Biblija (Bakotić) : Jevanđelje po Marku

←Matej

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Luka→

Glava 1.

1 Početak Jevanđelja Isusa Hrista, Sina Božjega.

2 Kao što stoji pisano u Isaije proroka: „Evo šaljem svog glasnika pred licem tvojim, koji će put tvoj pripraviti.

3 To je glas vapijućeg u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove.“-,

4 Pojavi se Jovan krsteći u pustinji i propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje greha.

5 Sva Judejska zemlja i Jerusalimljani izlažahu k njemu ispovedajući grehe svoje, i on ih krštavaše u reci Jordanu.

6 Jovan imaše odeću od kamilje dlake i kožni pojas okolo bedara, i hranjaše se skakavcima i medom divljim.

7 On propovedaše govoreći: Za mnom ide silniji od mene, pred kojim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remena na obući njegovoj.

8 Ja sam vas krstio vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim.

9 U to vreme dođe Isus iz Nazareta Galilejskoga, i bi kršten od Jovana u Jordanu.

10 I u času kad izlažaše iz vode, on vide kako se otvoriše nebesa, i Duh kao golub siđe na nj.

11 I ču se glas s nebesa koji progovori: Ti si sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje!

12 Odmah zatim izvede Duh Isusa u pustinju,

13 gde ostade četrdeset dana, iskušan od sotone. I bi sa divljim zverinjem i anđeli mu služahu.

14 Pošto je Jovan predan, dođe Isus u Galileju, propovedajući jevanđelje Božje,

15 i govoreći: Ispuni se vreme, i blizu je kraljevstvo Božje! Pokajte se, i verujte u jevanđelje!

16 Kako iđaše pokraj mora Galilejskog, vide Simona i Andriju, brata njegova, koji bacahu mrežu u more, jer bejahu ribari.

17 Isus im reče: Hajdete za mnom i učiniću vas lovcima ljudi.

18 I oni odmah ostaviše mreže svoje i pođoše za njim.

19 Otišavši malo dalje, ugleda Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, koji takođe behu u jednoj lađi i krpljahu mreže.

20 Odmah ih on pozva, i oni, ostavivši oca svoga Zevedeja u lađi s nadničarima, pođoše za njim.

21 Pođoše u Kapernaum. I u dan subotni uđe Isus najpre u sinagogu i tu stade učiti.

22 Oni se divljahu nauci njegovoj, jer ih on učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici.

23 U njihovoj sinagogi bejaše jedan čovek u kome beše nečisti duh, koji povika:

24 Šta ima između nas i tebe, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš. Znam te ko si: Svetac Božji!

25 Ali mu Isus zapreti, govoreći: Ućuti i iziđi iz tog čoveka!

26 I duh nečisti iziđe iz onog čoveka, silno ga tresući i dajući viku veliku.

27 Svi se začudiše, tako da pitahu jedan drugoga: Šta je ovo? Nova nauka! S vlašću i nečistim duhovima zapoveda, i oni ga slušaju!

28 Glas o njemu raširi se brzo po svoj okolini Galilejskoj.

29 Izišavši iz sinagoge, pođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom.

30 Tašta Simonova ležaše bolesna od groznice. Odmah kazaše Isusu za nju.

31 Približivši joj se, on je podiže, uzevši je za ruku, i odmah je pusti groznica. Zatim ih ona posluži.

32 Pred veče, pošto sunce zađe, donesoše k njemu sve bolesne i besne.

33 Sav grad beše se sabrao pred njegovim vratima,

34 i on isceli mnoge bolesnike od raznih bolesti, i zle duhove mnoge istera, i ne davaše zlim duhovima da govore, jer ga oni poznavahu.

35 U jutro, pre svanuća, usta, iziđe i otide na jedno osamljeno mesto i pomoli se onde.

36 Simon i oni koji bejahu s njim pođoše da ga traže,

37 i našavši ga, rekoše mu: Svi te traže!

38 On im odgovori: Hajdemo u obližnja sela i gradove da i tamo propovedam, jer sam ja za to došao.

39 I otide da propoveda po sinagogama po svoj Galileji, i izgoni zle duhove.

40 K njemu dođe jedan gubavac, moleći ga klečeći pred njim, i reče mu: Ako hoćeš možeš učiniti da budem čist.

41 Isus se smilova, pruži ruku, dohvati ga se i reče: Hoću, budi čist!

42 Tek što mu to reče, a guba spade s njega, i on osta čist.

43 Isus ga odmah otpusti, ozbiljno ga opomenu,

44 i reče mu: Pazi da nikome ništa ne kažeš, nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi za očišćenje svoje što je odredio Mojsije, za svedočanstvo njima.

45 Ali on, izišavši, poče toliko pripovedati i kazivati šta je bilo, da Isus ne mogaše javno u grad ući. I on osta u polju, u pustim mestima, i k njemu iđahu ljudi sa svih strana.

Glava 2.

1 Posle nekoliko dana vrati se Isus opet u Kapernaum. Proču se da je u kući,

2 i skupi se toliko ljudi, da nisu mogli da se sprate u prostoru pred vratima. On im je javljaše reč.

3 Dođoše mu neki ljudi s uzetim koga nošahu četvorica,

4 i ne mogući približiti mu se od naroda, otvoriše krov od kuće u kojoj on beše, i kroz otvor spustiše odar na kome ležaše uzeti.

5 Videći veru njihovu, reče Isus uzetome: Sinko, oprošteni su ti gresi tvoji!

6 Onde seđahu neki književnici, koji govorahu u sebi:

7 Šta ovaj čovek tako govori? On huli! Ko može opraštati grehe osim jedinoga Boga?

8 Odmah razumevši Isus duhom svojim što oni u sebi pomišljahu, reče im: Što imate takve misli u srcima svojim?

9 Šta je lakše: reći uzetome: „Oprošteni su ti gresi tvoji“, ili: „Ustani, uzmi odar svoj i hodi?“

10 Ali da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, -

11 „Tebi govorim“, - reče uzetome -, „ustani, uzmi odar svoj i idi kući svojoj“.

12 I on odmah usta, uze odar svoj i iziđe pred svima, tako da se svi čuđahu, i hvaljahu Boga govoreći: Nikad nismo tako nešto videli!

13 Isus iziđe opet na more, i sav narod iđaše k njemu, i on ih učaše.

14 Putem vide Levija, sina Alfejeva, gde sedi na mestu gde se naplaćuje carina, i reče mu: Hajde za mnom. I on usta i pođe za njim.

15 Kad Isus seđaše za trpezom u kući Levijevoj, s njim i s učenicima njegovim seđahu i mnogi carinici i grešnici, jer ih je bilo mnogo koji behu pošli za njim.

16 Videći ga književnici i fariseji gde jede s carinicima i s grešnicima, govorahu učenicima njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije?

17 Čuvši to, Isus im reče: Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Nisam ja došao da zovem pravednike na pokajanje, nego grešnike.

18 Učenici Jovanovi i fariseji pošćahu. I oni dođoše k Isusu i rekoše mu: Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji učenici ne poste?

19 Isus im odgovori: Mogu li svatovi postiti dok je mladoženja s njima? Dokle god imaju sa sobom mladoženju, ne mogu postiti.

20 Doći će dani, kad će se oteti od njih mladoženja, i tada će postiti u one dane.

21 Niko ne prišiva nove zakrpe na staru haljinu, - inače će nova zakrpa odadreti od staroga i rupa će još gora biti.

22 I niko ne liva novo vino u stare mehove, - inače novo vino prodere mehove i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino treba u nove mehove livati.

23 Jednog subotnog dana desi se da Isus prođe kroz useve. Učenici njegovi trgahu putem klasje.

24 Fariseji mu rekoše: Gle, zašto oni čine što nije dopušteno činiti u subotu?

25 Isus im odgovori: Niste li nikada čitali šta učini David kad bi u teskobi i ogladne s onima što bejahu s njim?

26 Kako uđe u dom Božji, u vreme prvosveštenika Avijatara, i pojede hlebove za predstavljanje, kojih ne bejaše slobodno nikome jesti osim sveštenika, i dade ih i onima koji bejahu s njim?

27 I reče im: Subota je načinjena čoveka radi, a ne čovek subote radi.

28 I tako je Sin čovečji gospodar i od subote.

Glava 3.

1 Isus uđe opet u sinagogu. U njoj beše jedan čovek koji je imao usahnulu ruku.

2 Oni motrahu na Isusa, neće li ga u subotu isceliti, da bi ga mogli okriviti.

3 Isus reče čoveku sa usahnulom rukom: Digni se, tu, na sredu!

4 Pa reče njima: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti, - spasiti čoveka ili pogubiti ga? Ali oni ćutahu.

5 Tad, pogledavši na njih sa gnevom, od žalosti što su im tako srca otvrdnula, reče čoveku: Opruži ruku svoju! On je opruži, i ozdravi ruka njegova.

6 Fariseji iziđoše i odmah se dogovoriše sa Irodovcima da se on pogubi.

7 Isus se ukloni s učenicima svojim k moru, i veliko mnoštvo naroda pođe za njim iz Galileje i iz Judeje,

8 i iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana, i od Tira i Sidona; veliko mnoštvo, čuvši što on čini, dođe k njemu.

