БРАЦА АНТА

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАЦА АНТА
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     БРАЦА АНТА
          
У мејани поред стола
   Седи браца Анта,
А на софри пуне чаше
   И голема канта.

Браца Анта, да не дрема
   Поред пуни чаша,
Ударају уз тамбуре
   Седам тамбураша.

Троши вино браца Анта,
   Ни бриге му није;
У рају је, тако мисли,
   Кад је поред прије.

И опи се, пријатељу,
   Да л' од мрка вина?
Ил' од слатки пољубаца
   С уста од рубина?

Зашто питаш? све једно је!
   Доста већ, што спава —
Од пунога аковчета
   Тежа му је глава.

Али сутра, кад мамурлук
   Мог пријана прође,
Он је први, што ће опет
   У крчму да дође.

Мрка вина, миле прије
   Није се ни кан'о,
Док је своје све имање
   Попио лагано.

И кад брати не дадоше
   Више на поштење,
Отиш'о је у четврто
   Село на проштење.

Ал' и Анта човек беше
   Од земље и праха,
Те пропаде од једнога
   Смртнога уздаха.

И већ сада у леденом
   Гробу лежи Анта,
А над гробом место крста
   Разбијена канта.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.