Biblija (Bakotić) : Jevanđelje po Mateju

←Malahija

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Marko→

Glava 1.

1 Knjiga rođenja Isusa Hrista, sina Davidova, sina Avraamova.

2 Avraam rodi Isaka, Isak rodi Jakova; Jakov rodi Judu i braću njegovu;

3 Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom; Fares rodi Esroma; Esrom rodi Arama;

4 Aram rodi Aminadava; Aminadav rodi Nasona; Nason rodi Salmona;

5 Salmon rodi Voza s Ravom; Voz rodi Ovida s Rutom; Ovid rodi Jeseja;

6 Jesej rodi Davida, kralja. Kralj David rodi Solomona sa bivšom ženom Urijinom;

7 Solomon rodi Rovoama; Rovoam rodi Aviju; Avija rodi Asu;

8 Asa rodi Josafata; Josafat rodi Jorama; Joram rodi Oziju;

9 Ozija rodi Joatama; Joatam rodi Ahaza; Ahaz rodi Jezekiju;

10 Jezekija rodi Manasiju; Manasija rodi Amona; Amon rodi Josiju;

11 Josija rodi Jehoniju i braću njegovu u ropstvu vavilonskom.

12 Posle ropstva vavilonskog, Jehonija rodi Salatila; Salatilo rodi Zorovavela;

13 Zorovavel rodi Avijuda; Avijud rodi Eliakima; Eliakim rodi Azora;

14 Azor rodi Sadoka; Sadok rodi Ahima; Ahim rodi Eliuda;

15 Eliud rodi Eleazara; Eleazar rodi Matana; Matan rodi Jakova;

16 Jakov rodi Josifa, muža Marije, od koje se rodi Isus, koji se zove Hristos.

17 Svega ima dakle: četrnaest kolena od Avraama do Davida, četrnaest kolena od Davida do ropstva vavilonskog, i četrnaest kolena od ropstva vavilonskog do Hrista.

18 Rođenje pak Isusa Hrista bilo je ovako: Marija, mater njegova, pošto bi isprošena za Josifa, a još pre no što su oni bili zajedno, nađe se trudna po Duhu Svetome.

19 Josif, muž njezin, koji je bio pravednik, ne hoteći je razglasiti, namisli da je tajno napusti.

20 Dok je on o tome razmišljao, gle, pojavi mu se u snu anđeo Gospodnji i reče mu: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije, žene svoje, jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga.

21 Ona će roditi sina, i ti ćeš mu nadenuti ime Isus; on je onaj koji će izbaviti narod svoj od greha njegovih.

22 To je sve bilo da se ispuni ono što je Gospod javio preko proroka koji reče:

23 "Gle, devica će zatrudneti, i rodiće sina, i njemu će se nadenuti ime Emanuil", koje znači: s nama Bog.

24 Kad se probudi, učini Josif kao što mu beše naredio anđeo Gospodnji, i uze ženu svoju.

25 Ali je ne pozna dok ne rodi sina, kome nadenu ime Isus.

Glava 2.

1 Kad se rodi Isus u Vitlejemu, u Judeji, u vreme kralja Iroda, gle, magi sa Istoka dođoše u Jerusalim,

2 i rekoše: Gde je kralj Judeja koji se rodi? Jer smo videli zvezdu njegovu na Istoku, i došli da mu se poklonimo.

3 Kralj Irod, saznavši za to, zaprepasti se, a i ceo Jerusalim s njim.

4 On sabra sve prvosveštenike i knjižnike narodne i upita ih gde ima Hristos da se rodi.

5 Rekoše mu: U Vitlejemu, u Judeji, jer evo što je preko proroka napisano:

6 "I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nisi zaista najmanji izmeđ' glavnih gradovima Judinih, jer iz tebe će izići vođa koji će moj narod Izrailja pasti."

7 Tada Herod pozva tajno mage i potanko ih ispita o vremenu kad je zasjala zvezda.

8 Zatim ih posla u Vitlejem, veleći im: Idite i raspitajte dobro za dete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.

9 Pošto saslušaše kralja, oni otidoše; i, gle, zvezda koju behu videli na Istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i ne stade iznad mesta gde je bilo dete.

10 Kad oni ugledaše zvezdu obuze ih velika radost.

11 Uđoše u kuću, videše dete s Marijom, materom njegovom, te padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše kovčege svoje i prinesoše mu na dar zlata, tamjana i smirne.

12 Primivši pak u snu Božji znak da se ne vraćaju Irodu, drugim putem krenuše u svoju zemlju.

13 Pošto oni otidoše, gle anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reče: Ustani, uzmi dete i mater njegovu, beži u Egipat i ostani onde dok ti se ne javim; jer će Irod tražiti dete da ga pogubi.

14 Josif usta, uze dete i mater njegovu noću i otide u Egipat.

15 I osta onde do smrti Irodove, da se ispuni ono što je Gospod javio preko proroka koji reče: "Iz Egipta zazvah sina svoga."

16 Tada Irod, videći da su ga magi prevarili, razgnevi se jako, i posla da se u Vitlejemu i u svoj okolini njegovoj pobiju sva deca, od dve i ispod dve godine, po vremenu koje beše dobro doznao od maga.

17 Tada se zbi ono što je javljeno preko proroka Jeremije, koji reče:

18 "Vrisak začu se u Rami, plakanje i jaukanje silno; Rahilja za decom svojom plače, i ne htede da s' uteši, jer njih više nema."

19 Kad Irod umre, gle, anđeo Gospodnji pojavi se u snu Josifu u Egiptu,

20 i reče: Ustani, uzmi dete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su izumrli oni koji su tražili život detinji."

21 Josif usta, uze dete i mater njegovu i dođe u zemlju Izrailjevu.

22 Ali saznavši da Arhelaj kraljuje u Judeji umesto Iroda, oca njegova, poboja se onamo ići, i Božjim znakom u snu opomenut, skloni se u krajeve Galilejske,

23 i namesti se u gradu zvanom Nazaret, da se ispuni ono što beše javljeno preko proroka: "Nazvaće se Nazarećanin."

Glava 3.

1 U te dane pojavi se Jovan Krstitelj, propovedajući u pustinji Judejskoj.

2 On govoraše: Pokajte se, jer se približi kraljevstvo nebesko!

3 Jovan je onaj za koga beše javio prorok Isaija, kad reče: "Eno glasa vapijućeg u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove."

4 Jovan imaše haljinu od kamilje dlake i kožni pojas okolo bedara. On se hranio skakavcima i medom divljim.

5 K njemu izlažahu ljudi iz Jerusalima, iz cele Judeje i iz svih krajeva Jordanskih.

6 Oni ispovedahu grehe svoje i on ih krštavaše u reci Jordanu.

7 Ali videći da mu na krštenje dolaze mnogi fariseji i sadukeji, reče im: Porodi gujini! ko vas nauči da bežite od gneva koji će da dođe?

8 Dajte zato dostojan plod pokajanja,

9 i ne usuđujte se da govorite u sebi: Mi imamo oca Avraama! Jer vam ja kažem da i iz ovoga kamenja može Bog podignuti decu Avraamovu.

10 Već je i sekira kod korena drveta položena; svako drvo, dakle, koje ne daje dobra ploda iseći će se i u oganj će se baciti.

11 Ja vas krštavam vodom da vas vodim pokajanju; ali onaj koji za mnom ide silniji je od mene, i ja nisam dostojan obuću njegovu pometi. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

12 On ima lopatu svoju u ruci; on će očistiti gumno svoje i skupiti pšenicu svoju u žitnicu, a plevu sažeći ognjem koji se ne gasi.

13 Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da se krsti.

14 Ali mu se Jovan protivljaše, govoreći: Ti treba mene da krstiš, a ti k meni dolaziš!

15 Isus mu odgovori: Ostavi to sad, jer je dostojno da ovako ispunimo sve što je pravo. - I Jovan mu se više ne protivi.

16 Kako se Isus krsti, on iziđe iz vode. I gle, otvoriše se nebesa, i on vide Duha Božjega silaziti kao golub i dolaziti na njega.

17 I gle, glas s nebesa progovori: Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje.

Glava 4.

1 Isus bi tada odveden od Duha u pustinju, da bude kušan od đavola.

2 Postivši četrdeset dana i četrdeset noći, oseti Isus glad.

3 Kušač mu se približi i reče mu: Ako si Sin Božji, zapovedaj da se ovo kamenje pretvori u hlebove.

4 Isus odgovori: Pisano je. "Ne živi čovek samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božjih."

5 Đavo ga odvede u sveti grad, postavi ga na vrh hrama,

6 i reče mu: Ako si Sin Božji, skoči dole, jer je napisano: "Anđelima svojim zapovediće za te, i oni će tebe na ruke uzeti, da gde nogom svojom za kamen ne zapneš."

7 Reče njemu Isus: Ali i to je napisano: "Ne iskušavaj Gospoda, Boga svoga."

8 Još ga odvede đavo na goru vrlo visoku, pokaza mu sva kraljevstva sveta i slavu njihovu,

9 i reče mu: Sve ću ovo tebi dati ako padneš i pokloniš mi se.

10 Reče njemu Isus: Idi od mene, Sotono! Jer je napisano: "Gospodu, Bogu svome, klanjaj se i njemu jedinome služi."

11 Tada ga đavo ostavi. I gle, anđeli pristupiše k Isusu i služahu ga.

12 Čuvši Isus da je Jovan predan, povuče se u Galileju.

13 I ostavivši Nazaret, nastani se u Kapernaumu, koji leži pored mora, u zemlji Zevulonovoj i Neftalimovoj,

14 da se ispuni što je javljeno preko Isaije proroka:

15 "Narod Zevulona i Neftalima, iz zemlje primorske, ispreko Jordana, i iz Galileje paganske,

16 narod taj koji u tami sede, vide svetlost veliku; i onima koji su seđahu u predelu i u senci smrti zasvetli svetlost."

17 Od tada poče Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se približi kraljevstvo nebesko.

18 Idući pokraj mora Galilejskoga, vide dva brata: Simona, koji se nazivaše Petar, i Andriju, brata njegova, koji bacahu mrežu u more, jer bejahu ribari.

19 On im reče: Hajdete za mnom, i učiniću vas lovcima ljudi.

20 Oni odmah ostaviše mreže i pođoše za njim.

21 Idući dalje vide druga dva brata: Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, koji bejahu u jednoj lađi sa Zevedejem, ocem svojim, i krpljahu mreže svoje. On ih pozva,

22 i oni odmah ostaviše lađu i oca svoga, i pođoše za njim.

23 Učeći po sinagogama i propovedajući dobru vest o kraljevstvu i isceljujući svaku bolest i nemoć u narodu, obilažaše Isus svu Galileju.

24 Glas o njemu raširi se po svoj Siriji, i njemu se privođahu svi oni koji bolovahu od raznih bolesti i muka, - besni, mesečnjaci, uzeti-, i on ih iceljivaše.

25 Za njim iđaše veliko mnoštvo naroda iz Galileje, iz Dekapolja, iz Jerusalima, iz Judeje, i ispreko Jordana.

Glava 5.

1 Ugledavši narod, pope se Isus na goru, i pošto sede, učenici se njegovi približiše k njemu.

2 Otvorivši on tada usta svoja stade ih učiti, i reče:

3 Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo kraljevstvo nebesko!

4 Blaženi koji su ožalošćeni, jer će se utešiti!

5 Blaženi krotki jer će držati zemlju!

6 Blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi!

7 Blaženi milosrdni, jer će naći milosrđe!

8 Blaženi koji su čistog srca, jer će Boga videti!

9 Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božji nazvati!

10 Blaženi prognani zbog pravde, jer je njihovo kraljevstvo nebesko!

11 Blaženi vi, kad vas budu grdili i gonili, i kad budu na vas, zbog mene, svakojaka zla lažno govorili.

12 Radujte se i veselite se, jer će velika biti nagrada vaša na nebesima, jer su tako gonili i proroke koji su pre vas bili.

13 Vi ste so zemlje. Ali ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona više ni za što nije, osim da se napolje baci, i da je ljudi zgaze.

14 Vi ste svetlost sveta. Ne može se sakriti grad koji na gori stoji;

15 i ne užiže se sveća da se metne pod šinik; nego se ona meće na svećnjak, da obasjava sve one koji su u kući.

16 Tako nek sjaji svetlost vaša pred ljudima, da oni vide vaša dobra dela, i da slave Oca vašega koji je na nebesima.

17 Nemojte misliti da sam ja došao da narušim zakon ili proroke; nisam ja došao da rušim nego da ispunim.

18 Jer vam u istinu kažem: dok nebo i zemlja ne prođu neće nestati ni jedne jote, ili jedne crte od slova iz zakona, a da se sve ne ispuni.

19 Onaj, dakle, koji naruši i najmanju od tih zapovesti, i nauči ljude da tako rade, nazvaće se najmanji u kraljevstvu nebeskome; ali onaj koji ih ispuni i nauči da se ispune, nazvaće se veliki u kraljevstvu nebeskome.

20 Jer, - ja vam to kažem -, ako pravednost vaša ne bude veća nego u književnika i fariseja, nećete ući u kraljevstvo nebesko.

21 Čuli ste da je kazano starima: Ne ubi; a ko ubije zaslužuje da ga kazne sudije.

22 Ali vam ja kažem da svaki koji se gnevi na brata svoga zaslužuje da ga kazne sudije; da onaj koji reče bratu svome: Raka!, zaslužuje da ga kazni sinedrion; i da onaj koji mu reče: Bezumniče!, zaslužuje da se kazni ognjem gejenskim.

23 Ako dakle prinosiš prilog svoj k oltaru, i tu se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te,

24 ostavi prilog svoj tu pred oltarom, i idi najpre da se pomiriš s bratom svojim, pa se onda vrati i prinesi prilog svoj.

25 Miri se s parničarem svojim brzo, dok si na putu s njim, da te ne preda sudiji, a sudija izvršiocu, i u tamnicu da te ne bace.

26 U istinu ti kažem: nećeš izići odande dok ne platiš i posljednji kvadrant.

27 Čuli ste da je kazano: Ne čini preljube.

28 Ali vam ja kažem da je svaki koji na koju ženu pogleda sa žudnjom, već učinio preljubu s njom u srcu svome.

29 Ako ti je desno oko tvoje uzrok spoticanja, iskopaj ga i baci ga daleko od sebe, jer ti je bolje da ugine jedan od udova tvojih, nego li celo telo tvoje da bude bačeno u gejenu.

30 I ako ti je desna ruka uzrok spoticanja, odseci je i baci daleko od sebe, jer ti je bolje da ugine jedan od udova tvojih, nego li celo telo tvoje da bude bačeno u gejenu.

31 Kazano je: Onaj koji otpusti ženu svoju, da joj da knjigu raspusnu.

32 Ali vam ja kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim za brakolomstvo, navodi je da čini preljubu; i da onaj koji se puštenicom oženi preljubu čini.

33 Još ste čuli da je kazano starima: Ne kuni se krivo i ispuni prema Gospodu ono što si pod zakletvom obrekao.

34 Ali vam ja kažem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je ono prestol Božji;

35 ni zemljom, jer je ona podnožje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je to grad velikoga kralja.

36 Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni vlas jednu belu ni crnu učiniti.

37 Neka vaša reč bude: da, da-, ne, ne-, a što se tome dodaje to dolazi od lukavoga.

38 Čuli ste da je kazano: Oko za oko i zub za zub.

39 Ali vam ja kažem da se ne opirete zlome. Ako te ko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi.

40 Ako hoće neko da se sudi s tobom i haljinu tvoju da ti uzme, ostavi mu i ogrtač.

41 Ako te ko natera da učiniš jednu milju puta, idi s njim dve.

42 Podaj onome koji ište od tebe, i ne okreći se od onoga koji hoće uzajmi od tebe.

43 Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjega svoga i mrzi neprijatelja svoga.

44 Ali ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje, i molite se za one koji vas gone,

45 da budete sinovi Oca vašega koji je na nebesima; jer on čini da sunce njegovo grane i zlima i dobrima, i pušta kišu i na pravednike i na nepravednike.

46 Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu zaslužujete za to? Ne čine li tako i carinici?

47 I ako se zdravite samo s braćom svojom, šta neobična činite? Ne čine li tako i paganci?

48 Budite, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.

Glava 6.

1 Pazite da pravednost svoju ne ističete pred ljudima, da vas oni gledaju; inače nećete imati nagrade od Oca vašega koji je na nebesima.

2 Kad dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama i po ulicama, da ih hvale ljudi. U istinu vam kažem da su oni već primili nagradu svoju.

3 Ali ti kad daješ milostinju, da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja;

4 da se milostinja tvoja čini tajno; i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, vratiće ti.

5 Kad se molite, ne budite kao licemeri koji vole stojeći da mole u sinagogama i na raskrsnicama, da se pokažu pred ljudima. U istinu vam kažem da su oni primili nagradu svoju.

6 Ali ti kad se moliš, uđi u sobu svoju, zatvori vrata svoja i pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, platiće ti.

7 Kad se molite ne umnožavajte prazne reči kao paganci, koji misle da će na silu reči svojih biti uslišeni.

8 Ne budite kao oni, jer zna Otac vaš što vama treba i pre molitve vaše.

9 Ovako se dakle molite: Oče naš, koji si na nebesima, nek se sveti ime tvoje,

10 neka dođe kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao nebu;

11 hleb naš nasušni daj nam danas,

12 i oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojim,

13 i ne daj da padnemo u iskušenje, nego nas izbavi od zla. Jer je tvoje kraljevstvo, i sila i slava za navek. Amin.

14 Ako oprostite ljudima uvrede njihove, oprostiće i vama Otac vaš nebeski;

15 ali ako ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti vama greha vaših.

16 Kad postite ne pravite se žalosni kao licemeri, koji naprave tamna lica svoja, da se pokažu pred ljudima da poste. U istinu vam kažem da su oni primili nagradu svoju.

17 A ti kad postiš, namiriši glavu svoju, i lice svoje umij,

18 da ne pokazuješ ljudima da postiš, nego Ocu svome koji je u tajnosti, i Otac tvoj, koji vidi u tajnosti, vratiće ti.

19 Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvare, i gde lupeži probijaju i kradu;

20 nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne obijaju i ne kradu.

21 Jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje.

22 Svetiljka je telu oko. Ako je oko tvoje vedro, celo će telo tvoje biti osvetljeno;

23 ali ako je oko tvoje mutno, celo će telo tvoje biti u tami. Ako je dakle svetlost što je u tebi tama, kolika li će biti ta tama?!

24 Niko ne može dva gospodara služiti; jer ili će jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti, ili će jednome biti odan, a drugoga će prezirati. Ne možete služiti i Bogu i Mamonu.

25 Zato vam kažem: Ne uznemiravajte se za život svoj zbog onoga što ćete jesti, ni za telo svoje, zbog onoga u što ćete se obući. Nije li život više nego li hrana, i telo više nego li odelo?

26 Pogledajte na ptice nebeske: niti seju, niti žanju, niti sabiraju u žitnice, a Otac vaš nebeski hrani ih. Ne vredite li vi mnogo više od njih?

27 A ko od vas, uznemirujući se, može dodati lakat jedan dužini svog života?

28 I zašto za odelo da se uznemirujete? Pogledajte na poljske ljiljane kako rastu: ne trude se niti predu,

29 a ja vam kažem da se ni Solomon, u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih.

30 A kad travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamo li neće vas, maloverni!

31 Ne uznemiravajte se dakle i ne recite: Šta ćemo jesti?, šta ćemo piti?, čim ćemo se odenuti?

32 Jer sve to paganci traže. Otac vaš nebeski zna da vam sve to treba.

33 Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono će vam se sve dodati.

34 Ne uznemiravajte se dakle za sutrašnji dan; jer će se sutrašnji dan sam za sebe brinuti. Dosta je svakom danu svoje muke.

Glava 7.

1 Ne sudite, da se vama ne sudi.

2 Jer će vam se suditi sudom kojim vi sudite, i meriće vam se merom kojom vi merite.

3 Zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne primećuješ?

4 Ili, kako možeš reći bratu svome: Stani da ti izvadim trun iz oka tvoga, ti koji imaš brvno u oku svome?

5 Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda videti kako ćeš da izvadiš trun iz oka brata svoga.

6 Ne dajte svetinje psima, i ne bacajte bisera svoga pred svinje, da ga ne pogaze nogama, i ne okrenu se da vas rastrgnu.

7 Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.

8 Jer svaki koji ište prima, i koji traži nalazi, i koji kuca otvara mu se.

9 Koji će od vas sinu svome kamen dati, ako hleba traži?

10 ili ako zaište ribu, hoće li mu dati zmiju?

11 Kad dakle vi, zli kao što ste, umete dobre darove dati svojoj deci, koliko li će još više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji ga mole?

12 Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima; jer su u tome i zakon i proroci.

13 Uđite na uska vrata, jer su široka vrata i širok je put koji vode u propast, i mnogo ih je koji tuda idu;

14 ali su uska vrata i tesan je put koji vode u život, i malo ih je koji ih nalaze.

15 Čuvajte se od lažnih proroka. Oni dolaze k vama u odelu ovčjemu, a unutra su vuci grabljivi.

16 Po plodovima njihovima poznaćete ih. Bere li se s trnja grožđe, ili s čička smokve?

17 Svako dobro drvo daje dobre plodove a zlo drvo daje zle plodove.

18 Ne može dobro drvo dati zlih plodova, ni zlo drvo dati dobrih plodova.

19 Svako drvo koje ne daje dobra ploda, seče se i baca se u oganj.

20 Po plodovima njihovim, dakle, poznaćete ih.

21 Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u kraljevstvo nebesko, nego samo onaj koji ispunjuje volju Oca moga koji je na nebesima.

22 Mnogi će mi reći u onaj dan; Gospode! Gospode! nismo li mi u ime tvoje prorokovali? i nismo li mi tvojim imenom zle duhove izgonili? i nismo li mi tvojim imenom čudesa mnoga činili?

23 Tada ću ja njima otvoreno reći: Nikada vas nisam znao, idite od mene vi koji nepravdu činite.

24 Zato svaki koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, biće kao mudri čovek koji sazida kuću svoju na kamenu.

25 Udari kiša, navališe vode, dunuše vetrovi i napadoše na tu kuću, i ona ne pade, jer beše utemeljena na kamenu.

26 Ali svaki koji sluša ove moje reči, a ne izvršuje ih, biće kao ludi čovek koji sazida kuću svoju na pesku.

27 Udari kiša, navališe vode, dunuše vetrovi i udariše na tu kuću, i ona pade i raspade se strašno.

28 Kad Isus svrši ove reči, zadivi se narod nauci njegovoj.

29 Jer ih on učio kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici njihovi.

Glava 8.

1 Kad Isus siđe s gore, za njim pođe veliko mnoštvo naroda.

2 I, gle, jedan gubavac, približivši se, pokloni mu se i reče: Gospode, ako hoćeš, možeš učiniti da budem čist.

3 Isus pruži ruku, dohvati ga se, i reče: Hoću budi čist! I odmah se očisti čovek od gube svoje.

4 Tad mu Isus reče: Pazi da nikome to ne kažeš, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi prilog koji je odredio Mojsije, da im to služi za svedočanstvo.

5 Kad je Isus ulazio u Kapernaum, pristupi k njemu jedan centurion i moli ga govoreći:

6 Gospode, sluga moj leži doma uzet i teško se muči.

7 Isus mu reče: Doći ću i isceliću ga.

8 Centurion odgovori: Gospode, nisam dostojan da uđeš pod moj krov, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.

9 Jer i ja koji sam čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pa rečem jednome: Idi, i on ide, i drugome: Dođi, i on dolazi; i sluzi svome: Učini to, i on čini.

10 Kad to ču Isus, udivi se i reče onima koji iđahu za njim: U istinu vam kažem, ni u Izrailju tolike vere ne nađoh.

11 I ja vama kažem da će mnogi od Istoka i od Zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isakom i Jakovom u kraljevstvu nebeskom,

12 a sinovi kraljevstva izgnaće se napolje u tamu gde će biti plakanja i škripanja zuba.

13 A centurionu reče: Idi, nek ti bude po veri tvojoj. I u taj isti čas ozdravi sluga njegov.

14 Isus pođe zatim u dom Petrov i vide taštu njegovu koja je ležala bolesna od groznice.

15 On je prihvati za ruku, i pusti je groznica. I ona usta i posluži ga.

16 U veče dovedoše k Isusu nekoliko besnih. On izgna duhove rečju i isceli sve bolesnike,

17 da se zbude ono što je javljeno, preko Isaije proroka: "On nemoći naše uze i bolesti naše ponese."

18 Kad Isus vide mnoštvo naroda oko sebe, zapovedi da se pređe na drugu stranu.

19 Jedan književnik pristupi tad k njemu i reče mu: Učitelju, ja ću za tobom kamo god ti pođeš.

20 Isus mu odgovori: Lisice imaju jame, ptice nebeske gnezda, a Sin čovečji nema gde glavu nasloniti.

21 A drugi, - jedan od učenika njegovih, - reče mu: Gospode, dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svoga.

22 Ali mu Isus odgovori: Hajde za mnom, i ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve.

23 On uđe u lađu i za njim uđoše učenici njegovi.

24 I gle na moru se podiže takva oluja da se lađa pokri valovima; a on spavaše.

25 Učenici njegovi približivši mu se, probudiše ga govoreći: Gospode, spasavaj! izgibosmo!

26 On im reče: Zašto se plašite, maloverni? Tada usta, zapreti vetrovima i moru, i nastade velika tišina.

27 Začudiše se ljudi: Ko je ovaj -, govorahu -, da ga slušaju i vetrovi i more?

28 Kad dođe na drugu stranu, u zemlju Gadarinsku, priđoše mu iz grobova dva od zlih duhova obuzeta čoveka, tako besni da niko ne mogaše proći onim putem.

29 I gle, povikaše: Šta ima između nas i tebe, Isuse, Sine Božji? Zar si došao amo da nas pre vremena mučiš?

30 Daleko od njih pasijaše veliki krd svinja,

31 i zli duhovi ga moljahu govoreći: Ako nas izgoniš, pošlji nas u taj krd svinja.

32 On im reče: Idite, i oni iziđoše i uđoše u svinje. I gle, navali sav krd s brega u more, i potopiše se u vodi.

33 Svinjari pobegoše i pođoše u grad, i kazaše sve šta je bilo i što se s besnima dogodilo.

34 I, gle, sav grad iziđe na susret Isusu, i čim ga videše moliše ga da bi otišao iz njihovoga kraja.

Glava 9.

1 Ukrcavši se u lađu, pređe Isus na drugu stranu i dođe u svoj grad.

2 I gle, donesoše mu čoveka uzeta koji je ležao na odru. Videvši Isus veru njihovu, reče uzetome: Razaberi se, sinko, oprošteni su ti gresi tvoji.

3 Neki književnici rekoše na to u sebi: Ovaj čovek huli.

4 Prozrevši Isus misli njihove, reče: Zašto zlo mislite u srcima svojim?

5 Jer šta je lakše: reći: Oprošteni su ti gresi tvoji, - ili reći: Ustani i idi?

6 Ali da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, - "Ustani" -, reče uzetome -, "uzmi odar svoj i idi kući svojoj!"

7 I on usta i otide kući svoj.

8 Kad narod to vide, začudi se, i hvali Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.

9 Otišavši odande dalje, vide Isus jednog čoveka kome beše ime Matej, koji seđaše na mestu gde se naplaćuje carina. On mu reče: Hajde za mnom!" I čovek usta i pođe za njim.

10 Dok je Isus sedeo za trpezom u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i sedoše s njim i s učenicima njegovim.

11 Fariseji videše to i rekoše učenicima njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima učitelj vaš jede?

12 Čuvši to, reče njima Isus: Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni.

13 Idite, i naučite se što to znači: "Milosrđu se ja radujem, a ne žrtvama." Jer sam ja došao da zovem grešnike na pokajanje, a ne pravednike.

14 Tada dođoše k Isusu učenici Jovanovi i rekoše: Zašto mi i fariseji postismo, a učenici tvoji ne poste?

15 Isus im odgovori: Mogu li svatovi biti žalosni dok je mladoženja s njima? Doći će vreme kad će se oteti od njih mladoženja i onda će postiti.

16 Niko ne meće nove zakrpe na staru haljinu, jer će zakrpa odadreti od haljine i rupa će još gora biti.

17 Niti se novo vino liva u stare mehove; inače se mehovi proderu i vino se prolije, i mehovi propadnu. Nego se novo vino uliva u nove mehove, i oboje se sačuva.

18 Dok on njima tako govoraše, gle, dođe jedan starešina, pokloni mu se, i reče: Kći moja sad umre; nego dođi i položi na nju ruke i ona će živeti.

19 Isus usta i pođe za njim s učenicima svojim.

20 I, gle, jedna žena, koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, približi mu se s leđa i dohvati se skuta od haljine njegove.

21 Jer govoraše u sebi: Samo ako se dotaknem haljine njegove, ozdraviću.

22 Isus se obazre i, videvši je, reče: Razaberi se, kćeri, vera te tvoja izlečila. I isceli se žena u taj čas.

23 Kad Isus dođe do kuće starešine i vide frulaše i narod uzbuđen,

24 reče im: Uklonite se, jer devojčica nije umrla nego spava. Oni mu se podsmevahu.

25 Kad se ukloni svet, on uđe, uhvati devojčicu za ruku, i devojčica usta.

26 I glas o tome raširi se po svoj onoj zemlji.

27 Kad je Isus odlazio odande, za njim iđahu dva slepca vičući: Smiluj nam se Sine Davidov!

28 Kad dođe kući, pristupiše k njemu slepci, i Isus im reče: Verujete li vi da mogu to učiniti? Da, Gospode, - odgovoriše mu.

29 Tada se on dohvati očiju njihovih, govoreći: Po veri vašoj neka vam bude!

30 I otvoriše im se oči. Isus im tad strogo reče: Pazite da to niko ne dozna.

31 Ali oni, izišavši, razglasiše ga po svoj onoj zemlji.

32 Kad oni otidoše, gle, dovedoše k njemu čoveka nema i besna.

33 Pošto bi isteran zli duh, progovori nemi. I začuđen narod govoraše: Nikad se to nije videlo u Izrailju!

34 Ali fariseji govorahu: Silom kneza đavolskoga izgoni on zle duhove.

35 Učeći po sinagogama i propovedajući jevanđelje o kraljevstvu i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć, obilažaše Isus sve gradove i sela.

36 Gledajući mnoštvo naroda sažali mu se, jer beše klonulo i smeteno, kao ovce koje nemaju pastira.

37 Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, ali je poslenika malo.

38 Molite se dakle gospodaru od žetve da pošalje poslenika na žetvu svoju.

Glava 10.

1 Dozvavši zatim svojih dvanaest učenika, dade im moć da izgone nečiste duhove i da izleče svaku bolest i svaku nemoć.

2 Evo imena dvanaestorice apostola: Prvi, Simon, nazvani Petar i Andrija, brat njegov; Jakov, sin Zevedejev i Jovan, brat njegov;

3 Filip i Vartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov sin Alfejev, i Tadija;

4 Simon Hananejac, i Juda Iskariotski, onaj koji izdade Isusa.

5 Ovih dvanaest posla Isus, pošto im dade ova poučenja: Na put paganaca ne idite, i u gradove Samarijske ne ulazite,

6 nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.

7 Idite, propovedajte i recite: Blizu je kraljevstvo nebesko!

8 Bolesne isceljujte, mrtve uskrsavajte, gubave čistite, zle duhove izgonite. Za badava ste primili, za badava i dajte.

9 Ne uzimajte ni zlata ni srebra, ni novca u pojaseve svoje,

10 ni torbe na put, ni po dve haljine, ni obuće, ni štapa; jer radnik zaslužuje hranu svoju.

11 Kad u koji grad ili u koje selo uđete, ispitajte ima li u njemu neko dostojan, i kod njega ostanite dok ne pođete dalje.

12 Ulazeći u kuću pozdravite je,

13 i ako bude kuća dostojna, nek dođe mir vaš na nju; ali ako ne bude dostojna, nek se mir vaš k vama vrati.

14 Ako vas ko ne primi, niti posluša reči vaše, iziđite iz te kuće ili iz toga grada, i otresite i prašinu s nogu svojih.

15 Uistinu vam kažem: lakše će biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan suđenja, nego li gradu onome.

16 Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite dakle, mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi.

17 Čuvajte se od ljudi, jer će vas oni predati sudovima, i po sinagogama svojim batinaće vas,

18 i izvešće vas zbog mene pred namesnike i pred kraljeve za svedočanstvo njima i pagancima.

19 Ali kad vas predadu, ne uznemiravajte se zbog onoga kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati.

20 Jer nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašega govoriće iz vas.

21 Predaće brat brata svoga na smrt, i otac sina svoga, i ustaće deca na roditelje svoje i učiniće da umru.

22 Svi će mrzeti na vas zbog imena moga, ali koji ustraje do kraja, taj će biti spasen.

23 Ako vas progone u jednom gradu, bežite u drugi. U istinu vam kažem: nećete stići da obiđete gradove Izrailjeve, a da ne dođe Sin čovečji.

24 Nije učenik veći od učitelja svoga, niti je sluga veći od gospodara svoga.

25 Dosta je učeniku da mu bude kao i učitelju njegovom, i sluzi kao i gospodaru njegovom. Kad su domaćina nazvali Velzevulom, a kako li neće ukućane njegove.

26 Ne bojte ih se dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće saznati.

27 Što vam govorim u tami, kazujte usred bela dana; i što vam se šapće na uši, propovedajte s krovova.

28 Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u gejeni.

29 Ne prodaju li se dva vrapca za jedan as? A ipak ni jedan od njih ne pada na zemlju bez volje Oca vašega.

30 A vama su i vlasi na glavi izbrojene.

31 Ne bojte se dakle; vi više vredite od mnogo vrabaca.

32 Zato ko priznaje mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima,

33 ali ko odbacuje mene pred ljudima, odbaciću i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima.

34 Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam ja došao da donesem mir, nego mač.

35 Jer ja sam došao da mećem razdor između čoveka i oca njegova, i između kćeri i matere njezine, i između snahe i svekrve njezine.

36 Čovek će svoje ukućane za neprijatelje imati.

37 Ko ljubi oca svoga ili mater svoju više nego mene, nije mene dostojan; i ko ljubi sina svoga ili kćer svoju više nego mene nije mene dostojan;

38 ko ne uzme svoj krsta svoga i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.

39 Ko čuva život svoj, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj mene radi, opet će ga naći.

40 Ko vas prima, mene prima; a ko prima mene, prima onoga koji me je poslao.

41 Ko prima proroka u ime proročko, primiće nagradu proročku; a ko prima pravednika u ime pravedničko, primiće nagradu pravedničku.

42 I ako ko napoji jednoga od ovih malih samo čašom hladne vode u ime učeničko, u istinu vam kažem, neće mu nagrada propasti.

Glava 11.

1 Kad Isus svrši pouke dvanaestorici učenika svojih, otide odande da uči i da propoveda po gradovima njihovim.

2 Čuvši Jovan u tamnici za dela Hristova, poruči mu po svojim učenicima:

3 Jesi li ti onaj koji ima da dođe, ili drugoga da čekamo?

4 Isus odgovori: Idite i recite Jovanu što čujete i vidite:

5 Slepi progledaju, hromi hode, gubavi čiste se, gluhi čuju, mrtvi uskrsavaju i dobra se vest siromasima javlja.

6 Blažen onaj kome ne budem ja povod spoticanja!

7 Kad oni otidoše, poče Isus govoriti narodu o Jovanu: Šta ste izišli da vidite u pustinji? Trsku koju vetar ljulja?

8 Šta ste izišli da vidite? Čoveka u meke haljine obučena? Eno koji meke haljine nose, po kraljevskim su dvorovima.

9 Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka.

10 Jer je ovo onaj za koga je pisano: „Evo svog glasnika pred licem tvojim šaljem, da pripravi put tvoj pred tobom.“

11 U istinu vam kažem: Ni jedan između rođenih od žena nije se pojavio veći od Jovana Krstitelja; ali je i najmanji u kraljevstvu nebeskome veći od njega.

12 Od vremena Jovana Krstitelja do sada kraljevstvo nebesko silu trpi, i silnici ga grabe.

13 Jer svi proroci i zakon proricali su do Jovana;

14 i ako ga hoćete razumeti, on je onaj Ilija koji je trebao da dođe.

15 Ko ima uši da čuje neka čuje!

16 S čime bih ja ovaj naraštaj uporedio? On naliči na decu koja sede na trgu i koja, obraćajući se drugoj deci, govore:

17 Svirasmo vam u frule, i vi ne igraste, pevasmo vam tužbalice, i vi ne jaukaste.

18 Jer dođe Jovan, koji ne jede i ne pije, i oni kažu: Đavo je u njemu.

19 Dođe Sin čovečji, koji i jede i pije, i oni kažu: Gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika. Ali opravdaše mudrost deca njezina.

20 Tada Isus poče ukoravati gradove u kojima se ispuniše najveća čudesa njegova, zato što se ne pokajaše.

21 Teško tebi, Horazine! Teško tebi Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa, koja su bila u vama, davno bi se u kostreti i u pepelu pokajali.

22 Ali ja vama kažem: Tiru i Sidonu će lakše biti u dan suđenja nego vama.

23 I ti Kapernaume, hoćeš li ti biti do nebesa uzdignut? Ne, ti ćeš do Ada unižen biti; jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, i danas bi on postojao.

24 Zato vam ja kažem da će zemlji Sodomskoj lakše biti u dan suđenja nego tebi.

25 U to vreme progovori Isus i reče: Hvalim te Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i učenih, a objavio si deci.

26 Da, Oče, hvalim te što je tako bila volja tvoja!

27 Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna za Sina do Otac, niti Oca ko zna do Sin, i ako kome Sin hoće objaviti.

28 Dođite k meni vi svi koji se trudite i koji ste opterećeni, i ja ću vam odmor dati.

29 Uzmite jaram moj na sebe, i primite nauk moj, jer sam ja blag i smeran u srcu, i naći ćete mir dušama svojim.

30 Jer je jaram moj blag i breme je moje lako.

Glava 12.

1 U to vreme iđaše Isus jedne subote kroz useve, a učenici njegovi, gladni, počeše trgati klasje i jesti.

2 Fariseji, videvši to, rekoše mu: Gle, učenici tvoji čine što nije dopušteno činiti u subotu.

3 Ali im Isus reče: Niste li čitali šta učini David kad ogladne, on i koji bejahu s njim:

4 kako uđe u dom Božji i pojede hlebove za predstavljanje, kojih nije smeo jesti ni on ni oni koji su bili s njim, nego sami sveštenici?

5 Ili niste čitali u zakonu kako sveštenici u hramu subotu prekrše, pa nisu krivi?

6 A ja vam kažem da je ovde nešto što je veće od hrama.

7 Kad biste znali šta to znači: „Milosrđu se ja radujem a ne žrtvama”, nikad ne biste osuđivali pravednike;

8 jer je Sin čovečji gospodar i od subote.

9 Otišavši odande uđe Isus u sinagogu.

10 I gle, tu beše jedan čovek sa rukom usahnulom. Upitaše Isusa: Je li slobodno u subotu izlečiti? -To je bilo s namerom da bi ga mogli okriviti. -

11 On im odgovori: Koji će od vas, ako nema nego samo jednu ovcu, pa ako ona u dan subotni upadne u jamu, da je ne uhvati, da bi je izbavio?

12 A koliko li vredi čovek više od jedne ovce? Slobodno je dakle u subotu dobro činiti.

13 Tada reče onom čoveku: Opruži ruku svoju. I on je opruži, i ona postade zdrava kao i druga.

14 Fariseji iziđoše i dogovoriše se kako će učiniti da se Isus pogubi.

15 Ali Isus, doznavši za to, ukloni se odande. Za njim pođe veliko mnoštvo ljudi. On isceli sve one koji bejahu bolesni,

16 i strogo im reče da ga ne prokazuju,

17 da se zbude ono što je javljeno preko Isaije proroka:

18 ”Evo sluge moga, izbranika moga, ljubljenoga moga, milog duši mojoj. Na njega ću duh svoj ja metnuti, i on će javljati narodima pravdu.

19 Neće se svađati, i neće vikati, niti će ko njegov glas po ulicama čuti.

20 Trske on stučene neće prelomiti, i neće ugasit stenjak koji se dimi, dokle ne učini da pobedi pravda,

21 i u ime njegovo uzdaće se narodi.”

22 Tada dovedoše k njemu besna, koji beše slep i nem, i on ga isceli, tako da nemi progovori i progleda.

23 Ceo se narod čuđaše, i govorahu: nije li ovo sin Davidov?

24 Fariseji, čuvši to, rekoše: Ovaj čovek drukčije ne izgoni zle duhove nego silom Velzevula, kneza đavolskoga.

25 A Isus, znajući misli njihove, reče im: Svako kraljevstvo koje je protiv sebe razdeljeno propada, i ni jedan grad ili dom koji je protiv sebe razdeljen ne može se održati.

26 Ako sotona sotonu izgoni, on je protiv sebe razdeljen. Kako će se dakle održati kraljevstvo njegovo?

27 I ako ja silom Velzevula izgonim zle duhove, čijom li ih silom sinovi vaši izgone? Zato će vam oni sami biti sudije.

28 Ali ako ja silom Duha Božjega izgonim zle duhove, došlo je dakle k vama kraljevstvo Božje!

29 Ili, kako može ko ući u kuću jakoga čoveka i pokućstvo njegovo odneti, ako najpre ne sveže tog jakog čoveka? Onda će tek kuću njegovu opleniti.

30 Ko nije sa mnom protiv mene je; i ko ne sabira sa mnom, prosipa.

31 Zato vam kažem: Svaki greh i svaka hula oprostiće se ljudima, ali hula na Duha neće se oprostiti.

32 Ako ko govori protiv Sina čovečjega, oprostiće mu se, ali koji govori protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovome ni u budućemu veku.

33 Ili recite da je drvo dobro, i da je plod njegov dobar, ili recite da je drvo slabo, i da je plod njegov rđav; jer se po plodu drvo poznaje.

34 Porodi gujini! Kako možete dobro govoriti, zli kao što ste? Jer usta govore ono što u srcu izobiluje.

35 Dobar čovek iz dobre riznice iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo.

36 A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju budu rekli, ljudi odgovarati u dan suđenja.

37 Jer ćeš se po svojim rečima opravdati, i po svojim ćeš se rečima osuditi.

38 Progovoriše tad neki književnici i fariseji i rekoše: Učitelju, hteli bismo da vidimo kakvo čudo od tebe.

39 On im odgovori: Naraštaj zli i preljubotvorni traži čuda, i neće mu se dati čudo osim onoga Jone proroka.

40 Jer kao što je Jona bio u trbuhu ribe velike tri dana i tri noći, tako će biti i Sin čovečji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

41 Niievljani će ustati u dan suđenja s naraštajem ovim i osudiće ga, jer se oni pokajaše na Jonino propovedanje, a gle, ovde je viši od Jone.

42 Kraljica južna ustaće u dan suđenja s naraštajem ovim i osudiće ga, jer ona dođe s kraja zemlje da sluša mudrost Solomonovu, a gle, ovde je viši od Solomona.

43 Kad nečisti duh iziđe iz nekog čoveka on ide kroz pusta mesta tražeći pokoja i ne nađe ga.

44 Onda veli: Vratiću se u dom svoj iz kog sam izišao, i kad dođe i nađe ga prazna, pometena i ukrašena,

45 tada on ide i uzme sa sobom sedam drugih duhova, gorih od sebe, i oni ulaze u dom i tu se nameste, i bude potonje stanje onog čoveka gore od prvašnjega. Tako će biti i ovome naraštaju rđavome.

46 Dok Isus još govoraše narodu, gle, mati njegova i braća njegova stajahu napolju i tražahu da govore s njim.

47 Reče mu neko: Evo mati tvoja i braća tvoja stoje napolju i hoće da govore s tobom.

48 Ali Isus odgovori onome koji mu to kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja?

49 I pokazujući rukom na učenike svoje, reče: Evo matere moje i braće moje!

50 Jer ko god izvršuje volju Oca moga koji je na nebesima, on mi je i brat i sestra i mati.

Glava 13.

1 Tog istog dana iziđe Isus iz kuće i sede kraj mora.

2 Ali kako se oko njega beše skupilo veliko mnoštvo naroda, uđe u jednu lađu i sede. Ceo narod stajaše pa obali.

3 On im progovori u poređenjima o mnogim stvarima, i reče:

4 Iziđe sejač da seje. I kako on sejaše, jedan deo semenja pade pokraj puta, i doleteše ptice i pozobaše ga.

5 Drugi deo pade na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer ne nađe duboke zemlje;

6 ali kad odskoči sunce, izgore i usahnu, jer nemaše korena.

7 Drugi deo pade u trnje, i trnje naraste i zaguši ga.

8 Drugi deo pade na dobru zemlju, i donese plod: od jednog zrna po sto, od jednog po šezdeset, od jednog po trideset.

9 Ko ima uši da čuje neka čuje!

10 Učenici mu se približiše, i rekoše mu: Zašto im govoriš u poređenjima?

11 Isus im odgovori: Jer je vama dano da poznate tajne kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano.

12 Jer ko ima, daće mu se i biće u izobilju, a ko nema uzeće mu se i ono što ima.

13 Zato im govorim u poređenjima, jer videći ne vide, i čujući ne čuju i ne razumeju.

14 I zbiva se na njima proroštao Isaijino: „Ušima svojim ćete čuti i nećete razumeti, gledaćete očima svojim i nećete videti.

15 Jer je srce ovom narodu otvrdlo, i uši je svoje zatisnuo, i oči je svoje zatvorio, od straha da svojim očima ne vidi i da svojim ušima ne čuje, i ne obrati se, pa da ga iscelim.”

16 Ali su blažene oči vaše što vide i uši vaše što čuju!

17 Jer vam u istinu kažem da su mnogi proroci i pravednici želeli videti što vi vidite i ne videše, i čuti što vi čujete i ne čuše.

18 Vi dakle čujte šta znači poređenje sa sejačem:

19 Kad čuje čovek reč o kraljevstvu i ne razume je, to dolazi lukavi i otme posejano u srcu njegovom: to je čovek koji je pokraj puta seme primio.

20 A koji je na kamen seme primio, to je onaj koji sluša reč i odmah je s radošću primi;

21 ali nema korena u sebi, nepostojan je, i čim dođe kakva nevolja ili progonstvo zbog reči, odmah se spotiče.

22 A koji je usred trnja seme primio, to je onaj koji sluša reč, ali brige ovoga sveta i mamljenja bogatstva zaguše reč i naprave je neplodnom.

23 A koji je na dobru zemlju seme primio, to je onaj koji sluša reč i razume; on dakle i plod daje, i jedno zrno donosi po sto, drugo po šezdeset, a opet drugo po trideset.

24 On im kaza još jedno poređenje, i reče: Kraljevstvo je nebesko slično čoveku koji poseja dobro seme u polju svome.

25 Ali dok ljudi spavahu, dođe neprijatelj njegov i poseja ljulj po pšenici, pa otide.

26 Kad niče usev i rod donese, onda se pokaza i ljulj.

27 Tada dođoše sluge domaćinove i rekoše mu: Gospodaru, nisi li ti dobro seme sejao na svojoj njivi? Otkud dakle ljulj?

28 On im odgovori: Neprijatelj čovek to učini. - Rekoše mu sluge: Hoćeš li da idemo da ga počupamo?

29 Ne - reče on -, da ne bi čupajući ljulj, počupali zajedno s njime i pšenicu.

30 Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve, a u vreme žetve reći ću žeteocima: Iščupajte najpre ljulj i svežite u snoplje, da se sažeže, a pšenicu svezite u žitnicu moju.

31 On im kaza još jedno poređenje, i reče: Kraljevstvo je nebesko slično zrnu gorušičnom, koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj.

32 Ono jeste najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i postane drvo, tako da prileću ptice nebeske i gnezde se na granama njegovim.

33 On im kaza još i ovo poređenje: Kraljevstvo je nebesko slično kvascu koje uzme žena i umesi u tri mere brašna dok celo testo ne uskisne.

34 Sve ovo u poređenjima reče Isus narodu, a bez poređenja ništa mu ne govoraše,

35 da se zbude što je javljeno preko proroka: „Poređenjima ću usta svoja otvoriti, objaviću stvari od postanja sveta sakrivene”.

36 Tada otpusti narod i uđe u kuću. K njemu pristupiše učenici njegovi i rekoše mu: Tumači nam poređenje sa ljuljem na njivi.

37 On odgovori: Koji seje dobro seme, to je Sin čovečji;

38 njiva je svet; dobro seme su sinovi kraljevstva, a ljulj su sinovi lukavoga;

39 neprijatelj koji ga je posejao, to je đavo; žetva je svršetak sveta, a žeteoci su anđeli.

40 Kako se dakle ljulj iščupa i ognjem sažiže, tako će biti na svršetku veka.

41 Poslaće Sin čovečji anđele svoje, koji će iščupati iz kraljevstva njegova sve sablazni i one koji čine bezakonje,

42 i baciće ih u peć ognjenu, gde će biti plakanja i škrgut zuba.

43 Tada će se pravednici zasjati kao sunce u kraljevstvu Oca svoga. Ko ima uši da čuje neka čuje!

44 Još je kraljevstvo nebesko slično blagu sakrivenom u polju. Čovek koji ga nađe, krije ga i u radosti svojoj ide da proda sve što ima i kupi ono polje.

45 Još je kraljevstvo nebesko slično trgovcu koji traži dobra bisera.

46 Nađe jedno skupoceno zrno, i otide da proda sve što ima i kupi ga.

47 Još je kraljevstvo nebesko slično mreži koja se baci u more i zagrabi od svake vrste ribe.

48 Kad se ona napuni, izvuku je ribari na kraj, i sedeći na obalu metnu što je dobro u sudove, a bacaju što ne valja.

49 Tako će biti na svršetku veka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih,

50 i baciće ih u peć ognjenu, gde će biti plakanja i škrgut zuba.

51 Razumeste li sve ovo? - Rekoše mu: Da, Gospode.

52 I on im reče: Zato je svaki književnik naučen o onome što se odnosi na kraljevstvo nebesko sličan domaćinu koji vadi iz riznice svoje i nove i stare stvari.

53 Kad Isus svrši ova poređenja otide odande,

54 i došavši u svoju postojbinu, stade učiti u sinagogi, tako da mu se čuđahu, i govorahu: Otkud njemu ova mudrost i ova čuda?

55 Nije li ovo drvodeljin sin? Nije li mati njegova Marija, i nisu li braća njegova Jakov, Josif, Simon i Juda?

56 I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu sve to?

57 I on beše za njih povod spoticanja. Ali im on reče: Prorok je prezren samo u postojbini svojoj i u domu svome.

58 I ne učini u tom mestu mnogo čudesa, zbog neverovanja njihova.

Glava 14.

1 U to vreme dođe glas o Isusu do Iroda tetrarha,

2 i on reče slugama svojim: To je Jovan Krstitelj! On uskrsnu iz mrtvih, i zato se preko njega čine čudesa.

3 Jer Irod, koji beše dao uhapsiti Jovana, beše ga svezao i bacio u tamnicu zbog Irodijade, žene brata svoga Filipa.

4 Jer mu Jovan govoraše: Ne smeš ti nju za ženu imati.

5 I hteo je da ga ubije, ali se poboja naroda, jer narod držaše Jovana za proroka.

6 Ali na godišnjicu Irodova rođenja, kćer Irodijadina igra pred gostima, i tako se dopade Irodu,

7 da se on pod zakletvom obreče da će joj dati što god zaište. Nagovorena od matere svoje ona reče: Daj mi ovde na jednom tanjiru glavu Jovana Krstitelja.

9 Kralj se zabrinu, ali zbog zakletve i zbog gostiju, zapovedi da joj se da,

10 i posla da poseku Jovana u tamnicu.

11 I donesoše glavu njegovu na jednom tanjiru i dadoše je devojci, a ona je odnese materi svojoj.

12 Učenici Jovanovi dođoše da uzmu telo njegovo, i ukopaše ga, i pođoše i javiše to Isusu.

13 Čuvši to Isus, otide odande lađom da se skloni na koje osamljeno mesto. Kad to dozna narod, iziđe iz gradova i pođe pešice za njim.

14 Kad Isus iziđe iz lađe i vide veliko mnoštvo naroda, sažali mu se za njim i isceli bolesne.

15 Pred veče pristupiše k njemu učenici njegovi, govoreći: Ovde je pustinja i dockan je već; otpusti narod, nek ide u sela da kupi sebi hrane.

16 Isus im odgovori: Ne treba da idu; podajte im vi da jedu.

17 Ali mu oni rekoše: Mi nemamo ovde nego samo pet hlebova i dve ribe.

18 A on reče: Donesite mi ih.

19 I reče narodu nek sedne na travu, pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih. Zatim prelomi hlebove i dade ih učenicima, a učenici razdadoše narodu.

20 I jedoše svi i nasitiše se i nakupiše od onoga što preteče dvanaest punih kotarica.

21 A onih što su jeli beše oko pet hiljada ljudi, osim žena i dece.

22 Odmah zatim zapovedi Isus učenicima da uđu u lađu i da pređu na drugu stranu, dok on otpusti narod.

23 I pošto ga otpusti, pope se na goru, da se sam moli; i kako je već bilo palo veče, osta onde sam.

24 Lađu, koja već beše nasred mora, šibali su valovi, jer vetar beše protivan.

25 U četvrtu stražu noćnu uputi se k njima Isus idući po moru.

26 Kad ga učenici videše da ide po moru, uplašiše se, govoreći da je to utvara, i od straha povikaše.

27 Isus im odmah reče: Razaberite se, ja sam, ne plašite se!

28 Petar mu odgovori: Gospode, ako si ti, zapovedaj da idem k tebi po vodi.

29 A on reče: Dođi! - Petar iziđe iz lađe, i iđaše po vodi da dođe k Isusu.

30 Ali videći da je vetar jak uplaši se, i kako poče tonuti povika: Gospode, spasavaj!

31 Isus mu odmah pruži ruku, uhvati ga, i reče mu: Maloverni, zašto si posumnjao?

32 I oni se popeše na lađu i vetar presta.

33 Oni koji bejahu u lađi približiše se Isusu i pokloniše mu se, govoreći: Zaista si ti Sin Božji!

34 Prešavši na drugu stranu stigoše u Genisaret.

25 Prepoznavši ljudi iz onog mesta Isusa, poslaše glasnike po svoj onoj okolini i dovedoše se k njemu svi bolesnici.

36 Oni ga moliše da im dopusti da se samo dotaknu skuta od haljine njegove. I svi koji se dotakoše ozdraviše.

Glava 15.

1 Tada dođoše k Isusu neki književnici i fariseji iz Jerusalima i rekoše:

2 Zašto učenici tvoji prestupaju predanja starih? Jer ne umivaju ruku svojih kad jedu.

3 On im odgovori: Zašto i vi prestupate zapovest Božju za predanja svoja?

4 Jer je Bog rekao: Poštuj oca svoga i mater svoju, i koji opsuje oca svoga ili mater svoju smrću da se kazni.

5 Ali vi kažete: Koji reče ocu svome ili materi svojoj: „Prilog je Bogu ono čim bih ti ja mogao pomoći, on ispunjuje svoju dužnost”, tako da više nije dužan da poštuje oca svoga ili mater svoju.

6 I vi tako ukidate reč Božju za predanja svoja.

7 Licemeri! dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći:

8 Narod ovaj ustima svojim me poštuje, ali srce njegovo daleko je od mene.

9 Uzalud me oni poštuju učeći propise ljudskih zapovesti”.

10 Dozvavši tad narod, reče: Slušajte i razumite:

11 Ne pogani čoveka ono što ulazi u usta, nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka.

12 Tada pristupiše učenici njegovi i rekoše mu: Znaš li da se fariseji sablazniše od reči koju čuše? A on odgovori: Svaki sad koji nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se.

14 Ostavite ih: oni su slepci koji slepce vode, a kad slepac slepca vodi, oba će u jamu pasti.

15 Progovori Petar i reče mu: Tumači nam to poređenje.

16 A Isus reče: Zar ste i vi još bez razuma?

17 Zar još ne znate da sve što ulazi u usta ide u trbuh i izbacuje se napolje?

18 Ali što izlazi iz usta, iz srca izlazi, i to pogani čoveka.

19 Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, klevete.

20 To je ono što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.

21 Otišavši odande, pođe Isus u krajeve Tirske i Sidonske.

22 I gle, jedna žena Hananejka, koja je dolazila iz onih krajeva, povika k njemu: Smiluj se na me, Gospode, sine Davidov; moju kćer užasno muči zli duh.

23 On joj ne odgovori ni reči, a učenici njegovi, približivši mu se, rekoše mu živo: Odbij je, jer viče za nama.

24 A on odgovori: Ja sam poslan samo k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.

25 Ali se ona pokloni pred njim govoreći: Gospode, pomozi mi!

26 Isus odgovori: Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti ga psima.

27 Da, Gospode, - reče ona -, ali i psi jedu od mrva što padaju s trpeze njihovih gospodara.

28 Tada joj Isus reče: Ženo, velika je vera tvoja; nek ti bude kako ti hoćeš. I ozdravi kći njezina u taj isti čas.

29 Otišavši odande dođe Isus k moru Galilejskome, i popevši s na goru sede onde.

30 Pristupi tad k njemu veliko mnoštvo naroda koje imaše sa sobom hromih, slepih, nemih, bogalja i mnogih drugih bolesnika. Položiše ih k nogama njegovim, i on ih isceli;

31 tako da se narod divljaše videći da nemi govore, da su bogalji ozdravili, da hromi idu i da slepi gledaju, i hvališe Boga Izrailjeva.

32 Dozvavši učenike svoje, reče im Isus: Žao mi je ovoga naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti, a nisam ih rad otpustiti gladne, da ne smalakšu na putu.

33 Rekoše mu učenici njegovi: Otkud nam u pustinji toliko hleba da se nasiti toliki narod?

34 Isus ih tad upita: Koliko hlebova imate? Sedam, - odgovoriše, - i malo sitne ribe.

35 Tad on naredi narodu da sedne na zemlju,

36 uze onih sedam hlebova i ribe, i davši hvalu, prelomi ih i dade učenicima svojim, a učenici razdeliše narodu.

37 I jedoše svi i nasitiše se, i nakupiše od onoga što preteče, sedam punih kotarica.

38 A onih što su jeli bilo je četiri hiljade ljudi, osim žena i dece.

39 Zatim otpusti narod, uđe u lađu i dođe u okolinu Magdalsku.

Glava 16.

1 Dođoše Isusu fariseji i sadukeji, i, iskušavajući ga, iskaše od njega da im pokaže znak s neba.

2 Isus im odgovori: U veče govorite: Biće vedro, jer je nebo rumeno;

3 a u jutru: Danas će biti vetar, jer je nebo crveno i mutno. Lice nebesko umete poznavati, a znake vremena ne možete poznati?

4 Naraštaj zli i preljubotvorni traži čuda, i neće mu se dati drugo čudo osim onoga Jone proroka. Tad ih on ostavi i otide.

5 Polazeći na drugu stranu jezera, zaboraviše učenici njegovi poneti hleba.

6 Isus im reče: Dobro se čuvajte kvasca farisejskog i sadukejskog.

7 Razmišljajući u sebi, oni govorahu: To je što nismo hleba uzeli!

8 A Isus, razumevši, reče im: Što razmišljate u sebi, maloverni, što hleba niste uzeli?

9 Zar još ne razumete, i ne pamtite pet hlebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste?,

10 ni sedam hlebova na četiri hiljade, i koliko kotarica nakupiste?

11 Kako ne razumete da vam ne govorih za hlebove? Čuvajte se kvasca farisejskoga i sadukejskoga!

12 Tada razumeše da ne reče kvasca hlebnoga da se čuvaju, nego nauke farisejske i sadukejske.

13 Došavši Isus u okolinu Ćesarije Filipove, upita učenike svoje: Ko govore ljudi da sam ja, Sin čovečji?

14 Oni rekoše: Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija ili koji od proroka.

15 Reče im Isus: A vi šta mislite, ko sam ja?

16 Simon Petar odgovori: Ti si Hristos, Sin Boga živoga.

17 Isus mu odgovori: Blago tebi Simone, sine Jonin: jer put i krv nisu tebi to otkrili, nego Otac moj, koji je na nebesima.

18 A ja tebi kažem da si ti Petar i da ću ja na tom kamenu sazidati crkvu svoju, i vrata adska neće joj odoleti.

19 Tebi ću dati ključeve kraljevstva nebeskoga, i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima, i što razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebesima.

20 Tad preporuči učenicima da nikome ne kazuju da je on Hristos.

21 Od tada poče Isus kazivati učenicima svojim da mora ići u Jerusalim, i da će mnogo pretrpeti od starešina, od prvosveštenika i od književnika, i da će biti ubijen, i treći dan da će uskrsnuti.

22 Uzevši ga na stranu, Petar mu poče protusloviti, govoreći: Da ne da Bog, Gospode! To neće biti s tobom.

23 Ali Isus, obrnuvši se, reče Petru: Idi od mene sotono! Ti si mi na sablazan, jer ti ne misliš na ono što je od Boga, nego na ono što je od ljudi.

24 Tada reče Isus učenicima svojim: Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i ide za mnom.

25 Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj mene radi, opet će ga naći.

26 Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, a dušu svoju izgubi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?

27 Jer će doći Sin čovečji u slavi Oca svoga, s anđelima svojim i tada će vratiti svakome po delima njegovim.

28 U istinu vam kažem: ima nekih među ovima što ovde stoje koji neće umreti a da ne vide Sina čovečjega dolaziti u kraljevstvo svoje.

Glava 17.

1 Šest dana posle toga uze Isus Petra i Jakova i Jovana, brata njegova, i izvede ih na goru visoku, same.

2 On se preobrazi pred njima, i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao svetlost.

3 I gle, ukazaše im se Mojsije i Ilija, koji s njim govorahu.

4 Petar progovori, i reče Isusu: Gospode, dobro je što smo ovde; ako hoćeš načiniću ovde tri senice, jednu za tebe, jednu za Mojsija i jednu za Iliju.

5 Dok on još govoraše, oblak sjajan zakloni ih, i, gle, ču se glas iz oblaka koji reče: Ovo je Sin moj ljubljeni, na kome je moje blagovoljenje; njega poslušajte!

6 Čuvši to, učenici padoše ničice i obuze ih veliki strah.

7 Ali Isus, pristupivši k njima, dohvati ih se, i reče: Ustanite, ne bojte se!

8 Oni podigoše oči, i nikoga ne videše nego Isusa sama.

9 Silazeći s gore dade im Isus ovu zapovest: Nikome ne kazujte što ste videli dok Sin čovečji ne uskrsne iz mrtvih.

10 Zapitaše ga učenici: Zašto književnici kažu da Ilija najpre treba da dođe?

11 Isus im odgovori: Istina je da Ilija treba da dođe i da sve uredi;

12 ali vam ja kažem da je Ilija već došao, i da ga ne poznaše, nego učiniše s njim što su hteli. Tako će i Sin čovečji trpeti od njih.

13 Tad razumeše učenici da im govori za Jovana Krstitelja.

14 Kad dođoše k narodu, pristupi k Isusu jedan čovek, kleknu pred njim,

15 i reče: Gospode, smiluj se na sina moga, koji je mesečar pa se teško muči. Mnogo puta pada u vatru i mnogo puta u vodu.

16 Dovedoh ga učenicima tvojim, i ne mogoše ga isceliti.

17 „Naraštaju neverni i pokvareni”, - odgovori Isus „dokle ću s vama biti?, dokle ću vas trpeti? Dovedite mi ga amo.”

18 Isus oštro zapreti zlom duhu, koji iziđe iz njega, i ozdravi dete u taj čas.

19 Tada pristupiše učenici k Isusu i nasamo mu rekoše: Zašto ga mi ne mogosmo isterati?

20 Zbog neverovanja vašega -, reče im Isus. Jer vam u istinu kažem da kad biste imali vere koliko zrno gorušično, i rekli ovoj gori: ”Pređi odavde tamo”, ona bi prešla i ništa vam ne bi bilo nemoguće.

21 Ali se ovaj rod izgoni samo molitvom i postom.

22 Kad su hodili po Galileji, reče im Isus: Predaće se Sin čovečji u ruke ljudi,

23 i ubiće ga, i treći dan uskrsnuće. Oni postadoše vrlo žalosni.

24 Kad dođoše u Kapernaum, pristupiše k Petru oni što kupe didrahme, i rekoše mu: Zar vaš učitelj ne plaća didrahme?

25 On odgovori: Da. A kad on uđe u kuću, predusrete ga Isus, i reče: Šta misliš Simone, kraljevi zemaljski od koga uzimaju carine ili poreze, od svojih sinova ili od tuđih?

26 On mu reče: Od tuđih. A Isus mu odgovori: Sinovi su dakle oslobođeni;

27 ali da ih ne sablaznimo, idi na more, baci udicu i izvuci prvu ribu koja ti dođe: otvori joj usta i naći ćeš statir. Uzmi ga i podaj im za mene i za se.

Glava 18.

1 U taj čas pristupiše učenici k Isusu govoreći: Ko je najveći u kraljevstvu nebeskome?

2 Isus dozva jedno malo dete, postavi ga među njih,

3 i reče: U istinu vam kažem, ako se ne obratite i ne postanete kao mala deca, nećete ući u kraljevstvo nebesko.

4 Koji dakle bude smeran kao ovo malo dete, taj će biti najveći u kraljevstvu nebeskome.

5 I koji u ime moje primi kakvo malo dete kao što je ovo, mene samog prima;

6 ali koji sablazni jednoga od ovih malih, koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenički o vrat njegov i da se baci u dubinu morsku.

7 Teško svetu od sablazni! Jer je neizbežno da dođu sablazni, ali teško čoveku preko koga dolazi sablazan!

8 Ako ti je ruka tvoja ili noga tvoja uzrok spoticanja, odseci je i baci je daleko od sebe; bolje ti je ući u život kljastu ili hromu, nego s dve ruke i dve noge da te bace u oganj večni.

9 I ako ti je oko tvoje uzrok spoticanja, izvadi ga i baci ga daleko od sebe; bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u oganj gejenski.

10 Pazite se da ne prezrete ni jednoga od ovih malih; jer vam ja kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca moga nebeskoga.

11 Jer Sin čovečji dođe da spase ono što je bilo izgubljeno.

12 Što vam se čini: Ako jedan čovek ima sto ovaca, pa zađe jedna od njih, ne ostavlja li on devedeset i devet u planini, da traži onu što je zašla?

13 I ako uspe da je nađe, u istinu vam kažem da se njoj više raduje nego onima devedeset i devet što nisu zašle.

14 Tako nije volja Oca vašega nebeskoga da se izgubi ni jedan od ovih malih.

15 Ako sagreši brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo.

16 Ako te posluša, dobio si brata svoga. Ako te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se sve svrši prema rečima dva ili tri svedoka.

17 Ako li ni njih ne posluša, kaži crkvi; a ako ne posluša ni crkve, da ti bude kao paganac i carinik.

18 U istinu vam kažem: Što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu.

19 Još vam kažem: Ako se dva od vas slože na zemlji da se za što mole, da će im Otac moj koji je na nebesima.

20 Jer gde su dva ili tri koji su sabrani u ime moje, tu sam ja među njima.

21 Tada pristupi k njemu Petar i reče: Gospode, koliko puta ako mi sagreši brat moj da mu oprostim? Do sedam puta?

22 Reče njemu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam puta.

23 Zato je kraljevstvo nebesko sličio kralju koji htedne da se sluge njegove obračunaju.

24 Kad on poče računati, dovedoše mu jednoga koji beše dužan deset hiljada talanata.

25 A kako on nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da prodadu i njega i ženu njegovu i decu i sve što je imao, da se podmiri dug.

26 No sluga taj, bacivši se na zemlju, klanjaše mu se govoreći: Gospodaru, imaj ustrpljenja prema meni, i sve ću ti platiti.

27 Gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga, i oprosti mu dug.

28 A kad on iziđe, taj isti sluga nađe jednog od svojih drugara, koji mu je bio dužan sto dinara, i uhvativši ga, davljaše ga, govoreći: Plati mi što si mi dužan.

29 Drugar njegov pade pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Imaj ustrpljenja prema meni, i sve ću ti platiti.

30 Ali on ne hte, nego otide da ga baci u tamnicu dok ne plati dug.

31 Videvši drugari njegovi što se dogodi, bi im mnogo žao, i otidoše kazati gospodaru svome sav taj događaj.

32 Tada gospodar dozva tog slugu i reče mu: Zli slugo, sav dug tvoj oprostih tebi, jer si me molio;

33 nije li trebalo da se i ti smiluješ na tvoga drugara, kao i ja na te što se smilovah? 34 I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga tamničarima dok ne plati sav dug.

35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti s vama ako svaki od vas od srca ne oprosti bratu svome.

Glava 19.

1 Kad svrši ove reči, otide Isus iz Galileje i dođe u okolinu Judejsku preko Jordana.

2 Za njim pođe veliko mnoštvo naroda i on isceli onde bolesnike.

3 K njemu dođoše fariseji da ga iskušavaju, i rekoše mu: Može li čovek za koji mu drago razlog otpustiti ženu svoju?

4 On im odgovori: Niste li čitali da je stvoritelj, u početku stvorio čoveka i ženu,

5 i da je rekao: Za to će čovek ostaviti oca svoga i mater svoju i prionuće uz ženu svoju, i biće njih dvoje jedna put?

6 Tako nisu više dvoje, nego su samo jedna put; a što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja!

7 Rekoše mu: Zašto je dakle Mojsije odredio da se da ženi knjiga raspusna i da se otpusti?

8 Reče im Isus: Mojsije je vama zbog vašeg tvrdog srca dopustio otpuštati vaše žene, ali u početku nije bilo tako.

9 Ali vam ja kažem da onaj koji otpusti ženu svoju, osim za brakolomstvo, i oženi se drugom, on preljubu čini.

10 Rekoše mu učenici njegovi: Ako je taki odnos čoveka prema ženi, nije dobro ženiti se.

11 On im odgovori: Ne mogu svi razumeti tu reč, nego samo oni kojima je to dano.

12 Jer ima evnuha koji su takvi još od utrobe materine, i ima ih koje su ljudi napravili takvim, a ima ih koji su se sami takvim radi kraljevstva nebeskoga učinili. Ko može razumeti neka razume!

13 Tada privedoše k njemu decu, da položi ruke na njih, i da se za njih pomoli; ali ih učenici odbiše.

14 Tada im Isus reče: Pustite decu i ne smetajte im da prilaze k meni, jer je takovih kraljevstvo nebesko.

15 I položi na njih ruke i otide odande.

16 I, gle, pristupi jedan čovek i reče Isusu: Učitelju, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?

17 Isus mu odgovori: Što me pitaš o onome što je dobro? Samo je jedan dobar! Ako želiš ući u život, drži zapovesti.

18 Reče mu: Koje? - I Isus odgovori: Ne ubi, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno;

19 poštuj oca svoga i mater svoju, i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.

20 Reče mu mladić: Sve to vršim; šta mi još nedostaje?

21 Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu. Dođi onda i hajde za mnom.

22 Kad mladić ču te reči, otide žalostan, jer imaše vrlo velika dobra.

23 I Isus reče učenicima svojim: U istinu vam kažem, teško je bogatome ući u kraljevstvo nebesko.

24 I još vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego li bogatome ući u kraljevstvo Božje.

25 Kad to čuše učenici mnogo se začudiše i rekoše: Ko se dakle može spasti?

26 Isus ih pogleda i reče im: Kod ljudi je to nemoguće, ali je kod Boga sve moguće.

27 Tada progovori Petar i reče mu: Eto smo mi sve ostavili, i za tobom idemo: šta će dakle biti s nama?

28 Isus reče: U istinu vam kažem da ćete vi koji za mnom idete, kad bude Sin čovečji u obnovljenju svih stvari sedeo na prestolu slave svoje, sesti i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih.

29 I svaki koji radi imena moga ostavi kuću svoju ili braću svoju, ili sestre svoje, ili oca svoga, ili mater svoju, ili ženu svoju, ili decu svoju, ili njive svoje, primiće sto puta toliko, i naslediće život večni.

30 Ali će mnogi prvi biti poslednji, i mnogi će poslednji biti prvi.

Glava 20.

1 Jer je kraljevstvo nebesko slično domaćinu koji iz rana jutra iziđe da naima poslenike u svoj vinograd.

2 On se pogodi s njima po dinar na dan, i posla ih u svoj vinograd.

3 Izišavši u treći sat, vide druge gde stoje besposleni na trgu,

4 i reče im: Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam.

5 I oni pođoše. I opet izišavši u šesti i deveti sat, učini isto tako.

6 Izišavši i u jedanaesti sat, nađe druge gde stoje na trgu, i reče im: Šta stojite ovde vas dan besposleni?

7 Odgovoriše mu: Niko nas nenajmi. On im reče: Idite i vi u moj vinograd.

8 Kad dođe veče, reče gospodar od vinograda nastojniku svome: Zovi poslenike i plati im nadnice, počevši od poslednjih do prvih.

9 I došavši oni koji su u jedanaesti sat najmljeni, primiše po dinar.

10 Kad dođoše prvi, oni mišljahu da će primiti više, ali dobiše i oni po dinar.

11 Primivši to mrmljahu na gospodara,

12 govoreći: Ovi poslednji jedan sat radiše i izjednačio si ih s nama, koji smo podneli trud i žegu celoga dana.

13 A on odgovori jednom od njih: Prijatelju, ja tebi ne činim krivo. Nisi li se pogodio sa mnom za dinar?

14 Uzmi svoje i idi, - a ja hoću i ovome poslednjem da dam kao i tebi.

15 Nisam li ja vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je pred očima tvojim zlo što sam ja dobar?

16 Tako će biti poslednji prvi, i prvi poslednji.

17 Idući uz brdo u Jerusalim uze Isus nasamo dvanaest učenika i reče im putem:

18 Evo se penjemo u Jerusalim, i Sin čovečji biće predan prvosveštenicima i književnicima. Oni će ga na smrt osuditi,

19 i predaće ga pagancima, da mu se narugaju i da ga biju i razapnu, i treći će dan uskrsnuti.

20 Tada pristupi k njemu mati sinova Zevedejevih sa svojim sinovima, klanjajući mu se-, da ga moli za nešto.

21 On joj reče: Šta hoćeš? - Odredi, - reče mu ona -, da ova moja dva sina sednu jedan s desne a jedan s leve strane tebi, u kraljevstvu tvome.

22 Isus odgovori: Ne znate što ištete. Možete li ispiti čašu koju ja imam da ispijem? - Rekoše mu: Možemo.

23 A on im odgovori: istina je da ćete čašu moju ispiti, ali da sedite s desne strane meni i s leve ne mogu ja dati, nego će se to dati samo onima kojima je spremio Otac moj.

24 Kad to čuše ostalih deset učenika, rasrdiše se na ta dva brata.

25 Isus ih dozva k sebi, i reče: Vi znate da poglavari narodni gospodare nad narodima, i da velikaši vladaju njima.

26 Neće tako biti među vama, nego koji god hoće da bude velik među vama, da vam bude sluga,

27 i koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga.

28 Tako ni Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi, i da da život svoj u otkup za mnoge.

29 Kad iziđoše iz Jerihona, veliko mnoštvo naroda iđaše za Isusom.

30 I gle, dva slepca koji seđahu kraj puta, čuvši da Isus prolazi, povikaše: Smiluj se na nas Gospode, Sine Davidov!

31 Narod ih ukoravaše, da ućute, ali oni još jače povikaše: Smiluj se na nas Gospode, sine Davidov!

32 Zastavši, Isus ih dozva i reče im: Šta hoćete da vam učinim?

33 Rekoše mu: Gospode, da se otvore oči naše.

34 I Isus se smilova i dohvati se očiju njihovih, i oni odmah progledaše i pođoše za njim.

Glava 21.

1 Kad se približiše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu, kod gore Maslinske, posla Isus dva učenika,

2 govoreći: Idite u selo koje je prema vama. Odmah ćete naći magaricu privezanu i pule s njom. Odrešite ih i dovedite mi ih.

3 Ako vam ko što reče, kažite da trebaju Gospodu, i odmah će ih pustiti.

4 A ovo je sve bilo da se ispuni ono što je javljeno preko proroka:

5 „Recite kćeri Sionovoj: Gle, dolazi ti kralj tvoj pun blagosti, jašući na magarici, na magaretu, puletu magarice pod jarmom.”

6 Učenici otidoše i učiniše kako im zapovedi Isus.

7 Dovedoše magaricu i pule, i metnuše na nju haljine svoje, i Isus sede na nju.

8 Mnogi ljudi iz naroda prostreše haljine svoje po putu, a drugi rezahu granje od drveta i sterahu ih po putu.

9 A oni koji iđahu pred njim i za njim vikahu: Hosana snnu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana na visini!

10 Kad on uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad, i govoraše se: „Ko je to?“

11 A narod odgovaraše: „Ovo je Isus, prorok iz Nazareta Galilejskoga.“

12 Isus uđe u hram Božji i istera sve one koji prodavahu i kupovahu u hramu, i izvrnu stolove onih što menjahu novce i klupe onih što prodavahu golubove.

13 I reče im: U Pismu stoji: Dom moj, dom molitve zvaće se, a vi načiniste od njega pećinu razbojničku.

14 K njemu pristupiše u hramu slepi i hromi, i on ih isceli.

15 Ali se prvosveštenici i književnici razgneviše videvši čudesa što on učini, i decu koja vikahu u hramu: Hosana Sinu Davidovu!

16 i rekoše mu: Čuješ li što ovi govore? - Da, - odgovori im Isus -. Zar niste nikad čitali ove reči: „Iz usta dece i odojčadi crpeo si hvalu sebi?“

17 I ostavivši ih, iziđe iz grada, otide u Vitaniju, i zanoći onde.

18 U jutru, vraćajući se u grad, oseti Isus glad.

19 Ugledavši jednu smokvu kraj puta, dođe k njoj, ali ne nađe na njoj ništa do lišća sama, te joj reče: Nikad na tebi roda ne bilo! I odmah usahnu smokva.

20 Videvši to učenici, začudiše se, i rekoše: Kako za čas usahnu smokva!

21 Odgovori im Isus: U istinu vam kažem, ako imate veru i ne posumnjate, učinićete ne samo to što je učinjeno sa smokvom, nego i gori ovoj ako rečete: Digni se odavde i baci se u more, biće.

22 Sve što verom zaištete u molitvi dobićete.

23 Isus pođe u hram i kad stade učiti, pristupiše k njemu prvosveštenici i starešine narodne, govoreći: Kakvom vlašću ti to činiš, i ko ti dade tu vlast?

24 Isus im odgovori: I ja ću vama staviti jedno pitanje, i ako mi odgovorite, kazaću vam kakvom vlašću ovo činim.

25 Krštenje Jovanovo otkuda bi? S neba ili od ljudi? Ali oni ovako u sebi pomišljahu: „Ako rečemo s neba, reći će nam: Zašto mu dakle ne verovaste?

26 Ako li rečemo od ljudi, imamo da se bojimo naroda, jer svi Jovana drže za proroka.“

27 I odgovoriše Isusu: Ne znamo. - I on njima reče: Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo činim.

28 Šta vam se čini: Jedan je čovek imao dva sina, i došavši k prvome reče mu: Sine, idi i radi danas u mom vinogradu.

29 On odgovori: Neću, pa se posle pokaja i pođe.

30 Pristupivši k drugome reče isto tako. A taj sin odgovori: Idem, gospodaru, ali ne pođe.

31 Koji je od te dvojice ispunio volju očevu? Odgovoriše mu: Prvi. Reče im Isus: U istinu vam kažem da će carinici i bludnice pre vas ući u kraljevstvo Božje.

32 Jer dođe k vama Jovan putem pravednim i ne verovaste mu, a carinici i bludnice verovaše mu, a vi i videvši sve to, ne pokajaste se, pa da mu verujete.

33 Čujte i drugo poređenje: Jedan domaćin posadi vinograd, ogradi ga plotom, iskopa u njemu muljaonicu i sazida kulu, pa ga predade vinogradarima, i otputova.

34 Kad dođe vreme berbe, posla sluge svoje k vinogradarima da prime plod od vinograda njegova.

35 Ali vinogradari, pohvatavši sluge njegove, jednoga izbiše, drugoga ubiše, a trećega kamenovaše.

36 Opet posla druge sluge, više nego pre, a vinogradari im isto tako učiniše.

37 Najzad posla k njima svoga sina, govoreći: Poštovaće sina moga.

38 Ali vinogradari, videvši sina, rekoše među sobom: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, pa da nama ostane baština njegova.

39 I uhvatiše ga, izbaciše iz vinograda, i ubiše ga.

40 Kad dođe dakle gospodar od vinograda, šta će učiniti vinogradarima onim?

41 Odgovoriše mu: Zle će nemilo pogubiti, a vinograd daće drugim vinogradarima, koji će mu davati plod u vreme berbe.

42 Reče im Isus: Zar niste nikad čitali u Pismu: „Kamen koji zidari odbaciše postade glava od ugla. To bi od Gospoda, i čudo je u očima našim?“

43 Zato vam kažem da će se od vas uzeti kraljevstvo Božje, i daće se narodu koji će Bogu donositi plod.

44 Ko padne na taj kamen razbiće se, a na koga on padne satrće ga.

45 Čuvši prvosveštenici i fariseji ta poređenja, razumeše da Isus za njih govori,

46 i gledahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer ga narod držaše za proroka.

Glava 22.

1 Progovarajući opet u poređenjima, reče im Isus:

2 Kraljevstvo je nebesko slično kralju koji priredi svadbu sinu svome,

3 i posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu, ali one ne hteše doći.

4 On posla i druge sluge, govoreći: Kažite zvanicama: „Evo sam obed svoj ugotovio, junci moji i utovljena živinčad moja poklani su i sve je gotovo. Dođite na svadbu.“

5 Ali oni, ne mareći što su pozvani, otidoše ovaj u svoje polje, onaj k svojoj trgovini,

6 a ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih i pobiše ih.

7 Kralj se razgnevi, posla svoju vojsku, pogubi one krvnike i zapali grad njihov.

8 Tada reče slugama svojim: Svadba je gotova, ali zvanice ne behu dostojne nje.

9 Idite dakle na raskrsnice, i koga god nađete pozovite na svadbu.

10 Sluge pođoše na raskrsnice, sabraše sve koje nađoše, zle i dobre, i svadbena soba napuni se gostiju.

11 Kralj uđe da vidi one koji su sedeli za stolom, i ugleda onde čoveka koji nije imao svadbeno odelo;

12 i reče mu: Prijatelju, kako si došao amo bez svadbenog odela? - A on se ućuti.

13 Tada reče kralj slugama: Svežite mu ruke i noge, i bacite ga napolje u tamu, gde će biti plakanja i škrgut zuba.

15 Fariseji otidoše tada da se dogovore kako bi uhvatili Isusa u reči.

16 Oni poslaše k njemu učenike svoje s Irodovcima, koji mu rekoše: Učitelju, znamo da si istinit, i putu Božjemu zaista učiš, i ne obazireš se ni na koga, jer nemaš ličnih obzira.

17 Kaži nam, dakle, šta misliš: Treba li dati porezu caru, ili ne?

18 Znajući Isus zlobu njihovu, reče: Što me iskušavate, licemeri!

19 Pokažite mi novac kojim se porez plaća. I oni mu pokazaše jedan dinar.

20 Isus ih upita: Čiji su ovaj lik i ovaj natpis?

21 Rekoše mu: Carevi. Tada im on reče: Podajte dakle caru carevo a božje Bogu.

22 Iznenađeni tim odgovorom oni ga ostaviše i otidoše.

23 Tog istog dana pristupiše k njemu sadukeji, koji govore da nema uskrsenja, i staviše mu ovo pitanje:

24 Učitelju, Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne potomstvo bratu svome.

25 U nas beše sedam braće. Prvi se oženi i umre, i kako nije imao poroda, ostavi ženu svoju bratu svome.

26 Tako bi i s drugim, i s trećim, pa do sedmoga.

27 A posle sviju umre i žena.

28 O uskrsenju dakle, kome li će od te sedmorice ona biti žena? Jer je za svima bila.

29 Isus im odgovori: Varate se, jer ne razumete ni Pisma ni sile Božje.

30 Jer o uskrsenju niti će se ljudi ženiti niti žene udavati, nego će biti kao anđeli Božji na nebu.

31 A za uskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je Bog rekao:

32 Ja sam Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev? Nije Bog, Bog mrtvih, nego živih!

33 Narod koji slušaše divljaše se nauci Isusovoj.

34 A fariseji, čuvši kako on ućutka sadukeje, sabraše se zajedno,

35 i jedan od njih, koji je bio čovek od zakona, stavi mu ovo pitanje, da bi ga iskušao:

36 Učitelju, koja je najveća zapovest u zakonu?

37 Isus mu odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim.

38 Ovo je najveća i prva zapovest.

39 A evo druge, koja je ista kao i ova: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.

40 O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.

41 Kako fariseji bejahu tu na okupu, upita ih Isus, govoreći:

42 Što mislite vi za Hrista? Čiji je on sin? - Odgovoriše mu: Davidov.

43 Reče im Isus: Kako dakle David, Duhom nadahnut, njega naziva Gospodom, kad govori:

44 „Reče Gospod Gospodu mome: Sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim?”

45 Kad dakle David naziva njega Gospodom, kako da mu je sin?

46 I niko mu ne mogaše odgovoriti ni reči, niti smedijaše ko od tog dana da ga zapita više.

Glava 23.

1 Tada Isus, govoreći narodu i učenicima svojim,

2 reče: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.

3 Sve dakle što vam reknu, čuvajte i činite; ali ne radite po delima njihovim. Jer oni govore, ali ne rade.

4 Bremena teška oni vežu i prte ljudima na pleća, ali ni jednim prstom neće da ih pomaknu.

5 I sva dela svoja čine da ih gledaju ljudi. Nose široke filaktere, i imaju velike kite na haljinama svojim;

6 vole da imaju prva mesta na gozbama i prva mesta u sinagogama,

7 i vole da im se klanja svet po ulicama i da ih ljudi zovu: Ravi!

8 Ali vi nemojte činiti da vas zovu Ravi, jer je vama samo jedan učitelj, a vi ste svi braća.

9 I ocem ne zovite nikoga na zemlji, jer je samo jedan Otac vaš, onaj koji je na nebesima.

10 Niti se zovite vođama, jer je jedini vođa vaš Hristos.

11 A najveći između vas da vam bude sluga.

12 Koji god sebe uzvisuje biće ponižen, a koji se ponizuje biće uzvišen.

13 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate kraljevstvo nebesko od ljudi, jer vi ne ulazite, a ne date da ulaze onima koji bi hteli da uđu.

