Анђео мира

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Анђео мира
Писац: Војислав Илић


Ноћ дубока влада и све живо спава,

На староме торњу поноћ откуцава —


И у томе часу, са гранчицом крина,

Анђео се спусти са рајских висина.


Све поспало ћути, нико се не буди;

Не виде га звери, не виде га људи.


Ал' осећа грање, па се тихо свија,

Осећа га лахор, па слатко ћарлија.


И анђео мира, кроз дубоку таму,

Спусти се пред олтар у пустоме храму.


Па прекрстив руке на блажене груди,

Рујну зору чека, да небом заруди.