9 On naredi učenicima svojim da drže lađu za njega spremnu, da ga narod ne tiska.

10 Jer kako on mnoge isceli, to navaljivahu na njega svi koji imahu kakve bolesti, da ga se dotaknu.

11 I dusi nečisti, kad ga viđahu, pripadahu k njemu i vikahu: Ti si Sin Božji!

12 Ali im on strogo govoraše da ga ne prokažu.

13 Isus se zatim pope na goru i dozva koje htede, i oni dođoše k njemu.

14 I postavi dvanaestoricu, da budu s njim, i da ih pošlje da propovedaju,

15 i da imaju moć da izgone zle duhove.

16 Dvanaest njih koje on postavi behu ovi: Simon, kome dade ime Petar,

17 Jakov Zevedejev i Jovan brat Jakovljev, kojima nadenu ime Voanerges, što znači „sinovi groma“,

18 Andrija, Filip, Vartolomej, Matej, Toma, Jakov Alfejev, Tadija, Simon Kananit

19 i Juda Iskariotski, onaj koji izdade Isusa.

20 Pođoše kući, i navali opet narod, tako da ne mogahu ni jesti.

21 Čuvši za to rodbina Isusova, iziđoše da ga uhvate, jer govorahu da je izvan sebe.

22 A književnici, koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: ovoga je Velzevul obuzeo, i on silom kneza đavolskoga izgoni zle duhove.

23 Isus ih dozva i reče im u poređenju: Kako može sotona sotonu izgoniti?

24 Ako je jedno kraljevstvo protiv sebe razdeljeno, to se kraljevstvo ne može održati,

25 i ako je koji dom protiv sebe razdeljen, taj se dom ne može održati,

26 i ako sotona ustane sam na sebe, on se ne može održati, nego će propasti.

27 Niko ne može ući u kuću jakoga čoveka i pokućstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže tog jakog čoveka, i onda će tek kuću njegovu opleniti.

28 U istinu vam kažem: Svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja, makar kakva bila,

29 ali koji pohuli na Duha Svetoga nema mu oproštenja do veka, nego on večno ostaje grešan.

30 Isus to reče jer govorahu: U njemu je nečisti duh.

31 Tad dođoše mati njegova i braća njegova, i stojeći napolju poslaše k njemu da ga zovu.

32 Narod seđaše oko njega, te mu rekoše: Eno mati tvoja i braća tvoja napolju pitaju za te.

33 On im odgovori: Ko je mati moja, i ko su braća moja?

34 I pogledavši oko sebe na narod koji seđaše, reče: Evo matere moje i braće moje!

35 Jer ko god vrši volju Božju on mi je i brat i sestra i mati.

Glava 4.

1 Isus stade opet učiti kod mora, i kako se oko njega skupi mnogo naroda, uđe u jednu lađu na moru i sede, a sav narod osta na obali.

2 On ih o mnogim stvarima učaše u poređenjima, i reče im u nauci svojoj:

3 Slušajte. Iziđe sejač da seje.

4 I kako on sejaše dogodi se da jedan deo semenja pade u kraj puta, i doleteše ptice i pozobaše ga.

5 Drugi deo pade na kamenito mesto, gde ne bejaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer ne nađe duboke zemlje,

6 a kad odskoči sunce izgore, i, kako nemaše korena, usahnu.

7 Drugi deo pade u trnje, i trnje naraste i zaguši ga, i ne donese roda.

8 A jedan deo pade na dobru zemlju, i dade plod koji napredova i naraste, i donese po trideset, po šezdeset i po sto.

9 I reče: Ko ima uši da čuje neka čuje!

10 Kad on osta sam, zapitaše ga oni koji bejahu s njim i s dvanaestoricom za ta poređenja.

11 On im reče: Vama je dano da poznate tajne kraljevstva Božjega, a onima napolju sve u poređenjima biva,

12 da videći očima ne vide i ne raspoznaju, i čujući ušima ne čuju i ne razumeju, da se kako ne obrate, i da im se ne oproste gresi.

13 I reče im: Zar ne razumete ovo poređenje? A kako ćete sva poređenja razumeti?

14 Sejač reč seje.

15 Jedni su kraj puta kud se reč seje; čim je čuju, odmah se pojavi sotona i otme reč posejanu u njima.

16 Drugi opet primaju seme na kamenita mesta; kad oni čuju reč, odmah je s radošću primaju,

17 ali nemaju korena u sebi, nego su nepostojani, i čim dođe kakva nevolja ili progonstvo zbog reči, odmah se spotaknu.

18 Drugi opet primaju seme usred trnja; to su oni koji slušaju reč,

19 ali brige ovoga sveta i mamljenja bogatstva i ostalih žudnji zaguše reč i naprave je neplodnom.

20 Drugi primaju seme na dobru zemlju; to su oni koji slušaju reč i primaju je, i donose plod po trideset, po šezdeset i po sto.

21 Reče im još: Donesi li se sveća da se metne pod šinik ili pod odar? Nije li da se metne na svećnjak?

22 Jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, niti ima što tajno što neće izići na svetlost.

23 Ako ko ima uši da čuje neka čuje!

24 I reče im još: Pazite na ono što čujete. Meriće vam se merom kojom sami merite, i dometnuće vam se.

25 Jer ko ima daće mu se, a koji nema, uzeće mu se i ono što ima.

26 I reče još: Tako je s kraljevstvom Božjim kao kad čovek baci seme u zemlju.

27 Spavao on ili bdio noću i danju, seme niče i raste, a da on ni ne zna kako.

28 Zemlja sama od sebe donese najpre travu, zatim klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu.

29 A kad sazri plod, stiže i srp, jer je žetva tu.

30 I još reče: S čime li ćemo kraljevstvo Božje porediti, ili kakvim ćemo ga poređenjem predstavljati?

31 Ono je slično zrnu gorušičinom, koje kad se poseje u zemlju, manje je od sviju semena na zemlji;

32 a kad se poseje, uzraste i postaje veće od svakog povrća, i pušta grane velike da mogu u hladu njegovu ptice nebeske nastavati.

33 On im mnogim takvim poređenjima kazivaše reč, prema onome što mogahu razumeti;

34 a bez poređenja im ništa ne govoraše. Ali učenicima tumačaše nasamo sve.

35 Tog istog dana reče im Isus pred veče: Pređimo na drugu stranu!

36 I otpustivši narod, oni ga odvezoše lađom u kojoj je on već bio; a i druge lađe bejahu s njim.

37 Podiže se velika oluja, i valovi su tako zapljuskivali lađu da se ona napuni vode,

38 a on, na krmi, spavaše na uzglavlju. Oni ga probudiše, i rekoše: Učitelju, zar ne mariš što propadamo?

39 I on ustavši, zapreti vetru, i reče moru: Ućuti, prestani! I utoli vetar i postade velika tišina.

40 Tad im reče: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere?

41 A oni, uplašeni, govorahu jedan drugome: Ko je ovaj da ga i vetar i more slušaju?

Glava 5.

1 Stigoše na drugu obalu u zemlju Gadarinsku.

2 Kako Isus iziđe iz lađe, priđe mu s grobova čovek obuzet nečistim duhom.

3 Taj čovek življaše u grobovima, i niko ga ne mogaše ni verigama svezati,

4 jer je mnogo puta bio metnut u okove i u verige, pa je iskidao verige i okove lomio, i niko nije imao snage da ga ukroti.

5 I on jednako, dan i noć, bavljaše se u grobovima i u gorama, vičući i bijući se kamenjem.

6 Ugledavši Isusa izdaleka, dotrča, pokloni mu se

7 i povika jakim glasom: Šta ima između tebe i mene, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!

8 Jer mu Isus govoraše: Iziđi, duše nečisti, iz tog čoveka!

9 I upita ga: Koje ti je ime? On mu odgovori: Legija mi je ime, jer nas ima mnogo.

10 I moli ga mnogo da ih ne istera iz one okoline.

11 Onde po bregu pasijaše veliki krd svinja.

12 I zli duhovi ga moliše govoreći: Pošalji nas u te svinje, da u njih uđemo.

13 On im to dopusti, i duhovi nečisti iziđoše i uđoše u svinje, i navali krd s brega u more. Bilo ih je oko dve hiljade, i potopiše se u moru.

14 Svinjari pobegoše i javiše sve u gradu i po selima. Iziđoše ljudi da vide sve što je bilo,

15 i dođoše k Isusu i videše besnoga u kome je bila legija gde sedi obučen i pri svesti, i zgranuše se.

16 A oni koji behu videli što se zbilo, kazaše im što bi od besnoga i od svinja.

17 I oni stadoše tad moliti Isusa da ide iz njihovih krajeva.

18 Kad je Isus ulazio u lađu, moli ga onaj koji je bio besan, da mu dopusti da ostane s njim.

19 Isus mu ne dade, već mu reče: Idi kući k svojima, i kaži im šta ti Gospod učini, i kako se smilova na te.

20 I on otide i poče propovedati u Dekapolju šta mu učini Isus. I svi se čuđahu.

21 Isus pređe lađom na drugu obalu, gde se oko njega skupi veliko mnoštvo naroda. On beše kraj mora.

22 Tada dođe jedan od starešina sinagoge, po imenu Jair, i videvši ga, pade pred noge njegove,

23 i mnogo ga moljaše govoreći: Kći je moja na samrti; dođi i položi na nju ruke da se spase i da živi.

24 Isus pođe s njim. I mnoštvo naroda iđaše za njim i pritiskivaše ga.

25 A beše jedna žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi.

26 Ona se je kod raznih lekara namučila bila, i potrošila sve što je imala, i ništa joj ne beše lakše, nego joj je još i gore bilo.

27 Kad je ona čula za Isusa, provuče se kroz narod i dotače mu se s leđa haljine njegove.

28 Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina njegovih, ozdraviću.

29 Tog istog časa presahnu izvor krvi njezine, i ona oseti u telu svome da ozdravi od bolesti.

30 Isus odmah oseti kako jedna sila iziđe iz njega, i obazrevši se usred naroda reče: Ko se dotače mojih haljina?

31 Rekoše mu učenici njegovi: Vidiš kako te narod pritiskuje, a pitaš: Ko se dotače mene?

32 On pogleda unaokolo da vidi onu koja to učini.

33 I ona žena, sva uplašena i uzdrhtana, znajući što se u njoj dogodi, priđe mu i kleče pred njim, i kaza mu svu istinu.

34 A Isus joj reče: Kćeri, vera te je tvoja spasla. Idi s mirom, i budi izlečena od bolesti svoje!

35 Dok on još govoraše dođoše neki iz doma starešine sinagoge govoreći: Kći tvoja umre, što da još trudiš učitelja?

36 Ali Isus, i ne obazrevši se na te reči, reče starešini: Ne boj se, samo veruj!

37 I ne dade nikome da ga prati osim Petra, Jakova i Jovana, brata Jakovljeva.

38 Dođoše do kuće starešine sinagoge, gde Isus vide uzrujano mnoštvo i čeljad koja plakaše i davaše veliku viku.

39 Tad uđe unutra i reče im: Šta ste uzavreli i što plačete? Dete nije umrlo, nego spava.

40 Oni mu se podsmevahu. Ali on, pošto učini da se raziđe svet, uze oca i mater detinju i one koji ga bejahu pratili, i uđe gde ležaše dete;

41 i uzevši devojčicu za ruku, reče joj: „Talita kumi“, što znači: Devojčice, ustani, ja ti to govorim!

42 I odmah usta devojčica, i poče hodati, jer imaše dvanaest godina. I oni ostaše vrlo začuđeni.

43 Isus im ozbiljno preporuči da niko ne dozna za to, i reče neka devojčici daju da jede.

Glava 6.

1 Isus otide odande i dođe u svoju postojbinu. Za njim pođoše učenici njegovi.

2 Kad dođe subota, poče učiti u sinagogi. Mnogi koji ga slušahu čuđahu se, govoreći: Otkud njemu to? Koja je to mudrost koja mu je dana, i kako se njegovim rukama čine takva čudesa?

3 Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, i brat Jakovljev, Josijin, Judin i Simonov? I nisu li i sestre njegove među nama? I on beše za njih povod spoticanja.

4 Ali im Isus reče: Prorok je prezren samo u postojbini svojoj, kod rodbine svoje i u domu svome.

5 I ne mogaše onde ni jednoga čuda da učini, osim što isceli malo bolesnika, polažući ruke na njih.

6 I on se čuđaše neverovanju njihovom. Isus iđaše po okolnim selima i učaše.

7 On pozva tad dvanaestoricu i poče ih slati po dva i dva, dajući im vlast nad duhovima nečistim.

8 I propisa im da ništa ne uzimaju na put osim jednoga štapa: ni torbe, ni hleba, ni novaca u pojasu;

9 da su obuveni u sandale i da ne nose po dve haljine.

10 I reče im: U koji dom uđete, onde ostanite dok se ne krenete iz tog mesta.

11 I ako vas gde ko ne primi i ne sluša vas, izlazeći odande otresite prašinu s nogu svojih za svedočanstvo njima.

12 Oni otidoše i propovedaše pokajanje;

13 i izgonjahu mnoge zle duhove i mazahu uljem mnoge bolesnike i isceljivahu ih.

14 Kralj Irod začu za Isusa, čije se ime beše razglasilo, i reče: Jovan Krstitelj uskrsnu iz mrtvih; zato deluju čudesne sile u njemu.

15 Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok, ili kao koji od proroka.

16 Ali čuvši to Irod reče: To je Jovan, koga sam ja dao da se poseče; on je koji je uskrsnuo.

17 Jer sam Irod posla da uhvate Jovana, i svezana ga baci u tamnicu zbog Irodijade, žene Filipa, brata svoga, jer se oženi njom,

18 a Jovan mu govoraše: Ne smeš te imati ženu brata svoga.

19 Irodijada je bila gnevna na Jovana, i htela je da on bude ubijen. Ali ona to ne mogaše,

20 jer se Irod bojaše Jovana, znajući da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga, i čuvši što mu govoraše, mnogo je puta bio zamišljen, i rado ga slušaše.

21 Ali dođe dan zgodan, kad Irod na godišnjicu svog rođenja priredi gozbu velikašima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim.

22 Kći Irodijadina uđe u dvoranu, igra i dopade se Irodu i gostima njegovim. Kralj reče devojci: Išti od mene šta hoćeš i daću ti.

23 I zakle joj se: Što god zaišteš daću ti, pa bilo i do pola kraljevstva moga.

24 Ona, izišavši, reče materi svojoj: Šta ću iskati? - Reče mater njezina: Glavu Jovana Krstitelja.

25 I ona se brzo vrati kralju, i ovako zaiska: Hoću da mi daš, sad, na jednom tanjiru glavu Jovana Krstitelja.

26 Kralj se zabrinu, ali zbog zakletve i zbog gostiju svojih ne htede joj odreći.

27 I odmah posla stražara i zapovedi mu da donese glavu njegovu. Stražar poseče Jovana u tamnici

28 i donese glavu njegovu na jednom tanjiru i dade je devojci, a devojka je dade materi svojoj.

29 Čuvši za to učenici njegovi, dođoše da uzmu telo njegovo i metnuše ga u grob.

30 Skupivši se apostoli kod Isusa, javiše mu sve što učiniše i šta učiše.

31 Isus im reče: Dođite vi nasamo i počinite malo. Jer ih bejaše mnogo koji su dolazili i odlazili, da nisu imali kad ni jesti.

32 I oni otploviše lađom da bi se sklonili u kakvo osamljeno mesto.

33 Kad pođoše, videše ih mnogi ljudi i poznaše ih, i pešice iz sviju gradova sticahu se onamo, te ih prestigoše na mestu kud se bejahu uputili.

34 Izišavši iz lađe vide Isus veliko mnoštvo ljudi i sažali mu se, jer bejahu kao ovce bez pastira, te ih on poče učiti o mnogim stvarima.

35 Kad bi već pred noć, priđoše k njemu učenici njegovi govoreći: Pusto je ovo mesto, a već je i dockan;

36 otpusti ih, neka idu u okolna sela i zaseoke da kupe sebi jelo.

37 Isus im odgovori: Podajte im vi da jedu. Rekoše mu: Hoćemo li da idemo da kupimo za dvesta dinara hleba, pa da im damo da jedu?

38 A on im reče: Koliko hlebova imate?, idite, vidite. I oni videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe.

39 Tad im on naredi da sednu svi u redove na zelenu travu.

40 I sedoše u redove po sto i po pedeset.

41 A on uze onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi, pa prelomi hlebove i dade učenicima svojim da metnu pred njih, a i one dve ribe razdeli svima.

42 I jedoše svi i nasitiše se.

43 I nakupiše dvanaest kotarica punih komada hleba i onog što preteče od riba.

44 A bejaše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi.

45 Isus natera zatim učenike svoje da odmah uđu u lađu i da pređu na drugu obalu, u Vitsaidu, dok on otpusti narod. 46 I pošto ga otpusti, otide na goru da se moli.

47 Kad dođe veče, lađa bejaše nasred mora, a Isus, sam, na zemlji.

48 On vide kako s mukom veslaju, jer im vetar beše protivan. Oko četvrte straže noćne pođe on k njima idući po moru, i htede da ih mimoiđe.

49 A oni, videvši ga gde ide po moru, mišljahu da je to utvara, i povikaše;

50 jer ga svi viđahu i behu zbunjeni. Odmah progovori njima Isus i reče im: Razaberite se, ja sam, ne plašite se!

51 I uđe k njima u lađu, i utoli vetar. Svi bejahu zbunjeni i začuđeni.

52 Jer ne razumeše čudo od hlebova, jer im bejaše srce otvrdnulo.

53 Prešavši na drugu obalu, stigoše u Genisaret, i pristadoše u kraj.

54 Čim iziđoše iz lađe, svet, prepoznavši odmah Isusa,

55 poče optrčavati sav onaj kraj, i počeše se na odrima donositi bolesnici gde god se čujaše da je on.

56 I kud god iđaše, u sela, ili u gradove, ili u polje, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu ga da dopusti da se bar skuta od haljine njegove dotaknu, i ozdravljahu svi koji ga se doticahu.

Glava 7.

1 Fariseji i neki književnici, koji bejahu došli iz Jerusalima, skupiše se oko Isusa,

2 i videvši neke od učenika njegovih da nečistim, to jest neumivenim rukama jedu, ukoriše ih.

3 Jer fariseji i svi Judeji ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se predanja koja su primili od starih;

4 i kad dođu s trga, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili, te drže: kao pranje čaša i krčaga i sudova bakrenih.

5 Upitaše ga fariseji i književnici: Zašto se učenici tvoji ne drže starih predanja, nego jedu neumivenim rukama?

6 Isus im odgovori: Dobro je prorokovao Isaija za vas, licemeri, kao što je pisano: „Narod ovaj ustima me svojim poštuje, ali srce njegovo daleko je od mene.

7 Uzalud me oni poštuju učeći propise ljudskih zapovesti.“

8 Vi napuštate zapovesti Božje a držite predanja ljudska.

9 I reče im još: Kako dobro znate ukidati Božju zapovest, da svoja predanja očuvate!

10 Jer Mojsije reče: Poštuj oca svoga i mater svoju, i ko opsuje oca svoga i mater svoju, smrću da se kazni.

11 Ali vi kažete: Ako reče čovek ocu svome ili materi svojoj: Ono čim bih ti ja mogao pomoći korvan je, to jest prilog Bogu,

12 vi mu ne date ništa više učiniti za oca svoga ili za mater svoju,

13 ukidajući tako reč Božju predanjima svojim, koja ste sami postavili; i ovako mnoge druge takve stvari činite.

14 Dozvavši zatim opet narod, reče: Poslušajte me svi i razumite.

15 Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da dođe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono pogani čoveka.

16 Ako ko ima uši da čuje, neka čuje!

17 Kad dođe od naroda kući, pitaše ga učenici njegovi za to poređenje.

18 On im reče: Zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumete li da što god u čoveka spolja ulazi ne može ga opoganiti?

19 Jer mu ne ulazi u srce, nego u trbuh, i ide u skrivena mesta koja čiste sva jela.

20 Reče još: Što izlazi iz čoveka, to pogani čoveka.

21 Jer iznutra, iz srca ljudskoga, izlaze zle misli,

22 preljube, blud, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, prevare, sramote, zlo oko, hule, oholost, bezumlje.

23 Sva ova zla iznutra izlaze i pogane čoveka.

24 Otišavši odande pođe Isus u krajeve tirske i sidonske. Uđe u jednu kuću, želeći da niko za to ne zna, ali se nije mogao sakriti,

25 jer čuvši za nj jedna žena, čiju kćer beše obuzeo duh nečisti, dođe i pade k nogama njegovim.

26 Ta žene bejaše Grkinja, poreklom Sirofeničanka, i moljaše ga da istera zlog duha iz kćeri njezine.

27 Reče joj Isus: Pusti da se najpre deca nahrane, jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti ga psima.

28 Da, Gospode, - odgovori mu ona -, ali i psi pod trpezom jedu od mrva detinjih.

29 Tad joj on reče: Za tu reč idi, iziđe zli duh iz kćeri tvoje!

30 I žena došavši kući nađe dete na odru, jer je zli duh bio izišao.

31 Isus otide iz krajeva tirskih, i preko Sidona opet dođe na more Galilejsko, u krajeve Dekapoljske.

32 Dovedoše k njemu gluva koji mucaše, i moliše ga da položi ruke na nj.

33 On ga uze na stranu, daleko od naroda, metnu prste svoje u uši njegove, dodirnu jezik njegov pljuvačkom svojom,

34 i pogledavši na nebo uzdahnu, i reče: Efata, to jest: otvori se!

35 I odmah mu se otvoriše uši i razdreši se sveza jezika njegova, i on progovori sasvim lepo.

36 Isus im ozbiljno preporuči da nikome to ne kazuju, ali što im on više preporučivaše, oni još većma razglašavahu.

37 I vrlo se čuđahu i govorahu: Sve dobro čini -, i gluhe čini da čuju i neme da govore.

Glava 8.

1 Tih dana kad se je opet bilo skupilo mnogo naroda, koji nemaše šta jesti, dozva Isus učenike svoje, i reče im:

2 Žao mi je ovog naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti.

3 Ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu, jer su mnogi od njih došli iz daleka.

4 Odgovoriše mu učenici njegovi: Otkuda ovde, u pustinji, da ih hlebom nahranimo?

5 I on ih zapita: Koliko imate hlebova? A oni kazaše: Sedam.

6 Tada on reče narodu da sedne na zemlju, i uzevši onih sedam hlebova i hvalu davši, prelomi ih i dade učenicima svojim da ih razdadu, i oni razdadoše narodu.

7 Oni imahu još nekoliko sitnih ribica, i Isus, davši blagoslov, reče da i njih razdadu.

8 I jedoše i nasitiše se, i pokupiše komada što preteče sedam punih kotarica.

9 A onih što su jeli bejaše oko četiri hiljade. Posle ih Isus otpusti.

10 I odmah uđe u lađu s učenicima svojim, i dođe u krajinu Dalmanutsku.

11 Nadođoše fariseji i počeše se prepirati s njim, i, iskušavši ga, iskahu od njega znak s neba.

12 Ali Isus, uzdahnuvši duhom svojim, reče: Zašto ovaj naraštaj traži znak? U istinu vam kažem: neće se dati naraštaju ovome znak!

13 I ostavi ih i uđe u lađu, da pređe na drugu obalu.

14 Učenici njegovi behu zaboravili poneti hleba, i nemahu sa sobom u lađi nego samo jedan hleb.

15 Isus im učini ovu preporuku: Pazite, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodova!

16 Učenici razmišljahu u sebi i među sobom govorahu: To je što hleba nemamo.

17 Razumevši to Isus, reče im: Što razmišljate što hleba nemate? Zar još ne osećate niti razumete? Zar je još tvrdo srce vaše?

18 Oči imate i ne vidite, uši imate i ne čujete! Zar nemate pamćenja?

19 Kad ja pet hlebova prelomih na pet hiljada, koliko kotarica punih nakupiste? Rekoše mu: Dvanaest.

20 A kad sedam na četiri hiljade, koliko kotarica nakupiste komada? A oni rekoše: Sedam.

21 I reče im: I još ne razumete?

22 Pođoše u Vitsaidu, i dovedoše k Isusu jednog slepca i moliše ga da ga se dotakne.

23 On uze slepca za ruku, izvede ga napolje iz sela i okvasivši oči njegove pljuvačkom svojom, položi ruke na njega, i zapita ga vidi li što?

24 On pogleda i reče: Vidim ljude kako idu, ali ih vidim kao drveta.

25 Tada mu Isus opet metnu ruke na oči, i kad slepi dobro upravi pogled, isceli se, i vide sve lepo.

26 Zatim ga Isus posla kući njegovoj, govoreći: Ne ulazi u selo.

27 Isus otide s učenicima svojim u sela Ćesarije Filipove, i putem upita učenike svoje: Ko govore ljudi, da sam ja?

28 Odgovoriše: Jovan Krstitelj, a drugi: Ilija, a drugi: Koji od proroka.

29 A vi, - upita ih on -, šta velite, ko sam ja? - Petar mu odgovori: Ti si Hristos.

30 Isus im strogo preporuči da nikome to ne kazuju za njega.

31 Tad im poče kazivati da Sin čovečji treba mnogo da pretrpi, i da ga odbace starešine, prvosveštenici i književnici, i da bude ubijen, a trećeg dana da će uskrsnuti.

32 On im je to otvoreno govoraše. Petar ga uze na stranu i poče mu protusloviti.

33 Ali Isus, obrnuvši se, i pogledavši na učenike svoje, ukori Petra, i reče: Idi od mene sotono!, jer ti ne razumeš što je Božje, već imaš samo ljudske misli.

34 I dozvavši narod s učenicima svojim, reče: Ko hoće za mnom da ide neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i za mnom nek ide.

35 Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ko izgubi život svoj mene radi i jevanđelja, taj će ga sačuvati.

36 Jer kakva je korist čoveku ako zadobije ceo svet, a duši svojoj naudi?

37 Ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju?

38 Jer ko se postidi mene i mojih reči u naraštaju ovome preljubotvornome i grešnome, i Sin će se čovečji postideti njega kad bude došao u slavi Oca svoga s anđelima svetim.

Glava 9.

1 Reče im još: U istinu vam kažem: ima nekih među ovima što stoje ovde, koji neće umreti dok ne vide kraljevstvo Božje da dođe u sili.

2 Posle šest dana uze Isus Petra, Jakova i Jovana, i izvede ih na goru visoku, same, i preobrazi se pred njima.

3 Haljine njegove postadoše sjajne i tako bele, kao što ne može belilac ubeliti na zemlji.

4 I ukaza im se Ilija s Mojsijem koji razgovarahu s Isusom.

5 Petar progovori, i reče Isusu: Ravi! dobro je što smo ovde; da načinimo tri senice, jednu za tebe, jednu za Mojsija i jednu za Iliju.

6 Jer on nije znao šta govori, jer ih beše obuzeo strah.

7 I dođe oblak te ih zakloni, i iziđe glas iz oblaka: Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte!

8 Učenici pogledaše odmah unaokolo, ali ne videše nikoga osim Isusa sama.

9 Kada silažahu s gore, preporuči im on da nikome ne kazuju što su videli, dok Sin čovečji ne uskrsne iz mrtvih.

10 Oni zadržaše tu reč, pitajući jedan drugoga: Šta to znači uskrsnuti iz mrtvih?

11 Pitaše ga učenici: Kako govore književnici da najpre treba da dođe Ilija?

12 On im odgovori: Ilija će i doći najpre i urediće sve. A zašto je za Sina čovečjega pisano da on treba mnogo da pretrpi i da bude unižen?

13 Ali ja vam kažem da je Ilija već došao, i učiniše sa njim šta htedoše, kao što je pisano za njega.

14 Kad se vratiše k učenicima, videše mnogo naroda oko njih i književnika koji se prepirahu s njima.

15 Kako narod ugleda Isusa, zbuni se i svi pohitaše da ga pozdrave.

16 On ih tada upita: O čemu se prepirete s njima?

17 Odgovori mu jedan iz naroda: Učitelju, dovedoh tebi sina svoga koga je duh nem obuzeo.

18 Gde god ga uhvati lomi ga, i dete baca pene i škrguće zubima, i ukruti se. Molio sam učenike tvoje da ga isteraju, i ne mogoše.

19 Rode neverni, - reče njima Isus, - dokle li ću s vama biti? Dokle ću vas trpeti? Dovedite ga k meni.

20 I dovedoše ga. I čim dete ugleda Isusa, odmah ga duh stade lomiti, i ono pade na zemlju i valjaše se bacajući pene.

21 Isus upita oca njegova: Koliko ima vremena da mu se to dešava? A on reče: Još od detinjstva njegova.

22 I mnogo ga puta duh baca u vatru i u vodu da ga pogubi. Ako što možeš, pomozi nam, smiluj se na nas!

23 Reče mu Isus: Ako možeš!... Sve je moguće onome koji veruje!

24 Odmah otac detinji povika: Verujem! Pomozi mi ti u mojemu neverju!

25 A Isus, videći da se stiče narod, zapreti duhu nečistome i reče: Duše nemi i gluvi, ja ti zapovedam, iziđi iz ovoga deteta i više ne ulazi u njega!

26 I duh iziđe povikavši i jako ga izlomivši, i dete dođe kao mrtvo, tako da mnogi rekoše: Umre!

27 Ali Isus, uzevši ga za ruku, podiže ga, i ono usta.

28 Kad Isus uđe u kuću, pitaše ga učenici njegovi nasamo: Zašto ga mi ne mogosmo isterati?

29 I on im reče: Ovaj se rod ničim ne može isterati nego molitvom i postom.

30 Izišavši odande, iđahu kroz Galileju. Isus nije htio da to ko dozna.

31 Jer on učaše učenike svoje, i govoraše im: Sin čovečji predaće se u ruke ljudima, i oni će ga ubiti, a treći dan pošto bude ubijen uskrsnuće.

32 Ali učenici ne razumevahu te reči, a nisu smeli da ga pitaju.

33 Dođoše u Kapernaum. Kad behu u kući, zapita ih Isus: O čemu se prepiraste putem među sobom?

34 Ali oni ćutahu, - jer se putem prepirahu o tome ko je najveći.

35 Tad on sede, dozva dvanaestoricu i reče im: Ko hoće da bude prvi, neka bude od sviju poslednji, i svima sluga.

36 I uzevši jedno malo dete, metnu ga među njih, i uzevši ga na krilo reče im:

37 Ko god jedno ovakvo malo dete primi u moje ime, mene prima, a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji je mene poslao.

38 Reče mu Jovan: Učitelju, videsmo jednoga koji imenom tvojim izgoni zle duhove, i zabranismo mu, jer on ne ide za nama.

39 Ne branite mu, - odgovori Isus, - jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio, a da zatim zlo govori o meni.

40 Ko nije protiv vas, s vama je.

41 Jer ko vas napoji čašom vode u ime moje, zato što ste Hristovi, u istinu vam kažem, neće mu propasti nagrada.

42 Ali koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju, bolje bi mu bilo da si obesi kamen vodenički o vrat njegov i da se baci u more.

43 Ako ti je ruka tvoja uzrok spoticanja, odseci je: Bolje ti je bez ruke u život ući, nego li s obe ruke ući u gejenu, u oganj večni,

44 gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.

45 Ako ti je noga tvoja uzrok spoticanja, odseci je: Bolje ti je ući u život hromu, nego s dve noge da te bace u gejenu, u oganj večni,

46 gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.

47 I ako ti je oko tvoje uzrok spoticanja, iskopaj ga: Bolje ti je s jednim okom ući u kraljevstvo Božje, nego li s dva oka da te bace u gejenu,

48 gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.

49 Jer će se svaki čovek ognjem posoliti.

50 Dobra je so; ali ako so obljutavi, čime će se osoliti?

51 Imajte so u sebi i mir imajte među sobom!

Glava 10.

1 Otišavši odande, dođe Isus u okolinu judejsku, preko Jordana, i steče se opet narod k njemu, i, kao što imaše običaj, opet ga stade učiti.

2 Dođoše fariseji i upitaše ga, iskušavajući ga: Može li čovek ženu svoju otpustiti?

3 On im odgovori: Šta vam zapovedi Mojsije?

4 Mojsije -, rekoše oni -, dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se otpusti.

5 Reče im Isus: Zbog vašeg tvrdog srca dade vam Mojsije tu odredbu;

6 ali u početku stvorenja učini ih Bog kao muža i ženu,

7 „i zato će ostaviti čovek oca svoga i mater svoju i prionuće uz ženu svoju,

8 i postaće njih dvoje jedna put.“ Tako nisu više dvoje nego su jedna put.

9 A šta je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja.

10 Kad behu u kući zapitaše ga opet za to učenici njegovi.

11 I on im reče: Ko otpusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj;

12 i ako žena ostavi muža svoga i pođe za drugoga, čini ona preljubu.

13 Privedoše k njemu decu, da ih se dotakne, a učenici ukoravahu one koji ih dovođahu.

14 Videvši to Isus, bi mu krivo i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im, jer je takovih kraljevstvo Božje.

15 U istinu vam kažem: Ko ne primi kraljevstva Božjega, kao malo dete, neće ući u njega.

16 I uze ih na krilo, i blagoslovi ih, polažući ruke svoje na njih.

17 Kad se Isus krenu na put, pritrča neko, i kleknuvši pred njim pita ga: Učitelju dobri, šta mi treba činiti da dobijem život večni?

18 Reče njemu Isus: Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jedinoga Boga.

19 Zapovesti znaš: „Ne čini preljube, ne ubi, ne kradi, ne svedoči lažno, ne čini nikome nepravde, poštuj oca svoga i mater svoju.“

20 A on mu odgovori: Učitelju, sve sam ovo držao od mladosti svoje.

21 A Isus, pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: Idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu. Dođi onda i hajde za mnom!

22 Ali se on rastuži na ove reči, i otide žalostan, jer je imao vrlo velika dobra.

23 Pogledavši Isus okolo sebe, reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u kraljevstvo Božje!

24 Učenici se začudiše tim rečima njegovim. A Isus, nastavljajući, reče im: Deco, teško li je onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u kraljevstvo Božje!

25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u kraljevstvo Božje!

26 Učenici se još više čuđahu, govoreći u sebi: Ko se dakle može spasiti?

27 Isus ih pogleda i reče: Kod ljudi je nemoguće, ali nije kod Boga, jer je kod Boga sve moguće.

28 Petar mu poče govoriti: Eto mi smo sve ostavili i za tobom idemo.

29 Isus odgovori: U istinu vam kažem: Nema nikoga koji je radi mene i radi jevanđelja ostavio kuću svoju, ili braću svoju, ili sestre svoje, ili oca svoga, ili mater svoju, ili decu svoju, ili njive svoje,

30 koji neće primiti sad, u ovo vreme, sto puta onoliko kuća i braće i sestara i otaca i matera i dece i zemlje, u progonjenju, a na onome svetu život večni.

31 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.

32 Na putu u Jerusalim iđaše Isus pred njima. Učenici behu zbunjeni i u strahu hodahu za njim. Isus uze opet dvanaestoricu pored sebe, i poče im kazivati šta će biti od njega.

33 Evo se penjemo u Jerusalim, i Sin čovečji, predaće se prvosveštenicima i književnicima, i oni će ga osuditi na smrt, i predaće ga pagancima,

34 koji će mu se narugati, popljuvaće ga, biće ga bičevima i ubiće ga, i posle tri dana će on uskrsnuti.

35 Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, približiše se Isusu i rekoše: Učitelju, hteli bismo da nam učiniš što ćemo te moliti. 36 On im reče: Šta hoćete da vam učinim?

37 Daj nam, - rekoše mu oni, - da sednemo jedan s desne strane tebi a drugi s leve, u slavi tvojoj.

38 Isus im odgovori: Ne znate šta ištete. Možete li ispiti čašu koju ja moram da pijem, i krstiti se krštenjem kojim ja moram da se krstim?

39 Možemo -, rekoše mu oni -. A Isus im reče: Istina je, čašu koju moram ja da pijem ispićete, i krštenjem kojim se ja moram krstiti krstićete se;

40 ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati, nego će se dati onima kojima je spremljeno.

41 Čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i Jovana.

42 Isus ih dozva, i reče im: Vi znate da poglavari narodni gospodare nad narodima i da velikaši njihovi vladaju njima.

43 Među vama neće biti tako, nego ko hoće da bude velik među vama, taj da vam služi,

44 i ko hoće da bude prvi među vama, da bude svima sluga.

45 Jer Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi, i da da život svoj u otkup za mnoge.

46 Dođoše u Jerihon, i kad Isus izlažaše iz Jerihona s učenicima svojim i sa velikim mnoštvom naroda, sin Timejev, Vartimej, slepi prosjak, koji seđaše kraj puta,

47 čuvši da je to Isus Nazarećanin, stade vikati: Sine Davidov, Isuse, smiluj se na me!

48 Mnogi ga ukoravahu, da ućuti, ali on još jače vikaše: Sine Davidov, smiluj se na me!

49 Isus zastade i reče: Zovnite ga. I zovnuše slepca, govoreći mu: Razaberi se, ustani, zove te.

50 Slepac zbaci sa sebe ogrtač, ustade i dođe k Isusu.

51 Isus progovori i reče mu: Šta hoćeš da ti učinim? Ravuni, - reče mu slepi, - da progledam!

52 A Isus mu reče: Idi, vera te tvoja spasla!

53 I odmah on progleda i pođe za Isusom.

Glava 11.

1 Kad se približiše Jerusalimu i stigoše blizu Vitfage i Vitanije, prema gori Maslinskoj, Isus posla dvojicu od učenika svojih,

2 veleći im: Idite u selo koje je prema vama, i čim uđete u njega naći ćete magare privezano, na kome nikakav čovek nije još sedeo. Odrešite ga i dovedite ga amo.

3 Ako vam ko reče: Šta to činite? -, recite: Treba Gospodu, i odmah će ga pustiti.

4 Učenici otidoše, i nađoše magare privezano za vrata na jednom raskršću, i odrešiše ga.

5 Neki od onih koji stojahu onde rekoše im: Što drešite magare?

6 Odgovoriše im kao što im reče Isus, i oni ih pustiše da idu.

7 Oni dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje, i on usede na nj.

8 Mnogi prostreše haljine svoje po putu, a jedni rezahu grane od drveta i sterahu po putu.

9 A koji iđahu pred Isusom i za njim vikahu: Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!

10 Blagosloveno kraljevstvo koje dolazi, kraljevstvo Davida, oca našega! Osana na visini!

11 Isus uđe u Jerusalim, u hram. Ali promotrivši sve, i kako je već bilo kasno, pođe u Vitaniju s dvanaestoricom.

12 Sutradan, pošto iziđoše iz Vitanije, oseti Isus glad.

13 Videvši iz daleka ulistalu smokvu, pogleda ne bi li što našao na njoj, i došavši k njoj ne nađe ništa osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama.

14 Progovarajući tad Isus reče smokvi: Nikad niko od tebe roda ne jeo! I čuše ga učenici njegovi.

15 Dođoše u Jerusalim, i Isus uđe u hram i tu stade izgoniti one koje prodavahu i kupovahu u hramu; i izvrnu stolove onih što menjahu novce i klupe onih koji što prodavahu golubove.

16 I ne dade da ko pronese bilo što kroz hram.

17 I učaše i govoraše: Nije li pisano: Dom moj, dom molitve zvaće se za sve narode? A vi načiniste od njega pećinu razbojničku!

18 Čuvši to prvosveštenici i književnici tražahu kako bi učinili da se on pogubi; jer ga se bojahu, jer se sav narod divljaše nauci njegovoj.

19 Kad pade veče, Isus iziđe iz grada.

20 U jutro, prolazeći, videše učenici smokvu kako se iz korena osušila,

21 i opomenuvši se Petar onoga što je bilo, reče Isusu: Ravi, gle, smokva što si je prokleo osušila se.

22 Progovori Isus, i reče im: Imajte veru u Boga.

23 U istinu vam kažem: Ako ko reče ovoj gori: Digni se odavde i baci se u more, i ne posumnja u srcu svome, nego veruje da će biti kao što govori, biće mu.

24 Zato vam kažem: Sve što ištete u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti, i biće vam.

25 I kad ste na molitvi, praštajte ako što imate na koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama grehe vaše.

26 Ali ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama grehe vaše.

27 Opet se vratiše u Jerusalim, i dok Isus hodaše po hramu dođoše k njemu prvosveštenici i književnici i starešine,

28 i rekoše mu: Kakvom vlašću ti to činiš, i ko ti dade vlast da to radiš?

29 Isus im odgovori: I ja ću vama staviti jedno pitanje, - odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlašću ovo činim.

30 Krštenje Jovanovo ili bi s neba, ili od ljudi? Odgovorite mi.

31 Ali oni ovako mišljahu u sebi: „Ako rečemo s neba, rećiće nam: Zašto mu dakle ne verovaste?

32 Ako li rečemo od ljudi... Oni se bojahu naroda, jer svi držahu Jovana zaista za proroka.

33 Odgovoriše Isusu: Ne znamo. I Isus reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo činim.

Glava 12.

1 Zatim im Isus poče govoriti u poređenjima: Jedan čovek posadi vinograd, ogradi ga plotom, iskopa muljaonicu i sazida kulu, pa ga predade vinogradarima i otputova.

2 Kad dođe vreme berbe posla k vinogradarima svog slugu da primi od vinogradara deo od ploda vinogradskoga.

3 A oni, uhvativši slugu, izbiše ga i poslaše prazna.

4 Opet posla k njima drugog slugu, i oni i onome razbiše glavu i izgrdiše ga.

5 Posla opet drugoga, i oni ga ubiše -, i mnoge druge, jedne izbiše a druge pobiše.

6 On imaše još jednog svog milog sina, pa posla najposle njega k njima, govoreći: Poštovaće sina moga.

7 Ali vinogradari rekoše: Ovo je naslednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati baština.

8 I uhvatiše ga, ubiše ga, i izbaciše ga iz vinograda.

9 Šta će sad učiniti gospodar od vinograda? Doći će, pogubiće vinogradare i daće vinograd drugima.

10 Zar niste čitali u Pismu ove reči: „Kamen koji zidari odbaciše postade glava od ugla;

11 to bi od Gospoda i čudo je u očima našim.“?

12 Oni gledahu da ga uhvate, ali se bojahu naroda. Razumeše da je za njih kazao to poređenje. I ostaviše ga, i otidoše.

13 Oni poslaše k Isusu neke od fariseja i Irodovaca da bi ga uhvatili u reči.

14 I oni, došavši, rekoše mu: Učitelju! znamo da si ti istinit i da se ne obazireš ni na koga, jer ne gledaš šta je ko, nego zaista putu Božjemu učiš: Treba li Caru davati porezu ili ne? Imamo li da platimo, ili da ne platimo?

15 A on, znajući njihovo licemerje, odgovori im: Šta me iskušavate? - Donesite mi dinar, da ga vidim.

16 I oni donesoše. I on im reče: Čiji su ovaj lik i ovaj natpis? Odgovoriše mu: Carevi.

17 Tad im on reče: Podajte dakle Caru carevo i Božje Bogu. I oni ostaše iznenađeni.

18 Sadukeji, koji kažu da nema uskrsenja, dođoše k Isusu i staviše mu ovo pitanje:

19 Učitelju, evo što nam je Mojsije propisao: Ako nekome umre brat i ostavi ženu, a dece ne ostavi, da brat njegov uzme ženu njegovu i da podigne potomstvo bratu svome.

20 Bilo je sedam braće: prvi uze ženu i umre bez poroda.

21 I drugi uze je i umre, i ni on ne ostavi poroda; tako isto i treći, i svih sedam,

22 i niko od njih ne ostavi poroda; a posle sviju umre i žena.

23 O uskrsenju, dakle, kad uskrsnu, kome li će od njih ona biti žena? Jer je za sedmoricom bila.

24 Isus im odgovori: Niste li vi u zabludi, zato što ne razumete pisma ni sile Božje?

25 Jer o uskrsenju mrtvih niti će se ljudi ženiti, ni žene udavati, nego će biti kao anđeli na nebesima.

26 A da mrtvi uskrsavaju, niste li čitali u Mojsijevim knjigama što mu reče Bog kod kupine: „Ja sam Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev?

27 Nije Bog, Bog mrtvih, nego živih“. Vi ste dakle u velikoj zabludi.

28 Jedan književnik, koji ih beše čuo kad razgovarahu, videći da je Isus dobro odgovorio sadukejima, približi mu se, i zapita ga: Koja je prva od svih zapovesti?

29 Isus mu odgovori: Prva je od sviju zapovesti: „Čuj Izrailju, Gospod je, Bog naš, Gospod jedini“,

30 i „ljubi Gospoda, Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom“. Ovo je prva zapovest.

31 A evo druge: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Druge zapovesti veće od ovih nema.

32 Reče mu književnik: Dobro, Učitelju!, istinu si kazao da je Bog jedan, i da nema drugoga osim njega,

33 i ljubiti ga svim srcem i svim razumom, i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe, više je od sviju žrtava i prinosa.

34 Videći kako pametno govori, reče mu Isus: Nisi daleko od kraljevstva Božjega. I niko više ne smede da ga zapita.

35 Nastavljajući Isus da uči u hramu, reče: Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?

36 Jer sam David, Duhom Svetim nadahnut, kaza: Reče Gospod Gospodu mome: „Sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!“.

37 Sam David nazva ga Gospodom; - kako dakle da mu je sin? I mnogo naroda ga rado slušaše.

38 On im govoraše u nauci svojoj: Čuvajte se književnika, koji vole da idu u dugačkim haljinama, i da im se klanjaju ljudi po ulicama,

39 i traže prva mesta po sinagogama i prva mesta po gozbama;

40 koji jedu kuće udovičke, a pretvaraju se dugim molitvama. Oni će biti još teže osuđeni.

41 Sedeći prema kasici za priloge, gledaše Isus kako narod meće novac u kasicu hramsku. Mnogi bogati metahu mnogo.

42 Tu dođe i jedna siromašna udovica, i ona metnu dve lepte, što čini jedan kvadrant.

43 Dozvavši tad učenike svoje, reče njima Isus: U istinu vam kažem, ova siromašna udovica metnu više od sviju koji metnuše u kasicu;

44 jer oni metnuše od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu sve što je imala, svu hranu svoju.