14 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, a pretvarate se dugim molitvama. Zato ćete biti još teže osuđeni!

15 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i zemlju da biste pridobili jednog pristašu, i kad ga pridobijete činite ga sinom gejenskim dvaput većim od sebe.

16 Teško vama, vođi slepi, koji govorite: Ako se ko kune hramom ništa je, a ko se kune zlatom hramskim obavezan je.

17 Budale i slepci! Šta je veće, zlato ili hram koji zlato osveti?

18 I ako se ko kune oltarom, kažete još, ništa je, a koji se kune prinosom koji je na njemu, obavezan je.

19 Slepci! Šta je veće, prinos ili oltar koji prinos osveti?

20 Ko se dakle kune oltarom, kune se njim i svim što je na njemu,

21 i ko se kune hramom, kune se njim i onim što živi u njemu,

22 i ko se kune nebom, kune se prestolom Božjim i onim koji sedi na njemu.

23 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, koji dajete desetak od metvice, od kopra i od kima, a ostaviste što je najpretežnije u zakonu: pravdu, milosrđe i vernost. A to je trebalo učiniti i ono ne ostavljati.

24 Vođi slepi! koji proceđujete komarca, a kamilu progutate.

25 Teško vama književnici i fariseji, licemsri, koji čistite spolja čašu i tanjir, a iznutra ste puni grabeža i nenasićenosti.

26 Fariseju slepi! Očisti najpre unutrašnjost čaše i tanjira, da i spoljašnost bude čista.

27 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote.

28 Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i zloće,

29 Teško vama književnici i fariseji, licemeri, koji zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika,

30 i govorite: Da smo mi bili u vreme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka.

31 Time sami svedočite da ste sinovi onih koji su pobili proroke.

32 Dopunjavajte dakle meru otaca svojih!

33 Zmije, porodi gujini! Kako ćete izbeći osudu gejene?

34 Zato evo ja šaljem vama proroke, mudrace i književnike, i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po sinagogama svojim i goniti od grada do grada,

35 da dođe na vas sva krv pravedna prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste između hrama i oltara.

36 U istinu vam kažem da će sve to pasti na ovaj naraštaj.

37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem one koji su poslani k tebi, koliko puta htedoh da skupim čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, a vi ne hteste!

38 Eto vam se pusta ostavlja kuća vaša!

39 Jer vam ja kažem: Nećete mene videti dok ne rečete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

Glava 24

1 Kako Isus iđaše polazeći iz hrama, pristupiše k njemu učenici njegovi da mu svrate pažnju na građevine.

2 Ali on im reče: Vidite li vi sve ovo? U istinu vam kažem, neće ovde ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

3 A kad seđaše na gori Maslinskoj pristupiše k njemu učenici nasamo, i upitaše ga: Kaži nam kad će to biti, i kakav će biti znak tvoga dolaska i svršetka sveta?

4 Isus im odgovori: Čuvajte se da vas ko ne zavede.

5 Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos, i mnoge će zavesti.

6 Čućete glasove o ratovima i buku ratova. Gledajte da se ne uplašite, jer treba to sve da bude. Ali to neće još biti kraj.

7 Ustaće narod na narod i kraljevstvo na kraljevstvo, i biće gladi i zemljotresa po raznim mestima.

8 To će sve biti samo početak bolova.

9 Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas zbog imena moga.

10 Tada će mnogi da podlegnu, i izdaće jedan drugoga, i omrznuće jedan na drugoga.

11 I izići će mnogi lažni proroci i zavešće mnoge.

12 I kako će neduševnost porasti, ohladneće samilost kod većine.

13 Ali koji ustraje do kraja, taj će biti blažen.

14 Ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj.

15 Kad dakle ugledate strahotu pustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, nastanjenu na mestu svetome (koji čita neka pazi!)

16 tada koji budu u Judeji neka beže u gore,

17 a koji bude na krovu da ne silazi uzeti što mu je u kući,

18 i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme ogrtač svoj.

19 Teško trudnima i dojilicama u te dane!

20 Molite se zato da bežanje vaše ne bude u zimu ni u subotu;

21 jer će tad biti nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti.

22 I da se oni dani ne skrate, niko se ne bi spasao, ali izbranih radi skratiće se ti dani.

23 Tada ako vam ko reče: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte.

24 Jer će izići lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa, da bi zaveli, ako moguće, i izbrane.

25 Eto vam kazah to unapred.

26 Ako vam dakle reku: „Evo ga u pustinji“, ne izlazite -, „Evo ga u sobama“, ne verujte.

27 Jer kao što mulja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, tako će biti i dolazak Sina čovečjega.

28 Gde god bude strvina tu će se i orlovi kupiti.

29 Posle tih dana nevolje odmah će sunce pomrčati, i mesec svetlost izgubiti, i zvezde s neba padati i sile nebeske uzdrmati se.

30 Tada će se pokazati znak Sina čovečjega na nebu, i tada će proplakati sva plemena na zemlji, i videće Sina čovečjega dolaziti na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom.

31 I on će poslati anđele svoje s glasnom trubom, i oni će sabrati izbrane njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.

32 Poređenje sa smokvom nek vas pouči: Kad se njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto.

33 Tako kad vidite sve ovo, znajte da je Sin čovečji blizu, kod vrata.

34 U istinu vam kažem: Ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne zbude.

35 Nebo n zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

36 A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, ni Sin, nego Otac sam.

37 Kao što je bilo u vreme Nojevo, tako će biti i o dolasku Sina čovečjega.

38 Jer u dane pred potopom jeđahu i pijahu ljudi, ženjahu se i udavahu do dana kad Noje uđe u korablju;

39 i ni o čemu ne posumnjahu dok ne dođe potop i sve njih ne odnese. Tako će biti i o dolasku Sina čovečjega.

40 Tada će se od dva čoveka koji budu na jednoj njivi, jedan uzeti, a drugi ostaviti;

41 i od dve žene koje će mleti na žrvnju, jedna će se uzeti a druga ostaviti.

42 Bdite dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.

43 Ali ovo znajte. Kad bi znao domaćin u koje će vreme doći lupež, čuvao bi, i ne bi pustio da se dira u kuću njegovu.

44 Zato i vi držite se spremni, jer u koji čas ne mislite doći će Sin čovečji.

45 Ko je dakle taj verni i mudri sluga, koga je postavio gospodar njegov nad svojom čeljadi, da im daje hranu na vreme?

46 Blago sluzi, koga kad dođe gospodar njegov nađe da izvršuje tako!

47 U istinu vam kažem: Postaviće ga nad svim imanjem svojim.

48 Ali ako je to rđav sluga, koji reče u srcu svome: Neće gospodar moj još za dugo doći,

49 pa počne biti drugare svoje i jesti i piti s pijanicama,

50 doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada i u čas kad ne misli,

51 i raseći će ga i daće mu deo s licemerima, i tu će biti plakanja i škrgut zuba.

Glava 25.

1 Tada će biti kraljevstvo nebesko poput deset devojaka koje uzevši žiške svoje iziđoše na susret mladoženji.

2 Pet od njih bejahu lude, a pet mudre.

3 Lude, uzevši žiške svoje, ne uzeše sa sobom ulja,

4 ali mudre uzeše sa žišcima svojim i ulje u sudovima.

5 Kako mladoženja odocni, zadremaše sve i pospaše.

6 Usred noći stade vika: Eto ide mladoženja, iziđite mu na susret!

7 Tada ustaše sve one devojke, i urediše žiške svoje.

8 Rekoše lude mudrima: Dajte nam od ulja svojega, jer se naši žišci gase.

9 Odgovoriše mudre: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite onima koji ga prodaju i kupite sebi.

10 Dok one iđahu da kupe, dođe mladoženja, i one koje su bile spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

11 Posle dođoše i one druge devojke i rekoše: Gospodaru, gospodaru, otvori nam!

12 Ali im on odgovori: U istinu vam kažem, ne poznajem vas.

13 Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa.

14 Biće kao sa čovekom koji polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje.

15 Jednom dade pet talanata, drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći, i otputova.

16 Tad onaj što primi pet talanata otide i zaradi sa njima, i dobi još pet talanata.

17 Tako isto i onaj što primi dva, dobi i on još dva.

18 Ali onaj koji primi jedan, otide te iskopa rupu u zemlji, i sakri novac gospodara svoga.

19 Posle dužeg vremena vrati se gospodar tih sluga, i stade se računati s njima.

20 Onaj što beše primio pet talanata pristupi i donese još pet talanata, govoreći: Gospodaru, predao si mi pet talanata, evo još pet talanata koje sam dobio s njima.

21 Reče mu gospodar njegov: Dobro, slugo dobri i verni. U malome si mi bio veran, nad mnogim ću te postaviti. Uđi u radost gospodara svoga.

22 Pristupi i onaj koji beše primio dva talanta i reče: Gospodaru, predao si mi dva talanta, evo još dva talanta što sam dobio s njima.

23 Reče mu gospodar njegov: Dobro slugo dobri i verni. U malome si mi bio veran; nad mnogim ću te postaviti. Uđi u radost gospodara svoga.

24 Pristupi najzad i onaj što beše primio jedan talant i reče: Gospodaru, znao sam da si ti tvrd čovek: žanješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;

25 pa se pobojah, i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju: evo ti što je tvoje.

26 Gospodar njegov odgovori mu: Zli i lenjivi slugo, znao si da ja žanjem gde nisam sejao i da kupim gde nisam vejao;

27 trebao si dakle moj novac da daš trgovcima, i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.

28 Uzmite dakle od njega talant i podajte onome što ima deset talanata.

29 Jer svakome koji ima daće se, i on će biti u izobilju, a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega.

30 A nevaljaloga slugu bacite napolje u tamu gde će biti plakanja i škrgut zuba.

31 Kad dođe Sin čovečji u slavi svojoj, i svi sveti anđeli s njime, tad će on sesti na presto slave svoje.

32 Pred njim će se sabrati svi narodi, i on će razlučiti jedno od drugih, kao što pastir razlučuje ovce od jaraca;

33 i postaviće ovce s desne strane sebi, a jarce s leve.

34 Tada će reći kralj onima što mu stoje s desne strane: Hodite blagosloveni Oca moga, primite kraljevstvo koje vam je spremljeno od postanja sveta.

35 Jer ogladneh i dadoste mi da jedem; ožedneh i napojiste me; stranac bejah i primiste me;

36 go bejah i odenuste me; bolestan bejah i pohodiste me; u tamnici bejah i dođoste k meni.

37 Odgovoriće mu tada pravednici: Gospode, kad te videsmo gladna i nahranismo, ili žedna i napojismo?

38 Kad li te videsmo stranca i primismo, ili gola i odenusmo?

39 Kad li te videsmo bolesna ili u tamnici i dođosmo k tebi?

40 Odgovoriće im kralj: U istinu vam kažem, kad god učiniste jednome od ove najmanje braće, meni učiniste.

41 Tada će reći i onima što mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni, pripravljeni đavolu i anđelima njegovim.

42 Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem; ožedneh i ne napojiste me;

43 stranac bejah i ne primiste me; go bejah i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah i ne pohodiste me.

44 Tada će mu odgovoriti i oni: Gospode, kad te videsmo gladna ili žedna, ili stranca ili gola, ili bolesna, ili u tamnici, i ne poslužismo te?

45 I on će im odgovoriti: U istinu vam kažem: Kad god ne učiniste jednome od ove moje male braće, meni ne učiniste.

46 I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.

Glava 26.

1 Kad svrši sve ove reči, reče Isus učenicima svojim:

2 Znate da će do dva dana biti Pasha, i da će se Sin čovečji predati da se razapne.

3 Tada se skupiše prvosveštenici i starešine narodne u dvor prvosveštenika po imenu Kajafe;

4 i svetovaše se kako da se Isus iz prevare uhvati i učini da bude pogubljen.

5 Ali, -govorahu, - da ne bude to o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

6 Kad Isus beše u Vitaniji u kući Simona Gubavoga,

7 pristupi k njemu jedna žena sa sklenicom od alabastera, punom skupocenoga mira, i dok on seđaše za trpezom izli miro na glavu njegovu.

8 Videći to učenici njegovi, bi im krivo, i rekoše: Zašto se učini takva šteta?

9 Ovo se miro moglo skupo prodati i novac dati siromasima.

10 Isus primeti to i reče: Što cvelite ovu ženu? Ona učini dobro delo na meni.

11 Jer siromaha imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda,

12 a ona izlivši ovo miro na telo moje, za ukop moj to učini.

13 U istinu vam kažem: Gde se god propoveda ovo Jevanđelje po svetu, kazaće se u spomen ove žene i ovo što ona učini.

14 Tada jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide prvosveštenicima,

15 i reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? Oni mu isplatiše trideset srebrnika.

16 Od tada on tražaše zgodu da izda Isusa.

17 U prvi dan Beskvasnih hlebova pristupiše učenici k Isusu, govoreći: Gde ćeš da ti zgotovimo Pashu da jedeš?

18 A on reče: Idite tome i tome u grad i kažite mu: Učitelj veli: „Vreme je moje blizu, kod tebe ću prirediti Pashu s učenicima svojim.“

19 Učenici učiniše kako im zapovedi Isus, i ugotoviše Pashu.

20 Kad dođe veče on sede za trpezu s dvanaestoricom.

21 Dok jeđahu reče im Isus: U istinu vam kažem, jedan između vas izdaće me.

22 Oni postadoše vrlo žalosni i počeše svaki govoriti mu: „Da nisam ja, Gospode?“

23 A on odgovori: koji umoči sa mnom ruku u zdelu taj će me izdati.

24 Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjega! Bolje bi tom čoveku bilo da se nije rodio.

25 A Juda, izdajnik njegov, progovori i reče: Da nisam ja, Ravi? - Isus mu odgovori: Ti kaza.

26 Dok jeđahu, uze Isus hleb, blagoslovi ga, prelomi i dade učenicima, govoreći: Uzmite, jedite, ovo je telo moje.

27 Uze zatim čašu i davši hvalu, dade je njima, govoreći: Pijte iz nje svi,

28 jer je ovo krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge, radi otpuštanja greha.

29 Kažem vam pak da neću odsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onog dana kad ću piti s vama novoga u kraljevstvu Oca svoga.

30 Otpojavši hvalu iziđoše svi na goru Maslinsku.

31 Tada im reče Isus: Svima ću ja vama biti noćas povod spoticanja, jer u Pismu stoji: Udariću pastira i ovce od stada razbeći će se.

