Anđeo mira

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Anđeo mira
Pisac: Vojislav Ilić


Noć duboka vlada i sve živo spava,

Na starome tornju ponoć otkucava —


I u tome času, sa grančicom krina,

Anđeo se spusti sa rajskih visina.


Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;

Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.


Al' oseća granje, pa se tiho svija,

Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.


I anđeo mira, kroz duboku tamu,

Spusti se pred oltar u pustome hramu.


Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,

Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi.