Београд некад и сад/20
8.
ВУЧКО, ПРЕЂАШЊИ
ВУЧКО: Ево Вучко.
СТАНИЈА: Да ми скупиш хаљине, па да те пратим код Нешу.
ВУЧКО: А што, мајка?
СТАНИЈА: Ништа. Иди, синко, те скупи хаљине.
ВУЧКО: Оћу, мајка. (Одлази.)
ЉУБА: Ама што ти је?
СТАНИЈА: Доста сам ведла, да идем.
ЉУБА: Зар ти мислиш, да би ја заиста пољубила господина Милана?
СТАНИЈА: Већ ваша ми је мода до грло.
ЉУБА: Иди, бога ти, мајка. Ти све примаш што се ми шалимо.
СТАНИЈА: Шалите се ви, ја идем у мој красан вилајет.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|