Андрија Хумски/1

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПРВИ ЧИН
◄   Насловна ПОЈАВА ПРВА ПОЈАВА ДРУГА   ►

ПРВИ ЧИН

Пред градом краља Радослава у Паунима. — Вече.

ПОЈАВА ПРВА

ВЛАДИСЛАВ, ВЛАСТОЉУБ и СТАНИСЛАВ

ВЛАДИСЛАВ:

Време је тако згодно приспело!
И последњег се тврдог ослонца
Са падом таста свога лишио.
Јер цар солунски Тодор збачен је,
И к'о ослепљен роб је постао,
Те у Бугарској живи остављен.
Сад у Солуну и код Бугара
За Радослава нема помоћи.

ВЛАСТОЉУБ:

Властела овде маха отимље,
Уз тебе све је.

ВЛАДИСЛАВ:

Али Андрија?

ВЛАСТОЉУБ:

Он самостално води преговор,
Дубровчани му нуде савеза,
Од краља брзо са свим отпаде.
Знамење мрзи самог краљевства,
Жупакскога је реда заступник,
Повучен живи, Хумом управља,
Одлучан и строг, решљив, одважан
Сгариј’ му син је, Богдан, чуо сам,
Ивер од истог дуба отпао,
За млађег веле опет друкчије,
Мирнији да је, ил што б' рекао:
Од срца више.

ВЛАДИСЛАВ:

Позват' Андрију,
Била би сада прва потреба,
Јер умеша л’ се у ту заверу,
Плећима својим све ће сносити.
Уз краља стане л', биће невоље.

СТАНИСЛАВ:

За Богдана сам чуо, говоре,
Да се од некуд овде налази,
Готово више кришом долази,
По кад што тајно земљу об'лази.

ВЛАСТОЉУБ:

У тешкој мржњи сад сам с Андријом.
Па опет брзо морам чинити,
С ума ми никад јоште не слази,
Од њега морам вазда презати.
Рећи ћу, да се за то дигосмо,
Поредак стари земљи вратити,
Жупанско доба с нова славати.
Поверује ли, можда пристаће.
А пристане ли, себ' је убио,
Радослав падне л', ред је на њега.
Хајдемо, ја ћу тражит’ Богдана.

Владислав и Властољуб одлазе.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 90 година.