Бено Поплесија (Робиња)2/2
| ←Шена прва | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена друга |
Шена трећа→ |
ДОКТУР: Actum est! ја сам говорио с Михочом, ма се не може учинити ништа, зашто, que semel est imbuta recens, servabit odorem testa diu. Ма quid ad me? имо бих ријет сам себи: „Medice, cura te ipsum!", зашто љубав mi ha vinto [предобила ме је], et quod pejus est, не знам како ћу одкрити qusta mia interna passione [ову моју унутрашњу страст]! „amo" — мало је, „adamo" — није доста, „redamo" — ни мање, „peramo" — ни с овезијем одкривам моју унутарњу муку. Oh utinam да хоће изити на фуњестру она робиња, causa mali tanti, делонго би је салуто [поздравио] con queti carmi [овим пјесмама]: „Inclijte Mccenas, regali stirpe creatus, o et presidium, dulce decusque meum!" — Ма ено онега од кога ћу се моћ инФормати, quid facit illa domina perpulchra. — O tu terque quaterque beatus, siate il benvenuto [добро дошао!]; стоји ли не у твојој кући она pulchella?
ПЕРАШТАНИН: У мојој кући porcella [свиња]?! Taxi [мучи], праљу ти, ср ме страх да ти нијеси велико прасе. Други пут с другијем модом [начином] говори с мојијем парима, ер ако пофатим шпаду, по тило грешње имам те на оволисе кусе искресат.
ДОКТУР: Ne irascaris, audi! Ја те питам, стоји ли у твојој кући quedam dicta nomine робиња?
ПЕРАШТАНИН: Тако, крстјански говори! Signor no, не стоји у мене него у онега капетана.
ДОКТУР: Захваљивам Вашему Госпоству. — (Сам: Отићу сад наћи Ждера, фамула [слугу] капетанова, и молит га, ut possibiliorum moveat lapidem за интродукат ме у моје дилектисиме [премиле] робиње.)
Референце
[уреди]
