роди Исус у Витлејему, у Јудеји, у време краља Ирода, гле, маги са Истока дођоше у Јерусалим,
2 и рекоше: Где је краљ Јудеја који се роди? Јер смо видели звезду његову на Истоку, и дошли да му се поклонимо.
3 Краљ Ирод, сазнавши за то, запрепасти се, а и цео Јерусалим с њим.
4 Он сабра све првосвештенике и књижнике народне и упита их где има Христос да се роди.
5 Рекоше му: У Витлејему, у Јудеји, јер ево што је преко пророка написано:
6 "И ти Витлејеме, земљо Јудина, ниси заиста најмањи измеђ' главних градовима Јудиних, јер из тебе ће изићи вођа који ће мој народ Израиља пасти."
7 Тада Херод позва тајно маге и потанко их испита о времену кад је засјала звезда.
8 Затим их посла у Витлејем, велећи им: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.
9 Пошто саслушаше краља, они отидоше; и, гле, звезда коју беху видели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и не стаде изнад места где је било дете.
10 Кад они угледаше звезду обузе их велика радост.
11 Уђоше у кућу, видеше дете с Маријом, матером његовом, те падоше и поклонише му се; па отворише ковчеге своје и принесоше му на дар злата, тамјана и смирне.
12 Примивши пак у сну Божји знак да се не враћају Ироду, другим путем кренуше у своју земљу.
13 Пошто они отидоше, гле анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дете и матер његову, бежи у Египат и остани онде док ти се не јавим; јер ће Ирод тражити дете да га погуби.
14 Јосиф уста, узе дете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
15 И оста онде до смрти Иродове, да се испуни оно што је Господ јавио преко пророка који рече: "Из Египта зазвах сина свога."
16 Тада Ирод, видећи да су га маги преварили, разгневи се јако, и посла да се у Витлејему и у свој околини његовој побију сва деца, од две и испод две године, по времену које беше добро дознао од мага.
17 Тада се зби оно што је јављено преко пророка Јеремије, који рече:
18 "Врисак зачу се у Рами, плакање и јаукање силно; Рахиља за децом својом плаче, и не хтеде да с' утеши, јер њих више нема."
19 Кад Ирод умре, гле, анђео Господњи појави се у сну Јосифу у Египту,
20 и рече: Устани, узми дете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли они који су тражили живот детињи."
21 Јосиф уста, узе дете и матер његову и дође у земљу Израиљеву.
22 Али сазнавши да Архелај краљује у Јудеји уместо Ирода, оца његова, побоја се онамо ићи, и Божјим знаком у сну опоменут, склони се у крајеве Галилејске,
23 и намести се у граду званом Назарет, да се испуни оно што беше јављено преко пророка: "Назваће се Назарећанин."
Глава 3.
[уреди]1 У те дане појави се Јован Крститељ, проповедајући у пустињи Јудејској.
2 Он говораше: Покајте се, јер се приближи краљевство небеско!
3 Јован је онај за кога беше јавио пророк Исаија, кад рече: "Ено гласа вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове."
4 Јован имаше хаљину од камиље длаке и кожни појас около бедара. Он се хранио скакавцима и медом дивљим.
5 К њему излажаху људи из Јерусалима, из целе Јудеје и из свих крајева Јорданских.
6 Они исповедаху грехе своје и он их крштаваше у реци Јордану.
7 Али видећи да му на крштење долазе многи фарисеји и садукеји, рече им: Породи гујини! ко вас научи да бежите од гнева који ће да дође?
8 Дајте зато достојан плод покајања,
9 и не усуђујте се да говорите у себи: Ми имамо оца Авраама! Јер вам ја кажем да и из овога камења може Бог подигнути децу Авраамову.
10 Већ је и секира код корена дрвета положена; свако дрво, дакле, које не даје добра плода исећи ће се и у огањ ће се бацити.
11 Ја вас крштавам водом да вас водим покајању; али онај који за мном иде силнији је од мене, и ја нисам достојан обућу његову помети. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
12 Он има лопату своју у руци; он ће очистити гумно своје и скупити пшеницу своју у житницу, а плеву сажећи огњем који се не гаси.
13 Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.
14 Али му се Јован противљаше, говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти к мени долазиш!
15 Исус му одговори: Остави то сад, јер је достојно да овако испунимо све што је право. - И Јован му се више не противи.
16 Како се Исус крсти, он изиђе из воде. И гле, отворише се небеса, и он виде Духа Божјега силазити као голуб и долазити на њега.
17 И гле, глас с небеса проговори: Ово је син мој љубљени, у коме је моје благовољење.
Глава 4.
[уреди]1 Исус би тада одведен од Духа у пустињу, да буде кушан од ђавола.
2 Постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи, осети Исус глад.
3 Кушач му се приближи и рече му: Ако си Син Божји, заповедај да се ово камење претвори у хлебове.
4 Исус одговори: Писано је. "Не живи човек само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Божјих."
5 Ђаво га одведе у свети град, постави га на врх храма,
6 и рече му: Ако си Син Божји, скочи доле, јер је написано: "Анђелима својим заповедиће за те, и они ће тебе на руке узети, да где ногом својом за камен не запнеш."
7 Рече њему Исус: Али и то је написано: "Не искушавај Господа, Бога свога."
8 Још га одведе ђаво на гору врло високу, показа му сва краљевства света и славу њихову,
9 и рече му: Све ћу ово теби дати ако паднеш и поклониш ми се.
10 Рече њему Исус: Иди од мене, Сотоно! Јер је написано: "Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи."
11 Тада га ђаво остави. И гле, анђели приступише к Исусу и служаху га.
12 Чувши Исус да је Јован предан, повуче се у Галилеју.
13 И оставивши Назарет, настани се у Капернауму, који лежи поред мора, у земљи Зевулоновој и Нефталимовој,
14 да се испуни што је јављено преко Исаије пророка:
15 "Народ Зевулона и Нефталима, из земље приморске, испреко Јордана, и из Галилеје паганске,
16 народ тај који у тами седе, виде светлост велику; и онима који су сеђаху у пределу и у сенци смрти засветли светлост."
17 Од тада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближи краљевство небеско.
18 Идући покрај мора Галилејскога, виде два брата: Симона, који се називаше Петар, и Андрију, брата његова, који бацаху мрежу у море, јер бејаху рибари.
19 Он им рече: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи.
20 Они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
21 Идући даље виде друга два брата: Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, који бејаху у једној лађи са Зеведејем, оцем својим, и крпљаху мреже своје. Он их позва,
22 и они одмах оставише лађу и оца свога, и пођоше за њим.
23 Учећи по синагогама и проповедајући добру вест о краљевству и исцељујући сваку болест и немоћ у народу, обилажаше Исус сву Галилеју.
24 Глас о њему рашири се по свој Сирији, и њему се привођаху сви они који боловаху од разних болести и мука, - бесни, месечњаци, узети-, и он их ицељиваше.
25 За њим иђаше велико мноштво народа из Галилеје, из Декапоља, из Јерусалима, из Јудеје, и испреко Јордана.
Глава 5.
[уреди]1 Угледавши народ, попе се Исус на гору, и пошто седе, ученици се његови приближише к њему.
2 Отворивши он тада уста своја стаде их учити, и рече:
3 Блажени сиромашни духом, јер је њихово краљевство небеско!
4 Блажени који су ожалошћени, јер ће се утешити!
5 Блажени кротки јер ће држати земљу!
6 Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити!
7 Блажени милосрдни, јер ће наћи милосрђе!
8 Блажени који су чистог срца, јер ће Бога видети!
9 Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати!
10 Блажени прогнани због правде, јер је њихово краљевство небеско!
11 Блажени ви, кад вас буду грдили и гонили, и кад буду на вас, због мене, свакојака зла лажно говорили.
12 Радујте се и веселите се, јер ће велика бити награда ваша на небесима, јер су тако гонили и пророке који су пре вас били.
13 Ви сте со земље. Али ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она више ни за што није, осим да се напоље баци, и да је људи згазе.
14 Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који на гори стоји;
15 и не ужиже се свећа да се метне под шиник; него се она меће на свећњак, да обасјава све оне који су у кући.
16 Тако нек сјаји светлост ваша пред људима, да они виде ваша добра дела, и да славе Оца вашега који је на небесима.
17 Немојте мислити да сам ја дошао да нарушим закон или пророке; нисам ја дошао да рушим него да испуним.
18 Јер вам у истину кажем: док небо и земља не прођу неће нестати ни једне јоте, или једне црте од слова из закона, а да се све не испуни.
19 Онај, дакле, који наруши и најмању од тих заповести, и научи људе да тако раде, назваће се најмањи у краљевству небескоме; али онај који их испуни и научи да се испуне, назваће се велики у краљевству небескоме.
20 Јер, - ја вам то кажем -, ако праведност ваша не буде већа него у књижевника и фарисеја, нећете ући у краљевство небеско.
21 Чули сте да је казано старима: Не уби; а ко убије заслужује да га казне судије.
22 Али вам ја кажем да сваки који се гневи на брата свога заслужује да га казне судије; да онај који рече брату своме: Рака!, заслужује да га казни синедрион; и да онај који му рече: Безумниче!, заслужује да се казни огњем гејенским.
23 Ако дакле приносиш прилог свој к олтару, и ту се опоменеш да брат твој има нешто на те,
24 остави прилог свој ту пред олтаром, и иди најпре да се помириш с братом својим, па се онда врати и принеси прилог свој.
25 Мири се с парничарем својим брзо, док си на путу с њим, да те не преда судији, а судија извршиоцу, и у тамницу да те не баце.
26 У истину ти кажем: нећеш изићи оданде док не платиш и посљедњи квадрант.
27 Чули сте да је казано: Не чини прељубе.
28 Али вам ја кажем да је сваки који на коју жену погледа са жудњом, већ учинио прељубу с њом у срцу своме.
29 Ако ти је десно око твоје узрок спотицања, ископај га и баци га далеко од себе, јер ти је боље да угине један од удова твојих, него ли цело тело твоје да буде бачено у гејену.
30 И ако ти је десна рука узрок спотицања, одсеци је и баци далеко од себе, јер ти је боље да угине један од удова твојих, него ли цело тело твоје да буде бачено у гејену.
31 Казано је: Онај који отпусти жену своју, да јој да књигу распусну.
32 Али вам ја кажем да сваки који отпусти жену своју, осим за браколомство, наводи је да чини прељубу; и да онај који се пуштеницом ожени прељубу чини.
33 Још сте чули да је казано старима: Не куни се криво и испуни према Господу оно што си под заклетвом обрекао.
34 Али вам ја кажем: Не куните се никако: ни небом, јер је оно престол Божји;
35 ни земљом, јер је она подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је то град великога краља.
36 Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни влас једну белу ни црну учинити.
37 Нека ваша реч буде: да, да-, не, не-, а што се томе додаје то долази од лукавога.
38 Чули сте да је казано: Око за око и зуб за зуб.
39 Али вам ја кажем да се не опирете зломе. Ако те ко удари по десном образу, окрени му и други.
40 Ако хоће неко да се суди с тобом и хаљину твоју да ти узме, остави му и огртач.
41 Ако те ко натера да учиниш једну миљу пута, иди с њим две.
42 Подај ономе који иште од тебе, и не окрећи се од онога који хоће узајми од тебе.
43 Чули сте да је казано: Љуби ближњега свога и мрзи непријатеља свога.
44 Али ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, и молите се за оне који вас гоне,
45 да будете синови Оца вашега који је на небесима; јер он чини да сунце његово гране и злима и добрима, и пушта кишу и на праведнике и на неправеднике.
46 Јер ако љубите оне који вас љубе, какву награду заслужујете за то? Не чине ли тако и цариници?
47 И ако се здравите само с браћом својом, шта необична чините? Не чине ли тако и паганци?
48 Будите, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
Глава 6.
[уреди]1 Пазите да праведност своју не истичете пред људима, да вас они гледају; иначе нећете имати награде од Оца вашега који је на небесима.
2 Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама и по улицама, да их хвале људи. У истину вам кажем да су они већ примили награду своју.
3 Али ти кад дајеш милостињу, да не зна левица твоја што чини десница твоја;
4 да се милостиња твоја чини тајно; и Отац твој, који види у тајности, вратиће ти.
5 Кад се молите, не будите као лицемери који воле стојећи да моле у синагогама и на раскрсницама, да се покажу пред људима. У истину вам кажем да су они примили награду своју.
6 Али ти кад се молиш, уђи у собу своју, затвори врата своја и помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој, који види у тајности, платиће ти.
7 Кад се молите не умножавајте празне речи као паганци, који мисле да ће на силу речи својих бити услишени.
8 Не будите као они, јер зна Отац ваш што вама треба и пре молитве ваше.
9 Овако се дакле молите: Оче наш, који си на небесима, нек се свети име твоје,
10 нека дође краљевство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као небу;
11 хлеб наш насушни дај нам данас,
12 и опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим,
13 и не дај да паднемо у искушење, него нас избави од зла. Јер је твоје краљевство, и сила и слава за навек. Амин.
14 Ако опростите људима увреде њихове, опростиће и вама Отац ваш небески;
15 али ако не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших.
16 Кад постите не правите се жалосни као лицемери, који направе тамна лица своја, да се покажу пред људима да посте. У истину вам кажем да су они примили награду своју.
17 А ти кад постиш, намириши главу своју, и лице своје умиј,
18 да не показујеш људима да постиш, него Оцу своме који је у тајности, и Отац твој, који види у тајности, вратиће ти.
19 Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа кваре, и где лупежи пробијају и краду;
20 него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не обијају и не краду.
21 Јер где је благо твоје, онде ће бити и срце твоје.
22 Светиљка је телу око. Ако је око твоје ведро, цело ће тело твоје бити осветљено;
23 али ако је око твоје мутно, цело ће тело твоје бити у тами. Ако је дакле светлост што је у теби тама, колика ли ће бити та тама?!
24 Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзети, а другога љубити, или ће једноме бити одан, а другога ће презирати. Не можете служити и Богу и Мамону.
25 Зато вам кажем: Не узнемиравајте се за живот свој због онога што ћете јести, ни за тело своје, због онога у што ћете се обући. Није ли живот више него ли храна, и тело више него ли одело?
26 Погледајте на птице небеске: нити сеју, нити жању, нити сабирају у житнице, а Отац ваш небески храни их. Не вредите ли ви много више од њих?
27 А ко од вас, узнемирујући се, може додати лакат један дужини свог живота?
28 И зашто за одело да се узнемирујете? Погледајте на пољске љиљане како расту: не труде се нити преду,
29 а ја вам кажем да се ни Соломон, у свој слави својој не обуче се као један од њих.
30 А кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камо ли неће вас, маловерни!
31 Не узнемиравајте се дакле и не реците: Шта ћемо јести?, шта ћемо пити?, чим ћемо се оденути?
32 Јер све то паганци траже. Отац ваш небески зна да вам све то треба.
33 Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно ће вам се све додати.
34 Не узнемиравајте се дакле за сутрашњи дан; јер ће се сутрашњи дан сам за себе бринути. Доста је сваком дану своје муке.
Глава 7.
[уреди]1 Не судите, да се вама не суди.
2 Јер ће вам се судити судом којим ви судите, и мериће вам се мером којом ви мерите.
3 Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не примећујеш?
4 Или, како можеш рећи брату своме: Стани да ти извадим трун из ока твога, ти који имаш брвно у оку своме?
5 Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети како ћеш да извадиш трун из ока брата свога.
6 Не дајте светиње псима, и не бацајте бисера свога пред свиње, да га не погазе ногама, и не окрену се да вас растргну.
7 Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
8 Јер сваки који иште прима, и који тражи налази, и који куца отвара му се.
9 Који ће од вас сину своме камен дати, ако хлеба тражи?
10 или ако заиште рибу, хоће ли му дати змију?
11 Кад дакле ви, зли као што сте, умете добре дарове дати својој деци, колико ли ће још више Отац ваш небески дати добра онима који га моле?
12 Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер су у томе и закон и пророци.
13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк је пут који воде у пропаст, и много их је који туда иду;
14 али су уска врата и тесан је пут који воде у живот, и мало их је који их налазе.
15 Чувајте се од лажних пророка. Они долазе к вама у оделу овчјему, а унутра су вуци грабљиви.
16 По плодовима њиховима познаћете их. Бере ли се с трња грожђе, или с чичка смокве?
17 Свако добро дрво даје добре плодове а зло дрво даје зле плодове.
18 Не може добро дрво дати злих плодова, ни зло дрво дати добрих плодова.
19 Свако дрво које не даје добра плода, сече се и баца се у огањ.
20 По плодовима њиховим, дакле, познаћете их.
21 Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у краљевство небеско, него само онај који испуњује вољу Оца мога који је на небесима.
22 Многи ће ми рећи у онај дан; Господе! Господе! нисмо ли ми у име твоје пророковали? и нисмо ли ми твојим именом зле духове изгонили? и нисмо ли ми твојим именом чудеса многа чинили?
23 Тада ћу ја њима отворено рећи: Никада вас нисам знао, идите од мене ви који неправду чините.
24 Зато сваки који слуша ове моје речи и извршује их, биће као мудри човек који сазида кућу своју на камену.
25 Удари киша, навалише воде, дунуше ветрови и нападоше на ту кућу, и она не паде, јер беше утемељена на камену.
26 Али сваки који слуша ове моје речи, а не извршује их, биће као луди човек који сазида кућу своју на песку.
27 Удари киша, навалише воде, дунуше ветрови и ударише на ту кућу, и она паде и распаде се страшно.
28 Кад Исус сврши ове речи, задиви се народ науци његовој.
29 Јер их он учио као онај који власт има, а не као књижевници њихови.
Глава 8.
[уреди]1 Кад Исус сиђе с горе, за њим пође велико мноштво народа.
2 И, гле, један губавац, приближивши се, поклони му се и рече: Господе, ако хоћеш, можеш учинити да будем чист.
3 Исус пружи руку, дохвати га се, и рече: Хоћу буди чист! И одмах се очисти човек од губе своје.
4 Тад му Исус рече: Пази да никоме то не кажеш, него иди и покажи се свештенику, и принеси прилог који је одредио Мојсије, да им то служи за сведочанство.
5 Кад је Исус улазио у Капернаум, приступи к њему један центурион и моли га говорећи:
6 Господе, слуга мој лежи дома узет и тешко се мучи.
7 Исус му рече: Доћи ћу и исцелићу га.
8 Центурион одговори: Господе, нисам достојан да уђеш под мој кров, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
9 Јер и ја који сам човек под влашћу, имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и он иде, и другоме: Дођи, и он долази; и слузи своме: Учини то, и он чини.
10 Кад то чу Исус, удиви се и рече онима који иђаху за њим: У истину вам кажем, ни у Израиљу толике вере не нађох.
11 И ја вама кажем да ће многи од Истока и од Запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у краљевству небеском,
12 а синови краљевства изгнаће се напоље у таму где ће бити плакања и шкрипања зуба.
13 А центуриону рече: Иди, нек ти буде по вери твојој. И у тај исти час оздрави слуга његов.
14 Исус пође затим у дом Петров и виде ташту његову која је лежала болесна од грознице.
15 Он је прихвати за руку, и пусти је грозница. И она уста и послужи га.
16 У вече доведоше к Исусу неколико бесних. Он изгна духове речју и исцели све болеснике,
17 да се збуде оно што је јављено, преко Исаије пророка: "Он немоћи наше узе и болести наше понесе."
18 Кад Исус виде мноштво народа око себе, заповеди да се пређе на другу страну.
19 Један књижевник приступи тад к њему и рече му: Учитељу, ја ћу за тобом камо год ти пођеш.
20 Исус му одговори: Лисице имају јаме, птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главу наслонити.
21 А други, - један од ученика његових, - рече му: Господе, допусти ми да идем најпре да укопам оца свога.
22 Али му Исус одговори: Хајде за мном, и остави нека мртви укопавају своје мртве.
23 Он уђе у лађу и за њим уђоше ученици његови.
24 И гле на мору се подиже таква олуја да се лађа покри валовима; а он спаваше.
25 Ученици његови приближивши му се, пробудише га говорећи: Господе, спасавај! изгибосмо!
26 Он им рече: Зашто се плашите, маловерни? Тада уста, запрети ветровима и мору, и настаде велика тишина.
27 Зачудише се људи: Ко је овај -, говораху -, да га слушају и ветрови и море?
28 Кад дође на другу страну, у земљу Гадаринску, приђоше му из гробова два од злих духова обузета човека, тако бесни да нико не могаше проћи оним путем.
29 И гле, повикаше: Шта има између нас и тебе, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо да нас пре времена мучиш?
30 Далеко од њих пасијаше велики крд свиња,
31 и зли духови га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас у тај крд свиња.
32 Он им рече: Идите, и они изиђоше и уђоше у свиње. И гле, навали сав крд с брега у море, и потопише се у води.
33 Свињари побегоше и пођоше у град, и казаше све шта је било и што се с беснима догодило.
34 И, гле, сав град изиђе на сусрет Исусу, и чим га видеше молише га да би отишао из њиховога краја.
Глава 9.
[уреди]1 Укрцавши се у лађу, пређе Исус на другу страну и дође у свој град.
2 И гле, донесоше му човека узета који је лежао на одру. Видевши Исус веру њихову, рече узетоме: Разабери се, синко, опроштени су ти греси твоји.
3 Неки књижевници рекоше на то у себи: Овај човек хули.
4 Прозревши Исус мисли њихове, рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
5 Јер шта је лакше: рећи: Опроштени су ти греси твоји, - или рећи: Устани и иди?
6 Али да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, - "Устани" -, рече узетоме -, "узми одар свој и иди кући својој!"
7 И он уста и отиде кући свој.
8 Кад народ то виде, зачуди се, и хвали Бога, који је дао такву власт људима.
9 Отишавши оданде даље, виде Исус једног човека коме беше име Матеј, који сеђаше на месту где се наплаћује царина. Он му рече: Хајде за мном!" И човек уста и пође за њим.
10 Док је Исус седео за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и седоше с њим и с ученицима његовим.
11 Фарисеји видеше то и рекоше ученицима његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе?
12 Чувши то, рече њима Исус: Не требају здрави лекара, него болесни.
13 Идите, и научите се што то значи: "Милосрђу се ја радујем, а не жртвама." Јер сам ја дошао да зовем грешнике на покајање, а не праведнике.
14 Тада дођоше к Исусу ученици Јованови и рекоше: Зашто ми и фарисеји постисмо, а ученици твоји не посте?
15 Исус им одговори: Могу ли сватови бити жалосни док је младожења с њима? Доћи ће време кад ће се отети од њих младожења и онда ће постити.
16 Нико не меће нове закрпе на стару хаљину, јер ће закрпа одадрети од хаљине и рупа ће још гора бити.
17 Нити се ново вино лива у старе мехове; иначе се мехови продеру и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се ново вино улива у нове мехове, и обоје се сачува.
18 Док он њима тако говораше, гле, дође један старешина, поклони му се, и рече: Кћи моја сад умре; него дођи и положи на њу руке и она ће живети.
19 Исус уста и пође за њим с ученицима својим.
20 И, гле, једна жена, која је дванаест година боловала од течења крви, приближи му се с леђа и дохвати се скута од хаљине његове.
21 Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине његове, оздравићу.
22 Исус се обазре и, видевши је, рече: Разабери се, кћери, вера те твоја излечила. И исцели се жена у тај час.
23 Кад Исус дође до куће старешине и виде фрулаше и народ узбуђен,
24 рече им: Уклоните се, јер девојчица није умрла него спава. Они му се подсмеваху.
25 Кад се уклони свет, он уђе, ухвати девојчицу за руку, и девојчица уста.
26 И глас о томе рашири се по свој оној земљи.
27 Кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слепца вичући: Смилуј нам се Сине Давидов!
28 Кад дође кући, приступише к њему слепци, и Исус им рече: Верујете ли ви да могу то учинити? Да, Господе, - одговорише му.
29 Тада се он дохвати очију њихових, говорећи: По вери вашој нека вам буде!
30 И отворише им се очи. Исус им тад строго рече: Пазите да то нико не дозна.
31 Али они, изишавши, разгласише га по свој оној земљи.
32 Кад они отидоше, гле, доведоше к њему човека нема и бесна.
33 Пошто би истеран зли дух, проговори неми. И зачуђен народ говораше: Никад се то није видело у Израиљу!
34 Али фарисеји говораху: Силом кнеза ђаволскога изгони он зле духове.
