Анђео мира

Анђео мира Писац: Војислав Илић

Ноћ дубока влада и све живо спава,

На староме торњу поноћ откуцава —

И у томе часу, са гранчицом крина,

Анђео се спусти са рајских висина.

Све поспало ћути, нико се не буди;

Не виде га звери, не виде га људи.

Ал' осећа грање, па се тихо свија,

Осећа га лахор, па слатко ћарлија.

И анђео мира, кроз дубоку таму,

Спусти се пред олтар у пустоме храму.

Па прекрстив руке на блажене груди,

Рујну зору чека, да небом заруди.