Anđeo mira

Anđeo mira Pisac: Vojislav Ilić

Noć duboka vlada i sve živo spava,

Na starome tornju ponoć otkucava —

I u tome času, sa grančicom krina,

Anđeo se spusti sa rajskih visina.

Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;

Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.

Al' oseća granje, pa se tiho svija,

Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.

I anđeo mira, kroz duboku tamu,

Spusti se pred oltar u pustome hramu.

Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,

Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi.