Бено Поплесија (Робиња)2/11
| ←Шена десета | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена једанаеста |
Шена дванесата→ |
КАПЕТАН (сам): Нето[м] ме су виђели с галија, делонго су почели лумбардат, e subito hanno mostrato segno d’ allegrezza [и одмах су дали знакове весеља], чинећи један лијеп кончерт од трумбета, тамбрлина и пиФара [свирала]; а послије, abboccatomi con un capitanio mio colega [проговоривши с једним капетаном мојим колегом], упитах га зна ли што за Пијера, за кога ми је робиња рекла. Одговори ми да њеки младић, либеран [ослобођен] из турскијех рука, дошо је у Дубровник; ма му није умио име ријети. Отићу за авизат робнњу.
ЛИМИЦА: (Attento [пази!], Пераштанину! пођ’ онамо и спедишкај се.)
ПЕРАШТАНИН: (Немој, тако ти високијех небеса, ер ме је страх од њега.)
КАПЕТАН: Ко су они полак моје куће?
ЛИМИЦА: О'скјаве, оно онди онега кога иштеш.
ПЕРАШТАНИН: (Лимица дјавле, ја ти прајах да нијесам скјав.)
ЛИМИЦА: (Ја ово фингам.) — Cazzo, што ће ово бпт да ови скјави иду нам по граду?
КАПЕТАН: Они њешто литига [препире се] с онијем скјавом; поћу их аџустати. — Olà, ти скјаве, што иштеш? што ти је од потребе?
ПЕРАШТАНИН: Господине драги, ја скјав нијесам.
ЛИМИЦА: (Не одкри’ се враже!)
КАПЕТАН: Како нијеси скјав?
ПЕРАШТАНИН: Ако ти је драго Милости, нијесам скјав proprio [управ] него сам скјав за мало бремена.
КАПЕТАН: То хоћ ријет да си по несрећи скјав и да ћеш се брзо либерат. Зато реци, што ти је од потребе? што питаш?
ПЕРАШТАНИН: (О Лимица, што ћу сад ја ријети?)
ЛИМИЦА: (Реци да идеш од стране брата робињина.)
ПЕРАШТАНИН: Посло ме господине драги брат њеке робиње која стоји у Ваше Милости.
КАПЕТАН: Разумијен те; ти си дункве скјав с млеташкијех галија?
ПЕРАШТАНИН: Si, signore, с галера венецијанијех.
ЛИMИЦА: (Добро, добро аферин!)
КАПЕТАН: Orsu, ваља ми авизат робињу.
Референце[уреди]
