Andrija Humski/8
| ◄ POJAVA SEDMA | POJAVA OSMA | POJAVA DEVETA ► |
PROMENA
Pred bedemima zamka kneza Andrije u Humu. — Noć.
POJAVA OSMA
Pred velikim vratima šeta stražar. Dolazi ZAVIŠA
ZAVIŠA:
Nisi opazio nikakva znaka?
STRAŽAR:
Ništa. A i šta bih imao da opazim? Noć već duboka, a bogme i hladna. Ali i vreme mu je, jer je jesen u veliko zavladala.
ZAVIŠA:
Leto je došlo i prošlo, jesen izdiše a kod nas nikakve promene. Sve je, što nam kazuje razliku, samo to, što oko zimi gleda beo poarivač a leti suro stenje s jedne i skoro pusto. zelenilo s druge strane.
STRAŽAR:
A kad sdušam, da pričaju, kako je nekada ovde bilo, zaplakao bih se kao malo dete.
ZAVIŠA:
Nekada je i knez Andrija bio drukčiji. Voleo je veselje, buran život, vesele noći. A lov je bio — kažu — tako sjajan, da danas ni kod kralja nema takve svetkovine. Kad se krene zbog vitezova u sjajnoj opremi na besnim ždralima, pa kad zaječi lovački rog — eh, to beše život!
STRAŽAR:
Voleo bih videti takav trenutak, ma se nikad i ne krenuo sa tom gospodom. A danas ti se skoro sve već i za6oravilo. Koliko ima, kako se ovim krajem nije razlegao rog lovački! A zverad će mi jednoga dana i uši odgristi. E, al’ tako hoće naš gospodar, a onda mora biti i nama pravo.
ZAVIŠA:
Pa opet gospodara vole svi u Humu.
STRAŽAR:
A ko bi mogao njega i mrziti? On je istina strog ali i pravičan. Slaboga pomaže. Kad pre ono dolažahu vojvode i župani, da ga pitaju, hoće li primiti neke ljude, što propovedaju novu veru, on im je — a to su baš čuli mnogi — rekao: „kad ih gone iz drugih krajeva srpske zemlje, pustite ih, neka nađu utočišta u mom zakrilju.
ZAVIŠA:
To behu Bogomili. On im ne traži ni para niti kakvih radova, jer što mu ovako odeljenom treba, to uzimlje od obližnjih župa. — Mir, neko dodazi.
|