Андрија Хумски/2

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   ПОЈАВА ПРВА ПОЈАВА ДРУГА ПОЈАВА ТРЕЋА   ►

ПОЈАВА ДРУГА

СТАНИСЛАВ (сам):

Када га слушаш, би се заклео,
Из њега љубав, благост говори.
Сад Радослава мрзи страхотно
А за то само, што се надао,
Да ће му ћерка постат’ краљица,
На престо када дође Радослав,
А нада није делом постала.
Сад с Владиславом кује заверу,
Јер он му даде речцу поштену,
Буде ли краљем, зет му постати.
Сирото дете, јадна Даница!
Не слути, мирно сања о срећи.
Док отац са њом води продају.
Са њим се нигда не бих здружио.
Ал морам вратит’ сјаја пређашњег.
Тек Владислав га може вратити.
Ха, пехарника ево краљева!
За њега држе, да би пристао.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 90 година.