Бено Поплесија (Робиња)2/3
| ←Шена друга | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена трећа |
Шена четврта→ |
ЛИМИЦА: Почека’, патрун-Ђуре! поручио ти је госпар да му вратиш песет дукат које ти је до за ону робињу; а покли му је нијеси умио придат, знаћеш; ма утолико да’ делонго гроше.
ПЕРАШТАНИН: Ма што сам ја крив, тако ти покој оцу?! Чуј мој драги брате, немој да ти саде враћам муниду; нека ја видим могу ли рекуперат робињу — lascia far a mi [пусти мене]!
ЛИМИЦА: Ако је тако, ја сам нашо начин за рекуперат је. Ти ми си веће пута реко да оиа има једнога брата скјава који је био ослобођен.
ПЕРАШТАНИН: Тако ми моје вјере истина је! и сада чека којугод нову, ер су дошле галије принчипове a Santa Croxe које су га либерале [ослободиле].
ЛИМИЦА: Ти сада ваља да се обучеш ко скјав и да речеш да јој носиш глас од ње брата; она ће те сикуро сикуро упуштат у кућу, тад ћеш је ти моћ персвадат да утече и дође у нас.
ПЕРАШТАНИН: Теке, драги брате, мени не бастаје то учинит, ер се ја бојим онега капетана ко дјавла; него учини овако: ти се обуци у ти вестид, а ја ћу ти чинит гвардију [стражу], да ти не би што интравењало.
ЛИМИЦА: Да кад се нећеш ти обућ, врати мједи.
ПЕРАШТАНИН: За не вратит мједи, а ја ћу се обућ.
ЛИМИЦА: Да ход’мо.
Референце[уреди]
