Beno Poplesija (Robinja)2/14
| ←Šena trinesta | Beno Poplesija (Robinja) Pisac: Nepoznati autor Šena četrnaesta |
Šena petnesta→ |
MIHOČ: Da ja dobro ne znam u kojoj cjeni ti moju čas držiš, ne bi se bio obuko u ove haljine, koje se ne pristoju ni momu biću ni mojoj reputacijoni [dobru glasu]; i ti dobro znaš koja bi mi sramota bila, kad bi se obaznalo da sam se u ženske haljins obuko.
ZAPLETALO: Da ja nijesam dobro mislio i arcidobro promislio kako ima stvar pasat, ne bih se stavio na ovu imprezu [preduzeće] koja, za rijet istinu, u sebi je trudna; ma ja znam, gosparu, da kad se ti spomeneš da imaš doć na svrhu od tvojijeh požuda, to jes da imaš sladunižat, veoma ti će se lasna učinit.
MIHOČ: Strah me, hoću li moć reuškat.
ZAPLETALO: Reuškaćeš senza altro [svakako]! kapetana sad nije doma i držim da za sad neće ni doć, to ćeš imat brijeme tvoje posle ooravit; i ako bi te on zateko u kući, ti fingaj da si frustijerka parenta [srodnica] robinji. Orsu ja kucam — tik, tok, tik.
ŽDERO: Olà, ko kuca? Ako ištete gospara, nije ga doma.
ZAPLETALO: Ako ti je drago, nu hod’ doli — tik, tok; pmam ti nješto od njegove strane rijeti.
ŽDERO: Eto me, eto. (Ovdi izlazi.) Što ti je od potrebe?
ZAPLETALO: Kapetan ti je poslo ovu ženu frustijerku i reko ti je da je staviš s onom drugom. Zato, evo, ja ti je pridavam; iemoj da se što od nje učini.
ŽDERO: Ne brini se, ne. — Uljezi, dobra ženo; ovo je kuća.
MIHOČ: Fate. — (Sad s Zapletalom govori:) A ti, Zapletalo, stoj atento [pažljivo], ako bi utoliko kapetan izišo; vrti se ovudara.
ZAPLETALO: Bolje je da ja otidem spijavat gdje je sada, i da mu činim stražu, da ga ne bi uhitio na jajima.
ŽDERO: A ja ću ti poć sada uzeti dokturov rubun i klobuk, prije ne[g] ga je on uzeo, da ne bih izgubio bijelj i baretu, i imam ti se ja ko doktur načinit.
Reference[uredi]
