Библија (Бакотић) : Јеванђеље по Марку
| ←Матеј | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Лука→ |
Глава 1.
[уреди]1 Почетак Јеванђеља Исуса Христа, Сина Божјега.
2 Као што стоји писано у Исаије пророка: „Ево шаљем свог гласника пред лицем твојим, који ће пут твој приправити.
3 То је глас вапијућег у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове.“-,
4 Појави се Јован крстећи у пустињи и проповедајући крштење покајања за опроштење греха.
5 Сва Јудејска земља и Јерусалимљани излажаху к њему исповедајући грехе своје, и он их крштаваше у реци Јордану.
6 Јован имаше одећу од камиље длаке и кожни појас около бедара, и храњаше се скакавцима и медом дивљим.
7 Он проповедаше говорећи: За мном иде силнији од мене, пред којим ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремена на обући његовој.
8 Ја сам вас крстио водом, а он ће вас крстити Духом Светим.
9 У то време дође Исус из Назарета Галилејскога, и би крштен од Јована у Јордану.
10 И у часу кад излажаше из воде, он виде како се отворише небеса, и Дух као голуб сиђе на њ.
11 И чу се глас с небеса који проговори: Ти си син мој љубљени, у коме је моје благовољење!
12 Одмах затим изведе Дух Исуса у пустињу,
13 где остаде четрдесет дана, искушан од сотоне. И би са дивљим зверињем и анђели му служаху.
14 Пошто је Јован предан, дође Исус у Галилеју, проповедајући јеванђеље Божје,
15 и говорећи: Испуни се време, и близу је краљевство Божје! Покајте се, и верујте у јеванђеље!
16 Како иђаше покрај мора Галилејског, виде Симона и Андрију, брата његова, који бацаху мрежу у море, јер бејаху рибари.
17 Исус им рече: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.
18 И они одмах оставише мреже своје и пођоше за њим.
19 Отишавши мало даље, угледа Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, који такође беху у једној лађи и крпљаху мреже.
20 Одмах их он позва, и они, оставивши оца свога Зеведеја у лађи с надничарима, пођоше за њим.
21 Пођоше у Капернаум. И у дан суботни уђе Исус најпре у синагогу и ту стаде учити.
22 Они се дивљаху науци његовој, јер их он учаше као онај који власт има, а не као књижевници.
23 У њиховој синагоги бејаше један човек у коме беше нечисти дух, који повика:
24 Шта има између нас и тебе, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: Светац Божји!
25 Али му Исус запрети, говорећи: Ућути и изиђи из тог човека!
26 И дух нечисти изиђе из оног човека, силно га тресући и дајући вику велику.
27 Сви се зачудише, тако да питаху један другога: Шта је ово? Нова наука! С влашћу и нечистим духовима заповеда, и они га слушају!
28 Глас о њему рашири се брзо по свој околини Галилејској.
29 Изишавши из синагоге, пођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.
30 Ташта Симонова лежаше болесна од грознице. Одмах казаше Исусу за њу.
31 Приближивши јој се, он је подиже, узевши је за руку, и одмах је пусти грозница. Затим их она послужи.
32 Пред вече, пошто сунце зађе, донесоше к њему све болесне и бесне.
33 Сав град беше се сабрао пред његовим вратима,
34 и он исцели многе болеснике од разних болести, и зле духове многе истера, и не даваше злим духовима да говоре, јер га они познаваху.
35 У јутро, пре сванућа, уста, изиђе и отиде на једно осамљено место и помоли се онде.
36 Симон и они који бејаху с њим пођоше да га траже,
37 и нашавши га, рекоше му: Сви те траже!
38 Он им одговори: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповедам, јер сам ја за то дошао.
39 И отиде да проповеда по синагогама по свој Галилеји, и изгони зле духове.
40 К њему дође један губавац, молећи га клечећи пред њим, и рече му: Ако хоћеш можеш учинити да будем чист.
41 Исус се смилова, пружи руку, дохвати га се и рече: Хоћу, буди чист!
42 Тек што му то рече, а губа спаде с њега, и он оста чист.
43 Исус га одмах отпусти, озбиљно га опомену,
44 и рече му: Пази да никоме ништа не кажеш, него иди и покажи се свештенику, и принеси за очишћење своје што је одредио Мојсије, за сведочанство њима.
45 Али он, изишавши, поче толико приповедати и казивати шта је било, да Исус не могаше јавно у град ући. И он оста у пољу, у пустим местима, и к њему иђаху људи са свих страна.
Глава 2.
[уреди]1 После неколико дана врати се Исус опет у Капернаум. Прочу се да је у кући,
2 и скупи се толико људи, да нису могли да се спрате у простору пред вратима. Он им је јављаше реч.
3 Дођоше му неки људи с узетим кога ношаху четворица,
4 и не могући приближити му се од народа, отворише кров од куће у којој он беше, и кроз отвор спустише одар на коме лежаше узети.
5 Видећи веру њихову, рече Исус узетоме: Синко, опроштени су ти греси твоји!
6 Онде сеђаху неки књижевници, који говораху у себи:
7 Шта овај човек тако говори? Он хули! Ко може опраштати грехе осим јединога Бога?
8 Одмах разумевши Исус духом својим што они у себи помишљаху, рече им: Што имате такве мисли у срцима својим?
9 Шта је лакше: рећи узетоме: „Опроштени су ти греси твоји“, или: „Устани, узми одар свој и ходи?“
10 Али да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, -
11 „Теби говорим“, - рече узетоме -, „устани, узми одар свој и иди кући својој“.
12 И он одмах уста, узе одар свој и изиђе пред свима, тако да се сви чуђаху, и хваљаху Бога говорећи: Никад нисмо тако нешто видели!
13 Исус изиђе опет на море, и сав народ иђаше к њему, и он их учаше.
14 Путем виде Левија, сина Алфејева, где седи на месту где се наплаћује царина, и рече му: Хајде за мном. И он уста и пође за њим.
15 Кад Исус сеђаше за трпезом у кући Левијевој, с њим и с ученицима његовим сеђаху и многи цариници и грешници, јер их је било много који беху пошли за њим.
16 Видећи га књижевници и фарисеји где једе с цариницима и с грешницима, говораху ученицима његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?
17 Чувши то, Исус им рече: Не требају здрави лекара, него болесни. Нисам ја дошао да зовем праведнике на покајање, него грешнике.
18 Ученици Јованови и фарисеји пошћаху. И они дођоше к Исусу и рекоше му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?
19 Исус им одговори: Могу ли сватови постити док је младожења с њима? Докле год имају са собом младожењу, не могу постити.
20 Доћи ће дани, кад ће се отети од њих младожења, и тада ће постити у оне дане.
21 Нико не пришива нове закрпе на стару хаљину, - иначе ће нова закрпа одадрети од старога и рупа ће још гора бити.
22 И нико не лива ново вино у старе мехове, - иначе ново вино продере мехове и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино треба у нове мехове ливати.
23 Једног суботног дана деси се да Исус прође кроз усеве. Ученици његови тргаху путем класје.
24 Фарисеји му рекоше: Гле, зашто они чине што није допуштено чинити у суботу?
25 Исус им одговори: Нисте ли никада читали шта учини Давид кад би у тескоби и огладне с онима што бејаху с њим?
26 Како уђе у дом Божји, у време првосвештеника Авијатара, и поједе хлебове за представљање, којих не бејаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их и онима који бејаху с њим?
27 И рече им: Субота је начињена човека ради, а не човек суботе ради.
28 И тако је Син човечји господар и од суботе.
Глава 3.
[уреди]1 Исус уђе опет у синагогу. У њој беше један човек који је имао усахнулу руку.
2 Они мотраху на Исуса, неће ли га у суботу исцелити, да би га могли окривити.
3 Исус рече човеку са усахнулом руком: Дигни се, ту, на среду!
4 Па рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити, - спасити човека или погубити га? Али они ћутаху.
5 Тад, погледавши на њих са гневом, од жалости што су им тако срца отврднула, рече човеку: Опружи руку своју! Он је опружи, и оздрави рука његова.
6 Фарисеји изиђоше и одмах се договорише са Иродовцима да се он погуби.
7 Исус се уклони с ученицима својим к мору, и велико мноштво народа пође за њим из Галилеје и из Јудеје,
8 и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана, и од Тира и Сидона; велико мноштво, чувши што он чини, дође к њему.
9 Он нареди ученицима својим да држе лађу за њега спремну, да га народ не тиска.
10 Јер како он многе исцели, то наваљиваху на њега сви који имаху какве болести, да га се дотакну.
11 И дуси нечисти, кад га виђаху, припадаху к њему и викаху: Ти си Син Божји!
12 Али им он строго говораше да га не прокажу.
13 Исус се затим попе на гору и дозва које хтеде, и они дођоше к њему.
14 И постави дванаесторицу, да буду с њим, и да их пошље да проповедају,
15 и да имају моћ да изгоне зле духове.
16 Дванаест њих које он постави беху ови: Симон, коме даде име Петар,
17 Јаков Зеведејев и Јован брат Јаковљев, којима надену име Воанергес, што значи „синови грома“,
18 Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадија, Симон Кананит
19 и Јуда Искариотски, онај који издаде Исуса.
20 Пођоше кући, и навали опет народ, тако да не могаху ни јести.
21 Чувши за то родбина Исусова, изиђоше да га ухвате, јер говораху да је изван себе.
22 А књижевници, који беху сишли из Јерусалима говораху: овога је Велзевул обузео, и он силом кнеза ђаволскога изгони зле духове.
23 Исус их дозва и рече им у поређењу: Како може сотона сотону изгонити?
24 Ако је једно краљевство против себе раздељено, то се краљевство не може одржати,
25 и ако је који дом против себе раздељен, тај се дом не може одржати,
26 и ако сотона устане сам на себе, он се не може одржати, него ће пропасти.
27 Нико не може ући у кућу јакога човека и покућство његово отети, ако најпре не свеже тог јаког човека, и онда ће тек кућу његову опленити.
28 У истину вам кажем: Сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења, макар каква била,
29 али који похули на Духа Светога нема му опроштења до века, него он вечно остаје грешан.
30 Исус то рече јер говораху: У њему је нечисти дух.
31 Тад дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32 Народ сеђаше око њега, те му рекоше: Ено мати твоја и браћа твоја напољу питају за те.
33 Он им одговори: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
34 И погледавши око себе на народ који сеђаше, рече: Ево матере моје и браће моје!
35 Јер ко год врши вољу Божју он ми је и брат и сестра и мати.
Глава 4.
[уреди]1 Исус стаде опет учити код мора, и како се око њега скупи много народа, уђе у једну лађу на мору и седе, а сав народ оста на обали.
2 Он их о многим стварима учаше у поређењима, и рече им у науци својој:
3 Слушајте. Изиђе сејач да сеје.
4 И како он сејаше догоди се да један део семења паде у крај пута, и долетеше птице и позобаше га.
5 Други део паде на каменито место, где не бејаше много земље, и одмах изниче, јер не нађе дубоке земље,
6 а кад одскочи сунце изгоре, и, како немаше корена, усахну.
7 Други део паде у трње, и трње нарасте и загуши га, и не донесе рода.
8 А један део паде на добру земљу, и даде плод који напредова и нарасте, и донесе по тридесет, по шездесет и по сто.
9 И рече: Ко има уши да чује нека чује!
10 Кад он оста сам, запиташе га они који бејаху с њим и с дванаесторицом за та поређења.
11 Он им рече: Вама је дано да познате тајне краљевства Божјега, а онима напољу све у поређењима бива,
12 да видећи очима не виде и не распознају, и чујући ушима не чују и не разумеју, да се како не обрате, и да им се не опросте греси.
13 И рече им: Зар не разумете ово поређење? А како ћете сва поређења разумети?
14 Сејач реч сеје.
15 Једни су крај пута куд се реч сеје; чим је чују, одмах се појави сотона и отме реч посејану у њима.
16 Други опет примају семе на каменита места; кад они чују реч, одмах је с радошћу примају,
17 али немају корена у себи, него су непостојани, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотакну.
18 Други опет примају семе усред трња; то су они који слушају реч,
19 али бриге овога света и мамљења богатства и осталих жудњи загуше реч и направе је неплодном.
20 Други примају семе на добру земљу; то су они који слушају реч и примају је, и доносе плод по тридесет, по шездесет и по сто.
21 Рече им још: Донеси ли се свећа да се метне под шиник или под одар? Није ли да се метне на свећњак?
22 Јер нема ништа сакривено што се неће открити, нити има што тајно што неће изићи на светлост.
23 Ако ко има уши да чује нека чује!
24 И рече им још: Пазите на оно што чујете. Мериће вам се мером којом сами мерите, и дометнуће вам се.
25 Јер ко има даће му се, а који нема, узеће му се и оно што има.
26 И рече још: Тако је с краљевством Божјим као кад човек баци семе у земљу.
27 Спавао он или бдио ноћу и дању, семе ниче и расте, а да он ни не зна како.
28 Земља сама од себе донесе најпре траву, затим клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29 А кад сазри плод, стиже и срп, јер је жетва ту.
30 И још рече: С чиме ли ћемо краљевство Божје поредити, или каквим ћемо га поређењем представљати?
31 Оно је слично зрну горушичином, које кад се посеје у земљу, мање је од свију семена на земљи;
32 а кад се посеје, узрасте и постаје веће од сваког поврћа, и пушта гране велике да могу у хладу његову птице небеске наставати.
33 Он им многим таквим поређењима казиваше реч, према ономе што могаху разумети;
34 а без поређења им ништа не говораше. Али ученицима тумачаше насамо све.
35 Тог истог дана рече им Исус пред вече: Пређимо на другу страну!
36 И отпустивши народ, они га одвезоше лађом у којој је он већ био; а и друге лађе бејаху с њим.
37 Подиже се велика олуја, и валови су тако запљускивали лађу да се она напуни воде,
38 а он, на крми, спаваше на узглављу. Они га пробудише, и рекоше: Учитељу, зар не мариш што пропадамо?
39 И он уставши, запрети ветру, и рече мору: Ућути, престани! И утоли ветар и постаде велика тишина.
40 Тад им рече: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?
41 А они, уплашени, говораху један другоме: Ко је овај да га и ветар и море слушају?
Глава 5.
[уреди]1 Стигоше на другу обалу у земљу Гадаринску.
2 Како Исус изиђе из лађе, приђе му с гробова човек обузет нечистим духом.
3 Тај човек живљаше у гробовима, и нико га не могаше ни веригама свезати,
4 јер је много пута био метнут у окове и у вериге, па је искидао вериге и окове ломио, и нико није имао снаге да га укроти.
5 И он једнако, дан и ноћ, бављаше се у гробовима и у горама, вичући и бијући се камењем.
6 Угледавши Исуса издалека, дотрча, поклони му се
7 и повика јаким гласом: Шта има између тебе и мене, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!
8 Јер му Исус говораше: Изиђи, душе нечисти, из тог човека!
9 И упита га: Које ти је име? Он му одговори: Легија ми је име, јер нас има много.
10 И моли га много да их не истера из оне околине.
11 Онде по брегу пасијаше велики крд свиња.
12 И зли духови га молише говорећи: Пошаљи нас у те свиње, да у њих уђемо.
13 Он им то допусти, и духови нечисти изиђоше и уђоше у свиње, и навали крд с брега у море. Било их је око две хиљаде, и потопише се у мору.
14 Свињари побегоше и јавише све у граду и по селима. Изиђоше људи да виде све што је било,
15 и дођоше к Исусу и видеше беснога у коме је била легија где седи обучен и при свести, и згрануше се.
16 А они који беху видели што се збило, казаше им што би од беснога и од свиња.
17 И они стадоше тад молити Исуса да иде из њихових крајева.
18 Кад је Исус улазио у лађу, моли га онај који је био бесан, да му допусти да остане с њим.
19 Исус му не даде, већ му рече: Иди кући к својима, и кажи им шта ти Господ учини, и како се смилова на те.
20 И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус. И сви се чуђаху.
21 Исус пређе лађом на другу обалу, где се око њега скупи велико мноштво народа. Он беше крај мора.
22 Тада дође један од старешина синагоге, по имену Јаир, и видевши га, паде пред ноге његове,
23 и много га мољаше говорећи: Кћи је моја на самрти; дођи и положи на њу руке да се спасе и да живи.
24 Исус пође с њим. И мноштво народа иђаше за њим и притискиваше га.
25 А беше једна жена која је дванаест година боловала од течења крви.
26 Она се је код разних лекара намучила била, и потрошила све што је имала, и ништа јој не беше лакше, него јој је још и горе било.
27 Кад је она чула за Исуса, провуче се кроз народ и дотаче му се с леђа хаљине његове.
28 Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.
29 Тог истог часа пресахну извор крви њезине, и она осети у телу своме да оздрави од болести.
30 Исус одмах осети како једна сила изиђе из њега, и обазревши се усред народа рече: Ко се дотаче мојих хаљина?
31 Рекоше му ученици његови: Видиш како те народ притискује, а питаш: Ко се дотаче мене?
32 Он погледа унаоколо да види ону која то учини.
33 И она жена, сва уплашена и уздрхтана, знајући што се у њој догоди, приђе му и клече пред њим, и каза му сву истину.
34 А Исус јој рече: Кћери, вера те је твоја спасла. Иди с миром, и буди излечена од болести своје!
35 Док он још говораше дођоше неки из дома старешине синагоге говорећи: Кћи твоја умре, што да још трудиш учитеља?
36 Али Исус, и не обазревши се на те речи, рече старешини: Не бој се, само веруј!
37 И не даде никоме да га прати осим Петра, Јакова и Јована, брата Јаковљева.
38 Дођоше до куће старешине синагоге, где Исус виде узрујано мноштво и чељад која плакаше и даваше велику вику.
39 Тад уђе унутра и рече им: Шта сте узаврели и што плачете? Дете није умрло, него спава.
40 Они му се подсмеваху. Али он, пошто учини да се разиђе свет, узе оца и матер детињу и оне који га бејаху пратили, и уђе где лежаше дете;
41 и узевши девојчицу за руку, рече јој: „Талита куми“, што значи: Девојчице, устани, ја ти то говорим!
42 И одмах уста девојчица, и поче ходати, јер имаше дванаест година. И они осташе врло зачуђени.
43 Исус им озбиљно препоручи да нико не дозна за то, и рече нека девојчици дају да једе.
Глава 6.
[уреди]1 Исус отиде оданде и дође у своју постојбину. За њим пођоше ученици његови.
2 Кад дође субота, поче учити у синагоги. Многи који га слушаху чуђаху се, говорећи: Откуд њему то? Која је то мудрост која му је дана, и како се његовим рукама чине таква чудеса?
3 Није ли ово дрводеља, син Маријин, и брат Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов? И нису ли и сестре његове међу нама? И он беше за њих повод спотицања.
4 Али им Исус рече: Пророк је презрен само у постојбини својој, код родбине своје и у дому своме.
5 И не могаше онде ни једнога чуда да учини, осим што исцели мало болесника, полажући руке на њих.
6 И он се чуђаше неверовању њиховом. Исус иђаше по околним селима и учаше.
7 Он позва тад дванаесторицу и поче их слати по два и два, дајући им власт над духовима нечистим.
8 И прописа им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу;
9 да су обувени у сандале и да не носе по две хаљине.
10 И рече им: У који дом уђете, онде останите док се не кренете из тог места.
11 И ако вас где ко не прими и не слуша вас, излазећи оданде отресите прашину с ногу својих за сведочанство њима.
12 Они отидоше и проповедаше покајање;
13 и изгоњаху многе зле духове и мазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их.
14 Краљ Ирод зачу за Исуса, чије се име беше разгласило, и рече: Јован Крститељ ускрсну из мртвих; зато делују чудесне силе у њему.
15 Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк, или као који од пророка.
16 Али чувши то Ирод рече: То је Јован, кога сам ја дао да се посече; он је који је ускрснуо.
17 Јер сам Ирод посла да ухвате Јована, и свезана га баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа, брата свога, јер се ожени њом,
18 а Јован му говораше: Не смеш те имати жену брата свога.
19 Иродијада је била гневна на Јована, и хтела је да он буде убијен. Али она то не могаше,
20 јер се Ирод бојаше Јована, знајући да је човек праведан и свет, и чуваше га, и чувши што му говораше, много је пута био замишљен, и радо га слушаше.
21 Али дође дан згодан, кад Ирод на годишњицу свог рођења приреди гозбу великашима својим и војводама и старешинама галилејским.
22 Кћи Иродијадина уђе у дворану, игра и допаде се Ироду и гостима његовим. Краљ рече девојци: Ишти од мене шта хоћеш и даћу ти.
23 И закле јој се: Што год заиштеш даћу ти, па било и до пола краљевства мога.
24 Она, изишавши, рече матери својој: Шта ћу искати? - Рече матер њезина: Главу Јована Крститеља.
25 И она се брзо врати краљу, и овако заиска: Хоћу да ми даш, сад, на једном тањиру главу Јована Крститеља.
26 Краљ се забрину, али због заклетве и због гостију својих не хтеде јој одрећи.
27 И одмах посла стражара и заповеди му да донесе главу његову. Стражар посече Јована у тамници
28 и донесе главу његову на једном тањиру и даде је девојци, а девојка је даде матери својој.
29 Чувши за то ученици његови, дођоше да узму тело његово и метнуше га у гроб.
30 Скупивши се апостоли код Исуса, јавише му све што учинише и шта учише.
31 Исус им рече: Дођите ви насамо и почините мало. Јер их бејаше много који су долазили и одлазили, да нису имали кад ни јести.
32 И они отпловише лађом да би се склонили у какво осамљено место.
33 Кад пођоше, видеше их многи људи и познаше их, и пешице из свију градова стицаху се онамо, те их престигоше на месту куд се бејаху упутили.
34 Изишавши из лађе виде Исус велико мноштво људи и сажали му се, јер бејаху као овце без пастира, те их он поче учити о многим стварима.
35 Кад би већ пред ноћ, приђоше к њему ученици његови говорећи: Пусто је ово место, а већ је и доцкан;
36 отпусти их, нека иду у околна села и засеоке да купе себи јело.
37 Исус им одговори: Подајте им ви да једу. Рекоше му: Хоћемо ли да идемо да купимо за двеста динара хлеба, па да им дамо да једу?
38 А он им рече: Колико хлебова имате?, идите, видите. И они видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
39 Тад им он нареди да седну сви у редове на зелену траву.
40 И седоше у редове по сто и по педесет.
41 А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, па преломи хлебове и даде ученицима својим да метну пред њих, а и оне две рибе раздели свима.
42 И једоше сви и наситише се.
43 И накупише дванаест котарица пуних комада хлеба и оног што претече од риба.
44 А бејаше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
45 Исус натера затим ученике своје да одмах уђу у лађу и да пређу на другу обалу, у Витсаиду, док он отпусти народ. 46 И пошто га отпусти, отиде на гору да се моли.
47 Кад дође вече, лађа бејаше насред мора, а Исус, сам, на земљи.
48 Он виде како с муком веслају, јер им ветар беше противан. Око четврте страже ноћне пође он к њима идући по мору, и хтеде да их мимоиђе.
49 А они, видевши га где иде по мору, мишљаху да је то утвара, и повикаше;
50 јер га сви виђаху и беху збуњени. Одмах проговори њима Исус и рече им: Разаберите се, ја сам, не плашите се!
51 И уђе к њима у лађу, и утоли ветар. Сви бејаху збуњени и зачуђени.
52 Јер не разумеше чудо од хлебова, јер им бејаше срце отврднуло.
53 Прешавши на другу обалу, стигоше у Генисарет, и пристадоше у крај.
54 Чим изиђоше из лађе, свет, препознавши одмах Исуса,
55 поче оптрчавати сав онај крај, и почеше се на одрима доносити болесници где год се чујаше да је он.
56 И куд год иђаше, у села, или у градове, или у поље, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да допусти да се бар скута од хаљине његове дотакну, и оздрављаху сви који га се дотицаху.
Глава 7.
[уреди]1 Фарисеји и неки књижевници, који бејаху дошли из Јерусалима, скупише се око Исуса,
2 и видевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним рукама једу, укорише их.
3 Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања која су примили од старих;
4 и кад дођу с трга, не једу док се не умију; и још много има што су примили, те држе: као прање чаша и крчага и судова бакрених.
5 Упиташе га фарисеји и књижевници: Зашто се ученици твоји не држе старих предања, него једу неумивеним рукама?
6 Исус им одговори: Добро је пророковао Исаија за вас, лицемери, као што је писано: „Народ овај устима ме својим поштује, али срце његово далеко је од мене.
7 Узалуд ме они поштују учећи прописе људских заповести.“
8 Ви напуштате заповести Божје а држите предања људска.
9 И рече им још: Како добро знате укидати Божју заповест, да своја предања очувате!
10 Јер Мојсије рече: Поштуј оца свога и матер своју, и ко опсује оца свога и матер своју, смрћу да се казни.
11 Али ви кажете: Ако рече човек оцу своме или матери својој: Оно чим бих ти ја могао помоћи корван је, то јест прилог Богу,
12 ви му не дате ништа више учинити за оца свога или за матер своју,
13 укидајући тако реч Божју предањима својим, која сте сами поставили; и овако многе друге такве ствари чините.
14 Дозвавши затим опет народ, рече: Послушајте ме сви и разумите.
15 Ништа нема што би човека могло опоганити да дође споља у њега, него што излази из њега оно погани човека.
16 Ако ко има уши да чује, нека чује!
17 Кад дође од народа кући, питаше га ученици његови за то поређење.
18 Он им рече: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да што год у човека споља улази не може га опоганити?
19 Јер му не улази у срце, него у трбух, и иде у скривена места која чисте сва јела.
20 Рече још: Што излази из човека, то погани човека.
21 Јер изнутра, из срца људскога, излазе зле мисли,
22 прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, преваре, срамоте, зло око, хуле, охолост, безумље.
23 Сва ова зла изнутра излазе и погане човека.
24 Отишавши оданде пође Исус у крајеве тирске и сидонске. Уђе у једну кућу, желећи да нико за то не зна, али се није могао сакрити,
25 јер чувши за њ једна жена, чију кћер беше обузео дух нечисти, дође и паде к ногама његовим.
26 Та жене бејаше Гркиња, пореклом Сирофеничанка, и мољаше га да истера злог духа из кћери њезине.
27 Рече јој Исус: Пусти да се најпре деца нахране, јер није право узети хлеб од деце и бацити га псима.
28 Да, Господе, - одговори му она -, али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29 Тад јој он рече: За ту реч иди, изиђе зли дух из кћери твоје!
30 И жена дошавши кући нађе дете на одру, јер је зли дух био изишао.
31 Исус отиде из крајева тирских, и преко Сидона опет дође на море Галилејско, у крајеве Декапољске.
32 Доведоше к њему глува који муцаше, и молише га да положи руке на њ.
33 Он га узе на страну, далеко од народа, метну прсте своје у уши његове, додирну језик његов пљувачком својом,
34 и погледавши на небо уздахну, и рече: Ефата, то јест: отвори се!
35 И одмах му се отворише уши и раздреши се свеза језика његова, и он проговори сасвим лепо.
36 Исус им озбиљно препоручи да никоме то не казују, али што им он више препоручиваше, они још већма разглашаваху.
37 И врло се чуђаху и говораху: Све добро чини -, и глухе чини да чују и неме да говоре.
Глава 8.
[уреди]1 Тих дана кад се је опет било скупило много народа, који немаше шта јести, дозва Исус ученике своје, и рече им:
2 Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести.
3 Ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу, јер су многи од њих дошли из далека.
4 Одговорише му ученици његови: Откуда овде, у пустињи, да их хлебом нахранимо?
5 И он их запита: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6 Тада он рече народу да седне на земљу, и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи их и даде ученицима својим да их раздаду, и они раздадоше народу.
7 Они имаху још неколико ситних рибица, и Исус, давши благослов, рече да и њих раздаду.
8 И једоше и наситише се, и покупише комада што претече седам пуних котарица.
9 А оних што су јели бејаше око четири хиљаде. После их Исус отпусти.
10 И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у крајину Далманутску.
11 Надођоше фарисеји и почеше се препирати с њим, и, искушавши га, искаху од њега знак с неба.
12 Али Исус, уздахнувши духом својим, рече: Зашто овај нараштај тражи знак? У истину вам кажем: неће се дати нараштају овоме знак!
13 И остави их и уђе у лађу, да пређе на другу обалу.
14 Ученици његови беху заборавили понети хлеба, и немаху са собом у лађи него само један хлеб.
15 Исус им учини ову препоруку: Пазите, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова!
16 Ученици размишљаху у себи и међу собом говораху: То је што хлеба немамо.
17 Разумевши то Исус, рече им: Што размишљате што хлеба немате? Зар још не осећате нити разумете? Зар је још тврдо срце ваше?
18 Очи имате и не видите, уши имате и не чујете! Зар немате памћења?
19 Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних накуписте? Рекоше му: Дванаест.
20 А кад седам на четири хиљаде, колико котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21 И рече им: И још не разумете?
22 Пођоше у Витсаиду, и доведоше к Исусу једног слепца и молише га да га се дотакне.
23 Он узе слепца за руку, изведе га напоље из села и оквасивши очи његове пљувачком својом, положи руке на њега, и запита га види ли што?
24 Он погледа и рече: Видим људе како иду, али их видим као дрвета.
25 Тада му Исус опет метну руке на очи, и кад слепи добро управи поглед, исцели се, и виде све лепо.
26 Затим га Исус посла кући његовој, говорећи: Не улази у село.
27 Исус отиде с ученицима својим у села Ћесарије Филипове, и путем упита ученике своје: Ко говоре људи, да сам ја?
28 Одговорише: Јован Крститељ, а други: Илија, а други: Који од пророка.
29 А ви, - упита их он -, шта велите, ко сам ја? - Петар му одговори: Ти си Христос.
30 Исус им строго препоручи да никоме то не казују за њега.
31 Тад им поче казивати да Син човечји треба много да претрпи, и да га одбаце старешине, првосвештеници и књижевници, и да буде убијен, а трећег дана да ће ускрснути.
32 Он им је то отворено говораше. Петар га узе на страну и поче му протусловити.
33 Али Исус, обрнувши се, и погледавши на ученике своје, укори Петра, и рече: Иди од мене сотоно!, јер ти не разумеш што је Божје, већ имаш само људске мисли.
34 И дозвавши народ с ученицима својим, рече: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном нек иде.
35 Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља, тај ће га сачувати.
36 Јер каква је корист човеку ако задобије цео свет, а души својој науди?
37 Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у нараштају овоме прељуботворноме и грешноме, и Син ће се човечји постидети њега кад буде дошао у слави Оца свога с анђелима светим.
Глава 9.
[уреди]1 Рече им још: У истину вам кажем: има неких међу овима што стоје овде, који неће умрети док не виде краљевство Божје да дође у сили.
2 После шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, и изведе их на гору високу, саме, и преобрази се пред њима.
3 Хаљине његове постадоше сјајне и тако беле, као што не може белилац убелити на земљи.
4 И указа им се Илија с Мојсијем који разговараху с Исусом.
5 Петар проговори, и рече Исусу: Рави! добро је што смо овде; да начинимо три сенице, једну за тебе, једну за Мојсија и једну за Илију.
6 Јер он није знао шта говори, јер их беше обузео страх.
7 И дође облак те их заклони, и изиђе глас из облака: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте!
8 Ученици погледаше одмах унаоколо, али не видеше никога осим Исуса сама.
9 Када силажаху с горе, препоручи им он да никоме не казују што су видели, док Син човечји не ускрсне из мртвих.
10 Они задржаше ту реч, питајући један другога: Шта то значи ускрснути из мртвих?
11 Питаше га ученици: Како говоре књижевници да најпре треба да дође Илија?
12 Он им одговори: Илија ће и доћи најпре и уредиће све. А зашто је за Сина човечјега писано да он треба много да претрпи и да буде унижен?
13 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, и учинише са њим шта хтедоше, као што је писано за њега.
14 Кад се вратише к ученицима, видеше много народа око њих и књижевника који се препираху с њима.
15 Како народ угледа Исуса, збуни се и сви похиташе да га поздраве.
16 Он их тада упита: О чему се препирете с њима?
17 Одговори му један из народа: Учитељу, доведох теби сина свога кога је дух нем обузео.
18 Где год га ухвати ломи га, и дете баца пене и шкргуће зубима, и укрути се. Молио сам ученике твоје да га истерају, и не могоше.
19 Роде неверни, - рече њима Исус, - докле ли ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20 И доведоше га. И чим дете угледа Исуса, одмах га дух стаде ломити, и оно паде на земљу и ваљаше се бацајући пене.
21 Исус упита оца његова: Колико има времена да му се то дешава? А он рече: Још од детињства његова.
22 И много га пута дух баца у ватру и у воду да га погуби. Ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас!
23 Рече му Исус: Ако можеш!... Све је могуће ономе који верује!
24 Одмах отац детињи повика: Верујем! Помози ми ти у мојему неверју!
25 А Исус, видећи да се стиче народ, запрети духу нечистоме и рече: Душе неми и глуви, ја ти заповедам, изиђи из овога детета и више не улази у њега!
26 И дух изиђе повикавши и јако га изломивши, и дете дође као мртво, тако да многи рекоше: Умре!
27 Али Исус, узевши га за руку, подиже га, и оно уста.
28 Кад Исус уђе у кућу, питаше га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
29 И он им рече: Овај се род ничим не може истерати него молитвом и постом.
30 Изишавши оданде, иђаху кроз Галилеју. Исус није хтио да то ко дозна.
31 Јер он учаше ученике своје, и говораше им: Син човечји предаће се у руке људима, и они ће га убити, а трећи дан пошто буде убијен ускрснуће.
32 Али ученици не разумеваху те речи, а нису смели да га питају.
33 Дођоше у Капернаум. Кад беху у кући, запита их Исус: О чему се препирасте путем међу собом?
34 Али они ћутаху, - јер се путем препираху о томе ко је највећи.
35 Тад он седе, дозва дванаесторицу и рече им: Ко хоће да буде први, нека буде од свију последњи, и свима слуга.
36 И узевши једно мало дете, метну га међу њих, и узевши га на крило рече им:
37 Ко год једно овакво мало дете прими у моје име, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који је мене послао.
38 Рече му Јован: Учитељу, видесмо једнога који именом твојим изгони зле духове, и забранисмо му, јер он не иде за нама.
39 Не браните му, - одговори Исус, - јер нема никога који би именом мојим чудо чинио, а да затим зло говори о мени.
40 Ко није против вас, с вама је.
41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, у истину вам кажем, неће му пропасти награда.
42 Али који саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да си обеси камен воденички о врат његов и да се баци у море.
43 Ако ти је рука твоја узрок спотицања, одсеци је: Боље ти је без руке у живот ући, него ли с обе руке ући у гејену, у огањ вечни,
44 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
45 Ако ти је нога твоја узрок спотицања, одсеци је: Боље ти је ући у живот хрому, него с две ноге да те баце у гејену, у огањ вечни,
46 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
47 И ако ти је око твоје узрок спотицања, ископај га: Боље ти је с једним оком ући у краљевство Божје, него ли с два ока да те баце у гејену,
48 где црв њихов не умире и огањ се не гаси.
49 Јер ће се сваки човек огњем посолити.
50 Добра је со; али ако со обљутави, чиме ће се осолити?
51 Имајте со у себи и мир имајте међу собом!
Глава 10.
[уреди]1 Отишавши оданде, дође Исус у околину јудејску, преко Јордана, и стече се опет народ к њему, и, као што имаше обичај, опет га стаде учити.
2 Дођоше фарисеји и упиташе га, искушавајући га: Може ли човек жену своју отпустити?
3 Он им одговори: Шта вам заповеди Мојсије?
4 Мојсије -, рекоше они -, допусти да јој се да распусна књига и да се отпусти.
5 Рече им Исус: Због вашег тврдог срца даде вам Мојсије ту одредбу;
6 али у почетку створења учини их Бог као мужа и жену,
7 „и зато ће оставити човек оца свога и матер своју и прионуће уз жену своју,
8 и постаће њих двоје једна пут.“ Тако нису више двоје него су једна пут.
9 А шта је Бог саставио, човек да не раставља.
10 Кад беху у кући запиташе га опет за то ученици његови.
11 И он им рече: Ко отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој;
12 и ако жена остави мужа свога и пође за другога, чини она прељубу.
13 Приведоше к њему децу, да их се дотакне, а ученици укораваху оне који их довођаху.
14 Видевши то Исус, би му криво и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им, јер је такових краљевство Божје.
15 У истину вам кажем: Ко не прими краљевства Божјега, као мало дете, неће ући у њега.
16 И узе их на крило, и благослови их, полажући руке своје на њих.
17 Кад се Исус крену на пут, притрча неко, и клекнувши пред њим пита га: Учитељу добри, шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18 Рече њему Исус: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим јединога Бога.
19 Заповести знаш: „Не чини прељубе, не уби, не кради, не сведочи лажно, не чини никоме неправде, поштуј оца свога и матер своју.“
20 А он му одговори: Учитељу, све сам ово држао од младости своје.
21 А Исус, погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: Иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу. Дођи онда и хајде за мном!
22 Али се он растужи на ове речи, и отиде жалостан, јер је имао врло велика добра.
23 Погледавши Исус около себе, рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у краљевство Божје!
24 Ученици се зачудише тим речима његовим. А Исус, настављајући, рече им: Децо, тешко ли је онима који се уздају у своје богатство ући у краљевство Божје!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у краљевство Божје!
26 Ученици се још више чуђаху, говорећи у себи: Ко се дакле може спасити?
27 Исус их погледа и рече: Код људи је немогуће, али није код Бога, јер је код Бога све могуће.
28 Петар му поче говорити: Ето ми смо све оставили и за тобом идемо.
29 Исус одговори: У истину вам кажем: Нема никога који је ради мене и ради јеванђеља оставио кућу своју, или браћу своју, или сестре своје, или оца свога, или матер своју, или децу своју, или њиве своје,
30 који неће примити сад, у ово време, сто пута онолико кућа и браће и сестара и отаца и матера и деце и земље, у прогоњењу, а на ономе свету живот вечни.
31 Али ће многи први бити последњи и последњи први.
32 На путу у Јерусалим иђаше Исус пред њима. Ученици беху збуњени и у страху ходаху за њим. Исус узе опет дванаесторицу поред себе, и поче им казивати шта ће бити од њега.
33 Ево се пењемо у Јерусалим, и Син човечји, предаће се првосвештеницима и књижевницима, и они ће га осудити на смрт, и предаће га паганцима,
34 који ће му се наругати, попљуваће га, биће га бичевима и убиће га, и после три дана ће он ускрснути.
35 Јаков и Јован, синови Зеведејеви, приближише се Исусу и рекоше: Учитељу, хтели бисмо да нам учиниш што ћемо те молити. 36 Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37 Дај нам, - рекоше му они, - да седнемо један с десне стране теби а други с леве, у слави твојој.
38 Исус им одговори: Не знате шта иштете. Можете ли испити чашу коју ја морам да пијем, и крстити се крштењем којим ја морам да се крстим?
39 Можемо -, рекоше му они -. А Исус им рече: Истина је, чашу коју морам ја да пијем испићете, и крштењем којим се ја морам крстити крстићете се;
40 али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него ће се дати онима којима је спремљено.
41 Чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.
42 Исус их дозва, и рече им: Ви знате да поглавари народни господаре над народима и да великаши њихови владају њима.
43 Међу вама неће бити тако, него ко хоће да буде велик међу вама, тај да вам служи,
44 и ко хоће да буде први међу вама, да буде свима слуга.
45 Јер Син човечји није дошао да му служе, него да служи, и да да живот свој у откуп за многе.
46 Дођоше у Јерихон, и кад Исус излажаше из Јерихона с ученицима својим и са великим мноштвом народа, син Тимејев, Вартимеј, слепи просјак, који сеђаше крај пута,
47 чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на ме!
48 Многи га укораваху, да ућути, али он још јаче викаше: Сине Давидов, смилуј се на ме!
49 Исус застаде и рече: Зовните га. И зовнуше слепца, говорећи му: Разабери се, устани, зове те.
50 Слепац збаци са себе огртач, устаде и дође к Исусу.
51 Исус проговори и рече му: Шта хоћеш да ти учиним? Равуни, - рече му слепи, - да прогледам!
52 А Исус му рече: Иди, вера те твоја спасла!
53 И одмах он прогледа и пође за Исусом.
Глава 11.
[уреди]1 Кад се приближише Јерусалиму и стигоше близу Витфаге и Витаније, према гори Маслинској, Исус посла двојицу од ученика својих,
2 велећи им: Идите у село које је према вама, и чим уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на коме никакав човек није још седео. Одрешите га и доведите га амо.
3 Ако вам ко рече: Шта то чините? -, реците: Треба Господу, и одмах ће га пустити.
4 Ученици отидоше, и нађоше магаре привезано за врата на једном раскршћу, и одрешише га.
5 Неки од оних који стојаху онде рекоше им: Што дрешите магаре?
6 Одговорише им као што им рече Исус, и они их пустише да иду.
7 Они доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје, и он уседе на њ.
8 Многи простреше хаљине своје по путу, а једни резаху гране од дрвета и стераху по путу.
9 А који иђаху пред Исусом и за њим викаху: Осана! Благословен који долази у име Господње!
10 Благословено краљевство које долази, краљевство Давида, оца нашега! Осана на висини!
11 Исус уђе у Јерусалим, у храм. Али промотривши све, и како је већ било касно, пође у Витанију с дванаесторицом.
12 Сутрадан, пошто изиђоше из Витаније, осети Исус глад.
13 Видевши из далека улисталу смокву, погледа не би ли што нашао на њој, и дошавши к њој не нађе ништа осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14 Проговарајући тад Исус рече смокви: Никад нико од тебе рода не јео! И чуше га ученици његови.
15 Дођоше у Јерусалим, и Исус уђе у храм и ту стаде изгонити оне које продаваху и куповаху у храму; и изврну столове оних што мењаху новце и клупе оних који што продаваху голубове.
16 И не даде да ко пронесе било што кроз храм.
17 И учаше и говораше: Није ли писано: Дом мој, дом молитве зваће се за све народе? А ви начинисте од њега пећину разбојничку!
18 Чувши то првосвештеници и књижевници тражаху како би учинили да се он погуби; јер га се бојаху, јер се сав народ дивљаше науци његовој.
19 Кад паде вече, Исус изиђе из града.
20 У јутро, пролазећи, видеше ученици смокву како се из корена осушила,
21 и опоменувши се Петар онога што је било, рече Исусу: Рави, гле, смоква што си је проклео осушила се.
22 Проговори Исус, и рече им: Имајте веру у Бога.
23 У истину вам кажем: Ако ко рече овој гори: Дигни се одавде и баци се у море, и не посумња у срцу своме, него верује да ће бити као што говори, биће му.
24 Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити, и биће вам.
25 И кад сте на молитви, праштајте ако што имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима опрости вама грехе ваше.
26 Али ако ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама грехе ваше.
27 Опет се вратише у Јерусалим, и док Исус ходаше по храму дођоше к њему првосвештеници и књижевници и старешине,
28 и рекоше му: Каквом влашћу ти то чиниш, и ко ти даде власт да то радиш?
29 Исус им одговори: И ја ћу вама ставити једно питање, - одговорите ми, па ћу вам казати каквом влашћу ово чиним.
30 Крштење Јованово или би с неба, или од људи? Одговорите ми.
31 Али они овако мишљаху у себи: „Ако речемо с неба, рећиће нам: Зашто му дакле не веровасте?
32 Ако ли речемо од људи... Они се бојаху народа, јер сви држаху Јована заиста за пророка.
33 Одговорише Исусу: Не знамо. И Исус рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
Глава 12.
[уреди]1 Затим им Исус поче говорити у поређењима: Један човек посади виноград, огради га плотом, ископа муљаоницу и сазида кулу, па га предаде виноградарима и отпутова.
2 Кад дође време бербе посла к виноградарима свог слугу да прими од виноградара део од плода виноградскога.
3 А они, ухвативши слугу, избише га и послаше празна.
4 Опет посла к њима другог слугу, и они и ономе разбише главу и изгрдише га.
5 Посла опет другога, и они га убише -, и многе друге, једне избише а друге побише.
6 Он имаше још једног свог милог сина, па посла најпосле њега к њима, говорећи: Поштоваће сина мога.
7 Али виноградари рекоше: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати баштина.
8 И ухватише га, убише га, и избацише га из винограда.
9 Шта ће сад учинити господар од винограда? Доћи ће, погубиће виноградаре и даће виноград другима.
10 Зар нисте читали у Писму ове речи: „Камен који зидари одбацише постаде глава од угла;
11 то би од Господа и чудо је у очима нашим.“?
12 Они гледаху да га ухвате, али се бојаху народа. Разумеше да је за њих казао то поређење. И оставише га, и отидоше.
13 Они послаше к Исусу неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у речи.
14 И они, дошавши, рекоше му: Учитељу! знамо да си ти истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш шта је ко, него заиста путу Божјему учиш: Треба ли Цару давати порезу или не? Имамо ли да платимо, или да не платимо?
15 А он, знајући њихово лицемерје, одговори им: Шта ме искушавате? - Донесите ми динар, да га видим.
16 И они донесоше. И он им рече: Чији су овај лик и овај натпис? Одговорише му: Цареви.
17 Тад им он рече: Подајте дакле Цару царево и Божје Богу. И они осташе изненађени.
18 Садукеји, који кажу да нема ускрсења, дођоше к Исусу и ставише му ово питање:
19 Учитељу, ево што нам је Мојсије прописао: Ако некоме умре брат и остави жену, а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне потомство брату своме.
20 Било је седам браће: први узе жену и умре без порода.
21 И други узе је и умре, и ни он не остави порода; тако исто и трећи, и свих седам,
22 и нико од њих не остави порода; а после свију умре и жена.
23 О ускрсењу, дакле, кад ускрсну, коме ли ће од њих она бити жена? Јер је за седморицом била.
24 Исус им одговори: Нисте ли ви у заблуди, зато што не разумете писма ни силе Божје?
25 Јер о ускрсењу мртвих нити ће се људи женити, ни жене удавати, него ће бити као анђели на небесима.
26 А да мртви ускрсавају, нисте ли читали у Мојсијевим књигама што му рече Бог код купине: „Ја сам Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев?
27 Није Бог, Бог мртвих, него живих“. Ви сте дакле у великој заблуди.
28 Један књижевник, који их беше чуо кад разговараху, видећи да је Исус добро одговорио садукејима, приближи му се, и запита га: Која је прва од свих заповести?
29 Исус му одговори: Прва је од свију заповести: „Чуј Израиљу, Господ је, Бог наш, Господ једини“,
30 и „љуби Господа, Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом“. Ово је прва заповест.
31 А ево друге: „Љуби ближњега свога као самога себе.“ Друге заповести веће од ових нема.
32 Рече му књижевник: Добро, Учитељу!, истину си казао да је Бог један, и да нема другога осим њега,
33 и љубити га свим срцем и свим разумом, и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, више је од свију жртава и приноса.
34 Видећи како паметно говори, рече му Исус: Ниси далеко од краљевства Божјега. И нико више не смеде да га запита.
35 Настављајући Исус да учи у храму, рече: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36 Јер сам Давид, Духом Светим надахнут, каза: Рече Господ Господу моме: „Седи мени с десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим!“.
37 Сам Давид назва га Господом; - како дакле да му је син? И много народа га радо слушаше.
38 Он им говораше у науци својој: Чувајте се књижевника, који воле да иду у дугачким хаљинама, и да им се клањају људи по улицама,
39 и траже прва места по синагогама и прва места по гозбама;
40 који једу куће удовичке, а претварају се дугим молитвама. Они ће бити још теже осуђени.
41 Седећи према касици за прилоге, гледаше Исус како народ меће новац у касицу храмску. Многи богати метаху много.
42 Ту дође и једна сиромашна удовица, и она метну две лепте, што чини један квадрант.
43 Дозвавши тад ученике своје, рече њима Исус: У истину вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свију који метнуше у касицу;
44 јер они метнуше од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну све што је имала, сву храну своју.
Глава 13.
[уреди]1 Кад Исус излажаше из храма, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле, какво је камење и каква грађевина!
2 Исус му одговори: Видиш ли ове велике грађевине! Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути!
3 А кад сеђаше на гори Маслинској према храму, упиташе га насамо Петар, Јаков, Јован и Андрија:
4 Кажи нам кад ће то бити и по ком ће се знаку познати да ће се све то испунити?
5 Исус им поче тад говорити: Чувајте се да вас ко не заведе.
6 Јер ће многи доћи на моје име говорећи: Ја сам, и многе ће завести.
7 Кад чујете гласове о ратовима и буку ратова не плашите се, јер то треба да буде, али то још неће бити крај.
8 Устаће народ на народ, и краљевство на краљевство, и биће земљотреса на више места, и биће глади. То ће бити само почетак болова.
9 Али се ви чувајте; јер ће вас предавати у судове, и по синагогама биће вас, и изводиће вас због мене пред намеснике и пред краљеве, за сведочанство њима.
10 Свим народима треба да се најпре проповеда јеванђеље.
11 А кад вас поведу да вас предају, не узнемиравајте се унапред због онога шта ћете говорити, него што вам се да у онај час, оно говорите, јер ви нећете говорити, него Дух Свети.
12 Предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и учиниће да умру.
13 И сви ће омрзнути на вас, због имена мога. Али који издржи до краја, тај ће бити спасен.
14 Кад видите страхоту пустошења настањену где не треба (који чита нека пази), тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и
15 који буде на крову да не силази и не улази да узме што из куће своје,
16 и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.
17 Тешко труднима и дојилицама у те дане!
18 Него се молите да то не буде у зиму.
19 Јер ће у те дане бити невоља каква није била од почетка света који је Бог створио, и неће ни бити.
20 И да Господ не скрати те дане, нико се не би спасио, али је избраних ради, које он избра, скратио он те дане.
21 Ако вам ко тада рече: Ево овде је Христос, - или: Ено га онде, не верујте.
22 Јер ће изићи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса, да би завели, ако је могуће, и изабране.
23 Али ви се чувајте. Ето вам све казах унапред.
24 Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати и месец неће светлост своју пуштати,
25 и звезде ће попадати с неба, и силе небеске уздрмаће се.
26 Тада ће се видети Син човечји долазити на облацима са силом и славом великом.
27 Тада ће он послати анђеле своје и сабраће избране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.
28 Поређење са смоквом нек вас поучи: кад се већ њезине гране помладе и стану листати, знате да је близу лето.
29 Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је он пред вратима.
30 У истину вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
31 Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.
32 А о дану томе или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, него Отац сам.
33 Пазите, бдите и молите се, јер не знате кад ће то време настати.
34 Биће као са човеком који одлазећи остави кућу своју, и да слугама својима власт, и свакоме свој посао, и вратару заповеди да бди.
35 Бдите дакле, јер не знате кад ће доћи господар од куће: или у вече, или у поноћи, или у петле, или у јутру;
36 да не дође изненада и да вас не нађе да спавате.
37 А што вама кажем, свима кажем: Бдите!
Глава 14.
[уреди]1 Недостајало је још два дана до празника Пасхе и до дана Бесквасних хлебова. Првосвештеници и књижевници тражаху начин како би из преваре ухватили Исуса и учинили да буде убијен.
2 Али говораху: Да не буде то о празнику, да се не би народ побунио.
3 Кад Исус беше у Витанији, у кући Симона Губавога, и сеђаше за трпезом, дође једна жена са скленицом од алабастера пуном скупоценога чистога нардова мира, и, разбивши скленицу, изли му миро на главу.
4 Некима би то криво, и они говораху: Зашто да се то миро просипа тако,
5 јер се могаше за њ узети више од триста динара и дати сиромасима. И они беху љути на њу.
6 Али Исус рече: Оставите је, што је цвелите? Она учини добро дело на мени.
7 Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити, али мене немате свагда.
8 Она што може учини; она помаза унапред тело моје за укоп.
9 У истину вам кажем: где се год проповеда ово јеванђеље по свету, казат ће се, за спомен њезин, и ово што она учини.
10 Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде првосвештеницима да им изда Исуса.
11 А они, чувши га, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И Јуда тражаше згоду да га изда.
12 У први дан Бесквасних хлебова, кад клаху Пасху, рекоше Исусу ученици његови: Где хоћеш да идемо да ти зготовимо Пасху?
13 Он посла двојицу од ученика својих, и рече им: Идите у град; - срешћете човека који носи воду у крчагу. Идите за њим,
14 и где он уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је место где ћу јести Пасху с ученицима својим?
15 Он ће вам показати једну велику намештену собу. Онде нам зготовите.
16 И ученици његови пођоше и дођоше у град, нађоше као што им он каза, и уготовише Пасху.
17 Кад би вече, дође он с дванаесторицом.
18 Док сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: У истину вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
19 Они се растужише, и стадоше говорити један за другим: „Зар ја?“
20 Он им одговори: Један од дванаесторице, који умочи са мном у тањир.
21 Син човечји дакле иде као што је писано за њега, али тешко оном човеку који изда Сина човечјега; - боље би том човеку било да се није родио.
22 Кад јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, преломи га и даде им, и рече: Узмите, једите, ово је тело моје.
23 И узе чашу, и пошто даде хвалу, предаде је њима, и сви пише из ње.
24 И рече им: Ово је крв моја, крв новога савеза, која се пролива за многе.
25 У истину вам кажем: више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу пити новога у краљевству Божјему.
26 Отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.
27 Исус им рече: Сви ћете се ви саблазнити, јер је писано: Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.
28 Али по ускрсењу своме претећи ћу ја вас у Галилеји.
29 Петар му рече: Ако се и сви саблазне, ја се нећу саблазнити.
30 Рече му Исус: У истину ти кажем, ноћас пре но што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.
31 А Петар још јаче рече: Да бих знао с тобом и умрети, нећу те се одрећи. И сви тако рекоше.
32 Затим пођоше у село названо Гетсиманија, и Исус рече ученицима: Седите овде док се ја молим.
33 Узе са собом Петра, Јакова и Јована, и поче осетити страх и муку,
34 и рече њима: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде и бдите!
35 И отишавши мало даље, паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао тај час, ако би било могуће.
36 И говораше: Ава, Оче! Све је могуће теби: уклони ову чашу од мене! Али опет не како ја хоћу, него како ти хоћеш.
37 И приђе ученицима, и нађе их да спавају, и рече Петру: Симоне, зар спаваш? Не може један сат побдити?
38 Бдите и молите се да не паднете у искушење, јер је дух срчан, али је пут слаба.
39 Опет отишавши, помоли се, говорећи оне исте речи.
40 И вративши се, нађе их опет да спавају, јер им бејаху очи отежале, и не знадијаху шта би му одговорили.
41 И дође и трећи пут, и рече им: Спавате сад и почивате! Доста је! Дође час! Ево се предаје Син човечји у руке грешника.
42 Устаните, идимо! Ево издајник се мој приближује.
43 И тад, док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и са њим многи људи с мачевима и са штаповима, послани од првосвештеника и од књижевника и од старешина.
44 Издајник његов беше им дао знак: „Кога ја пољубим, он је“, држите га и водите га опрезно.
45 И чим дође, одмах приђе Исусу и рече: Рави! и пољуби га.
46 И они метнуше руке на њ, и ухватише га.
47 Један од оних што стајаху онде извади мач и удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо.
48 Проговарајући рече им тада Исус: Као на разбојника изишли сте с мачевима и са штаповима, да ме ухватите,
49 а сваки дан био сам код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али нека се испуни Писмо.
50 Тад га сви напустише и побегоше.
51 За њим иђаше неки младић огрнут платном по голом телу. Ухватише оног младића,
52 али он пусти платно, и го побеже од њих.
53 Они изведоше Исуса к првосвештенику, куд се стекоше сви првосвештеници, старешине и књижевници.
54 Петар пође за њим издалека до дворишта првосвештеникова. Он седе са слугама, и грејаше се код ватре.
55 Првосвештеници и цео синедрион тражили су сведочанства на Исуса, да буде убијен, и не нађоше.
56 Јер многи сведочаху лажно на њега, али се сведочанства не подудараху.
57 Једни усташе и сведочише на њега, лажно говорећи:
58 Ми смо га чули да говори: Ја ћу развалити овај храм који је рукама начињен, и за три дана начинићу други, који неће бити рукама начињен.
59 И ни у томе сведочанство њихово не бејаше једнако.
60 Тада уста првосвештеник усред скупштине и запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш? Шта је ово што ови на тебе сведоче?
61 Исус ћуташе и ништа не одговараше. Опет га запита првосвештеник и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62 Исус му одговори: Јесам, и видећете ви Сина човечјега где седећи с десне стране силе Божје долази на облацима небеским.
63 Првосвештеник раздра тад хаљине своје, и рече: Шта нам требају више сведоци?
64 Чусте хулу. Шта мислите? И они пресудише да је заслужио смрт.
65 И стадоше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ударати га песницама, и говорити му: Прореци! И слуге га пљеснуше по образима.
66 Док Петар бејаше доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових,
67 и спазивши Петра где се греје, погледа на њ, и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
68 Он се одрече, говорећи: Не знам, нити разумем шта говориш. И изиђе напоље пред двор, и петао запева.
69 И кад га слушкиња опет угледа, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њихових.
70 Али се он опет одрече. Мало затим и они што стајаху онде рекоше Петру: Заиста си од њихових, јер си Галилејац.
71 Он се тада поче клети и преклињати се: Не знам тог човека за кога ви говорите!
72 И по други пут запева петао. И Петар се опомену што му рече Исус: „Пре но што петао двапут запева, одрећи ћеш ме се трипут.“ И сетивши се тога расплака се.
Глава 15.
[уреди]1 Чим свану, провосвештеници држаше веће са старешинама и књижевницима, и са целим синедрионом, и свезавши Исуса, одведоше га и предаше га Пилату.
2 Пилат га упита: Јеси ли ти краљ јудејски? Исус му одговори: Ти кажеш.
3 Првосвештеници изношаху многе тужбе на њега.
4 Пилат га опет упита: Зар ништа не одговараш? Чујеш ли за колике те ствари туже?
5 Али Исус не даде никаквог одговора, тако да се Пилат зачуди.
6 О сваком празнику пушташе им он по једног сужња кога народ тражаше.
7 А беше у тамници неки названи Варава, са сукривцима који су у буни били починили убиство;
8 и народ навали и стаде искати оно што му (Пилат) свагда чињаше.
9 Пилат им одговори: Хоћете ли краља јудејског да вам пустим?
10 Јер је знао да су га првосвештеници из зависти предали.
11 Али првосвештеници подговорише народ да иште да им пусти Вараву.
12 Пилат, узевши опет реч, рече им: А шта хоћете да учиним са овим што га зовете краљем јудејским?
13 Они опет повикаше: Распни га!
14 Пилат им рече: А које је зло учинио? Али они још јаче повикаше: Распни га!
15 И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, пошто би ишибан, преда да се разапне.
16 Војници одведоше Исуса у двориште преторија и поређаше целу кохорту.
17 Огрнуше га скерлетним плаштом, метнуше му на главу венац од трња, који беху оплели,
18 и стадоше га поздрављати говорећи: Здраво, краљу јудејски!
19 И бијаху га по глави трском, и пљували на њ, и сагибајући колена клањаху му се.
20 Кад му се наругаше, скидоше с њега скерлетни плашт, обукоше га у његове хаљине, и изведоше га да га разапну.
21 Они натераше некога Симона из Кирене, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст Исусов.
22 И доведоше га на место звано Голгота, што значи лобања.
23 Дадоше му да пије вино помешано са смирном, али он не узе.
24 Кад га разапеше, разделише хаљине његове, бацајући коцке за њих, ко ће шта узети.
25 Бејаше трећи сат кад га разапеше.
26 Натпис осуде његове беше овако написан: Краљ јудејски.
27 С њим разапеше и два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране његове.
28 И изврши се писмо које говори: „И метнуше га међу злочинце“.
29 Пролазници хуљаху на њ, машући главом и говорећи: Аха!, ти што храм разваљујеш и за три дана опет саграђујеш, 30 помози сам себи и сиђи с крста!
31 Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: Другима поможе, а себи не може помоћи!
32 Христос, краљ Израиљев, нека сиђе сад с крста; да видимо, па да му верујемо! И они што бејаху с њим разапети ругаху му се.
33 У шести сат би тама по целој земљи до сата деветога.
34 А у девети сат завапи Исус јаким гласом, говорећи: Елои, Елои! Лама савахтани! што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио!
35 Неки од оних што стајаху онде, чувши то, говораху: Ено зове Илију!
36 А један отрча те напуни сунђер оцта и натакнувши га на трску даде му да пије, говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
37 Али Исус завапи јаким гласом и издахну.
38 Завеса на храму раздре се на двоје с врха на дно.
39 Кад центурион који стајаше према њему виде како издахну, рече: Овај је човек заиста био Син Божји!
40 Ту бејаху и жене које гледаху издалека. Међу њима бејаху и Марија Магдалина и Марија мати Јакова малога и Јосије, и Саломија,
41 које иђаху за њим кад беше у Галилеји и служаху му, и друге многе које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
42 Кад би вече (јер беше Дан припреме, то јест дан у очи суботе),
43 дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник, који и сам краљевства Божјега чекаше, усуди се да изиђе пред Пилата, и заиска тело Исусово.
44 Пилат се зачуди да је он већ умро, и дозвавши центуриона, запита га има ли доста времена да је умро.
45 И пошто га центурион увери, даде тело Јосифу.
46 А он купи платно, скину Исуса с крста, обави платном и положи га у гроб исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
47 Марија Магдалина и Марија, мати Јосијина, гледаху где га сахранише.
Глава 16.
[уреди]1 Пошто прође субота, Марија Магдалина, Марија Јаковљева и Саломија купише мириса да помажу Исуса,
2 и у први дан недеље дођоше на гроб око сунчанога рођаја.
3 Оне говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од гробнице?
4 И погледавши, видеше да камен беше одваљен, а беше врло велик.
5 Ушавши у гроб видеше младића обучена у белу хаљину који је седео с десне стране, и страх их обузе.
6 Он им рече: Не плашите се! Ви тражите Исуса Назарећанина, који је разапет. Он ускрсну, није овде. Ево место где га метнуше.
7 Него идите, кажите ученицима његовим и Петру да он пред вама иде у Галилеју. Тамо ћете га видети, као што вам рече.
8 И оне, изишавши из гроба, побегоше, јер их обузе дрхат и страх и ником ништа не казаше, јер беху уплашене.
9 Ускрснувши рано у први дан недеље, јави се Исус најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам ђавола.
10 Она отиде да јави онима који су били с њим и који плакаху и туговаху.
11 Кад чуше да је жив и да га је она видела, не вероваше.
12 После тога јави се он, у другом обличју, двојици од њих кад су ишли у поље.
13 И они отишавши, јавише осталима који такође не вероваше.
14 Најпосле јави се кад њих једанаесторица бејаху за трпезом, и прекори их за њихово неверовање и тврдо срца, што не вероваше онима који су га видели да је ускрснуо.
15 И рече им: Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље свакому створењу.
16 Ко верује и крсти се, биће спасен, а ко не верује биће осуђен.
17 А знаци који ће пратити оне који верују биће ови: именом мојим изгониће зле духове, говориће новим језицима,
18 узимаће змије у руке, ако и смртно што попију неће им наудити, на болеснике ће руке полагати, и оздравиће болесни.
19 Пошто им то изговори, узе се Господ на небо, и седе Богу с десне стране.
20 А они изиђоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива чудесима која су се после показивала.[1]
- ↑ Најстарија два рукописа Марковог јеванђеља немају стихове од 9 до 20.