35 Учећи по синагогама и проповедајући јеванђеље о краљевству и исцељујући сваку болест и сваку немоћ, обилажаше Исус све градове и села.
36 Гледајући мноштво народа сажали му се, јер беше клонуло и сметено, као овце које немају пастира.
37 Тада рече ученицима својим: Жетве је много, али је посленика мало.
38 Молите се дакле господару од жетве да пошаље посленика на жетву своју.
Глава 10.
[уреди]1 Дозвавши затим својих дванаест ученика, даде им моћ да изгоне нечисте духове и да излече сваку болест и сваку немоћ.
2 Ево имена дванаесторице апостола: Први, Симон, названи Петар и Андрија, брат његов; Јаков, син Зеведејев и Јован, брат његов;
3 Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков син Алфејев, и Тадија;
4 Симон Хананејац, и Јуда Искариотски, онај који издаде Исуса.
5 Ових дванаест посла Исус, пошто им даде ова поучења: На пут паганаца не идите, и у градове Самаријске не улазите,
6 него идите к изгубљеним овцама дома Израиљева.
7 Идите, проповедајте и реците: Близу је краљевство небеско!
8 Болесне исцељујте, мртве ускрсавајте, губаве чистите, зле духове изгоните. За бадава сте примили, за бадава и дајте.
9 Не узимајте ни злата ни сребра, ни новца у појасеве своје,
10 ни торбе на пут, ни по две хаљине, ни обуће, ни штапа; јер радник заслужује храну своју.
11 Кад у који град или у које село уђете, испитајте има ли у њему неко достојан, и код њега останите док не пођете даље.
12 Улазећи у кућу поздравите је,
13 и ако буде кућа достојна, нек дође мир ваш на њу; али ако не буде достојна, нек се мир ваш к вама врати.
14 Ако вас ко не прими, нити послуша речи ваше, изиђите из те куће или из тога града, и отресите и прашину с ногу својих.
15 Уистину вам кажем: лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској у дан суђења, него ли граду ономе.
16 Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите дакле, мудри као змије а безазлени као голубови.
17 Чувајте се од људи, јер ће вас они предати судовима, и по синагогама својим батинаће вас,
18 и извешће вас због мене пред намеснике и пред краљеве за сведочанство њима и паганцима.
19 Али кад вас предаду, не узнемиравајте се због онога како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.
20 Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говориће из вас.
21 Предаће брат брата свога на смрт, и отац сина свога, и устаће деца на родитеље своје и учиниће да умру.
22 Сви ће мрзети на вас због имена мога, али који устраје до краја, тај ће бити спасен.
23 Ако вас прогоне у једном граду, бежите у други. У истину вам кажем: нећете стићи да обиђете градове Израиљеве, а да не дође Син човечји.
24 Није ученик већи од учитеља свога, нити је слуга већи од господара свога.
25 Доста је ученику да му буде као и учитељу његовом, и слузи као и господару његовом. Кад су домаћина назвали Велзевулом, а како ли неће укућане његове.
26 Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.
27 Што вам говорим у тами, казујте усред бела дана; и што вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.
28 Не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тело погубити у гејени.
29 Не продају ли се два врапца за један ас? А ипак ни један од њих не пада на земљу без воље Оца вашега.
30 А вама су и власи на глави избројене.
31 Не бојте се дакле; ви више вредите од много врабаца.
32 Зато ко признаје мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим, који је на небесима,
33 али ко одбацује мене пред људима, одбацићу и ја њега пред Оцем својим, који је на небесима.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам ја дошао да донесем мир, него мач.
35 Јер ја сам дошао да мећем раздор између човека и оца његова, и између кћери и матере њезине, и између снахе и свекрве њезине.
36 Човек ће своје укућане за непријатеље имати.
37 Ко љуби оца свога или матер своју више него мене, није мене достојан; и ко љуби сина свога или кћер своју више него мене није мене достојан;
38 ко не узме свој крста свога и не пође за мном, није мене достојан.
39 Ко чува живот свој, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради, опет ће га наћи.
40 Ко вас прима, мене прима; а ко прима мене, прима онога који ме је послао.
41 Ко прима пророка у име пророчко, примиће награду пророчку; а ко прима праведника у име праведничко, примиће награду праведничку.
42 И ако ко напоји једнога од ових малих само чашом хладне воде у име ученичко, у истину вам кажем, неће му награда пропасти.
Глава 11.
[уреди]1 Кад Исус сврши поуке дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и да проповеда по градовима њиховим.
2 Чувши Јован у тамници за дела Христова, поручи му по својим ученицима:
3 Јеси ли ти онај који има да дође, или другога да чекамо?
4 Исус одговори: Идите и реците Јовану што чујете и видите:
5 Слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глухи чују, мртви ускрсавају и добра се вест сиромасима јавља.
6 Блажен онај коме не будем ја повод спотицања!
7 Кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју ветар љуља?
8 Шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ено који меке хаљине носе, по краљевским су дворовима.
9 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.
10 Јер је ово онај за кога је писано: „Ево свог гласника пред лицем твојим шаљем, да приправи пут твој пред тобом.“
11 У истину вам кажем: Ни један између рођених од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; али је и најмањи у краљевству небескоме већи од њега.
12 Од времена Јована Крститеља до сада краљевство небеско силу трпи, и силници га грабе.
13 Јер сви пророци и закон прорицали су до Јована;
14 и ако га хоћете разумети, он је онај Илија који је требао да дође.
15 Ко има уши да чује нека чује!
16 С чиме бих ја овај нараштај упоредио? Он наличи на децу која седе на тргу и која, обраћајући се другој деци, говоре:
17 Свирасмо вам у фруле, и ви не играсте, певасмо вам тужбалице, и ви не јаукасте.
18 Јер дође Јован, који не једе и не пије, и они кажу: Ђаво је у њему.
19 Дође Син човечји, који и једе и пије, и они кажу: Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника. Али оправдаше мудрост деца њезина.
20 Тада Исус поче укоравати градове у којима се испунише највећа чудеса његова, зато што се не покајаше.
21 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса, која су била у вама, давно би се у кострети и у пепелу покајали.
22 Али ја вама кажем: Тиру и Сидону ће лакше бити у дан суђења него вама.
23 И ти Капернауме, хоћеш ли ти бити до небеса уздигнут? Не, ти ћеш до Ада унижен бити; јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, и данас би он постојао.
24 Зато вам ја кажем да ће земљи Содомској лакше бити у дан суђења него теби.
25 У то време проговори Исус и рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и учених, а објавио си деци.
26 Да, Оче, хвалим те што је тако била воља твоја!
27 Све је мени предао Отац мој, и нико не зна за Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син, и ако коме Син хоће објавити.
28 Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати.
29 Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир душама својим.
30 Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.
Глава 12.
[уреди]1 У то време иђаше Исус једне суботе кроз усеве, а ученици његови, гладни, почеше тргати класје и јести.
2 Фарисеји, видевши то, рекоше му: Гле, ученици твоји чине што није допуштено чинити у суботу.
3 Али им Исус рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који бејаху с њим:
4 како уђе у дом Божји и поједе хлебове за представљање, којих није смео јести ни он ни они који су били с њим, него сами свештеници?
5 Или нисте читали у закону како свештеници у храму суботу прекрше, па нису криви?
6 А ја вам кажем да је овде нешто што је веће од храма.
7 Кад бисте знали шта то значи: „Милосрђу се ја радујем а не жртвама”, никад не бисте осуђивали праведнике;
8 јер је Син човечји господар и од суботе.
9 Отишавши оданде уђе Исус у синагогу.
10 И гле, ту беше један човек са руком усахнулом. Упиташе Исуса: Је ли слободно у суботу излечити? -То је било с намером да би га могли окривити. -
11 Он им одговори: Који ће од вас, ако нема него само једну овцу, па ако она у дан суботни упадне у јаму, да је не ухвати, да би је избавио?
12 А колико ли вреди човек више од једне овце? Слободно је дакле у суботу добро чинити.
13 Тада рече оном човеку: Опружи руку своју. И он је опружи, и она постаде здрава као и друга.
14 Фарисеји изиђоше и договорише се како ће учинити да се Исус погуби.
15 Али Исус, дознавши за то, уклони се оданде. За њим пође велико мноштво људи. Он исцели све оне који бејаху болесни,
16 и строго им рече да га не проказују,
17 да се збуде оно што је јављено преко Исаије пророка:
18 ”Ево слуге мога, избраника мога, љубљенога мога, милог души мојој. На њега ћу дух свој ја метнути, и он ће јављати народима правду.
19 Неће се свађати, и неће викати, нити ће ко његов глас по улицама чути.
20 Трске он стучене неће преломити, и неће угасит стењак који се дими, докле не учини да победи правда,
21 и у име његово уздаће се народи.”
22 Тада доведоше к њему бесна, који беше слеп и нем, и он га исцели, тако да неми проговори и прогледа.
23 Цео се народ чуђаше, и говораху: није ли ово син Давидов?
24 Фарисеји, чувши то, рекоше: Овај човек друкчије не изгони зле духове него силом Велзевула, кнеза ђаволскога.
25 А Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако краљевство које је против себе раздељено пропада, и ни један град или дом који је против себе раздељен не може се одржати.
26 Ако сотона сотону изгони, он је против себе раздељен. Како ће се дакле одржати краљевство његово?
27 И ако ја силом Велзевула изгоним зле духове, чијом ли их силом синови ваши изгоне? Зато ће вам они сами бити судије.
28 Али ако ја силом Духа Божјега изгоним зле духове, дошло је дакле к вама краљевство Божје!
29 Или, како може ко ући у кућу јакога човека и покућство његово однети, ако најпре не свеже тог јаког човека? Онда ће тек кућу његову опленити.
30 Ко није са мном против мене је; и ко не сабира са мном, просипа.
31 Зато вам кажем: Сваки грех и свака хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити.
32 Ако ко говори против Сина човечјега, опростиће му се, али који говори против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме ни у будућему веку.
33 Или реците да је дрво добро, и да је плод његов добар, или реците да је дрво слабо, и да је плод његов рђав; јер се по плоду дрво познаје.
34 Породи гујини! Како можете добро говорити, зли као што сте? Јер уста говоре оно што у срцу изобилује.
35 Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло.
36 А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју буду рекли, људи одговарати у дан суђења.
37 Јер ћеш се по својим речима оправдати, и по својим ћеш се речима осудити.
38 Проговорише тад неки књижевници и фарисеји и рекоше: Учитељу, хтели бисмо да видимо какво чудо од тебе.
39 Он им одговори: Нараштај зли и прељуботворни тражи чуда, и неће му се дати чудо осим онога Јоне пророка.
40 Јер као што је Јона био у трбуху рибе велике три дана и три ноћи, тако ће бити и Син човечји у срцу земље три дана и три ноћи.
41 Нииевљани ће устати у дан суђења с нараштајем овим и осудиће га, јер се они покајаше на Јонино проповедање, а гле, овде је виши од Јоне.
42 Краљица јужна устаће у дан суђења с нараштајем овим и осудиће га, јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овде је виши од Соломона.
43 Кад нечисти дух изиђе из неког човека он иде кроз пуста места тражећи покоја и не нађе га.
44 Онда вели: Вратићу се у дом свој из ког сам изишао, и кад дође и нађе га празна, пометена и украшена,
45 тада он иде и узме са собом седам других духова, горих од себе, и они улазе у дом и ту се наместе, и буде потоње стање оног човека горе од првашњега. Тако ће бити и овоме нараштају рђавоме.
46 Док Исус још говораше народу, гле, мати његова и браћа његова стајаху напољу и тражаху да говоре с њим.
47 Рече му неко: Ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу и хоће да говоре с тобом.
48 Али Исус одговори ономе који му то каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
49 И показујући руком на ученике своје, рече: Ево матере моје и браће моје!
50 Јер ко год извршује вољу Оца мога који је на небесима, он ми је и брат и сестра и мати.
Глава 13.
[уреди]1 Тог истог дана изиђе Исус из куће и седе крај мора.
2 Али како се око њега беше скупило велико мноштво народа, уђе у једну лађу и седе. Цео народ стајаше па обали.
3 Он им проговори у поређењима о многим стварима, и рече:
4 Изиђе сејач да сеје. И како он сејаше, један део семења паде покрај пута, и долетеше птице и позобаше га.
5 Други део паде на каменита места, где не беше много земље, и одмах изниче, јер не нађе дубоке земље;
6 али кад одскочи сунце, изгоре и усахну, јер немаше корена.
7 Други део паде у трње, и трње нарасте и загуши га.
8 Други део паде на добру земљу, и донесе плод: од једног зрна по сто, од једног по шездесет, од једног по тридесет.
9 Ко има уши да чује нека чује!
10 Ученици му се приближише, и рекоше му: Зашто им говориш у поређењима?
11 Исус им одговори: Јер је вама дано да познате тајне краљевства небескога, а њима није дано.
12 Јер ко има, даће му се и биће у изобиљу, а ко нема узеће му се и оно што има.
13 Зато им говорим у поређењима, јер видећи не виде, и чујући не чују и не разумеју.
14 И збива се на њима пророштао Исаијино: „Ушима својим ћете чути и нећете разумети, гледаћете очима својим и нећете видети.
15 Јер је срце овом народу отврдло, и уши је своје затиснуо, и очи је своје затворио, од страха да својим очима не види и да својим ушима не чује, и не обрати се, па да га исцелим.”
16 Али су блажене очи ваше што виде и уши ваше што чују!
17 Јер вам у истину кажем да су многи пророци и праведници желели видети што ви видите и не видеше, и чути што ви чујете и не чуше.
18 Ви дакле чујте шта значи поређење са сејачем:
19 Кад чује човек реч о краљевству и не разуме је, то долази лукави и отме посејано у срцу његовом: то је човек који је покрај пута семе примио.
20 А који је на камен семе примио, то је онај који слуша реч и одмах је с радошћу прими;
21 али нема корена у себи, непостојан је, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотиче.
22 А који је усред трња семе примио, то је онај који слуша реч, али бриге овога света и мамљења богатства загуше реч и направе је неплодном.
23 А који је на добру земљу семе примио, то је онај који слуша реч и разуме; он дакле и плод даје, и једно зрно доноси по сто, друго по шездесет, а опет друго по тридесет.
24 Он им каза још једно поређење, и рече: Краљевство је небеско слично човеку који посеја добро семе у пољу своме.
25 Али док људи спаваху, дође непријатељ његов и посеја љуљ по пшеници, па отиде.
26 Кад ниче усев и род донесе, онда се показа и љуљ.
27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуд дакле љуљ?
28 Он им одговори: Непријатељ човек то учини. - Рекоше му слуге: Хоћеш ли да идемо да га почупамо?
29 Не - рече он -, да не би чупајући љуљ, почупали заједно с њиме и пшеницу.
30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Ишчупајте најпре љуљ и свежите у снопље, да се сажеже, а пшеницу свезите у житницу моју.
31 Он им каза још једно поређење, и рече: Краљевство је небеско слично зрну горушичном, које узме човек и посеје на њиви својој.
32 Оно јесте најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и постане дрво, тако да прилећу птице небеске и гнезде се на гранама његовим.
33 Он им каза још и ово поређење: Краљевство је небеско слично квасцу које узме жена и умеси у три мере брашна док цело тесто не ускисне.
34 Све ово у поређењима рече Исус народу, а без поређења ништа му не говораше,
35 да се збуде што је јављено преко пророка: „Поређењима ћу уста своја отворити, објавићу ствари од постања света сакривене”.
36 Тада отпусти народ и уђе у кућу. К њему приступише ученици његови и рекоше му: Тумачи нам поређење са љуљем на њиви.
37 Он одговори: Који сеје добро семе, то је Син човечји;
38 њива је свет; добро семе су синови краљевства, а љуљ су синови лукавога;
39 непријатељ који га је посејао, то је ђаво; жетва је свршетак света, а жетеоци су анђели.
40 Како се дакле љуљ ишчупа и огњем сажиже, тако ће бити на свршетку века.
41 Послаће Син човечји анђеле своје, који ће ишчупати из краљевства његова све саблазни и оне који чине безакоње,
42 и бациће их у пећ огњену, где ће бити плакања и шкргут зуба.
43 Тада ће се праведници засјати као сунце у краљевству Оца свога. Ко има уши да чује нека чује!
44 Још је краљевство небеско слично благу сакривеном у пољу. Човек који га нађе, крије га и у радости својој иде да прода све што има и купи оно поље.
45 Још је краљевство небеско слично трговцу који тражи добра бисера.
46 Нађе једно скупоцено зрно, и отиде да прода све што има и купи га.
47 Још је краљевство небеско слично мрежи која се баци у море и заграби од сваке врсте рибе.
48 Кад се она напуни, извуку је рибари на крај, и седећи на обалу метну што је добро у судове, а бацају што не ваља.
49 Тако ће бити на свршетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних,
50 и бациће их у пећ огњену, где ће бити плакања и шкргут зуба.
51 Разуместе ли све ово? - Рекоше му: Да, Господе.
52 И он им рече: Зато је сваки књижевник научен о ономе што се односи на краљевство небеско сличан домаћину који вади из ризнице своје и нове и старе ствари.
53 Кад Исус сврши ова поређења отиде оданде,
54 и дошавши у своју постојбину, стаде учити у синагоги, тако да му се чуђаху, и говораху: Откуд њему ова мудрост и ова чуда?
55 Није ли ово дрводељин син? Није ли мати његова Марија, и нису ли браћа његова Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?
56 И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све то?
57 И он беше за њих повод спотицања. Али им он рече: Пророк је презрен само у постојбини својој и у дому своме.
58 И не учини у том месту много чудеса, због неверовања њихова.
Глава 14.
[уреди]1 У то време дође глас о Исусу до Ирода тетрарха,
2 и он рече слугама својим: То је Јован Крститељ! Он ускрсну из мртвих, и зато се преко њега чине чудеса.
3 Јер Ирод, који беше дао ухапсити Јована, беше га свезао и бацио у тамницу због Иродијаде, жене брата свога Филипа.
4 Јер му Јован говораше: Не смеш ти њу за жену имати.
5 И хтео је да га убије, али се побоја народа, јер народ држаше Јована за пророка.
6 Али на годишњицу Иродова рођења, кћер Иродијадина игра пред гостима, и тако се допаде Ироду,
7 да се он под заклетвом обрече да ће јој дати што год заиште. Наговорена од матере своје она рече: Дај ми овде на једном тањиру главу Јована Крститеља.
9 Краљ се забрину, али због заклетве и због гостију, заповеди да јој се да,
10 и посла да посеку Јована у тамницу.
11 И донесоше главу његову на једном тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе матери својој.
12 Ученици Јованови дођоше да узму тело његово, и укопаше га, и пођоше и јавише то Исусу.
13 Чувши то Исус, отиде оданде лађом да се склони на које осамљено место. Кад то дозна народ, изиђе из градова и пође пешице за њим.
14 Кад Исус изиђе из лађе и виде велико мноштво народа, сажали му се за њим и исцели болесне.
15 Пред вече приступише к њему ученици његови, говорећи: Овде је пустиња и доцкан је већ; отпусти народ, нек иде у села да купи себи хране.
16 Исус им одговори: Не треба да иду; подајте им ви да једу.
17 Али му они рекоше: Ми немамо овде него само пет хлебова и две рибе.
18 А он рече: Донесите ми их.
19 И рече народу нек седне на траву, па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови их. Затим преломи хлебове и даде их ученицима, а ученици раздадоше народу.
20 И једоше сви и наситише се и накупише од онога што претече дванаест пуних котарица.
21 А оних што су јели беше око пет хиљада људи, осим жена и деце.
22 Одмах затим заповеди Исус ученицима да уђу у лађу и да пређу на другу страну, док он отпусти народ.
23 И пошто га отпусти, попе се на гору, да се сам моли; и како је већ било пало вече, оста онде сам.
24 Лађу, која већ беше насред мора, шибали су валови, јер ветар беше противан.
25 У четврту стражу ноћну упути се к њима Исус идући по мору.
26 Кад га ученици видеше да иде по мору, уплашише се, говорећи да је то утвара, и од страха повикаше.
27 Исус им одмах рече: Разаберите се, ја сам, не плашите се!
28 Петар му одговори: Господе, ако си ти, заповедај да идем к теби по води.
29 А он рече: Дођи! - Петар изиђе из лађе, и иђаше по води да дође к Исусу.
30 Али видећи да је ветар јак уплаши се, и како поче тонути повика: Господе, спасавај!
31 Исус му одмах пружи руку, ухвати га, и рече му: Маловерни, зашто си посумњао?
32 И они се попеше на лађу и ветар преста.
33 Они који бејаху у лађи приближише се Исусу и поклонише му се, говорећи: Заиста си ти Син Божји!
34 Прешавши на другу страну стигоше у Генисарет.
25 Препознавши људи из оног места Исуса, послаше гласнике по свој оној околини и доведоше се к њему сви болесници.
36 Они га молише да им допусти да се само дотакну скута од хаљине његове. И сви који се дотакоше оздравише.
Глава 15.
[уреди]1 Тада дођоше к Исусу неки књижевници и фарисеји из Јерусалима и рекоше:
2 Зашто ученици твоји преступају предања старих? Јер не умивају руку својих кад једу.
3 Он им одговори: Зашто и ви преступате заповест Божју за предања своја?
4 Јер је Бог рекао: Поштуј оца свога и матер своју, и који опсује оца свога или матер своју смрћу да се казни.
5 Али ви кажете: Који рече оцу своме или матери својој: „Прилог је Богу оно чим бих ти ја могао помоћи, он испуњује своју дужност”, тако да више није дужан да поштује оца свога или матер своју.
6 И ви тако укидате реч Божју за предања своја.
7 Лицемери! добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8 Народ овај устима својим ме поштује, али срце његово далеко је од мене.
9 Узалуд ме они поштују учећи прописе људских заповести”.
10 Дозвавши тад народ, рече: Слушајте и разумите:
11 Не погани човека оно што улази у уста, него што излази из уста оно погани човека.
12 Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да се фарисеји саблазнише од речи коју чуше? А он одговори: Сваки сад који није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14 Оставите их: они су слепци који слепце воде, а кад слепац слепца води, оба ће у јаму пасти.
15 Проговори Петар и рече му: Тумачи нам то поређење.
16 А Исус рече: Зар сте и ви још без разума?
17 Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље?
18 Али што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.
19 Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, клевете.
20 То је оно што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21 Отишавши оданде, пође Исус у крајеве Тирске и Сидонске.
22 И гле, једна жена Хананејка, која је долазила из оних крајева, повика к њему: Смилуј се на ме, Господе, сине Давидов; моју кћер ужасно мучи зли дух.
23 Он јој не одговори ни речи, а ученици његови, приближивши му се, рекоше му живо: Одбиј је, јер виче за нама.
24 А он одговори: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљева.
25 Али се она поклони пред њим говорећи: Господе, помози ми!
26 Исус одговори: Није добро узети хлеб од деце и бацити га псима.
27 Да, Господе, - рече она -, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28 Тада јој Исус рече: Жено, велика је вера твоја; нек ти буде како ти хоћеш. И оздрави кћи њезина у тај исти час.
29 Отишавши оданде дође Исус к мору Галилејскоме, и попевши с на гору седе онде.
30 Приступи тад к њему велико мноштво народа које имаше са собом хромих, слепих, немих, богаља и многих других болесника. Положише их к ногама његовим, и он их исцели;
31 тако да се народ дивљаше видећи да неми говоре, да су богаљи оздравили, да хроми иду и да слепи гледају, и хвалише Бога Израиљева.
32 Дозвавши ученике своје, рече им Исус: Жао ми је овога народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести, а нисам их рад отпустити гладне, да не смалакшу на путу.
33 Рекоше му ученици његови: Откуд нам у пустињи толико хлеба да се насити толики народ?
34 Исус их тад упита: Колико хлебова имате? Седам, - одговорише, - и мало ситне рибе.
35 Тад он нареди народу да седне на земљу,
36 узе оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи их и даде ученицима својим, а ученици разделише народу.
37 И једоше сви и наситише се, и накупише од онога што претече, седам пуних котарица.
38 А оних што су јели било је четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39 Затим отпусти народ, уђе у лађу и дође у околину Магдалску.
Глава 16.
[уреди]1 Дођоше Исусу фарисеји и садукеји, и, искушавајући га, искаше од њега да им покаже знак с неба.
2 Исус им одговори: У вече говорите: Биће ведро, јер је небо румено;
3 а у јутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?
4 Нараштај зли и прељуботворни тражи чуда, и неће му се дати друго чудо осим онога Јоне пророка. Тад их он остави и отиде.
5 Полазећи на другу страну језера, заборавише ученици његови понети хлеба.
6 Исус им рече: Добро се чувајте квасца фарисејског и садукејског.
7 Размишљајући у себи, они говораху: То је што нисмо хлеба узели!
8 А Исус, разумевши, рече им: Што размишљате у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?
9 Зар још не разумете, и не памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?,
10 ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?
11 Како не разумете да вам не говорих за хлебове? Чувајте се квасца фарисејскога и садукејскога!
12 Тада разумеше да не рече квасца хлебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.
13 Дошавши Исус у околину Ћесарије Филипове, упита ученике своје: Ко говоре људи да сам ја, Син човечји?
14 Они рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, а други Јеремија или који од пророка.
15 Рече им Исус: А ви шта мислите, ко сам ја?
16 Симон Петар одговори: Ти си Христос, Син Бога живога.
17 Исус му одговори: Благо теби Симоне, сине Јонин: јер пут и крв нису теби то открили, него Отац мој, који је на небесима.
18 А ја теби кажем да си ти Петар и да ћу ја на том камену сазидати цркву своју, и врата адска неће јој одолети.
19 Теби ћу дати кључеве краљевства небескога, и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.
20 Тад препоручи ученицима да никоме не казују да је он Христос.
21 Од тада поче Исус казивати ученицима својим да мора ићи у Јерусалим, и да ће много претрпети од старешина, од првосвештеника и од књижевника, и да ће бити убијен, и трећи дан да ће ускрснути.
22 Узевши га на страну, Петар му поче протусловити, говорећи: Да не да Бог, Господе! То неће бити с тобом.
23 Али Исус, обрнувши се, рече Петру: Иди од мене сотоно! Ти си ми на саблазан, јер ти не мислиш на оно што је од Бога, него на оно што је од људи.
24 Тада рече Исус ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме крст свој, и иде за мном.
25 Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради, опет ће га наћи.
26 Јер каква је корист човеку ако сав свет добије, а душу своју изгуби? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?
27 Јер ће доћи Син човечји у слави Оца свога, с анђелима својим и тада ће вратити свакоме по делима његовим.
28 У истину вам кажем: има неких међу овима што овде стоје који неће умрети а да не виде Сина човечјега долазити у краљевство своје.
Глава 17.
[уреди]1 Шест дана после тога узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу, саме.
2 Он се преобрази пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост.
3 И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху.
4 Петар проговори, и рече Исусу: Господе, добро је што смо овде; ако хоћеш начинићу овде три сенице, једну за тебе, једну за Мојсија и једну за Илију.
5 Док он још говораше, облак сјајан заклони их, и, гле, чу се глас из облака који рече: Ово је Син мој љубљени, на коме је моје благовољење; њега послушајте!
6 Чувши то, ученици падоше ничице и обузе их велики страх.
7 Али Исус, приступивши к њима, дохвати их се, и рече: Устаните, не бојте се!
8 Они подигоше очи, и никога не видеше него Исуса сама.
9 Силазећи с горе даде им Исус ову заповест: Никоме не казујте што сте видели док Син човечји не ускрсне из мртвих.
10 Запиташе га ученици: Зашто књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?
11 Исус им одговори: Истина је да Илија треба да дође и да све уреди;
12 али вам ја кажем да је Илија већ дошао, и да га не познаше, него учинише с њим што су хтели. Тако ће и Син човечји трпети од њих.
13 Тад разумеше ученици да им говори за Јована Крститеља.
14 Кад дођоше к народу, приступи к Исусу један човек, клекну пред њим,
15 и рече: Господе, смилуј се на сина мога, који је месечар па се тешко мучи. Много пута пада у ватру и много пута у воду.
16 Доведох га ученицима твојим, и не могоше га исцелити.
17 „Нараштају неверни и покварени”, - одговори Исус „докле ћу с вама бити?, докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.”
18 Исус оштро запрети злом духу, који изиђе из њега, и оздрави дете у тај час.
19 Тада приступише ученици к Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо истерати?
20 Због неверовања вашега -, рече им Исус. Јер вам у истину кажем да кад бисте имали вере колико зрно горушично, и рекли овој гори: ”Пређи одавде тамо”, она би прешла и ништа вам не би било немогуће.
21 Али се овај род изгони само молитвом и постом.
22 Кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечји у руке људи,
23 и убиће га, и трећи дан ускрснуће. Они постадоше врло жалосни.
24 Кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше му: Зар ваш учитељ не плаћа дидрахме?
25 Он одговори: Да. А кад он уђе у кућу, предусрете га Исус, и рече: Шта мислиш Симоне, краљеви земаљски од кога узимају царине или порезе, од својих синова или од туђих?
26 Он му рече: Од туђих. А Исус му одговори: Синови су дакле ослобођени;
27 али да их не саблазнимо, иди на море, баци удицу и извуци прву рибу која ти дође: отвори јој уста и наћи ћеш статир. Узми га и подај им за мене и за се.
Глава 18.
[уреди]1 У тај час приступише ученици к Исусу говорећи: Ко је највећи у краљевству небескоме?
2 Исус дозва једно мало дете, постави га међу њих,
3 и рече: У истину вам кажем, ако се не обратите и не постанете као мала деца, нећете ући у краљевство небеско.
4 Који дакле буде смеран као ово мало дете, тај ће бити највећи у краљевству небескоме.
5 И који у име моје прими какво мало дете као што је ово, мене самог прима;
6 али који саблазни једнога од ових малих, који верују у мене, боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов и да се баци у дубину морску.
7 Тешко свету од саблазни! Јер је неизбежно да дођу саблазни, али тешко човеку преко кога долази саблазан!
8 Ако ти је рука твоја или нога твоја узрок спотицања, одсеци је и баци је далеко од себе; боље ти је ући у живот кљасту или хрому, него с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.
9 И ако ти је око твоје узрок спотицања, извади га и баци га далеко од себе; боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у огањ гејенски.
10 Пазите се да не презрете ни једнога од ових малих; јер вам ја кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мога небескога.
11 Јер Син човечји дође да спасе оно што је било изгубљено.
12 Што вам се чини: Ако један човек има сто оваца, па зађе једна од њих, не оставља ли он деведесет и девет у планини, да тражи ону што је зашла?
13 И ако успе да је нађе, у истину вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.
14 Тако није воља Оца вашега небескога да се изгуби ни један од ових малих.
15 Ако сагреши брат твој, иди и покарај га насамо.
16 Ако те послуша, добио си брата свога. Ако те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се све сврши према речима два или три сведока.
17 Ако ли ни њих не послуша, кажи цркви; а ако не послуша ни цркве, да ти буде као паганац и цариник.
18 У истину вам кажем: Што год свежете на земљи, биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.
19 Још вам кажем: Ако се два од вас сложе на земљи да се за што моле, да ће им Отац мој који је на небесима.
20 Јер где су два или три који су сабрани у име моје, ту сам ја међу њима.
21 Тада приступи к њему Петар и рече: Господе, колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
22 Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам пута.
23 Зато је краљевство небеско сличио краљу који хтедне да се слуге његове обрачунају.
24 Кад он поче рачунати, доведоше му једнога који беше дужан десет хиљада таланата.
25 А како он немаше чим платити, заповеди господар његов да продаду и њега и жену његову и децу и све што је имао, да се подмири дуг.
26 Но слуга тај, бацивши се на земљу, клањаше му се говорећи: Господару, имај устрпљења према мени, и све ћу ти платити.
27 Господару се сажали за тим слугом, пусти га, и опрости му дуг.
28 А кад он изиђе, тај исти слуга нађе једног од својих другара, који му је био дужан сто динара, и ухвативши га, дављаше га, говорећи: Плати ми што си ми дужан.
29 Другар његов паде пред ноге његове и мољаше га говорећи: Имај устрпљења према мени, и све ћу ти платити.
30 Али он не хте, него отиде да га баци у тамницу док не плати дуг.
31 Видевши другари његови што се догоди, би им много жао, и отидоше казати господару своме сав тај догађај.
32 Тада господар дозва тог слугу и рече му: Зли слуго, сав дуг твој опростих теби, јер си ме молио;
33 није ли требало да се и ти смилујеш на твога другара, као и ја на те што се смиловах? 34 И разгневи се господар његов, и предаде га тамничарима док не плати сав дуг.
35 Тако ће и Отац мој небески учинити с вама ако сваки од вас од срца не опрости брату своме.
Глава 19.
[уреди]1 Кад сврши ове речи, отиде Исус из Галилеје и дође у околину Јудејску преко Јордана.
2 За њим пође велико мноштво народа и он исцели онде болеснике.
3 К њему дођоше фарисеји да га искушавају, и рекоше му: Може ли човек за који му драго разлог отпустити жену своју?
4 Он им одговори: Нисте ли читали да је створитељ, у почетку створио човека и жену,
5 и да је рекао: За то ће човек оставити оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју, и биће њих двоје једна пут?
6 Тако нису више двоје, него су само једна пут; а што је Бог саставио, човек да не раставља!
7 Рекоше му: Зашто је дакле Мојсије одредио да се да жени књига распусна и да се отпусти?
8 Рече им Исус: Мојсије је вама због вашег тврдог срца допустио отпуштати ваше жене, али у почетку није било тако.
9 Али вам ја кажем да онај који отпусти жену своју, осим за браколомство, и ожени се другом, он прељубу чини.
10 Рекоше му ученици његови: Ако је таки однос човека према жени, није добро женити се.
11 Он им одговори: Не могу сви разумети ту реч, него само они којима је то дано.
12 Јер има евнуха који су такви још од утробе материне, и има их које су људи направили таквим, а има их који су се сами таквим ради краљевства небескога учинили. Ко може разумети нека разуме!
13 Тада приведоше к њему децу, да положи руке на њих, и да се за њих помоли; али их ученици одбише.
14 Тада им Исус рече: Пустите децу и не сметајте им да прилазе к мени, јер је такових краљевство небеско.
15 И положи на њих руке и отиде оданде.
16 И, гле, приступи један човек и рече Исусу: Учитељу, какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?
17 Исус му одговори: Што ме питаш о ономе што је добро? Само је један добар! Ако желиш ући у живот, држи заповести.
18 Рече му: Које? - И Исус одговори: Не уби, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно;
19 поштуј оца свога и матер своју, и љуби ближњега свога као самога себе.
20 Рече му младић: Све то вршим; шта ми још недостаје?
21 Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу. Дођи онда и хајде за мном.
22 Кад младић чу те речи, отиде жалостан, јер имаше врло велика добра.
23 И Исус рече ученицима својим: У истину вам кажем, тешко је богатоме ући у краљевство небеско.
24 И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у краљевство Божје.
25 Кад то чуше ученици много се зачудише и рекоше: Ко се дакле може спасти?
26 Исус их погледа и рече им: Код људи је то немогуће, али је код Бога све могуће.
27 Тада проговори Петар и рече му: Ето смо ми све оставили, и за тобом идемо: шта ће дакле бити с нама?
28 Исус рече: У истину вам кажем да ћете ви који за мном идете, кад буде Син човечји у обновљењу свих ствари седео на престолу славе своје, сести и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.
29 И сваки који ради имена мога остави кућу своју или браћу своју, или сестре своје, или оца свога, или матер своју, или жену своју, или децу своју, или њиве своје, примиће сто пута толико, и наследиће живот вечни.
30 Али ће многи први бити последњи, и многи ће последњи бити први.
Глава 20.
[уреди]1 Јер је краљевство небеско слично домаћину који из рана јутра изиђе да наима посленике у свој виноград.
2 Он се погоди с њима по динар на дан, и посла их у свој виноград.
3 Изишавши у трећи сат, виде друге где стоје беспослени на тргу,
4 и рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам.
5 И они пођоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини исто тако.
6 Изишавши и у једанаести сат, нађе друге где стоје на тргу, и рече им: Шта стојите овде вас дан беспослени?
7 Одговорише му: Нико нас ненајми. Он им рече: Идите и ви у мој виноград.
8 Кад дође вече, рече господар од винограда настојнику своме: Зови посленике и плати им наднице, почевши од последњих до првих.
9 И дошавши они који су у једанаести сат најмљени, примише по динар.
10 Кад дођоше први, они мишљаху да ће примити више, али добише и они по динар.
11 Примивши то мрмљаху на господара,
12 говорећи: Ови последњи један сат радише и изједначио си их с нама, који смо поднели труд и жегу целога дана.
13 А он одговори једном од њих: Пријатељу, ја теби не чиним криво. Ниси ли се погодио са мном за динар?
14 Узми своје и иди, - а ја хоћу и овоме последњем да дам као и теби.
15 Нисам ли ја властан у своме чинити шта хоћу? Зар је пред очима твојим зло што сам ја добар?
16 Тако ће бити последњи први, и први последњи.
17 Идући уз брдо у Јерусалим узе Исус насамо дванаест ученика и рече им путем:
18 Ево се пењемо у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницима. Они ће га на смрт осудити,
19 и предаће га паганцима, да му се наругају и да га бију и разапну, и трећи ће дан ускрснути.
20 Тада приступи к њему мати синова Зеведејевих са својим синовима, клањајући му се-, да га моли за нешто.
21 Он јој рече: Шта хоћеш? - Одреди, - рече му она -, да ова моја два сина седну један с десне а један с леве стране теби, у краљевству твоме.
22 Исус одговори: Не знате што иштете. Можете ли испити чашу коју ја имам да испијем? - Рекоше му: Можемо.
23 А он им одговори: истина је да ћете чашу моју испити, али да седите с десне стране мени и с леве не могу ја дати, него ће се то дати само онима којима је спремио Отац мој.
24 Кад то чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25 Исус их дозва к себи, и рече: Ви знате да поглавари народни господаре над народима, и да великаши владају њима.
26 Неће тако бити међу вама, него који год хоће да буде велик међу вама, да вам буде слуга,
27 и који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28 Тако ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи, и да да живот свој у откуп за многе.
29 Кад изиђоше из Јерихона, велико мноштво народа иђаше за Исусом.
30 И гле, два слепца који сеђаху крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: Смилуј се на нас Господе, Сине Давидов!
31 Народ их укораваше, да ућуте, али они још јаче повикаше: Смилуј се на нас Господе, сине Давидов!
32 Заставши, Исус их дозва и рече им: Шта хоћете да вам учиним?
33 Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.
34 И Исус се смилова и дохвати се очију њихових, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.
Глава 21.
[уреди]1 Кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу, код горе Маслинске, посла Исус два ученика,
2 говорећи: Идите у село које је према вама. Одмах ћете наћи магарицу привезану и пуле с њом. Одрешите их и доведите ми их.
3 Ако вам ко што рече, кажите да требају Господу, и одмах ће их пустити.
4 А ово је све било да се испуни оно што је јављено преко пророка:
5 „Реците кћери Сионовој: Гле, долази ти краљ твој пун благости, јашући на магарици, на магарету, пулету магарице под јармом.”
6 Ученици отидоше и учинише како им заповеди Исус.
7 Доведоше магарицу и пуле, и метнуше на њу хаљине своје, и Исус седе на њу.
8 Многи људи из народа простреше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвета и стераху их по путу.
9 А они који иђаху пред њим и за њим викаху: Хосана снну Давидову! Благословен који долази у име Господње! Хосана на висини!
10 Кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град, и говораше се: „Ко је то?“
11 А народ одговараше: „Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.“
12 Исус уђе у храм Божји и истера све оне који продаваху и куповаху у храму, и изврну столове оних што мењаху новце и клупе оних што продаваху голубове.
13 И рече им: У Писму стоји: Дом мој, дом молитве зваће се, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.
14 К њему приступише у храму слепи и хроми, и он их исцели.
15 Али се првосвештеници и књижевници разгневише видевши чудеса што он учини, и децу која викаху у храму: Хосана Сину Давидову!
16 и рекоше му: Чујеш ли што ови говоре? - Да, - одговори им Исус -. Зар нисте никад читали ове речи: „Из уста деце и одојчади црпео си хвалу себи?“
17 И оставивши их, изиђе из града, отиде у Витанију, и заноћи онде.
18 У јутру, враћајући се у град, осети Исус глад.
19 Угледавши једну смокву крај пута, дође к њој, али не нађе на њој ништа до лишћа сама, те јој рече: Никад на теби рода не било! И одмах усахну смоква.
20 Видевши то ученици, зачудише се, и рекоше: Како за час усахну смоква!
21 Одговори им Исус: У истину вам кажем, ако имате веру и не посумњате, учинићете не само то што је учињено са смоквом, него и гори овој ако речете: Дигни се одавде и баци се у море, биће.
22 Све што вером заиштете у молитви добићете.
23 Исус пође у храм и кад стаде учити, приступише к њему првосвештеници и старешине народне, говорећи: Каквом влашћу ти то чиниш, и ко ти даде ту власт?
24 Исус им одговори: И ја ћу вама ставити једно питање, и ако ми одговорите, казаћу вам каквом влашћу ово чиним.
25 Крштење Јованово откуда би? С неба или од људи? Али они овако у себи помишљаху: „Ако речемо с неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26 Ако ли речемо од људи, имамо да се бојимо народа, јер сви Јована држе за пророка.“
27 И одговорише Исусу: Не знамо. - И он њима рече: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
28 Шта вам се чини: Један је човек имао два сина, и дошавши к првоме рече му: Сине, иди и ради данас у мом винограду.
29 Он одговори: Нећу, па се после покаја и пође.
30 Приступивши к другоме рече исто тако. А тај син одговори: Идем, господару, али не пође.
31 Који је од те двојице испунио вољу очеву? Одговорише му: Први. Рече им Исус: У истину вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у краљевство Божје.
32 Јер дође к вама Јован путем праведним и не веровасте му, а цариници и блуднице вероваше му, а ви и видевши све то, не покајасте се, па да му верујете.
33 Чујте и друго поређење: Један домаћин посади виноград, огради га плотом, ископа у њему муљаоницу и сазида кулу, па га предаде виноградарима, и отпутова.
34 Кад дође време бербе, посла слуге своје к виноградарима да приме плод од винограда његова.
35 Али виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, другога убише, а трећега каменоваше.
36 Опет посла друге слуге, више него пре, а виноградари им исто тако учинише.
37 Најзад посла к њима свога сина, говорећи: Поштоваће сина мога.
38 Али виноградари, видевши сина, рекоше међу собом: Ово је наследник, ходите да га убијемо, па да нама остане баштина његова.
39 И ухватише га, избацише из винограда, и убише га.
40 Кад дође дакле господар од винограда, шта ће учинити виноградарима оним?
41 Одговорише му: Зле ће немило погубити, а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати плод у време бербе.
42 Рече им Исус: Зар нисте никад читали у Писму: „Камен који зидари одбацише постаде глава од угла. То би од Господа, и чудо је у очима нашим?“
43 Зато вам кажем да ће се од вас узети краљевство Божје, и даће се народу који ће Богу доносити плод.
44 Ко падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га.
45 Чувши првосвештеници и фарисеји та поређења, разумеше да Исус за њих говори,
46 и гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га народ држаше за пророка.
Глава 22.
[уреди]1 Проговарајући опет у поређењима, рече им Исус:
2 Краљевство је небеско слично краљу који приреди свадбу сину своме,
3 и посла слуге своје да зову званице на свадбу, али оне не хтеше доћи.
4 Он посла и друге слуге, говорећи: Кажите званицама: „Ево сам обед свој уготовио, јунци моји и утовљена живинчад моја поклани су и све је готово. Дођите на свадбу.“
5 Али они, не марећи што су позвани, отидоше овај у своје поље, онај к својој трговини,
6 а остали ухватише слуге његове, изружише их и побише их.
7 Краљ се разгневи, посла своју војску, погуби оне крвнике и запали град њихов.
8 Тада рече слугама својим: Свадба је готова, али званице не беху достојне ње.
9 Идите дакле на раскрснице, и кога год нађете позовите на свадбу.
10 Слуге пођоше на раскрснице, сабраше све које нађоше, зле и добре, и свадбена соба напуни се гостију.
11 Краљ уђе да види оне који су седели за столом, и угледа онде човека који није имао свадбено одело;
12 и рече му: Пријатељу, како си дошао амо без свадбеног одела? - А он се ућути.
13 Тада рече краљ слугама: Свежите му руке и ноге, и баците га напоље у таму, где ће бити плакања и шкргут зуба.
15 Фарисеји отидоше тада да се договоре како би ухватили Исуса у речи.
16 Они послаше к њему ученике своје с Иродовцима, који му рекоше: Учитељу, знамо да си истинит, и путу Божјему заиста учиш, и не обазиреш се ни на кога, јер немаш личних обзира.
17 Кажи нам, дакле, шта мислиш: Треба ли дати порезу цару, или не?
18 Знајући Исус злобу њихову, рече: Што ме искушавате, лицемери!
19 Покажите ми новац којим се порез плаћа. И они му показаше један динар.
20 Исус их упита: Чији су овај лик и овај натпис?
21 Рекоше му: Цареви. Тада им он рече: Подајте дакле цару царево а божје Богу.
22 Изненађени тим одговором они га оставише и отидоше.
23 Тог истог дана приступише к њему садукеји, који говоре да нема ускрсења, и ставише му ово питање:
24 Учитељу, Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне потомство брату своме.
25 У нас беше седам браће. Први се ожени и умре, и како није имао порода, остави жену своју брату своме.
26 Тако би и с другим, и с трећим, па до седмога.
27 А после свију умре и жена.
28 О ускрсењу дакле, коме ли ће од те седморице она бити жена? Јер је за свима била.
29 Исус им одговори: Варате се, јер не разумете ни Писма ни силе Божје.
30 Јер о ускрсењу нити ће се људи женити нити жене удавати, него ће бити као анђели Божји на небу.
31 А за ускрсење мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао:
32 Ја сам Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев? Није Бог, Бог мртвих, него живих!
33 Народ који слушаше дивљаше се науци Исусовој.
34 А фарисеји, чувши како он ућутка садукеје, сабраше се заједно,
35 и један од њих, који је био човек од закона, стави му ово питање, да би га искушао:
36 Учитељу, која је највећа заповест у закону?
37 Исус му одговори: Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим.
38 Ово је највећа и прва заповест.
39 А ево друге, која је иста као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.
40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 Како фарисеји бејаху ту на окупу, упита их Исус, говорећи:
42 Што мислите ви за Христа? Чији је он син? - Одговорише му: Давидов.
43 Рече им Исус: Како дакле Давид, Духом надахнут, њега назива Господом, кад говори:
44 „Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?”
45 Кад дакле Давид назива њега Господом, како да му је син?
46 И нико му не могаше одговорити ни речи, нити смедијаше ко од тог дана да га запита више.
Глава 23.
[уреди]1 Тада Исус, говорећи народу и ученицима својим,
2 рече: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.
3 Све дакле што вам рекну, чувајте и чините; али не радите по делима њиховим. Јер они говоре, али не раде.
4 Бремена тешка они вежу и прте људима на плећа, али ни једним прстом неће да их помакну.
5 И сва дела своја чине да их гледају људи. Носе широке филактере, и имају велике ките на хаљинама својим;
6 воле да имају прва места на гозбама и прва места у синагогама,
7 и воле да им се клања свет по улицама и да их људи зову: Рави!
8 Али ви немојте чинити да вас зову Рави, јер је вама само један учитељ, а ви сте сви браћа.
9 И оцем не зовите никога на земљи, јер је само један Отац ваш, онај који је на небесима.
10 Нити се зовите вођама, јер је једини вођа ваш Христос.
11 А највећи између вас да вам буде слуга.
12 Који год себе узвисује биће понижен, а који се понизује биће узвишен.
13 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате краљевство небеско од људи, јер ви не улазите, а не дате да улазе онима који би хтели да уђу.
14 Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, а претварате се дугим молитвама. Зато ћете бити још теже осуђени!
15 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што преходите море и земљу да бисте придобили једног присташу, и кад га придобијете чините га сином гејенским двапут већим од себе.
16 Тешко вама, вођи слепи, који говорите: Ако се ко куне храмом ништа је, а ко се куне златом храмским обавезан је.
17 Будале и слепци! Шта је веће, злато или храм који злато освети?
18 И ако се ко куне олтаром, кажете још, ништа је, а који се куне приносом који је на њему, обавезан је.
19 Слепци! Шта је веће, принос или олтар који принос освети?
20 Ко се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему,
21 и ко се куне храмом, куне се њим и оним што живи у њему,
22 и ко се куне небом, куне се престолом Божјим и оним који седи на њему.
23 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, који дајете десетак од метвице, од копра и од кима, а остависте што је најпретежније у закону: правду, милосрђе и верност. А то је требало учинити и оно не остављати.
24 Вођи слепи! који процеђујете комарца, а камилу прогутате.
25 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемсри, који чистите споља чашу и тањир, а изнутра сте пуни грабежа и ненасићености.
26 Фарисеју слепи! Очисти најпре унутрашњост чаше и тањира, да и спољашност буде чиста.
27 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.
28 Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и злоће,
29 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, који зидате гробове пророцима и красите споменике праведника,
30 и говорите: Да смо ми били у време отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка.
31 Тиме сами сведочите да сте синови оних који су побили пророке.
32 Допуњавајте дакле меру отаца својих!
33 Змије, породи гујини! Како ћете избећи осуду гејене?
34 Зато ево ја шаљем вама пророке, мудраце и књижевнике, и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по синагогама својим и гонити од града до града,
35 да дође на вас сва крв праведна проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, кога убисте између храма и олтара.
36 У истину вам кажем да ће све то пасти на овај нараштај.
37 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем оне који су послани к теби, колико пута хтедох да скупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, а ви не хтесте!
38 Ето вам се пуста оставља кућа ваша!
39 Јер вам ја кажем: Нећете мене видети док не речете: Благословен који долази у име Господње!
Глава 24
[уреди]1 Како Исус иђаше полазећи из храма, приступише к њему ученици његови да му сврате пажњу на грађевине.
2 Али он им рече: Видите ли ви све ово? У истину вам кажем, неће овде остати ни камен на камену који се неће разметнути.
3 А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к њему ученици насамо, и упиташе га: Кажи нам кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка и свршетка света?
4 Исус им одговори: Чувајте се да вас ко не заведе.
5 Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос, и многе ће завести.
6 Чућете гласове о ратовима и буку ратова. Гледајте да се не уплашите, јер треба то све да буде. Али то неће још бити крај.
7 Устаће народ на народ и краљевство на краљевство, и биће глади и земљотреса по разним местима.
8 То ће све бити само почетак болова.
9 Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас због имена мога.
10 Тада ће многи да подлегну, и издаће један другога, и омрзнуће један на другога.
11 И изићи ће многи лажни пророци и завешће многе.
12 И како ће недушевност порасти, охладнеће самилост код већине.
13 Али који устраје до краја, тај ће бити блажен.
14 Ово јеванђеље о краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај.
15 Кад дакле угледате страхоту пустошења, о којој говори пророк Данило, настањену на месту светоме (који чита нека пази!)
16 тада који буду у Јудеји нека беже у горе,
17 а који буде на крову да не силази узети што му је у кући,
18 и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме огртач свој.
19 Тешко труднима и дојилицама у те дане!
20 Молите се зато да бежање ваше не буде у зиму ни у суботу;
21 јер ће тад бити невоља велика, каква није била од постања света до сад, нити ће икад бити.
22 И да се они дани не скрате, нико се не би спасао, али избраних ради скратиће се ти дани.
23 Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос или онде, не верујте.
24 Јер ће изићи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса, да би завели, ако могуће, и избране.
25 Ето вам казах то унапред.
26 Ако вам дакле реку: „Ево га у пустињи“, не излазите -, „Ево га у собама“, не верујте.
27 Јер као што муља излази од истока и показује се до запада, тако ће бити и долазак Сина човечјега.
28 Где год буде стрвина ту ће се и орлови купити.
29 После тих дана невоље одмах ће сунце помрчати, и месец светлост изгубити, и звезде с неба падати и силе небеске уздрмати се.
30 Тада ће се показати знак Сина човечјега на небу, и тада ће проплакати сва племена на земљи, и видеће Сина човечјега долазити на облацима небеским са силом и славом великом.
31 И он ће послати анђеле своје с гласном трубом, и они ће сабрати избране његове од четири ветра, од краја до краја небеса.
32 Поређење са смоквом нек вас поучи: Кад се њезине гране помладе и улистају, знате да је близу лето.
33 Тако кад видите све ово, знајте да је Син човечји близу, код врата.
34 У истину вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све то не збуде.
35 Небо н земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
36 А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, ни Син, него Отац сам.
37 Као што је било у време Нојево, тако ће бити и о доласку Сина човечјега.
38 Јер у дане пред потопом јеђаху и пијаху људи, жењаху се и удаваху до дана кад Ноје уђе у корабљу;
39 и ни о чему не посумњаху док не дође потоп и све њих не однесе. Тако ће бити и о доласку Сина човечјега.
40 Тада ће се од два човека који буду на једној њиви, један узети, а други оставити;
41 и од две жене које ће млети на жрвњу, једна ће се узети а друга оставити.
42 Бдите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.
43 Али ово знајте. Кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би, и не би пустио да се дира у кућу његову.
44 Зато и ви држите се спремни, јер у који час не мислите доћи ће Син човечји.
45 Ко је дакле тај верни и мудри слуга, кога је поставио господар његов над својом чељади, да им даје храну на време?
46 Благо слузи, кога кад дође господар његов нађе да извршује тако!
47 У истину вам кажем: Поставиће га над свим имањем својим.
48 Али ако је то рђав слуга, који рече у срцу своме: Неће господар мој још за дуго доћи,
49 па почне бити другаре своје и јести и пити с пијаницама,
50 доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада и у час кад не мисли,
51 и расећи ће га и даће му део с лицемерима, и ту ће бити плакања и шкргут зуба.
Глава 25.
[уреди]1 Тада ће бити краљевство небеско попут десет девојака које узевши жишке своје изиђоше на сусрет младожењи.
2 Пет од њих бејаху луде, а пет мудре.
3 Луде, узевши жишке своје, не узеше са собом уља,
4 али мудре узеше са жишцима својим и уље у судовима.
5 Како младожења одоцни, задремаше све и поспаше.
6 Усред ноћи стаде вика: Ето иде младожења, изиђите му на сусрет!
7 Тада усташе све оне девојке, и уредише жишке своје.
8 Рекоше луде мудрима: Дајте нам од уља својега, јер се наши жишци гасе.
9 Одговорише мудре: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите онима који га продају и купите себи.
10 Док оне иђаху да купе, дође младожења, и оне које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11 После дођоше и оне друге девојке и рекоше: Господару, господару, отвори нам!
12 Али им он одговори: У истину вам кажем, не познајем вас.
13 Бдите дакле, јер не знате дана ни часа.
14 Биће као са човеком који полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје.
15 Једном даде пет таланата, другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи, и отпутова.
16 Тад онај што прими пет таланата отиде и заради са њима, и доби још пет таланата.
17 Тако исто и онај што прими два, доби и он још два.
18 Али онај који прими један, отиде те ископа рупу у земљи, и сакри новац господара свога.
19 После дужег времена врати се господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
20 Онај што беше примио пет таланата приступи и донесе још пет таланата, говорећи: Господару, предао си ми пет таланата, ево још пет таланата које сам добио с њима.
21 Рече му господар његов: Добро, слуго добри и верни. У маломе си ми био веран, над многим ћу те поставити. Уђи у радост господара свога.
22 Приступи и онај који беше примио два таланта и рече: Господару, предао си ми два таланта, ево још два таланта што сам добио с њима.
23 Рече му господар његов: Добро слуго добри и верни. У маломе си ми био веран; над многим ћу те поставити. Уђи у радост господара свога.
24 Приступи најзад и онај што беше примио један талант и рече: Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
25 па се побојах, и отидох те сакрих талант твој у земљу: ево ти што је твоје.
26 Господар његов одговори му: Зли и лењиви слуго, знао си да ја жањем где нисам сејао и да купим где нисам вејао;
27 требао си дакле мој новац да даш трговцима, и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28 Узмите дакле од њега талант и подајте ономе што има десет таланата.
29 Јер свакоме који има даће се, и он ће бити у изобиљу, а од онога који нема, и што има узеће се од њега.
30 А неваљалога слугу баците напоље у таму где ће бити плакања и шкргут зуба.
31 Кад дође Син човечји у слави својој, и сви свети анђели с њиме, тад ће он сести на престо славе своје.
32 Пред њим ће се сабрати сви народи, и он ће разлучити једно од других, као што пастир разлучује овце од јараца;
33 и поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
34 Тада ће рећи краљ онима што му стоје с десне стране: Ходите благословени Оца мога, примите краљевство које вам је спремљено од постања света.
35 Јер огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме; странац бејах и примисте ме;
36 го бејах и оденусте ме; болестан бејах и походисте ме; у тамници бејах и дођосте к мени.
37 Одговориће му тада праведници: Господе, кад те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо?
38 Кад ли те видесмо странца и примисмо, или гола и оденусмо?
39 Кад ли те видесмо болесна или у тамници и дођосмо к теби?
40 Одговориће им краљ: У истину вам кажем, кад год учинисте једноме од ове најмање браће, мени учинисте.
41 Тада ће рећи и онима што му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни, приправљени ђаволу и анђелима његовим.
42 Јер огладнех и не дадосте ми да једем; ожеднех и не напојисте ме;
43 странац бејах и не примисте ме; го бејах и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах и не походисте ме.
44 Тада ће му одговорити и они: Господе, кад те видесмо гладна или жедна, или странца или гола, или болесна, или у тамници, и не послужисмо те?
45 И он ће им одговорити: У истину вам кажем: Кад год не учинисте једноме од ове моје мале браће, мени не учинисте.
46 И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
Глава 26.
[уреди]1 Кад сврши све ове речи, рече Исус ученицима својим:
2 Знате да ће до два дана бити Пасха, и да ће се Син човечји предати да се разапне.
3 Тада се скупише првосвештеници и старешине народне у двор првосвештеника по имену Кајафе;
4 и световаше се како да се Исус из преваре ухвати и учини да буде погубљен.
5 Али, -говораху, - да не буде то о празнику, да се не би народ побунио.
6 Кад Исус беше у Витанији у кући Симона Губавога,
7 приступи к њему једна жена са скленицом од алабастера, пуном скупоценога мира, и док он сеђаше за трпезом изли миро на главу његову.
8 Видећи то ученици његови, би им криво, и рекоше: Зашто се учини таква штета?
9 Ово се миро могло скупо продати и новац дати сиромасима.
10 Исус примети то и рече: Што цвелите ову жену? Она учини добро дело на мени.
11 Јер сиромаха имате свагда са собом, а мене немате свагда,
12 а она изливши ово миро на тело моје, за укоп мој то учини.
13 У истину вам кажем: Где се год проповеда ово Јеванђеље по свету, казаће се у спомен ове жене и ово што она учини.
14 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,
15 и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? Они му исплатише тридесет сребрника.
16 Од тада он тражаше згоду да изда Исуса.
17 У први дан Бесквасних хлебова приступише ученици к Исусу, говорећи: Где ћеш да ти зготовимо Пасху да једеш?
18 А он рече: Идите томе и томе у град и кажите му: Учитељ вели: „Време је моје близу, код тебе ћу приредити Пасху с ученицима својим.“
19 Ученици учинише како им заповеди Исус, и уготовише Пасху.
20 Кад дође вече он седе за трпезу с дванаесторицом.
21 Док јеђаху рече им Исус: У истину вам кажем, један између вас издаће ме.
22 Они постадоше врло жалосни и почеше сваки говорити му: „Да нисам ја, Господе?“
23 А он одговори: који умочи са мном руку у зделу тај ће ме издати.
24 Син човечји дакле иде као што је писано за њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјега! Боље би том човеку било да се није родио.
25 А Јуда, издајник његов, проговори и рече: Да нисам ја, Рави? - Исус му одговори: Ти каза.
26 Док јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, преломи и даде ученицима, говорећи: Узмите, једите, ово је тело моје.
27 Узе затим чашу и давши хвалу, даде је њима, говорећи: Пијте из ње сви,
28 јер је ово крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе, ради отпуштања греха.
29 Кажем вам пак да нећу одсад пити од овога рода виноградскога до оног дана кад ћу пити с вама новога у краљевству Оца свога.
30 Отпојавши хвалу изиђоше сви на гору Маслинску.
31 Тада им рече Исус: Свима ћу ја вама бити ноћас повод спотицања, јер у Писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбећи ће се.
32 Али по ускрсењу своме претећи ћу ја вас у Галилеји.
33 Петар проговори, и рече му: Ако ћеш и свима бити повод спотицања, нећеш то никад мени бити.
34 Рече му Исус: У истину ти кажем: ноћас, пре но што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи. Рече њему Петар: Да бих знао и умрети с тобом нећу те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.
36 Тада Исус пође с њима у место звано Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док се ја удаљим да се помолим.
37 Узе са собом Петра и два сина Зеведејева, и поче осећати тугу и муку.
38 Тада им рече: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде и бдите са мном.
39 И отишавши мало даље, паде на лице своје, молећи се и говорећи: Оче мој! ако је могуће, да ме мимоиђе ова чаша! Али опет не како је хоћу, него како ти хоћеш.
40 И дође к ученицима, које нађе да спавају, и рече Петру: Дакле ни један сат не могосте пробдити са мном!
41 Бдите и молите се да не паднете у искушење, јер је дух спреман, али је пут слаба.
42 Опет, по други пут, отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако ме не може ова чаша мимоићи, да је не пијем, нека буде воља твоја!
43 И дошавши нађе их опет у спавању, јер им бејаху очи отежале.
44 Оставивши их отиде опет, по трећи пут, те се помоли говорећи оне исте речи.
45 Тада пође к ученицима својим и рече им: И ви сад спавате и почивате! Ево је близу час, и Син човечји предаје се у руке грешника.
46 Устаните, идимо; ево се приближује издајник мој.
47 Док он још говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим беху многи људи с мачевима и штаповима, послати од првосвештеника и од старешина народних.
48 Издајник његов беше им дао овај знак: Кога ја пољубим, он је, држите га.
49 И одмах приступивши к Исусу, рече: Здраво Рави, и пољуби га.
50 Исус му рече: Пријатељу, шта си ти дошао? Тада се они људи приближише, метнуше руке на Исуса, и ухватише га.
51 И гле, један од оних који бејаху са Исусом, машивши се руком, извади мач свој и удари слугу првосвештеникова, и одсече му ухо.
52 Тада му Исус рече: врати мач свој на место његово, јер сви који се за мач маше, од мача ће погинути.
53 Или мислиш да ја не могу зазвати Оца свога, који би ми за час дао преко дванаест легиона анђела?
54 Али како би се испунило оно што стоји у Писму, по коме ово треба овако да буде?
55 У тај час рече Исус народу: Као на разбојника изишли сте с мачевима и са штаповима да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у храму, и не ухватисте ме.
56 Али ово све бива да се испуне писма пророчка.вТада га сви ученици напустише и побегоше.
57 Они што беху ухватили Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се сабраше књижевници и старешине.
58 Петар пође за њим издалека до двора првосвештеникова, и ушавши унутра седе са слугама да види како ће се то свршити.
59 Првосвештеници и цео синедрион тражаху лажна сведочанства на Исуса да би га предали смрти.
60 Али не нађоше, ма да се многи лажни сведоци приказаше. Најпосле дођоше два
61 који рекоше: Он је казао: „Ја могу развалити храм Божји, и за три дана опет саградити га“.
62 Уста тад првосвештеник и рече му: Зар ништа не одговараш? Шта је то што ови на тебе сведоче? Исус ћуташе.
63 Првосвештеник му рече: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, син Божји.
64 Исус му одговори: Ти каза. Ја вам пак још кажем: Видећете ви Сина човечјега да долази на облацима небеским,
седећи с десне стране силе Божје.
65 Првосвештеник раздре тад хаљине своје, говорећи: Хулио је! Шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.
66 Шта мислите? - Одговорише: Заслужио је смрт.
67 Тада му пљунуше у лице и ударише га песницама, и једни га руком по лицу пљеснуше,
68 говорећи: Прореци Христе -, реци нам ко те удари.
69 Петар међутим сеђаше напољу у дворишту. К њему приђе једна слушкиња и рече: И ти си био с Исусом Галилејцем.
70 Али се он одрече пред свима, говорећи: Не знам шта хоћеш да кажеш.
71 А како се он упути к вратима, угледа га друга слушкиња и рече онима што бејаху онде: И овај је био с Исусом Назарећанином.
72 Он се опет одрече с клетвом: Не знам ја тог човека.
73 Мало затим приближише се они који се ту нађоше и рекоше Петру: заиста си и ти од њихових, јер те и говор твој издаје.
74 Тада се он поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.
75 И Петар се опомену речи које му Исус рече: „Пре но што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи“ -, и изишавши напоље плака горко.
Глава 27.
[уреди]1 Чим свану, сви првосвештеници и старешине народне држаше веће против Исуса, да га изруче смрти.
2 И свезавши га, одведоше га и предадоше га Понтију Пилату, намеснику.
3 Тада Јуда, издајник његов, видевши да га осудише, покаја се и дође да врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама,
4 говорећи: Грех учиних што издах крв праведну. Они му одговорише: Шта се то нас тиче? То ти види.
5 Јуда баци сребрнике у храм, изиђе и отиде да се обеси.
6 Првосвештеници их покупише и рекоше: Не ваља их метнути у свети ковчег, јер је то цена крви.
7 И пошто се договорише, купише за њих лончареву њиву за гробље странаца.
8 Од тога се и зове она њива, крвна њива и до данас.
9 Тада се изврши оно што је јављено преко пророка Јеремије: „И узеше тридесет сребрника, цену уцењенога, кога уценише синови Израиљеви,
10 и дадоше их за њиву лончареву, као што ми заповеди Господ.“
11 Исус стаде пред намесника. Намесник га запита говорећи: Јеси и ти краљ јудејски? Исус му одговори: Ти кажеш;
12 али ништа не одговори на тужбе првосвештеника и старешина.
13 Тад Пилат рече: Чујеш ли зашто те оптужују?
14 Исус му не одговори ни једну реч, тако да се намесник много чуђаше.
15 О сваком празнику беше обичај да намесник пусти по једног сужња, кога народ тражи.
16 Тада имаху разглашенога сужња по имену Вараву.
17 И како су били ту сабрани, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса прозванога Христа?
18 Јер он знадијаше да су Исуса предали из зависти.
19 Док он сеђаше у суду, поручи му жена његова: „Да не буде ништа између тебе и тог праведника, јер сам се данас у сну много мучила због њега“.
20 Првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исус да се погуби.
21 Намесник проговори, и рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? Одговорише: Вараву.
22 Рече им Пилат: А шта ћу чинити са Исусом, прозваним Христом? Рекоше сви: Да се разапне!
23 Намесник рече: Али какво је зло учинио? А они још јаче повикаше: Да се разапне!
24 Кад Пилат виде да ништа не помаже, него још већа бука бива, узе воду те уми руке пред народом, говорећи: Ја нисам крив у крви овога праведника; - видите ви.
25 Сав народ одговори: Крв његова на нас и на децу нашу!
26 Тада им Пилат пусти Вараву, а Исуса, пошто би ишибан, преда да се разапне.
27 Војници намесникови узеше Исуса у преториј и скупише целу кохорту око њега,
28 и свукавши га, огрнуше га скерлетним плаштем,
29 и оплетоше венац од трња и метнуше му га на главу, и дадоше му трску у десну руку, и сагибајући колена клањаху се пред њим, ругајући му се, и говорећи: Здраво, краљу јудејски!
30 И пљунуше на њ, узеше трску, и бише га по глави.
31 Пошто му се тако наругаше, скинуше му плашт, обукоше га у његове хаљине и одведоше да га разапну.
32 Излазећи нађоше једног човека из Кирине, по имену Симона, и натераше га да понесе крст Исусов.
33 И дошавши на место које се зове Голгота, што значи место лубање,
34 дадоше му да пије вино помешано са жучи, али када га окуси, не хтеде да пије.
35 Пошто га разапеше, разделише хаљине његове, бацајући коцке, да се испуни оно што беше јављено преко пророка:
„Разделише хаљине моје, а за доламу моју коцке бацише!“
36 Затим седоше и чуваше га.
37 Да се обележи дело осуде његове написаше му више главе: „Ово је Исус, краљ јудејски“.
38 С њим распеше и два разбојника, једнога с десне а једнога с леве стране његове.
39 Пролазници хуљаху на њ, машући главом
40 и говорећи: Ти који храм разваљујеш и за три дана опет саграђујеш, помози сад сам себи! Ако си Син Божји, сиђи с крста!
41 Тако и првосвештеници с књижевницима и старешинама, подсмевајући се, говораху:
42 Другима помаже, а себи не може помоћи. Ако је он краљ Израиљев, нека сиђе с крста, па ћемо веровати у њ.
43 Он се уздао у Бога; нека му помогне сад, ако га воли, јер говораше: „Ја сам Син Божји“.
44 Тако му се ругаху и разбојници разапети с њим.
45 Од шестога сата би тама по целој земљи до сата деветога.
46 А око деветога сата завапи Исус јаким гласом, говорећи: Или, Или, лама савахтани?, то јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?
47 Неки од оних који бејаху онде, чувши то говораху: „Овај зове Илију“.
48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер и напуни га оцта, па натаче на трску, и додаде му да пије.
49 Али остали говораху: „Стани, да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне“.
50 Исус опет завапи јаким гласом, и испусти дух.
51 И гле, завеса у храму раздре се на двоје, од горњега краја до доњега, и земља се потресе и попуца камење,
52 и отворише се гробови и ускрснуше многа тела светих што беху помрли;
53 и изишавши из гроба по ускрсењу Исусовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
54 Центурион и они који с њим чуваху Исуса, пошто видеше како се земља затресе и шта би, обузе велики страх, и они рекоше: Ово је заиста био Син Божји!
55 Онде бејаху и гледаху из далека многе жене које беху ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.
56 Међу њима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих.
57 Кад би вече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58 Он пође к Пилату и заиска тело Исусово, и Пилат нареди да му га даду.
59 Јосиф узе тело, зави га у чисто платно,
60 и метну га у нови свој гроб, који је био исекао у камену, - па навали велики камен на врата од гроба и отиде.
61 Марија Магдалина и друга Марија сеђаху ту према гробу.
62 Сутрадан, а то беше дан после дана припреме, првосвештеници и фарисеји пођоше заједно к Пилату,
63 и рекоше му: Господару, ми се опоменусмо да овај варалица каза још за живота: „После три дана ускрснућу“.
64 Нареди зато да се гроб чува до трећега дана, да не дођу како ученици његови ноћу, и да га не украду, и не кажу народу: „Ускрсну од мртвих“, и биће последња подвала гора од прве.
65 Пилат им рече: Ено вам страже, идите и чувајте га како знате.
66 Они отидоше, и пошто запечатише камен, поставише страже код гроба.
Глава 28.
[уреди]1 По суботи, на освитак првога дана недеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да посете гроб.
2 И гле, земља се затресе јако, јер анђео Господњи сиђе с неба, одвали камен и седе на њ.
3 Он изгледаше као муња, а одело његово бело као снег.
4 Стражари се уздрхташе од страха, и постадоше као мртви.
5 Али анђео проговори и рече женама: Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите.
6 Он није овде, он ускрсну, као што каза. Дођите да видите место где је лежао,
7 па идите брже и кажите ученицима његовим да је ускрснуо из мртвих. И гле, он пред вама иде у Галилеју. Тамо ћете га видети. Ето, казао сам вам.
8 Оне се са страхом и радошћу великом брзо удаљише од гроба и отрчаше да јаве вест ученицима његовим.
9 И гле, Исус им дође у сусрет и рече им: Здраво! Оне му приђоше, да се дохвате ногу његових, и поклонише се пред њим.
10 Тада им Исус рече: Не бојте се! Идите и јавите браћи мојој нека иду у Галилеју. Тамо ће ме видети.
11 Док оне путем иђаху, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се беше догодило.
12 А они пошто се састаше са старешинама, и с њима договорише, дадоше војницима једну већу своту новаца,
13 говорећи им: Кажите: „Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га, кад смо спавали.“
14 А ако за то чује намесник ми ћемо њега умирити, и избавићемо вас од сваке неприлике.“
15 Војници узеше новце и учинише као што су научени били. И разгласи се ова реч међу Јудејима и до данас.
16 Једанаест ученика отидоше у Галилеју на гору коју им каза Исус.
17 Кад га видеше, поклонише му се. Али једни посумњаше.
18 Приближивши се к њима рече им Исус: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
19 Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа,
20 и учите их да изврше све заповести што сам вама дао, - и ево ја сам с вама у све дане до свршетка света.