BRACA ANTA
U mejani pored stola
Sedi braca Anta,
A na sofri pune čaše
I golema kanta.
Braca Anta, da ne drema
Pored puni čaša,
Udaraju uz tambure
Sedam tamburaša.
Troši vino braca Anta,
Ni brige mu nije;
U raju je, tako misli,
Kad je pored prije.
I opi se, prijatelju,
Da l' od mrka vina?
Il' od slatki poljubaca
S usta od rubina?
Zašto pitaš? sve jedno je!
Dosta već, što spava —
Od punoga akovčeta
Teža mu je glava.
Ali sutra, kad mamurluk
Mog prijana prođe,
On je prvi, što će opet
U krčmu da dođe.
Mrka vina, mile prije
Nije se ni kan'o,
Dok je svoje sve imanje
Popio lagano.
I kad brati ne dadoše
Više na poštenje,
Otiš'o je u četvrto
Selo na proštenje.
Al' i Anta čovek beše
Od zemlje i praha,
Te propade od jednoga
Smrtnoga uzdaha.
I već sada u ledenom
Grobu leži Anta,
A nad grobom mesto krsta
Razbijena kanta.