Glava 13.

1 Kad Isus izlažaše iz hrama, reče mu jedan od učenika njegovih: Učitelju, gle, kakvo je kamenje i kakva građevina!

2 Isus mu odgovori: Vidiš li ove velike građevine! Ni kamen na kamenu neće ovde ostati koji se neće razmetnuti!

3 A kad seđaše na gori Maslinskoj prema hramu, upitaše ga nasamo Petar, Jakov, Jovan i Andrija:

4 Kaži nam kad će to biti i po kom će se znaku poznati da će se sve to ispuniti?

5 Isus im poče tad govoriti: Čuvajte se da vas ko ne zavede.

6 Jer će mnogi doći na moje ime govoreći: Ja sam, i mnoge će zavesti.

7 Kad čujete glasove o ratovima i buku ratova ne plašite se, jer to treba da bude, ali to još neće biti kraj.

8 Ustaće narod na narod, i kraljevstvo na kraljevstvo, i biće zemljotresa na više mesta, i biće gladi. To će biti samo početak bolova.

9 Ali se vi čuvajte; jer će vas predavati u sudove, i po sinagogama biće vas, i izvodiće vas zbog mene pred namesnike i pred kraljeve, za svedočanstvo njima.

10 Svim narodima treba da se najpre propoveda jevanđelje.

11 A kad vas povedu da vas predaju, ne uznemiravajte se unapred zbog onoga šta ćete govoriti, nego što vam se da u onaj čas, ono govorite, jer vi nećete govoriti, nego Duh Sveti.

12 Predaće brat brata na smrt i otac sina, i ustaće deca na roditelje i učiniće da umru.

13 I svi će omrznuti na vas, zbog imena moga. Ali koji izdrži do kraja, taj će biti spasen.

14 Kad vidite strahotu pustošenja nastanjenu gde ne treba (koji čita neka pazi), tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i

15 koji bude na krovu da ne silazi i ne ulazi da uzme što iz kuće svoje,

16 i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju.

17 Teško trudnima i dojilicama u te dane!

18 Nego se molite da to ne bude u zimu.

19 Jer će u te dane biti nevolja kakva nije bila od početka sveta koji je Bog stvorio, i neće ni biti.

20 I da Gospod ne skrati te dane, niko se ne bi spasio, ali je izbranih radi, koje on izbra, skratio on te dane.

21 Ako vam ko tada reče: Evo ovde je Hristos, - ili: Eno ga onde, ne verujte.

22 Jer će izići lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa, da bi zaveli, ako je moguće, i izabrane.

23 Ali vi se čuvajte. Eto vam sve kazah unapred.

24 Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će pomrčati i mesec neće svetlost svoju puštati,

25 i zvezde će popadati s neba, i sile nebeske uzdrmaće se.

26 Tada će se videti Sin čovečji dolaziti na oblacima sa silom i slavom velikom.

27 Tada će on poslati anđele svoje i sabraće izbrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.

28 Poređenje sa smokvom nek vas pouči: kad se već njezine grane pomlade i stanu listati, znate da je blizu leto.

29 Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je on pred vratima.

30 U istinu vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

31 Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.

32 A o danu tome ili o času niko ne zna, ni anđeli koji su na nebesima, ni Sin, nego Otac sam.

33 Pazite, bdite i molite se, jer ne znate kad će to vreme nastati.

34 Biće kao sa čovekom koji odlazeći ostavi kuću svoju, i da slugama svojima vlast, i svakome svoj posao, i vrataru zapovedi da bdi.

35 Bdite dakle, jer ne znate kad će doći gospodar od kuće: ili u veče, ili u ponoći, ili u petle, ili u jutru;

36 da ne dođe iznenada i da vas ne nađe da spavate.

37 A što vama kažem, svima kažem: Bdite!

Glava 14.

1 Nedostajalo je još dva dana do praznika Pashe i do dana Beskvasnih hlebova. Prvosveštenici i književnici tražahu način kako bi iz prevare uhvatili Isusa i učinili da bude ubijen.

2 Ali govorahu: Da ne bude to o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

3 Kad Isus beše u Vitaniji, u kući Simona Gubavoga, i seđaše za trpezom, dođe jedna žena sa sklenicom od alabastera punom skupocenoga čistoga nardova mira, i, razbivši sklenicu, izli mu miro na glavu.

4 Nekima bi to krivo, i oni govorahu: Zašto da se to miro prosipa tako,

5 jer se mogaše za nj uzeti više od trista dinara i dati siromasima. I oni behu ljuti na nju.

6 Ali Isus reče: Ostavite je, što je cvelite? Ona učini dobro delo na meni.

7 Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti, ali mene nemate svagda.

8 Ona što može učini; ona pomaza unapred telo moje za ukop.

9 U istinu vam kažem: gde se god propoveda ovo jevanđelje po svetu, kazat će se, za spomen njezin, i ovo što ona učini.

10 Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, otide prvosveštenicima da im izda Isusa.

11 A oni, čuvši ga, obradovaše se i obećaše da će mu dati novaca. I Juda tražaše zgodu da ga izda.

12 U prvi dan Beskvasnih hlebova, kad klahu Pashu, rekoše Isusu učenici njegovi: Gde hoćeš da idemo da ti zgotovimo Pashu?

13 On posla dvojicu od učenika svojih, i reče im: Idite u grad; - srešćete čoveka koji nosi vodu u krčagu. Idite za njim,

14 i gde on uđe kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je mesto gde ću jesti Pashu s učenicima svojim?

15 On će vam pokazati jednu veliku nameštenu sobu. Onde nam zgotovite.

16 I učenici njegovi pođoše i dođoše u grad, nađoše kao što im on kaza, i ugotoviše Pashu.

17 Kad bi veče, dođe on s dvanaestoricom.

18 Dok seđahu za trpezom i jeđahu, reče Isus: U istinu vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me.

19 Oni se rastužiše, i stadoše govoriti jedan za drugim: „Zar ja?“

20 On im odgovori: Jedan od dvanaestorice, koji umoči sa mnom u tanjir.

21 Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za njega, ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjega; - bolje bi tom čoveku bilo da se nije rodio.

22 Kad jeđahu, uze Isus hleb, blagoslovi ga, prelomi ga i dade im, i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje.

23 I uze čašu, i pošto dade hvalu, predade je njima, i svi piše iz nje.

24 I reče im: Ovo je krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge.

25 U istinu vam kažem: više neću piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti novoga u kraljevstvu Božjemu.

26 Otpojavši hvalu iziđoše na goru Maslinsku.

27 Isus im reče: Svi ćete se vi sablazniti, jer je pisano: Udariću pastira, i ovce će se razbeći.

28 Ali po uskrsenju svome preteći ću ja vas u Galileji.

29 Petar mu reče: Ako se i svi sablazne, ja se neću sablazniti.

30 Reče mu Isus: U istinu ti kažem, noćas pre no što petao dvaput zapeva, triput ćeš me se odreći.

31 A Petar još jače reče: Da bih znao s tobom i umreti, neću te se odreći. I svi tako rekoše.

32 Zatim pođoše u selo nazvano Getsimanija, i Isus reče učenicima: Sedite ovde dok se ja molim.

33 Uze sa sobom Petra, Jakova i Jovana, i poče osetiti strah i muku,

34 i reče njima: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde i bdite!

35 I otišavši malo dalje, pade na zemlju, i moljaše se da bi ga mimoišao taj čas, ako bi bilo moguće.

36 I govoraše: Ava, Oče! Sve je moguće tebi: ukloni ovu čašu od mene! Ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti hoćeš.

37 I priđe učenicima, i nađe ih da spavaju, i reče Petru: Simone, zar spavaš? Ne može jedan sat pobditi?

38 Bdite i molite se da ne padnete u iskušenje, jer je duh srčan, ali je put slaba.

39 Opet otišavši, pomoli se, govoreći one iste reči.

40 I vrativši se, nađe ih opet da spavaju, jer im bejahu oči otežale, i ne znadijahu šta bi mu odgovorili.

41 I dođe i treći put, i reče im: Spavate sad i počivate! Dosta je! Dođe čas! Evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnika.

42 Ustanite, idimo! Evo izdajnik se moj približuje.

43 I tad, dok on još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i sa njim mnogi ljudi s mačevima i sa štapovima, poslani od prvosveštenika i od književnika i od starešina.

44 Izdajnik njegov beše im dao znak: „Koga ja poljubim, on je“, držite ga i vodite ga oprezno.

45 I čim dođe, odmah priđe Isusu i reče: Ravi! i poljubi ga.

46 I oni metnuše ruke na nj, i uhvatiše ga.

47 Jedan od onih što stajahu onde izvadi mač i udari slugu prvosveštenikova i odseče mu uho.

48 Progovarajući reče im tada Isus: Kao na razbojnika izišli ste s mačevima i sa štapovima, da me uhvatite,

49 a svaki dan bio sam kod vas u hramu i učio, i ne uhvatiste me. Ali neka se ispuni Pismo.

50 Tad ga svi napustiše i pobegoše.

51 Za njim iđaše neki mladić ogrnut platnom po golom telu. Uhvatiše onog mladića,

52 ali on pusti platno, i go pobeže od njih.