32 Ali po uskrsenju svome preteći ću ja vas u Galileji.

33 Petar progovori, i reče mu: Ako ćeš i svima biti povod spoticanja, nećeš to nikad meni biti.

34 Reče mu Isus: U istinu ti kažem: noćas, pre no što petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći. Reče njemu Petar: Da bih znao i umreti s tobom neću te se odreći. Tako i svi učenici rekoše.

36 Tada Isus pođe s njima u mesto zvano Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok se ja udaljim da se pomolim.

37 Uze sa sobom Petra i dva sina Zevedejeva, i poče osećati tugu i muku.

38 Tada im reče: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde i bdite sa mnom.

39 I otišavši malo dalje, pade na lice svoje, moleći se i govoreći: Oče moj! ako je moguće, da me mimoiđe ova čaša! Ali opet ne kako je hoću, nego kako ti hoćeš.

40 I dođe k učenicima, koje nađe da spavaju, i reče Petru: Dakle ni jedan sat ne mogoste probditi sa mnom!

41 Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje, jer je duh spreman, ali je put slaba.

42 Opet, po drugi put, otide i pomoli se govoreći: Oče moj, ako me ne može ova čaša mimoići, da je ne pijem, neka bude volja tvoja!

43 I došavši nađe ih opet u spavanju, jer im bejahu oči otežale.

44 Ostavivši ih otide opet, po treći put, te se pomoli govoreći one iste reči.

45 Tada pođe k učenicima svojim i reče im: I vi sad spavate i počivate! Evo je blizu čas, i Sin čovečji predaje se u ruke grešnika.

46 Ustanite, idimo; evo se približuje izdajnik moj.

47 Dok on još govoraše, gle, Juda, jedan od dvanaestorice, dođe, i s njim behu mnogi ljudi s mačevima i štapovima, poslati od prvosveštenika i od starešina narodnih.

48 Izdajnik njegov beše im dao ovaj znak: Koga ja poljubim, on je, držite ga.

49 I odmah pristupivši k Isusu, reče: Zdravo Ravi, i poljubi ga.

50 Isus mu reče: Prijatelju, šta si ti došao? Tada se oni ljudi približiše, metnuše ruke na Isusa, i uhvatiše ga.

51 I gle, jedan od onih koji bejahu sa Isusom, mašivši se rukom, izvadi mač svoj i udari slugu prvosveštenikova, i odseče mu uho.

52 Tada mu Isus reče: vrati mač svoj na mesto njegovo, jer svi koji se za mač maše, od mača će poginuti.

53 Ili misliš da ja ne mogu zazvati Oca svoga, koji bi mi za čas dao preko dvanaest legiona anđela?

54 Ali kako bi se ispunilo ono što stoji u Pismu, po kome ovo treba ovako da bude?

55 U taj čas reče Isus narodu: Kao na razbojnika izišli ste s mačevima i sa štapovima da me uhvatite, a svaki dan sam kod vas sedeo učeći u hramu, i ne uhvatiste me.

56 Ali ovo sve biva da se ispune pisma proročka.vTada ga svi učenici napustiše i pobegoše.

57 Oni što behu uhvatili Isusa odvedoše ga prvosvešteniku Kajafi, gde se sabraše književnici i starešine.

58 Petar pođe za njim izdaleka do dvora prvosveštenikova, i ušavši unutra sede sa slugama da vidi kako će se to svršiti.

59 Prvosveštenici i ceo sinedrion tražahu lažna svedočanstva na Isusa da bi ga predali smrti.

60 Ali ne nađoše, ma da se mnogi lažni svedoci prikazaše. Najposle dođoše dva

61 koji rekoše: On je kazao: „Ja mogu razvaliti hram Božji, i za tri dana opet sagraditi ga“.

62 Usta tad prvosveštenik i reče mu: Zar ništa ne odgovaraš? Šta je to što ovi na tebe svedoče? Isus ćutaše.

63 Prvosveštenik mu reče: Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos, sin Božji.

64 Isus mu odgovori: Ti kaza. Ja vam pak još kažem: Videćete vi Sina čovečjega da dolazi na oblacima nebeskim,

sedeći s desne strane sile Božje.

65 Prvosveštenik razdre tad haljine svoje, govoreći: Hulio je! Šta nam trebaju više svedoci? Evo sad čuste hulu njegovu.

66 Šta mislite? - Odgovoriše: Zaslužio je smrt.

67 Tada mu pljunuše u lice i udariše ga pesnicama, i jedni ga rukom po licu pljesnuše,

68 govoreći: Proreci Hriste -, reci nam ko te udari.

69 Petar međutim seđaše napolju u dvorištu. K njemu priđe jedna sluškinja i reče: I ti si bio s Isusom Galilejcem.

70 Ali se on odreče pred svima, govoreći: Ne znam šta hoćeš da kažeš.

71 A kako se on uputi k vratima, ugleda ga druga sluškinja i reče onima što bejahu onde: I ovaj je bio s Isusom Nazarećaninom.

72 On se opet odreče s kletvom: Ne znam ja tog čoveka.

73 Malo zatim približiše se oni koji se tu nađoše i rekoše Petru: zaista si i ti od njihovih, jer te i govor tvoj izdaje.

74 Tada se on poče kleti i preklinjati da ne zna tog čoveka. I odmah zapeva petao.

75 I Petar se opomenu reči koje mu Isus reče: „Pre no što petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći“ -, i izišavši napolje plaka gorko.

Glava 27.

1 Čim svanu, svi prvosveštenici i starešine narodne držaše veće protiv Isusa, da ga izruče smrti.

2 I svezavši ga, odvedoše ga i predadoše ga Pontiju Pilatu, namesniku.

3 Tada Juda, izdajnik njegov, videvši da ga osudiše, pokaja se i dođe da vrati trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama,

4 govoreći: Greh učinih što izdah krv pravednu. Oni mu odgovoriše: Šta se to nas tiče? To ti vidi.

5 Juda baci srebrnike u hram, iziđe i otide da se obesi.

6 Prvosveštenici ih pokupiše i rekoše: Ne valja ih metnuti u sveti kovčeg, jer je to cena krvi.

7 I pošto se dogovoriše, kupiše za njih lončarevu njivu za groblje stranaca.

8 Od toga se i zove ona njiva, krvna njiva i do danas.

9 Tada se izvrši ono što je javljeno preko proroka Jeremije: „I uzeše trideset srebrnika, cenu ucenjenoga, koga uceniše sinovi Izrailjevi,

10 i dadoše ih za njivu lončarevu, kao što mi zapovedi Gospod.“

11 Isus stade pred namesnika. Namesnik ga zapita govoreći: Jesi i ti kralj judejski? Isus mu odgovori: Ti kažeš;

12 ali ništa ne odgovori na tužbe prvosveštenika i starešina.

13 Tad Pilat reče: Čuješ li zašto te optužuju?

14 Isus mu ne odgovori ni jednu reč, tako da se namesnik mnogo čuđaše.

15 O svakom prazniku beše običaj da namesnik pusti po jednog sužnja, koga narod traži.

16 Tada imahu razglašenoga sužnja po imenu Varavu.

17 I kako su bili tu sabrani, reče im Pilat: Koga hoćete da vam pustim, Varavu ili Isusa prozvanoga Hrista?

18 Jer on znadijaše da su Isusa predali iz zavisti.

19 Dok on seđaše u sudu, poruči mu žena njegova: „Da ne bude ništa između tebe i tog pravednika, jer sam se danas u snu mnogo mučila zbog njega“.

20 Prvosveštenici i starešine nagovoriše narod da ište Varavu, a Isus da se pogubi.

21 Namesnik progovori, i reče im: Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? Odgovoriše: Varavu.

22 Reče im Pilat: A šta ću činiti sa Isusom, prozvanim Hristom? Rekoše svi: Da se razapne!

23 Namesnik reče: Ali kakvo je zlo učinio? A oni još jače povikaše: Da se razapne!

24 Kad Pilat vide da ništa ne pomaže, nego još veća buka biva, uze vodu te umi ruke pred narodom, govoreći: Ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; - vidite vi.

25 Sav narod odgovori: Krv njegova na nas i na decu našu!

26 Tada im Pilat pusti Varavu, a Isusa, pošto bi išiban, preda da se razapne.

27 Vojnici namesnikovi uzeše Isusa u pretorij i skupiše celu kohortu oko njega,

28 i svukavši ga, ogrnuše ga skerletnim plaštem,

29 i opletoše venac od trnja i metnuše mu ga na glavu, i dadoše mu trsku u desnu ruku, i sagibajući kolena klanjahu se pred njim, rugajući mu se, i govoreći: Zdravo, kralju judejski!

30 I pljunuše na nj, uzeše trsku, i biše ga po glavi.

31 Pošto mu se tako narugaše, skinuše mu plašt, obukoše ga u njegove haljine i odvedoše da ga razapnu.

32 Izlazeći nađoše jednog čoveka iz Kirine, po imenu Simona, i nateraše ga da ponese krst Isusov.

33 I došavši na mesto koje se zove Golgota, što znači mesto lubanje,

34 dadoše mu da pije vino pomešano sa žuči, ali kada ga okusi, ne htede da pije.

35 Pošto ga razapeše, razdeliše haljine njegove, bacajući kocke, da se ispuni ono što beše javljeno preko proroka:

„Razdeliše haljine moje, a za dolamu moju kocke baciše!“

36 Zatim sedoše i čuvaše ga.

37 Da se obeleži delo osude njegove napisaše mu više glave: „Ovo je Isus, kralj judejski“.

38 S njim raspeše i dva razbojnika, jednoga s desne a jednoga s leve strane njegove.

39 Prolaznici huljahu na nj, mašući glavom

40 i govoreći: Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana opet sagrađuješ, pomozi sad sam sebi! Ako si Sin Božji, siđi s krsta!

41 Tako i prvosveštenici s književnicima i starešinama, podsmevajući se, govorahu:

42 Drugima pomaže, a sebi ne može pomoći. Ako je on kralj Izrailjev, neka siđe s krsta, pa ćemo verovati u nj.

43 On se uzdao u Boga; neka mu pomogne sad, ako ga voli, jer govoraše: „Ja sam Sin Božji“.

44 Tako mu se rugahu i razbojnici razapeti s njim.

45 Od šestoga sata bi tama po celoj zemlji do sata devetoga.

46 A oko devetoga sata zavapi Isus jakim glasom, govoreći: Ili, Ili, lama savahtani?, to jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio?

47 Neki od onih koji bejahu onde, čuvši to govorahu: „Ovaj zove Iliju“.

48 I odmah otrča jedan od njih te uze sunđer i napuni ga octa, pa natače na trsku, i dodade mu da pije.

49 Ali ostali govorahu: „Stani, da vidimo hoće li doći Ilija da mu pomogne“.

50 Isus opet zavapi jakim glasom, i ispusti duh.

51 I gle, zavesa u hramu razdre se na dvoje, od gornjega kraja do donjega, i zemlja se potrese i popuca kamenje,

52 i otvoriše se grobovi i uskrsnuše mnoga tela svetih što behu pomrli;

53 i izišavši iz groba po uskrsenju Isusovom, uđoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

54 Centurion i oni koji s njim čuvahu Isusa, pošto videše kako se zemlja zatrese i šta bi, obuze veliki strah, i oni rekoše: Ovo je zaista bio Sin Božji!

55 Onde bejahu i gledahu iz daleka mnoge žene koje behu išle za Isusom iz Galileje i služile mu.

56 Među njima beše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josifova, i mati sinova Zevedejevih.

57 Kad bi veče, dođe čovek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takođe bio učenik Isusov.

58 On pođe k Pilatu i zaiska telo Isusovo, i Pilat naredi da mu ga dadu.

59 Josif uze telo, zavi ga u čisto platno,

60 i metnu ga u novi svoj grob, koji je bio isekao u kamenu, - pa navali veliki kamen na vrata od groba i otide.

61 Marija Magdalina i druga Marija seđahu tu prema grobu.

62 Sutradan, a to beše dan posle dana pripreme, prvosveštenici i fariseji pođoše zajedno k Pilatu,

63 i rekoše mu: Gospodaru, mi se opomenusmo da ovaj varalica kaza još za života: „Posle tri dana uskrsnuću“.

64 Naredi zato da se grob čuva do trećega dana, da ne dođu kako učenici njegovi noću, i da ga ne ukradu, i ne kažu narodu: „Uskrsnu od mrtvih“, i biće poslednja podvala gora od prve.

65 Pilat im reče: Eno vam straže, idite i čuvajte ga kako znate.

66 Oni otidoše, i pošto zapečatiše kamen, postaviše straže kod groba.

Glava 28.

1 Po suboti, na osvitak prvoga dana nedelje, dođoše Marija Magdalina i druga Marija da posete grob.

2 I gle, zemlja se zatrese jako, jer anđeo Gospodnji siđe s neba, odvali kamen i sede na nj.

3 On izgledaše kao munja, a odelo njegovo belo kao sneg.

4 Stražari se uzdrhtaše od straha, i postadoše kao mrtvi.

5 Ali anđeo progovori i reče ženama: Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite.

6 On nije ovde, on uskrsnu, kao što kaza. Dođite da vidite mesto gde je ležao,

7 pa idite brže i kažite učenicima njegovim da je uskrsnuo iz mrtvih. I gle, on pred vama ide u Galileju. Tamo ćete ga videti. Eto, kazao sam vam.

8 One se sa strahom i radošću velikom brzo udaljiše od groba i otrčaše da jave vest učenicima njegovim.

9 I gle, Isus im dođe u susret i reče im: Zdravo! One mu priđoše, da se dohvate nogu njegovih, i pokloniše se pred njim.

10 Tada im Isus reče: Ne bojte se! Idite i javite braći mojoj neka idu u Galileju. Tamo će me videti.

11 Dok one putem iđahu, neki od stražara dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se beše dogodilo.

12 A oni pošto se sastaše sa starešinama, i s njima dogovoriše, dadoše vojnicima jednu veću svotu novaca,

13 govoreći im: Kažite: „Učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga, kad smo spavali.“

14 A ako za to čuje namesnik mi ćemo njega umiriti, i izbavićemo vas od svake neprilike.“

15 Vojnici uzeše novce i učiniše kao što su naučeni bili. I razglasi se ova reč među Judejima i do danas.

16 Jedanaest učenika otidoše u Galileju na goru koju im kaza Isus.

17 Kad ga videše, pokloniše mu se. Ali jedni posumnjaše.

18 Približivši se k njima reče im Isus: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.

19 Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha,

20 i učite ih da izvrše sve zapovesti što sam vama dao, - i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.