53 Oni izvedoše Isusa k prvosvešteniku, kud se stekoše svi prvosveštenici, starešine i književnici.

54 Petar pođe za njim izdaleka do dvorišta prvosveštenikova. On sede sa slugama, i grejaše se kod vatre.

55 Prvosveštenici i ceo sinedrion tražili su svedočanstva na Isusa, da bude ubijen, i ne nađoše.

56 Jer mnogi svedočahu lažno na njega, ali se svedočanstva ne podudarahu.

57 Jedni ustaše i svedočiše na njega, lažno govoreći:

58 Mi smo ga čuli da govori: Ja ću razvaliti ovaj hram koji je rukama načinjen, i za tri dana načiniću drugi, koji neće biti rukama načinjen.

59 I ni u tome svedočanstvo njihovo ne bejaše jednako.

60 Tada usta prvosveštenik usred skupštine i zapita Isusa, govoreći: Zar ništa ne odgovaraš? Šta je ovo što ovi na tebe svedoče?

61 Isus ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet ga zapita prvosveštenik i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga?

62 Isus mu odgovori: Jesam, i videćete vi Sina čovečjega gde sedeći s desne strane sile Božje dolazi na oblacima nebeskim.

63 Prvosveštenik razdra tad haljine svoje, i reče: Šta nam trebaju više svedoci?

64 Čuste hulu. Šta mislite? I oni presudiše da je zaslužio smrt.

65 I stadoše jedni pljuvati na nj, i pokrivati mu lice, i udarati ga pesnicama, i govoriti mu: Proreci! I sluge ga pljesnuše po obrazima.

66 Dok Petar bejaše dole u dvorištu, dođe jedna od sluškinja prvosveštenikovih,

67 i spazivši Petra gde se greje, pogleda na nj, i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom.

68 On se odreče, govoreći: Ne znam, niti razumem šta govoriš. I iziđe napolje pred dvor, i petao zapeva.

69 I kad ga sluškinja opet ugleda, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njihovih.

70 Ali se on opet odreče. Malo zatim i oni što stajahu onde rekoše Petru: Zaista si od njihovih, jer si Galilejac.

71 On se tada poče kleti i preklinjati se: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite!

72 I po drugi put zapeva petao. I Petar se opomenu što mu reče Isus: „Pre no što petao dvaput zapeva, odreći ćeš me se triput.“ I setivši se toga rasplaka se.

Glava 15.

1 Čim svanu, provosveštenici držaše veće sa starešinama i književnicima, i sa celim sinedrionom, i svezavši Isusa, odvedoše ga i predaše ga Pilatu.

2 Pilat ga upita: Jesi li ti kralj judejski? Isus mu odgovori: Ti kažeš.

3 Prvosveštenici iznošahu mnoge tužbe na njega.

4 Pilat ga opet upita: Zar ništa ne odgovaraš? Čuješ li za kolike te stvari tuže?

5 Ali Isus ne dade nikakvog odgovora, tako da se Pilat začudi.

6 O svakom prazniku puštaše im on po jednog sužnja koga narod tražaše.

7 A beše u tamnici neki nazvani Varava, sa sukrivcima koji su u buni bili počinili ubistvo;

8 i narod navali i stade iskati ono što mu (Pilat) svagda činjaše.

9 Pilat im odgovori: Hoćete li kralja judejskog da vam pustim?

10 Jer je znao da su ga prvosveštenici iz zavisti predali.

11 Ali prvosveštenici podgovoriše narod da ište da im pusti Varavu.

12 Pilat, uzevši opet reč, reče im: A šta hoćete da učinim sa ovim što ga zovete kraljem judejskim?

13 Oni opet povikaše: Raspni ga!

14 Pilat im reče: A koje je zlo učinio? Ali oni još jače povikaše: Raspni ga!

15 I Pilat, želeći ugoditi narodu, pusti im Varavu, a Isusa, pošto bi išiban, preda da se razapne.

16 Vojnici odvedoše Isusa u dvorište pretorija i poređaše celu kohortu.

17 Ogrnuše ga skerletnim plaštom, metnuše mu na glavu venac od trnja, koji behu opleli,

18 i stadoše ga pozdravljati govoreći: Zdravo, kralju judejski!

19 I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvali na nj, i sagibajući kolena klanjahu mu se.

20 Kad mu se narugaše, skidoše s njega skerletni plašt, obukoše ga u njegove haljine, i izvedoše ga da ga razapnu.

21 Oni nateraše nekoga Simona iz Kirene, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da ponese krst Isusov.

22 I dovedoše ga na mesto zvano Golgota, što znači lobanja.

23 Dadoše mu da pije vino pomešano sa smirnom, ali on ne uze.

24 Kad ga razapeše, razdeliše haljine njegove, bacajući kocke za njih, ko će šta uzeti.

25 Bejaše treći sat kad ga razapeše.

26 Natpis osude njegove beše ovako napisan: Kralj judejski.

27 S njim razapeše i dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s leve strane njegove.

28 I izvrši se pismo koje govori: „I metnuše ga među zločince“.

29 Prolaznici huljahu na nj, mašući glavom i govoreći: Aha!, ti što hram razvaljuješ i za tri dana opet sagrađuješ, 30 pomozi sam sebi i siđi s krsta!

31 Tako i prvosveštenici s književnicima rugahu se govoreći jedan drugome: Drugima pomože, a sebi ne može pomoći!

32 Hristos, kralj Izrailjev, neka siđe sad s krsta; da vidimo, pa da mu verujemo! I oni što bejahu s njim razapeti rugahu mu se.

33 U šesti sat bi tama po celoj zemlji do sata devetoga.

34 A u deveti sat zavapi Isus jakim glasom, govoreći: Eloi, Eloi! Lama savahtani! što znači: Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio!

35 Neki od onih što stajahu onde, čuvši to, govorahu: Eno zove Iliju!

36 A jedan otrča te napuni sunđer octa i nataknuvši ga na trsku dade mu da pije, govoreći: Stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.

37 Ali Isus zavapi jakim glasom i izdahnu.

38 Zavesa na hramu razdre se na dvoje s vrha na dno.

39 Kad centurion koji stajaše prema njemu vide kako izdahnu, reče: Ovaj je čovek zaista bio Sin Božji!

40 Tu bejahu i žene koje gledahu izdaleka. Među njima bejahu i Marija Magdalina i Marija mati Jakova maloga i Josije, i Salomija,

41 koje iđahu za njim kad beše u Galileji i služahu mu, i druge mnoge koje bejahu došle s njim u Jerusalim.

42 Kad bi veče (jer beše Dan pripreme, to jest dan u oči subote),

43 dođe Josif iz Arimateje, ugledni savetnik, koji i sam kraljevstva Božjega čekaše, usudi se da iziđe pred Pilata, i zaiska telo Isusovo.

44 Pilat se začudi da je on već umro, i dozvavši centuriona, zapita ga ima li dosta vremena da je umro.

45 I pošto ga centurion uveri, dade telo Josifu.

46 A on kupi platno, skinu Isusa s krsta, obavi platnom i položi ga u grob isečen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.

47 Marija Magdalina i Marija, mati Josijina, gledahu gde ga sahraniše.

Glava 16.

1 Pošto prođe subota, Marija Magdalina, Marija Jakovljeva i Salomija kupiše mirisa da pomažu Isusa,

2 i u prvi dan nedelje dođoše na grob oko sunčanoga rođaja.

3 One govorahu među sobom: Ko će nam odvaliti kamen od grobnice?

4 I pogledavši, videše da kamen beše odvaljen, a beše vrlo velik.

5 Ušavši u grob videše mladića obučena u belu haljinu koji je sedeo s desne strane, i strah ih obuze.

6 On im reče: Ne plašite se! Vi tražite Isusa Nazarećanina, koji je razapet. On uskrsnu, nije ovde. Evo mesto gde ga metnuše.

7 Nego idite, kažite učenicima njegovim i Petru da on pred vama ide u Galileju. Tamo ćete ga videti, kao što vam reče.

8 I one, izišavši iz groba, pobegoše, jer ih obuze drhat i strah i nikom ništa ne kazaše, jer behu uplašene.

9 Uskrsnuvši rano u prvi dan nedelje, javi se Isus najpre Mariji Magdalini, iz koje beše isterao sedam đavola.

10 Ona otide da javi onima koji su bili s njim i koji plakahu i tugovahu.

11 Kad čuše da je živ i da ga je ona videla, ne verovaše.

12 Posle toga javi se on, u drugom obličju, dvojici od njih kad su išli u polje.

13 I oni otišavši, javiše ostalima koji takođe ne verovaše.

14 Najposle javi se kad njih jedanaestorica bejahu za trpezom, i prekori ih za njihovo neverovanje i tvrdo srca, što ne verovaše onima koji su ga videli da je uskrsnuo.

15 I reče im: Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakomu stvorenju.

16 Ko veruje i krsti se, biće spasen, a ko ne veruje biće osuđen.

17 A znaci koji će pratiti one koji veruju biće ovi: imenom mojim izgoniće zle duhove, govoriće novim jezicima,

18 uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno što popiju neće im nauditi, na bolesnike će ruke polagati, i ozdraviće bolesni.

19 Pošto im to izgovori, uze se Gospod na nebo, i sede Bogu s desne strane.

20 A oni iziđoše i propovedaše svuda, i Gospod ih potpomaga, i reč potvrđiva čudesima koja su se posle pokazivala.^[1]

---

1. Najstarija dva rukopisa Markovog jevanđelja nemaju stihove od 9 do 20.